Šta je psihološka otpornost i kako je povećati

psiholoska otpornost

Kako lotos, koji raste u bari, uspeva da bude tako lep i čist?
Kako neki ljudi odrastaju i žive u veoma teškim okolnostima a uspevaju da ostanu fizički i mentalno zdravi?
Teške okolnosti na neke ljude deluju pogubno, dok neke ojačaju i oplemene.

Rezilijentnost (psihološka otpornost, psihološki imunitet)  je ono što čini razliku među ljudima kada se nađu u teškim okolnostima.

Rezilijentnost je termin koji je prihvaćen u psihološkoj struci a najbliži prevod bi bio da je to psihološka otpornost ili psihološki imunitet.

To je ono što nas čuva kada su okolnosti teške.

APA (Američka asocijacija psihologa) je napravila kratak i praktičan vodič za razvijanje psihološke otpornosti odnosno jačanje psihološkog imuniteta.

U ovom tekstu ću preneti neke delove tog vodiča, a ceo vodič možete da pročitate ovde.

Šta je psihološka otpornost?

“Psihološka otpornost (rezilijentnost) je proces dobrog prilagođavanja teškim okolnostima, traumama, tragedijama, pretnjama i značajnim izvorima stresa kao što su porodični i problemi u vezama, ozbiljni zdravstveni problemi, problemi na poslu ili finansijski stresori.”

“Psihološka otpornost nije osobina koju ljudi imaju ili nemaju. Ona uključuje ponašanja, misli i akcije koje svako može da nauči i razvije.”

“Kada je neko psihološki otporan ne znači da ne doživljava poteškoće i neprijatne emocije. Emocionalni bol i tuga su zajednički ljudima koji su doživeli i preživeli neke teške okolnosti ili događaje. Zapravo, put ka psihološkoj otpornosti veoma često uključuje značajne emocionalne poteškoće.”

APA “Put ka psihološkoj otpornosti”

Faktori koji čine psihološku otpornost

psiholoski imunitet

Mnogobrojne studije su pokazale da su osnovni faktor psihološke otpornosti negujući i podržavajući odnosi u porodici i van nje. U doba poplave self help literature i raznih čudotvornih tehnika iskonska potreba za socijalnom podrškom je  dospela u zapećak. Čak se nekako smatra i sramotnom. Ako ti neko treba, ako ne možeš sve sam, to znači da si slab. A ništa dalje od istine. Jaka mreža socijalne podrške je kao što vidimo najuticajniji faktor psihološke otpornosti i jačanja psihološkog imuniteta.

prevazilazenje traume

Ostali  faktori koji su se izdvojili u istraživanjima su:

“Ali ja ništa od ovoga nemam 🙁 ”

Ako ste to pomislili nakon čitanja ovih faktora psihološke otpornosti ne brinite i ne očajavajte. Sve to može da se nauči i razvije, samostalno ili uz stručnu pomoć.

10 načina da izgradite psihološku otpornost

U APA priručniku “Put ka psihološkoj otpornosti” navodi se deset načina za građenje i negovanje psihološke otpornosti.

Gradite dobre odnose sa ljudima

Kao što sam već napisala, a ponoviću zato što je izuzetno važno, najvažniji faktor psihološke otpornosti je podrška drugih ljudi!

Ako niste imali tu sreću da odrastate u zdravoj, negujućoj i podržavajućoj porodici, i ako verovatno zbog toga imate probleme u odnosima sa ljudima, nemate izgrađenu jaku i kvalitetnu mrežu socijalne podrške, ne očajavajte.

Nikad nije kasno da počnete da gradite jaku i kvalitetnu mrežu socijalne podrške!

Ali, imajte na umu da se to neće desiti samo od sebe. Neće se odjednom oko vas stvoriti negujući i podržavajući ljudi. Potrebno je prvo da priznate sebi da nemate zadovoljavajući krug ljudi oko sebe. Zatim, da odlučite da izgradite takav krug. Polako. Uspostavljate kontakte sa ljudima koji vam se sviđaju i koji vam prijaju. Gradite i negujete te odnose.

Ako ste imali mnogo loših odnosa sa ljudima, verovatno ste došli do zaključka da su svi ljudi grubi i nedobrobnamerni. I verovatno ste odustali od toga da tražite podšku verujući da je “u se i u svoje kljuse” jedini bezbedan način putovanja kroz život. A nije. To je veoma usamljen i težak način putovanja kroz život.

Ima dobrih ljudi.

Ima ljudi koji su dobronamerni, podržavajući i negujući.

ima dobrih ljudi

Znam da nije lako ponovo poverovati u to, znam koliko je bolno kada se povrede nakupe. Ali isto tako znam da je sve to moguće prevazići. Više o svom iskustvu sam pisala u tekstu Kako mi je Fejsbuk pomogao da vratim veru u sebe i ljude

Ćutanje o bolnim, teškim, traumatskim događajima je štetnije od samih događaja.Ako nemate nekog ko će vas saosećajno i…

Posted by Jelena Pantić- Emocionalna inteligencija on Mittwoch, 15. Februar 2017

Krize ne posmatrajte kao probleme koje je nemoguće prevazići

Kada neku situaciju posmatramo kao nešto što je nemoguće prevazići, vrlo lako možemo da dovedemo sebe do fenomena poznatog kao samoispunjavajuće proročanstvo. Ako mislimo da je nešto nemoguće prevazići i da smo potpuno bespomoćni, nećemo preduzeti ništa. Samo ćemo se pasivno prepustiti “sudbini” i patiti pod njenom okrutnom težinom.

Činjenica je da nikada unapred ne znamo da li je nešto moguće ili ne. I, potpuno je drugačiji osećaj kada znamo da smo dali sve od sebe i nismo uspeli, nego kada pasivno čekamo negativan ishod.

Znam da je teško zamisliti rešenje i pozitivan ishod u trenutku kada nam se dešava nešto strašno, teško ili bolno. Tu pomaže da se setimo ljudi koji su prevazišli teške situacije i da tragamo za takvim primerima.

Kada su mi saopštili dijagnozu kancer premrla sam od straha. Mislila sam da je to kraj. A onda su u moj život ušetale neke divne osobe da mi kažu da su i one bolovale od toga. I ozdravile. I preživele. To mi je najviše pomoglo da poverujem da je izlečenje moguće, i to me je motivisalo da dam sve od sebe da ozdravim.

Da sam poverovala da je ta dijagnoza smrtna presuda odustala bih i čekala kraj. Sreća pa nisam, nego vam sada živa i zdrava pišem ovaj tekst i planiram ih još mnogo, mnogo.

Prihvatite da je promena neizostavni deo života

Svaka promena, dobra ili loša, je sama po sebi stresna. Zahteva od nas da se prilagođavamo, da učimo, da stičemo neke nove veštine. Kada se bunimo zbog toga i kada svoju energiju ulažemo u to da sprečimo bilo kakvu promenu, samo traćimo svoju energiju.

Kada promene prihvatimo kao sastavni i neizbežni deo života, lakše ćemo im se prilagoditi i lakše ćemo prevazići neprijatnost, nesigurnost i neizvesnost koje one sa sobom nose.

“Život je kao vožnja bicikla. Da biste održali ravnotežu morate da  nastavite da se krećete.”

Albert Ajnštajn

Kretanje je jedini način da održavamo ravnotežu. Nema stajanja, bar ne dugotrajnog.

Voda kad dugo stoji postaje bara.

Tako i mi. Kad dugo stojimo na jednom mestu gubimo svežinu i polet.

Iz teksta Ajnštajnov savet za postizanje ravnoteže u životu

ravnoteza u zivotu

Idite ka svojim ciljevima

Tapkanje u mesti nas iscrpljuje i slabi naš psihološki imunitet. Čekanje da se okolnosti nameste, da budemo spremni, da steknemo dovoljno samopouzdanja….sve to nas slabi i iscrpljuje. Smanjuje naše samopouzdanje i veru u sebe. Povećava strahove i nesigurnosti.

Umesto toga, mnogo je konstruktivnije i korisnije da svakog dana postavljamo sebi neke male, ostvarive ciljeve. Tako svakog dana imamo priliku da malo ojačamo svoje samopouzdanje i svoju psihološku otpornosti. Ako se svaki dan uveravamo da nešto možemo da postignemo i rešimo, manje ćemo se uplašiti kada nam život donese neki težak događaj ili veliku lekciju. Samopouzdanje u raznim oblastima i malim stvarima se preliva na naše generalno samopouzdanje. A to svakako jača našu psihološku otpornost i psihološki imunitet.

Preduzimajte korake ka rešenju problema

Umesto da se nadate da će problem nekako nestati ili da će se rešiti sam od sebe, pristupite mu aktivno. Na malim problemima vežbajte ovaj aktivan pristup, da vas neki veliki ne bi zatekli nespremne.

Umesto bežanja od problema pogledajte ga u oči.

Jasno ga definišite i priznajte sebi.

Izdvojite vreme da razmišljate o tome kako taj konkretan problem može da se reši.

Koji su koraci ka rešenju?

I naravno, preduzimajte te korake ka rešenju, samo razmišljanje nije dovoljno.

Posmatrajte krize kao prilike da bolje upoznate sebe

“Mnogi ljudi koji su doživeli tragedije i teška iskustva kažu da je to doprinelo tome da imaju kvalitetnije odnose sa ljudima, veći osećaj snage čak i kada se osećaju ranjivo, povećanje osećaja lične vrednosti, razvijeniju duhovnost i svesnost o tome koliko je život dragocen.”

“Put ka psihološkoj otpornosti”

I ovo mogu da potvrdim iz ličnog iskustva. Kada uhvatim sebe da brinem zbog nečeg, da se bojim budućnosti, da sumnjam u sebe, svoju vrednost, snagu i sposobnost, setim se da sam preživela kancer. U odnosu na to, svaki budući problem mi deluje sićušno.

Da mi je neko ranije rekao šta će me snaći, umrla bih od straha. I da me je neko pitao kako bih se snašla u takvoj situaciji rekla bih da ne znam, da se verovatno ne bih snašla. Pokazalo se drugačije. Odlično sam se snašla i ispostavilo se da sam mnogo jača nego što sam mislila.

jelena pantic psiholog novi sad

Ovo je najdrastičniji primer iz mog života, imam ih još mnogo malih. Mnogo puta se dogodilo da se nađem u  situaciji u kojoj se dobro snađem, da tada smislim i rešenje i izlaz. A da me neko unapred pitao, ne bih znala, ne bi mi palo na pamet sve što mi je palo na pamet kada mi je bilo potrebno.

Teške situacije su prilika da vidimo šta sve možemo i koliko smo zapravo jaki.

Strahovanje unapred i pokušaji da nešto sprečimo i izbegnemo slabe našu psihološku otpornost i psihološki imunitet.

Negujte pozitivnu sliku o sebi

Zdrava svest o sebi i svojim kvalitetima i postignućima jeste dobra i poželjna osobina i stav prema sebi.

Ne samo dobra i poželjna nego i neophodna za očuvanje mentalnog zdravlja!

Kako neko može da se oseća dobro u svojoj koži i da uživa u životu ako ima iskrivljenu i negativnu sliku o sebi?

Iz teksta Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi

Kada imamo nerealno lošu sliku o sebi, to se neminovno odražava na naše raspoloženje i samopouzdanje, a samim tim i na naš psihološki imunitet i otpornost.

Mnogo lakše ćemo prevazići teškoće i preboleti bolne situacije kada o sebi kao biću i svojim sposobnostima imamo lepo mišljenje.

Posmatrajte situaciju u širem kontekstu

Kada se dešava nešto teško i bolno, kada imamo objektivno velike probleme, lako možemo da zapadnemo u zamku fokusiranja samo na problem. Kada je nešto toliko intenzivno i teško lako zaboravimo sve što je dobro, sada i u prošlosti, lako poverujemo da će teška situacija trajati zauvek, da se nikada neće završiti.

Takva verovanja nas slabe i dodatno zastrašuju.

Činjenica je da u životu sve prolazi, pa i teškoće i patnje. To da li ćemo emocionalno zauvek ostati zarobljeni u njima zavisi od nas.

Vođenje dnevnika lepih događaja i zahvalnosti nam pomaže da ne zaboravimo lepo čak ni u teškim sitacijama, i pomaže da, kada nam deluje da je sve beskonačno crno, imamo “crno na belo” da nije baš tako.

Čuvajte nadu i optimizam

Nada i optimizam nisu nešto s čim se neko rodi a neko drugi ne. Tako ponekad deluje, ali nije tako. Nada i optimizam su stavovi koji mogu da se izgrade. I kada su izgrađeni, potrebno je negovati ih.

Optimizam pomaže da lakše prebrodimo teške situacije, daje nam više volje i energije.

Neki ljudi “neguju” pesimistički stav preventivno, da se ne razočaraju. I na taj način slabe sebe. Potpuno bespotrebno.

Ako smo verovali da će se nešto dobro završiti, i verujući tako učinili sve što je u našoj moći, a ishod je ipak bi negativan i nepovoljan, bar se pre tog ishoda nismo dodatno iscrpljivali. Tada je lakše podneti nepovoljne ishode.

Optimizam nije čarobni štapić i ne garantuje srećan kraj. Ali, za razliku od pesimizma, bar nas ne iscrpljuje.

 

Budite dobri i negujući prema sebi

Faktor koji se pokazao kao najuticajniji u izgradnji psihološke otpornosti i psihološkog imuniteta su dobri odnosi sa ljudima. To ne isključuje činjenicu da smo kao odrasle osobe odgovorni za sebe i svoj život. Ne isključuje činjenicu da je važno da budemo dobri prema sebi, da volimo, negujemo i podržavamo sebe.

Ovo su neki od načina da budemo dobri i negujući prema sebi:

Maštanje???

Da, maštanje 🙂

Maštanje nije gubljenje vremena.
Maštanje je investicija u mentalno zdravlje.
10 minuta maštanja dnevno ne košta ništa, ne može da škodi a donosi velike dobrobiti.
Maštanje nam pomaže da negujemo kreativnost.
Maštanje nas energizuje.
Maštanje nam pomaže da “odrastemo do deteta”.

Ne možemo da predvidimo šta će nas sve u životu snaći, i neke teške događaje ne možemo da izbegnemo.

Ono što možemo jeste da se unapred pripremimo tako što ćemo graditi i negovati psihološku otpornost.

Nadam se da će vam ove smernice biti od koristi i da će vas podstaći da obratite više pažnje na sebe, da će vas motivisati da se posvetite građenju i negovanju vaše psihološke otpornosti.

U knjizi “Putovanje u središte srca” možete da pronađete razne smernice o tome kako da volite, negujete, razumete i podržavate sebe.

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!”

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *