Anksioznost: šta je i kako je prevazići

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Anksioznost je u savremenom svetu toliko rasprostranjena da polako dostiže razmere epidemije.

U ovom tekstu možete da pročitate:

  • šta je anksioznost
  • kako prepoznati anksioznost
  • kako prevazići anksioznost (kako se resiti anksioznosti, kako se osloboditi anksioznosti)
  • šta je socijalna anksioznost i kako je prevazici

Šta je anksioznost

„Anksioznost je prirodna reakcija vašeg tela na stres. To je osećanje straha ili zabrinutosti zbog onoga što sledi. Prvi dan u školi, razgovor za posao, držanje prezentacije mogu da učine da se osećate uplašeno i nervozno.“

Kimberli Holand

„Anksioznost je emocija koju karakterišu osećanje napetosti, zabrinutost i fizički simptomi poput povišenog pritiska.

Ljudi koji pate od anksioznosti obično imaju ponavljajuće neprijatne misli i brige. Izbegavaju određene situacije koje im izazivaju anksioznost (javni nastupi, društvena okupljanja…)“

Enciklopedija psihologije

 

Kako prepoznati anksioznost?

anksioznost

Ovo su neki od najčešćih znakova anksioznosti:

  • problemi sa koncentracijom
  • nestrpljivost
  • potreba za potvrđivanjem
  • odugovlačenje (prokrastinacija)
  • napadi panike
  • stomačni problemi
  • znojenje
  • izbegavanje
  • preterano razmišljanje
  • problemi sa pamćenjem
  • nesanica
  • ubrzan rad srca
  • glavobolje
  • problemi sa disanjem
  • stalna zabrinutost

Za razliku od emocije straha, koju osećamo kada u sadašnjosti procenimo da smo u opasnosti, anksioznost osećamo kada zamišljamo neku opasnost ili neprijatnost u budućnosti.

Strepimo da će se nešto loše dogoditi nama ili nekom drugom.

Da ćemo se obrukati u društvu.

Da nećemo uspeti da obavimo povereni nam zadatak.

Da nećemo uspeti da platimo račune ili ratu kredita.

Zakaži konsultaciju

Ovaj kratak video jasno objašnjava šta je anksioznost i kako je moguće prevazići. Na engleskom je, u nastavku ću prevesti najvažnije delove.

Zamisli srećno mesto. To mesto na kom je sve u redu.

Ali, jednostavna rečenica ili misao dovodi do toga da se svet sruši.

Sada to srećno mesto postaje oluja.

Kao da se ceo svet srušio na tebe.

Tvoj mozak postaje klaustrofobičan.

Tvoje oči ne mogu da vide.

Tvoje telo ne može da diše.

Tvoji pokreti postaju nervozni.

Nemaš kontrolu.

To je anksioznost.

Ona jede tvoje samopouzdanje.

Anksioznost je duboko ukorenjena u hemiju tvog mozga.

Anksioznost se javlja u više oblika:

  • generalizovana anksioznost
  • panični napadi
  • fobije
  • socijalna anksioznost

Traženje pomoći je čin koji najviše oslobađa.

Moguće je osloboditi se anksioznost

Anksioznost se prevazilazi kada:

  • je izbaciš iz sebe (kroz plakanje npr.)
  • razgovaraš o njoj
  • meditiraš
  • vežbaš
  • uzimaš odgovarajuće lekove
  • pronađeš odgovarajuću stručnu pomoć
  • ne bojiš se više da si sam
  • kažeš šta osećaš
  • izražavaš svoje potrebe
  • ne kriješ je
  • prihvatiš svoje pravo ja

Zakaži konsultaciju

Anksioznost se manifestuje na neki od sledećih načina:

  • vrtoglavica
  • bol u grudima
  • glavobolja
  • napetost u vratu
  • stomačni problemi
  • mučnina
  • slabost u nogama
  • lupanje srca
  • uznemirenost
  • plitko disanje
  • problemi sa spavanjem….

 

Kada dugo traje i kada je visokog intenziteta anksioznost je veoma iscrpljujuća i značajno utiče na smanjivanje kvaliteta života.

 

Kako prevazići anksioznost

Kako se resiti anksioznosti? Kako se osloboditi anksioznosti?

S obzirom na to koliko je anksioznost neprijatna emocija, razumljivo je da želite da je se rešite i oslobodite što pre. Želite da nestane i prestane. Želite da ne budete anksiozni. Želite da budete opušteni i samouvereni.

Simptomi anksioznosti ako su izraženi u slabijoj meri mogu da se otklone vežbama opuštanja, vežbama disanja ili fizičkom aktivnošću.

Međutim, ti rezultati su najčešće kratkog daha i brzo se vraćaju.

Kada je anksioznost visokog intenziteta ove vežbe i tehnike ne pomažu uopšte.

Umesto otklanjanja anksioznosti, mnogo efikasnije i dugoročnije rešenje je pronalaženje i otklanjane uzroka.

Ako znamo da je anksioznost strepnja zbog nekog ili nekih  događaja u budućnosti, prvi korak je da vidimo šta je to od čega strepimo.

Zapisivanje je efikasno iz više razloga.

Prvo, pomaže da se bar malo rasteretimo.

Drugo, omogućava nam da naknadno, „hladne glave“ pogledamo to što smo napisali i možda vidimo da nije toliko realno ili strašno.

„Šta je najgore što može da se desi?“ je pitanje koje može da pomogne.

Kada ga postave sebi, ljudi često shvate da to „najgore što može da se desi“ zapravo i nije tako strašno.

Umesto zamišljanja katastrofičnih scenarija, mnogo korisnije je da razmišljamo o tome kako da se pripremimo za određenu situaciju.

Zakaži konsultaciju

Šta je to što mogu da učinim da se pripremim za situaciju od koje strepim?

Dobra priprema može smanjiti anksioznost.

Ako je u pitanju javni nastup, odgovor može da bude: dobro ću se pripremiti, napraviću prezentaciju, napisaću teze koje će mi pomoći ako se ipak zablokiram.

U slučaju socijalne anksioznosti, straha da ćemo ispasti glupi, smešni, manje vredni….može da pomogne podsećanje da ljudi uglavnom ne obraćaju toliko pažnje na nas 🙂

Krug moći je jednostavna i efikasna tehnika koja može da vam pomogne da se izborite da brigama i ne dozvolite da vas iscrpljuju. Više o njoj možete da čujete u ovom snimku.

Još detaljnije pročitajte u tekstu Krug moći: tehnika za borbu protiv briga

Loša navika da zamišljamo katastrofe u budućnosti nije nastala preko noći, tako da ne možemo ni da je se oslobodimo preko noći.

„Misli pozitivno“ pristup se pokazao kao neefikasan kod većine ljudi, zapravo, samo pojačava anksioznost.

Misliti konstruktivno, negovati sebe, razvijati psihološku otpornost može da bude od velike koristi. I manje kafe 🙁

Zakaži konsultaciju

Socijalna anksioznost i kako je prevazici

Socijalna anksioznost je vrsta anksioznosti koja se javlja u kontaktu sa ljudima. Karakteriše je osećanje straha od toga da će ostaviti loš utisak, da će se obrukatili ili „izblamirati“.

U osnovi socijane anksioznosti je verovanje osobe da nije dovoljno dobra, da treba nekako da zasluži pažnji i ljubav, i da su drugi ljudi strogi, kritični, sa veoma visokim očekivanjima.

Kako prevazici socijalnu anksioznost?

Ako je u pitanju blaži oblik socijalne anksioznosti, izlaganje socijalnim situacijama može pomoći da se anksioznost smanji. Kada neko nakupi dovoljno pozitivnih iskustava u odnosima sa ljudima, fantazije o osudi i odbacivanju počinju da blede, a anksioznost se smanjuje.

Još smernica i konkretnih koraka za prevazilaženje anksioznosti možete pročitajte u knjizi „Putovanje u središte srca“

Sjajna knjiga, pravi melem

Srbijanka Jović

„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“

Jelena Veljković

Želite da:

  • više volite sebe
  • povećate svoju emocionalnu inteligenciju
  • ulepšate i obogatite svoju svakodnevicu?

Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!

Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.

U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:

  • ljubav prema sebi
  • odnosi sa drugim ljudima
  • srećan život
  • emocionalna inteligencija
  • asertivnost

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

1 thought on “Anksioznost: šta je i kako je prevazići”

  1. Već dugi niz godina imam problemsa sa teškim oblikom anksioznosti i napada panike, probala sam sve i svašta, od lekova, do meditacija, lekara, čega sve ne, ništa mi nije pomoglo na duže staze jer bi se problem uvek vratio posle nekog vremena, ali ono što mi jeste pomoglo je priznanje, odbacivanje osećaja niže vrednosti i strah od toga ko će šta da misli ako dobijem napad ili kažem da imam povremeno problema sa tim. Tako sam sebi u startu smanjila nepotreban stres koji bi mi se javio u novim situacijama i sa novim ljudima.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *