Emocionalna inteligencija- šta je i kako je povećati

Emocionalna inteligencija - kako je povećati

Emocionalna inteligencija utiče na sve oblasti života, hteli mi to ili ne.

U ovom tekstu možete da pročitate:

  • šta je emocionalna inteligencija
  • emocionalna inteligencija i uspeh
  • definicija emocionalne inteligencije
  • sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju
  • šta znači biti emocionalno inteligentan
  • kako se razvija emocionalna inteligencija
  • 5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju
  • emocionalna inteligencija u ljubavi
  • emocionalna inteligencija u svakodnevnom životu
  • emocionalna inteligencija i marketing

*važna napomena: svaki od podnaslova je celina za sebe, ako vas ne zanima svaka od ovih tema slobodno pređite na onu koja vas zanima.

Nadam se da će vam ovaj tekst biti od koristi, i biće mi drago da u komentarima pročitam da li vam je koristio. Takođe, slobodno u komentaru ispod teksta napišite ako imate još neka pitanja  o emocionalnoj inteligenciji. Biće mi drago da odgovorim 🙂

Ako  negiramo emocije, ako nismo u dobrom kontaktu sa njima, trošimo previše energije na potiskivanje i onda ne ostaje dovoljno energije za neke druge aktivnosti.

Ako se ne bavimo njima, ako ih posmatramo kao neprijatelje a ne kao saveznike to će se neminovno odraziti na postignuća u drugim oblastima života.

Više o tome šta je emocionalna inteligencija i kako je povećati pogledajte u ovom videu

Emocionalna inteligencija i uspeh

Kako vam razvijanje emocionalne inteligencije može pomoći da uspešno ostvarujete svoje ciljeve pogledajte u ovom videu.

Svi tekstovi na ovom blogu se iz nekog ugla bave emocionalnom inteligencijom i njenom primenom u svakodnevnom životu.
Ako vas zanimaju konkretne emocije i praktične smernice, preporučujem da pročitate ove tekstove:

Šta je emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno, skladno funkcionisanje razuma i osećanja. To je veština korišćenja i emocija i razuma sa ciljem da se život živi na najbolji mogući način.

U ovom tekstu ćete pronaći sledeće informacije:

  • definicija emocionalne inteligencije
  • sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju
  • šta znači biti emocionalno inteligentan
  • kako se razvija emocionalna inteligencija

*napomena: prva polovina teksta je maaalo više teorijska i stručna….ako vas to ne zanima, slobodno pređite odmah na deo šta znači biti emocionalno inteligentan

sta je emocionalna inteligencija
’Osećanja treba da budu obasjana inteligencijom, da bi se pretvorila u pravu ljubav, a inteligencija treba da bude obasjana osećanjima, da bi se pretvorila u mudrost’ Enrike Barios ’Ami’

Foto: geralt

Definicija emocionalne inteligencije

Različiti autori su emocionalnu inteligenciju definisali na različite načine. 

Prva definicija sa kojom sam se susrela dok sam pisala diplomski rad je bila definicija Danijela Golmana, autora koji je najzaslužniji za popularizaciju pojma emocionalne inteligencije. On u svojoj knjizi piše da

’potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji- sposobnosti da se saoseća sa drugima, procenjuje, stvaraju dobri odnosi, da se bude privlačan- kao i drugim emocionalnim veštinama koje su presudne da se neko zaista uklopi u društvo i bude uspešan, a time i koristan kako sebi tako i okolini.’

Golman emocionalnu inteligenciju definiše kroz sledeće kompetencije:

  • samosvesnost, uključujući i emocionalnu samosvesnost, tačnu samoprocenu i samopouzdanje,
  • upravljanje sobom, uključujući orijentaciju ka postignuću, prilagodljivost, inicijativnost, pouzdanost, savesnost i samokontrolu,
  • socijalnu svesnost, uključujući empatiju, orijentaciju ka služenju drugima i organizacionu svesnost,
  • socijalne veštine, uključujući vođstvo, uticaj, komunikaciju, razvoj drugih, kataliziranje promene, rešavanje konflikata, izgradnja čvrstih veza, timskog rada i saradnje

 

Na prvo čitanje ova definicija mi je bila dovoljna, ali kad sam se malo zamislila i zapitala, shvatila sam da mi nije dovoljno jasna i konkretna. Tragajući dalje došla sam do samog izvora- do definicije tvoraca koncepta emocionalne inteligencije- Pitera Saloveja i Džona Majera, koji su je odredili kao:

skup sposobnosti koje bi trebale doprineti tačnijoj proceni i izražavanju svojih emocija, kao i proceni tuđih emocija i upotrebi osećanja u motivisanju, planiranju i postignuću ciljeva u životu’.

Ako nekog zanima, prvi naučni rad o emocionalnoj inteligenciji se nalazi ovde

Veliku zahvalnost dugujem profesoru Vladimiru Takšiću sa Filozofskog fakulteta u Rijeci koji mi je pomogao tako što mi je poslao svoju doktorsku disertaciju. U njoj sam pronašla sve potrebne informacije za izradu diplomskog rada i kreiranje treninga “Emocionalna inteligencija”

Prva definicija emocionalne inteligencije bila je da je to

’sposobnost praćenja svojih i tuđih osećanja i emocija, i upotreba tih informacija u razmišljanju i ponašanju.’

definicija emocionalne inteligencije

Foto: jill111

Prema mišljenju  samih autora ova definicija naglašava samo opažanje i regulaciju emocija, a ispušteno je razmišljanje o osećanjima. Tako kasnije predlažu revidiranu definiciju prema kojoj  ’emocionalna inteligencija uključuje: 

  • sposobnost brzog zapažanja, procene i izražavanja emocija;
  • sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje;
  • sposobnost razumevanja emocija i znanje o emocijama;
  • i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja’

 

Navedena definicija je oblikovana u dijagram koji pokazuje odnos i međusobnu zavisnost sposobnosti i veština koje uključuje.

Četiri navedene sposobnosti poređane su prema složenosti psihičkih procesa koje uključuju od jednostavnijih (zapažanje i izražavanje emocija) do složenih (svesnost, refleksivnost i regulacija emocija). Osim toga, svaka opisana sposobnost pobliže je opisana sa još četiri sposobnosti poređane prema razvojnom načelu: prvo se navode ranije razvijene sposobnosti, a zatim slede one kasnije razvijene i više integrisane.

Sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju

A nivo: Percepcija, procena i izražavanje emocija

  •  sposobnost zapažanja emocija u nečijem fizičkom stanju, osećanjima i mišljenju
  • sposobnost zapažanja emocija kod drugih osoba, u umetničkim delima ili slično, kroz jezik, zvuk, pojavnost i ponašanje
  • sposobnost preciznog izražavanja emocija, kao i izražavanje potreba povezanih s tim osećanjima
  • sposobnost razlikovanja tačnog od neadekvatnog, odnosno iskrenog od lažnog u izražavanju emocija

B nivo: Emocionalna facilitacija mišljenja

  • emocije određuju redosled mišljenja tako da usmeravaju pažnju na važne informacije
  • emocije su dovoljno jasne i dostupne, pa pomažu prosuđivanju i pamćenju događaja koji su u vezi sa različitim osećanjima
  • različiti pogledi na stvari menjaju emocionalna stanja podržavajući mogućnost procene iste situacije sa različitih strana
  • emocionalna stanja olakšavaju pristupe specifičnim problemima: tako sreća olakšava induktivno mišljenje i kreativnost

emocije i misljenje

Foto: geralt

C nivo: Razumevanje i analiza emocija: upotreba emocionalnih znanja

  • sposobnost imenovanja emocija i prepoznavanje odnosa između reči i samih emocija (kao npr. sviđati se i voleti)
  • sposobnost interpretiranja značenja koja emocije prenose ( npr. da je tuga povezana sa nekim gubitkom)
  • sposobnost razumevanja složenih mnogostrukih  osećanja ( kao npr. istovremeni osećaj ljubavi i mržnje)
  • sposobnost prepoznavanja verovatnih prelaza između emocija-prelaz iz ljutnje u sram

D nivo: Refleksivna regulacija emocija u promociji emocionalnog i intelektualnog razvoja

  • sposobnost otvorenosti za osećanja-za ona prijatna kao i za ona neprijatna
  • sposobnost refleksivnog uživljavanja ili odvajanja od emocija zavisno od procene korisnosti
  • sposobnost refleksivnog praćenja emocija u odnosu na sebe i druge kao i koliko su tipične, jasne, uticajne ili odmerene
  • sposobnost upravljanja svojim i tuđim emocijama ublažavajući neugodne i pojačavajući ugodne emocije

O tome zašto je važno da imamo znanja o emocijama i da ih ne delimo na pozitivna i negativna, kao i kakve to veze ima sa svakodnevnim životom govorim više u ovom videu

Šta znači biti emocionalno inteligentan?

Emocionalna inteligencija nije stanje, nije osobina koju imate ili nemate, to je proces orijentisanja u svetu, unutrašnjem i spoljašnjem. To je proces koji zahteva posvećenost, hrabrost, radoznalost i istrajnost.

Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe. To znači prihvatati osećanja kao znak ljudskosti a ne doživljavati ih kao znak slabosti. Biti svestan svojih osećanja ali znati kada i kome je bolje ne pokazati ih. Zastati, preispitati se, korigovati mišljenje i ponašanje.
Druge je moguće razumeti samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Isto je i sa prihvatanjem.

Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu.

Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik.
Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se. Zbog sebe i zbog drugih. Druge je moguće podržati na njihovom putovanju, ali samo ako oni to žele. Nemoguće je pomoći nekom ko pomoć ne želi.

Da li postoje emocionalno neinteligentni ljudi?

Kada kažemo za nekog da je emocionalno neinteligentan to zvuči uvredljivo i konačno.

Inteligenciju možemo definisati kao kapacitet za učenje i razumevanje. U tom slučaju emocionalna inteligencija bi bila kapacitet za učenje i razumevanje u oblasti emocionalnog funkcionisanja. Nekom to ide lakše, nekom teže. Nekom  ide brže, nekom sporije.

Verovatno ćete se svi složiti da je Novak Đoković rođen sa talentom za tenis. Ali, da li bi bio tu gde jeste da nije svakodnevno naporno trenirao? Ne može svako da postigne Noletove uspehe, ali svako ko želi može da nauči da igra tenis dovoljno dobro da se rekreira i zabavlja.

Slično je i sa čitanjem i pisanjem. Malo je vrhunskih književnika ali većina ljudi nauči da čita i piše dovoljno dobro za svakodnevno funkcionisanje i snalaženje u životu.

kako se razvija emocionalna inteligencija
Vežba čini majstore 🙂

Foto: PourquoiPas

Emocionalna inteligencija bi se možda preciznije mogla nazvati emocionalna znanja i emocionalne veštine, kao što su:

  • Razumevanje šta i zašto osećamo,
  • Svest o tome kako utičemo na druge,
  • Razumevanje osećanja drugih ljudi u raznim situacijama,
  • Efikasno upravljanje osećanjima drugih i njihovim ponašanjem (suprotno od manipulacije!),
  • Razumevanje veze između emocija, misli i ponašanja,
  • Očuvanje pribranosti i u stresnim situacijama i okolnostima,
  • Prevazilaženje stresa,
  • Podsticanje najboljeg u drugima,
  • Asertivnost u komunikaciji sa drugima ( zalaganje za sebe uz uvažavanje drugih),
  • Lako prilagođavanje promenama,
  • Fokusiranje na dobro i pozitivno u sebi, drugim ljudima i situacijama,
  • Postizanje i održavanje generalno dobrog raspoloženja,
  • ….

Umesto etiketiranja sebe ili drugog kao emocionalno neinteligentnog ili glupog, preciznije je i konstruktivnije govoriti o nedovoljnom znanju o emocijama i nedovoljno razvijenim emocionalnim veštinama.

Kod nekih psiholoških i neuroloških poremećaja zaista postoji nemogućnost razumevanja i kontrole emocija, ali takvi poremećaji su relativno retki. Većina ljudi poseduje kapacitet za postizanje optimalnog psihičkog i emocionalnog funkcionisanja. Ima ljudi koji malo znaju o emocijama i nemaju razvijene emocionalne veštine, a ti ljudi se dele na one koji žele da uče i razvijaju se i one koji to ne žele.

 O tome šta je emocionalna inteligencija sam  sa još dve koleginice govorila u emisiji Porodični vodič, između ostalog i o tome šta su emocije i kako nastaju, kako se razvija emocionalna inteligencija, ko su emocionalno inteligentne osobe…

Kako se razvija emocionalna inteligencija?

Emocionalna inteligencija se, kao i svaka druga veština, razvija kroz praksu i primenu. Teorijska osnova je neophodna da bismo znali o čemu se radi, ali nije dovoljno samo čitati i razmišljati. Potrebno je primenjivati i isprobavati u praksi. To podrazumeva pokušaje i pogreške, podrazumeva trapavost i frustraciju u početku, to je sastavni deo svakog učenja.

Volim da napravim paralelu između vežbanja tela i vežbanja emocionalne inteligencije. Nije dovoljno da znate da treba da radite određene vežbe, potrebno je da ih zaista radite. Takođe, nije dovoljno da jednom uradite određeni set vežbi, potrebno je da redovno vežbate. Kako vreme prolazi i stičete kondiciju, vežbanje postaje sve lakše a telo oblikovano sve lepše. Isto je i sa razvijanjem i vežbanjem emocionalne inteligencije.

Ako obraćate pažnju na svoje i emocije drugih ljudi, ako ih prihvatate i pokušavate da ih razumete, na dobrom ste putu da razvijete svoju emocionalnu inteligenciju.

Kao što sam ranije u tekstu navela, emocionalna inteligencija se sastoji iz više sposobnosti. Svaka od njih može da se vežba i razvija.

Nadam se da će vam primer koji koristim na treningu Emocionalna inteligencija pomoći da se inspirišete i počnete sa vežbanjem 🙂

Zamislite da ste se dogovorili sa prijateljicom da idete u pozorište, i da se tamo nađete u 19h. Prijateljica kasni.

Šta osećate?

Različiti ljudi odgovaraju različito:

-osećam ljutnju,

-osećam strepnju,

-osećam zabrinutost,

-osećam tugu

-osećam stid…

Takođe, različiti ljudi će ove različite emocije osetiti u različitom intenzitetu.

Kako to da u istoj situaciji različiti ljudi osete različite emocije različitog intenziteta?

Odgovor na ovo pitanje daje Zoran Milivojević kroz model kružne emocionalne reakcije. Prema tom modelu, ukratko, emocija nastaje tako što nekoj situaciji koja je neutralna pripisujemo određeno značenje i određenu važnost.

U primeru sa prijateljicom, značenja mogu da budu sledeća:

-ona me ne poštuje- osećam ljutnju,

-nešto joj se dogodilo- osećam zabrinutost,

-stojim ovde sama i svi me gledaju i misle kako sam jadna- osećam stid.

Intenzitet emocije zavisi od toga koliko nam je važna određena situacija.

Kao vežbu predlažem da se setite neke situacije u kojoj ste doživeli neku emociju, i da vidite koje značenje i koliku važnost ste joj pripisali.

Pravilno usmeravanje emocija

Emocije su adekvatne i koriste nam kada pravilno protumačimo situaciju i kada joj pridamo odgovarajuću važnost. Neadekvatne su kada nepravilno protumačimo situaciju i pridamo joj preveliku ili premalu važnost.

Primer sa polaganjem ispita je dobar za ilustraciju.

Pripremate se za polaganje ispita i mislite sledeće:

-ovo je jedan ispit i jedan korak ka diplomi, bilo bi dobro da ga položim, ali neće biti smak sveta i ako ne položim – osećam blagu tremu koja me motiviše da učim i dobro se pripremim

-moram da položim ovaj ispit, svako ko padne ispit je glup, sramota je pasti ispit- osećam tremu koja me blokira i ne mogu ni da mislim ni da pamtim

Iz ovog primera vidimo da se trema nije “dogodila”, nastala je kao posledica pripisivanja određenog značenja i značaja situaciji.

Isti princip primenjuje se na sve ostale sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju- znanje, tačne informacije i vežba, vežba, vežba 🙂

emocionalno inteligentna osoba

Foto: jill111

 

Sledeće aktivnosti mogu da pomognu u razvijanju i vežbanju emocionalne inteligencije:

  • vođenje dnevnika osećanja,
  • čitanje o emocijama i emocionalnim reakcijama,
  • preispitivanje- da li je ovo što osećam adekvatna ili neadekvatna emocija?
  • razmišljanje i analiza situacija u kojim se ne snalazite emocionalno,
  • analiza načina na koje pokazujete emocije- da li dovoljno jasno dopirete do drugih i komunicirate svoje emocije?

 

Prepoznati i razumeti svoje emocije

Za kraj, jedan primer iz mog života, koji ilustruje šta znači prepoznati, prihvatiti i razumeti svoje emocije:

Kroz primere se sve lakše razume.
Evo na primer ja.
Trenutno mi se što dešavaju što sama pravim jako lepe promene u životu.
Jako lep period sa mnogo lepog. Toliko lepog da prevazilazi i moj optimizam.
Neprijatnih događaja i situacija skoro da nema, i ako ima zanemarljivo su malog intenziteta i važnosti.
Rekli biste životna faza iz snova. Milinica.
Jeste, ja se slažem.
Rekli biste verovatno, neko kome tako dobro ide može samo po ceo dan da skakuće i pevuši od sreće.
Ovih dana osećam popriličnu napetost, plačljiva sam, preosetljiva, vrzmaju mi se svakakvi strahovi, želudac me bolucka…

Pozitivno razmišljanje bi mi u ovoj situaciji “pomoglo”?

Tako što bih govorila “moj život je savršen i sve je u savršenom redu”.

Pored svega što osećam a vrlo je neprijatno bojala bih se da ću tim negativnim mislima ili osećanjima privući nešto negativno.
Pa bih još žustrije govorila “moj život je savršen i sve je u savršenom redu.”
Zamišljala bih sebe kako razdragano skakućem po cvetnom proplanku jer, “moj život je savršen, sve je u savršenom redu, Univerzum me voli.”
I u najboljem slučaju bih dobila čir na želucu.

Šta sam uradila umesto toga?
Prepoznala sam svoja osećanja.
Zapitala se koja je njihova svrha, šta mi poručuju.
Obratila sam pažnju na sebe i zapitala se šta mi treba i kako mogu sebe da podržim.
Shvatila sam sledeće- to kako se sada osećam je savršeno normalno. I pozitivne, lepe promene su promene. Znači stresori.

Stres je reakcija organizma na promene, potrebna mu je dodatna energija da se prilagodi.
Daklem, pod stresom sam, znam zašto, ne teram sebe da ne budem pod stresom nego dajem sebi vremena da se prilagodim.
Smanjila sam sve obaveze na minimum, leškarim, pijem tečnost, jedem voće i povrće, šećkam se koliko mi se šećka, plačem kad mi se plače, dozvoljavam sebi da burno reagujem (vodeći naravno računa da pritom nikog ne povredim)….

Ukratko, negujem sebe jer mi je to sada potrebno. Simptomi stresa su mi pokazali šta mi treba.
Svesna sam da ova faza neće trajati doveka i ne brinem se.
Moj život, ja ga ovako živim. Vi pravite vaše izbore, ali pažljivo.

Iz teksta Tajna moć podsvesti i zakon privlačenja neće izlečiti tvoj život”

5 načina da povećate emocionalnu inteligenciju

I dan danas se sećam trenutka kada sam saznala da postoji nešto što se zove emocionalna inteligencija.

Zvučalo mi je neobično, nejasno i veoma, veoma primamljivo.

Tada sam bila studentkinja treće godine psihologije i iako sam mnogo toga zanimljivog i korisnog naučila na fakultetu, osećala sam da psihologija nudi mnogo, mnogo više.

Da ima tu nešto što može da pomogne da svakodnevni život bude lakši i lepši.

Za emocionalnu inteligenciju sam saznala videvši knjigu Danijela Golmana.

Pročitala sam je, svidela mi se, ali ni to mi nije bilo dovoljno.

Krenula sam u istraživanje i izučavanje sa jasnim ciljem da razumem i naučim tu emocionalnu inteligenciju.

Bila sam sigurna da kada to savladam više nikada neću biti zbunjena, uplašena, da se više nikada neću osećati preplavljeno raznim emocijama, da više nikada neću osećati beskrajnu tugu niti zbunjenost pomešanim osećanjima.

Moje istraživanje je trajalo godinama, traje i dan danas.

Prelomni trenutak je bio kada sam shvatila da emocionalna inteligencija ne garantuje da više nikada neću osećati neprijatna osećanja niti da ću uvek osećati samo prijatna.

Prihvatanje da su emocije nepredvidive i da ne mogu da ih kontrolišem je dovelo do toga da odustanem od nemogućeg cilja- trajne emocionalne ravnoteže, i postavim sebi mnogo realniji i dostižniji cilj- sprijateljavanje sa sobom i svojim emocijama.

Emocionalna inteligencija nije stanje u kom se rodimo ili koje dostignemo. Emocionalna inteligencija je proces osluškivanja i razumevanja emocija, preispitivanja uverenja na osnovu kojih su nastale i pronalaženje adekvatnih načina njihovog pokazivanja.

Divna ilustracija emocionalne inteligencije :)http://www.jelenapantic.com/emocionalna-inteligencija-2/

Posted by Jelena Pantić- Emocionalna inteligencija on Dienstag, 17. Januar 2017

Kako povećati emocionalnu inteligenciju?

Kratak, jednostavan i tačan odgovor je- učenjem i vežbom.

Emocionalna inteligencija je skup znanja o emocijama i emocionalnih veština.

Koliko god jednostavno bilo, u praksi se pokazalo da u početku ne ide baš lako.

Posmatrajte to kao učenje stranog jezika.

Ne možete očekivati da odete na jedan čas, ili pročitate knjigu o nekom stranom jeziku i počnete da ga razumete i tečno govorite.

Isto je i sa emocijama.

Žalosno je što nam je nešto toliko prirodno i svima urođeno postalo strani jezik.

Dobra vest je da to može da se promeni.

Učenjem i vežbom.

Svaki dan po malo.

U ovom tekstu ću sa vama podeliti pet načina koji su se meni i mojim klijentima pokazali kao korisni.

Ponavljam i naglašavam- čitanje i saznanje su samo prvi koraci. Bez vežbe cela priča pada u vodu.

 

1. Sticanje znanja o emocijama

Sama znanja o emocijama nisu dovoljna ali jesu neophodna da biste pravilno pristupili svojim emocijama i razvijanju emocionalne inteligencije.

Zablude o emocijama, poput najrasprostranjenije da postoje pozitivna i negativna osećanja mnoge ljude navedu na pogrešan put. Težnja da se izbegnu neprijatna osećanja  i da se doživljavaju samo prijatna je jalov posao, traćenje vremena i energije. Nemoguće je, neprirodno i dovodi do toga da izbegavamo stvaran život koji je, kao što znamo, nekad siv a nekad žut. Tako je i sa emocijama. Nekad su sive, nekad su žute, ali uvek su važni signali naše duše.

Umesto osuđivanja, potrebno je da ih primetimo, dozvolimo sebi, preispitamo i, ako se ispostavi da je emocionalna reakcija adekvatna, na konstruktivan način je pokažemo.

Znanja o tome šta koja emocija znači nam koriste da se orijentišemo u životu i među ljudima.

Na primer, tuga znači da smo doživeli (ili verujemo da smo doživeli) neki gubitak. Ako je gubitak realan, tuga ne znači da smo slabi nego da nam treba vreme i podrška da prihvatimo taj gubitak i nastavimo svoj život. To se ne dešava preko noći niti donošenjem svesne odluke.

Ako izbegavamo tugovanje ostajemo zarobljeni u nepriznatom i neprežaljenom gubitku.

Znanja o emocijama se stiču kao i sva druga znanja: čitanjem, slušanjem predavanja ili individualnim časovima. 

2. Učenje jezika emocija

Kako si?

-dobro sam

-nisam dobro

Ovaj dijalog svi mi prođemo i više puta u toku jednog dana.

Kada su površni odnosi u pitanju to je u redu.

Ali, kada su u pitanju bliski odnosi, pogotovo odnos sa samim sobom, to nikako nije u redu.

Pogotovo nije u redu to što nas stranci češće pitaju “kako si?”, pa makar i reda radi, nego što mi sami sebe to priupitamo.

Umesto “kako sam?” konstruktivnije pitanje je “šta sada osećam?”

U početku, dok još ne izgradite naviku da obraćate pažnju na to šta osećate, pomaže da postavite alarm na telefonu i da kada se taj alarm oglasi za vas to bude znak da zastanete i zapitate se- “šta sada osećam?” Ili, “koje emocije sam osećala u prethodnih sat vremena?”

Odgovori mogu da budu:

-ravnodušnost

-tuga

-zadovoljstvo

-ljutnja

-frustracija

-ljubav

-zavist

-ljubomora

-napetost

-radost

-stres

-bes

-sreća

3. Pisanje dnevnika emocija

dnevnik emocija

Da li možete da se setite kada ste prvi put čuli neki strani jezik?

Verovatno vam je to zvučalo kao frfljanje bez smisla.

Nakon nekog vremena učenja tog stranog jezika frfljanje bez smisla polako postaje smisleno prenošenje neke poruke.

Tako je i sa emocijama.

Ako ste dugo beželi od njih verovatno će vam trebati neko vreme da se navikavate na njih i da počnete da ih razumevate.

Pisanje dnevnika emocija pomaže u tome da steknete naviku da obraćate pažnju na svoje emocije. To je prvi korak u njihovom prihvatanju i razumevanju.

Ako niste svesni svojih emocija nećete moći da učinite ništa po tom pitanju, one će iz podsvesti upravljati vama i vašim životom.

Emocije su dobre sluge a loši gospodari.

Uveče, pre spavanja, pisanje dnevnika emocija može da bude lep način da sretnete sebe i da mirno i prijateljski završite dan.

Taj dnevnik pišete samo za sebe, nije važno kakav vam je stil pisanja i da li pravite greške.

Bitno je da izdvajate vreme za sebe i svoje emocije.

Dnevnik emocija može da izgleda ovako:

Probudila sam se umorna i zabrinuta. Nije mi se išlo na posao. Ne prija mi atmosfera među kolegama. Volela bih da su odnosi među nama bolji, više prijateljski i podržavajući. Osećam napetost zato što moram da pazim kako se ponašam i šta govorim. Smeta mi to što ima toliko nepoverenja među nama. 

Zadovoljna sam kako sam vodila prezentaciju novog projekta. Uživala sam u pripremanju te prezentacije i drago mi je što se svidela publici. Bila sam ponosna na sebe nakon prezentacije, a dok sam izlagala osećala sam radost zato što govorim o temi koja me baš zanima.

Pred kraj radnog vremena sam osećala napetost, stigao me umor. Jedva sam čekala da dođem kući i odmorim malo. Prijala mi je dremka i posle nje sam se osećala osveženo. Uživala sam u pripremanju ručka. Pustila sam muziku i plesala, to mi je baš prijalo. Ručak je bio ukusan, uživala sam u jelu. Imala sam dovoljno vremena za jelo i prijalo mi je to što nisam morala da žurim. Nakon ručka osećala sam prijatnu opuštenost, neki mir i zadovoljstvo.

Nakon telefonskog razgovora sa partnerom osetila sam uznemirenost. Delovao je odsutno i kao da mi ne govori nešto važno. Pitala sam se da li se nešto događa kod njega, da li ima neke probleme o kojima mi ne govori ili se možda emocionalno udaljava od mene. To nisu pitanja za telefon, sačekaću da se vidimo i pitaću ga. 

Spremila sam se za spavanje i sada pišem ovaj dnevnik. Malo mi je dosadno to da radim ali mi prija na neki način. Kako vreme prolazi sve manje mi je dosadno i sve više mi prija. Sećam se kako mi je teško išlo u početku, nisam znala šta da pišem i osećala sam se baš frustrirano. Sada vidim koliko sam se uvežbala u obraćanju pažnje na moje emocije i baš sam zadovoljna.

4. Tehnika krug emocija

krug emocija

Tehnika krug emocija je skraćena varijanta modela kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.

Meni je ovo pomoglo da razumem kako nastaju emocije i kako možemo da upravljamo njima.

Kada kažem upravljanje emocijama ni slučajno ne mislim na kontrolu u smislu “unapred ću da odredim šta ću da osećam i biće mi super.”

Emocijama možemo  da upravljamo na zdrav način, ali za to je prvo potrebno da ih prihvatimo i priznamo a zatim da ih razumemo. Tek nakon razumevanja možemo  da krenemo u promenu.

Tehnika krug emocija nam pomaže u tome.

Osnova je da razumemo kako nastaju emocije.

Tačnije, kako ih mi sami kreiramo.

Emocije kreiramo tako što određenom događaju pripišemo određeno značenje.

U zavisnosti od toga kakvo značenje pripišemo nekom događaju, osetićemo različite emocije.

Primer koji često koristim i dobra je ilustracija je kašnjenje.

Dogovorili ste se sa nekim da se vidite u određeno vreme i na određenom mestu, i taj neko kasni.

Možete da pomislite da se tom nekom nešto dogodilo i osetićete strah ili zabrinutost.

Ako pomislite da taj neko namerno kasni zato što vas ne poštuje osetićete ljutnju.

Ako je u pitanju ljubavni sastanak i pomislite da vas taj neko više ne voli osetićete tugu.

Možda pomislite da je dobro što taj neko kasni jer imate vremena da odgovorite na mejlove ili uživate u posmatranju okoline, osetićete zadovoljstvo.

Kao što vidite, jedan događaj, različita tumačenja i različite emocije.

Iz ovoga je jasno da se emocije ne događaju, nego ih mi kreiramo.

Drugi deo ove vežbe se odnosi na intenzitet emocionalne reakcije.

Intenzitet emocionalne reakcije zavisi od toga koliku važnost pridamo nekom događaju.

Ako nam je nešto malo važno, emocionalna reakcija će biti slabog intenziteta.

Ako nam je nešto izuzetno važno, emocionalna reakcija će biti većeg intenziteta.

Ako nekom događaju pripišemo preveliku važnost, i emocionalna reakcija će biti toliko intenzivna da ćemo imati osećaj da nas preplavljuje i “obuzima”.

Korisna vežba kod emocija koje doživljavate kao previše intenzivne je da preispitate važnost koju pripisujete određenom događaju.

Rad na smanjivanju važnosti događaja i dovođenja na optimalnu meru dovodi do toga da se i intenzitet emocionalne reakcije smanji.

Dobar primer je kada student polaganju određenog ispita pripiše prevelik značaj i tako dovede sebe do treme koja ga zablokira.

ispit blokada

Neki studenti svaki ispit posmatraju kao ispit svoje inteligencije.

“Ako položim pametan sam, ako ne položim glup sam.”

Ponekad se priča razradi do “Ako sam pametan vredim, ako sam glup ne vredim.”

I tako od jednog ispita nastane drama od životnog značaja.

Potpuno druga priča je kada neko ispit posmatra kao samo jedan korak do cilja- fakultetske diplome.

“Ako položim to znači da dovoljno znam, ako ne položim to znači da treba još da učim. To nije test moje inteligencije niti dokaz moje vrednosti.”

Analiziranje konkretnih emocija u konkretnim sitacijama kroz ova dva pitanja:

-šta ovaj događaj znači za mene

-koliko je ovo zaista važno?

pomaže da bolje razumete svoje emocije.

U početku to ne ide lako, ali nemojte da odustajete, vredi. Vremenom će ići sve lakše.

Vežbanje u pisanoj formi pomaže, a za početak izaberite neke situacije i emocije koje vam nisu previše bitne. Vremenom, kada se uvežbate, moći ćete da razumete i neke emocije i situacije koje su vam od velikog značaja i u kojima se sada nikako ne snalazite.

Važna napomena je da će vam za pronalaženje odgovora na ova dva jednostavna pitanja ponekad, pogotovo u početku, trebati dosta vremena. Nemojte da vas to obeshrabri, normalno je. Kao kad učite strani jezik pa vam u početku ništa nije jasno.

* nekada nas konkretan događaj podseti na neku situaciju iz prošlosti i automatski se pojavi emocija koju smo tada osetili i koja nije adekvatno obrađena. U tom slučaju put ka rešenju je misaono vraćanje u prošli događaj i obrađivanje emocionalne reakcije (u geštalt psihoterapiji to se zove završavanje nezavršenog posla). Stručna podrška u ovom procesu može da bude od koristi, nekad je izuzetno teško da sami to uradimo. To nije znak slabosti, to je znak da smo ljudska bića, nesavršena, nesvemoćna i ranjiva.

5. Deljenje emocija sa drugima

Bavljenje svojim emocijama je važno i potrebno, ali nije dovoljno.

Emocije su ono što nas istinski povezuje sa drugim ljudima, bez njih su odnosi prazni i površni.

Priroda nekih odnosa jeste da budu prazni i površni i to je u redu. Važno je da pažljivo birate sa kim ćete razgovarati o svojim emocijama, sa kim ćete ih deliti. Emocije nas čine ranjivima i zato je važno da budemo odgovorni prema sebi i ne pokazujemo ih onima koji će ih ismejati.

Kao što u snežnu mećavu nećemo izaći bez kaputa, šala i kape, tako ni emocije nećemo pokazivati svima.

U tekstu “6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost” možete da pročitate više o tome sa kim nije bezbedno deliti svoja osećanja.

Ima ljudi koji su otvoreni za svoja i tuđa osećanja, potražite ih i napravite svoj ušuškani krug za deljenje emocija.

Nekada i samo deljenje neprijatnih osećanja dovede do toga da se ona smanje i da brže prođu.

"Kad ne možeš da vidiš svetlu stranu, sedeću s tobom u mraku."Nekad je samo to potrebno da se neko pokrene i podigne….

Posted by Jelena Pantic on Freitag, 29. Januar 2016

Kroz razgovor ćete čuti i neke nove reči za emocije, dobiti ideje da ih razumete i najvažnije- videti da niste jedini koji osećaju određena osećanja. Shvatićete da niste jedini koji su ponekad preplavljeni osećanjima, ponekad zbunjeni, ponekad uplašeni.

Mnogi ljudi se stide svojih emocija, misle da su one dokaz da sa njima nešto nije u redu. Stid je emocija koja dovodi do povlačenja i sakrivanja. I na taj način nas dodatno slabi.

Brene Braun je napisala odličnu knjigu upravo o stidu i nazvala je odlično- “Mislila sam da sam samo ja”

Svidelo mi se to što je napisala da je “lek” za stid da pričamo o njemu. Kada se stid izgovori on nestaje.

Isprobala sam to više puta i uverila se da je istina.

Ranije sam se i ja povlačila i krila kada bih osetila stid. I ja sam se stidela stida i vrtela se u tom začaranom krugu.

Sada, kada osetim stid, pozovem jednu prijateljicu koja je veoma senzitivna i upoznata sa emocijama, kažem joj čega sam se postidela i stid nestane.

Nekada emocije traže samo da ih pokažemo ili izgovorimo, često su samo poziv da se povežemo sa drugim ljudima.

Ukratko, suština suštine: empatija je kada nekom verbalno i neverbalno poručuješ "Nisi sam."Tako kaže Brene Braun, a…

Posted by Jelena Pantic on Montag, 23. Januar 2017

Drastična ilustracija koliko su podržavajući i negujući odnosi važni i moćni.

Drastična ilustracija koliko su podržavajući i negujući odnosi važni i moćni.Moć empatije-kako se istinski povezati sa…

Posted by Jelena Pantić- Emocionalna inteligencija on Montag, 16. Januar 2017

Za kraj, želim da vas podsetim da čitanje jednog teksta ili jedne knjige nije dovoljno da razvijete i povećate svoju emocionalnu inteligenciju. Vežba čini majstore, to svi znamo i svi prečesto zaboravljamo.

Uz sva znanja o emocijama koja imam, i sve vežbe i tehnike koje znam, kada dozvolim da me spoljašnja događanja ponesu i kada se uljuljkam u tome kako svašta znam o emocijama, vrlo brzo na svojoj koži osetim to da znanja nisu dovoljna, da je praksa ono što se računa.

To ne znači da svaki dan treba da izdvojite po nekoliko sati da se bavite svojim emocijama. Ne, ni slučajno.

5-10 minuta svakog dana je dovoljno. Izaberite jednu od vežbi koje sam opisala, ili neku drugu koju znate i uradite je.

Svaki dan po malo je mnogo. Podsećam vas na mudre Kofučijeve reči:

Svakog dana donesi korpu zemlje na jedno mesto i napravićeš planinu.

Tako se pravi planina.

Tako se uči strani jezik.

I tako se razvija emocionalna inteligencija.

Emocionalna inteligencija u ljubavi

Znate onu scenu iz filma “Lajanje na zvezde”, u kojoj profesor pita učenike koja je hemijska formula alkohola?

Jedan ne zna tu formulu, drugi je zna.

Neko od učenika dobacuje- jel’ vidiš Piki s kojim se predznanjem ide u kafanu?

Za kafanu nam možda i nije neophodno predzanje, za ljubav svakako jeste.

Ili možda nije. Zar ljubav nije nešto prirodno i svima nam urođeno?

Možda jeste a možda i nije.

Ono što primećujem je mnogo nezadovoljstva i nesporazuma u ljubavnim odnosima bilo koje vrste. Znači da nešto ne radimo dobro, da negde grešimo.

U tekstu Šta je emocionalna inteligencija navela sam definiciju koja kaže da se emocionalna inteligencija sastoji iz četiri vrste sposobnosti:

  • sposobnost brzog zapažanja, procene i izražavanja emocija;
  • sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje;
  • sposobnost razumevanja emocija i znanje o emocijama;
  • i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja

U nastavku teksta ću vam kroz primere pokazati kako to izgleda u svakodnevnom životu.

 

Sposobnost zapažanja, procene i izražavanja emocija

Kao ilustracija značaja ovih sposobnosti u ljubavnim odnosima može da posluži vic o prvoj ženi na Mesecu.

Hjuston, imamo problem.

Šta je?

Nema veze, ništa…

Šta je problem?

Ništa.

Reci mi šta je problem!

Neću!

Molim te reci mi šta je problem.

Znaš ti dobro šta je problem!

U odbranu ženskog roda samo ću napomenuti da ima i muškaraca koji “komuniciraju” na ovaj način.

Da bismo na zadovoljavajući način funkcionisali u ljubavnim odnosima, važno je da budemo u kontaktu sa svojim osećanjima, da umemo da ih pokažemo, neverbalno ili verbalno, da umemo da prepoznamo i uvažimo osećanja drugih.

Način na koji izražavamo emocije, pogotovo one neprijatne, može da bude kamen spoticanja u odnosu u kom ima ljubavi i koji ima potencijal da traje.

Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom…) izražavamo samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se neprijatna osećanja talože u nama, sve do tačke kad više ne možemo da podnesemo neku osobu. Samo zato što smo očekivali da neko može da nam čita misli i zna šta nam smeta.

Iz teksta “Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi”

Ljutnju možemo da pokažemo na neadekvatan način, tako što se durimo i čekamo da druga osoba pogodi u čemu je problem. Mnogi ljudi veruju da ako ih neko voli i ako su bliski, mora da vidi i zna šta se događa u njima. U realnosti se to ne događa skoro pa nikad.

Ja sam bila jedna od tih. Verovala sam da neko mora da zna šta mi smeta i šta ne volim. Ako me stvarno voli, neće raditi nešto što mi smeta.

Sada znam koliko je to daleko od istine. Nešto što smeta meni drugima ne smeta, i obrnuto. Mnogo vremena, energije i suza se štedi kada jasno komuniciramo to što osećamo.

Pasivno agresivno pokazivanje ljutnje je takođe štetno za odnose. Povlačenje, ćutanje, zajedljivi komentari, omalovažavanje drugog…sve to škodi odnosima. Povređuje druge a ne rešava problem.

ljubav i ljutnja

Sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje

Emocije utiču na naše mišljenje. Kada su visokog intenziteta one boje naš misaoni tok i onemogućavaju pravilno razmišljanje i zaključivanje.

Bez obzira na to koliko se volimo s nekim, konflikti su sastavni deo svakog odnosa. Neizbežni su.

Iako na prvi pogled deluje neobično, brojna istraživanja pokazuju da je način na koji parovi rešavaju sukobe ključni faktor očuvanja veze.
Srećni parovi imaju sukobe i neslaganja kao i nesrećni, ali ih rešavaju na bolje načine!
Kada  znamo da neko ko je u tom trenutku izuzetno ljut nije sposoban da se odvoji od te emocije i da smireno i argumentovano učestvuje  u razgovoru, od pomoći može da bude znanje da humor ublažava situaciju i da je jedan od načina da se druga osoba umiri.
I dan danas se sa osmehom setim kako mi je tadašnji momak, kada je video koliko sam ljuta na njega i koliko spremna da se svađam i raspravljam, sa osmehom rekao – Jeco, samo da ti kažem, izračunao sam algoritam naše svađe!
Nisam imala izbora osim da počnem da se smejem. On je lepo inženjerski izračunao algoritam i objasnio mi ga.
Posle smejanja algoritmu naše svađe sam bila mnogo spremnija da razgovaram smireno i da zajedno pronađemo rešenje problema.
Potpuno druga priča bi bila da je on na moju ljutnju reagovao ljutnjom, mogli smo da se raspravljamo do besvesti i nigde ne bismo stigli.

 

Sposobnost razumevanja emocija i znanje o emocijama

U tekstu Ako me stvarno voliš ti ćeš…pisala sam o tome kako nam je u gimnaziji profesor logike objasnio logičku grešku non sequitur.

U to vreme se prikazivala serija Kraj dinastije Obrenović, i on je kao primer ove logičke greške naveo scenu u kojoj Draga Mašin kaže- ako me voliš kupićeš mi tu haljinu!

Profesorov komentar je bio “Eto, da je Aleksandar poznavao logiku rekao bi joj- non sequitur!”. I problem bi bio rešen.

Dodaću i da je imao znanja o emocijama upotrebio bi logiku i rešio problem.

To ako me voliš… je čest uzrok nesporazuma i konflikata u ljubavnim odnosima. Kada neko odbije neku našu želju ili predlog mi to doživljavamo kao odbacivanje nas kao bića. Od jedne bezazlene situacije napravimo dramu i u njoj pronađemo “dokaz” sa nas neko ne voli.

Ako znamo da ljubav nije ispunjavanje svake želje, razumevanje bez reči, slaganje u svemu….veća je verovatnoća da ćemo uživati u skladnim odnosima i osećati se voljeno.

Sposobnost da razumemo emocije druge osobe, logiku koja stoji iza tih emocija, povećava šanse da se drugi osete prihvaćeno i voljeno u našem društvu.

Mnogo se priča o ljubavi, previše, a premalo je teče između nas.

Neki kažu da nema više ljubavi. Ima je, samo ne teče i ne dopire.

ljubav i humor

Geri Čepmen navodi pet jezika ljubavi:

Svi ovi jezici su jednako dobri i vredni, ali ih ne razumeju svi ljudi na isti način. I moguće je da jedna osoba govori i razume više od jednog jezika. Zato je važno da se, ako stvarno želimo da pokažemo ljubav, potrudimo da saznamo i otkrijemo kojim jezikom ljubavi govori voljeno biće. I da zatim ljubav “kažemo” na tom jeziku.

Važno je i da sebe upoznamo i preispitamo, kako bismo znali koji je naš jezik ljubavi. U redu je i da jasno kažemo šta mi razumemo i čujemo kao ljubav, a šta ne.

Ljubav nije telepatija i čitanje misli.

Ljubav je komunikacija.

Iz teksta “Govorite li jezikom ljubavi?”

Sposobnost regulisanja emocija 

“Svako se može naljutiti – to je lako.
Ali naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog ispravnog razloga, na ispravan način – to nije lako.”

Aristotel

Regulisanje emocija je nešto što se uči i vežba. Kada to naučimo i uvežbamo, kroz pokušaje i greške, biće nam lakše i u odnosu na nas same, i u odnosu sa drugim ljudima.

Ljubavni odnosi su po svojoj prirodi zasnovani na emocijama i osećaju povezanosti, samim tim je potrebno više emocionalnih veština da bismo skladno funkcionisali u njima i da bi oni trajali.

Kada to znamo i umemo, drugima je lakše sa nama, a i svojim primerom ih učimo da i oni prihvate i regulišu svoje emocije.

regulacija emocija

Moderno shvatanje je da je svako odgovoran za svoja osećanja. Mislim da to shvatanje dovodi do mnogih problema u ljubavnim odnosima.

Drugi nisu “krivi” što mi osećamo neko osećanje, ali svakako svojim činjenjem ili nečinjenjem doprinose tome da osetimo nešto.

Ovakvo preterano preuzimanje odgovornosti na sebe dovodi do toga da umesto da insistiramo na promeni ponašanja neke osobe, mi osećamo krivicu zato što smo se naljutili ili rastužili.

“Izvini što si me očepio” situacija.

Pored toga što svojim postupcima možemo da izazovemo neprijatna osećanja, možemo da izazovemo i prijatna.

Jedna od čestih pojava u ljubavnim vezama, pogotovo onim koje duže traju, je da ljudi počnu da podrazumevaju ljubav i dobre osobine druge osobe. Prestanu da je izgovaraju i pokazuju. I to vremenom počne da utiče na kvalitet odnosa i to koliko se voljeno i prihvaćeno osećamo u njemu.

Slika i zvuk govore više od reči. Pogledajte ovaj kratak video u kom je prikazan eksperiment sa zahvalnošću. Pogledajte kakve su reakcije učesnika dok razmišljaju na čemu su sve zahvalni, kao i kakve su reakcije kada govore voljenima za šta su im zahvalni. Video nema prevod ali verujem da ćete uz ovaj uvod moći da “uhvatite” emociju koja proizilazi iz eksperimenta.

 

Verujem da su vam izrazi lica učesnika na kraju eksperimenta mnogo rekli o tome kako izražavanje zahvalnosti utiče na nas i naše voljene.

Zanimljiv podatak je da su na početku eksperimenta svi radili test koji je merio koliko su srećni.

Oni učesnici koji su samo zapisali za šta su zahvalni su na drugom testu pokazali 2-4% više sreće.

Oni koji su pozvali voljene i rekli im za šta su im zahvalni, na testu su pokazali 4-19% više sreće.

Emocionalna inteligencija je kao što vidite neiscrpna tema, zato ću ovaj tekst završiti ovde sa nadom da vas je dovoljno zaintrigirao i inspirisao da nastavite da razvijate svoju emocionalnu inteligenciju, zbog vas i zbog onih koje volite.

Dobra ljubavna veza nije dar, to je postignuće.

Nepoznat autor

Emocionalna inteligencija u svakodnevnom životu

Znate, Jelena….kad Vi tako dođete u podne….nama to malo remeti posao…

Ovo su reči koje mi je pre više od dve godine uputio jedan doktor. Te reči mi je uputio sa osmehom i bez osuđivanja.

U to vreme sam primala terapije i dolazila sam u bolnicu svake 3 nedelje. Pre prve terapije sam zvala da pitam kada da dođem i žena koja se javila na telefon mi je rekla da dođem tako, oko podne. Radila sam tako kako mi je rekla.

Ispostavilo se da je  na odeljenju na kom sam bila organizacija bila malo drugačija i da je njima odgovaralo da pacijenti dolaze ranije. Na naredne terapije sam dolazila pre podne a ne oko podne i sve je bilo u redu.

Šta je u ovoj situaciji emocionalno inteligentno ponašanje?

Doktor je mogao da podvikne, mogao je da me izgrdi, mogao je da mi kaže “kakav je to način da dolazite u podne??? Šta Vi mislite, da smo mi ovde samo zbog Vas? Znate li Vi koliko ovde ima pacijenata?”

Šta mislite, kako bih se osećala da je tako nastupio? Promena ponašanja bi bila ista, svakako bih dolazila ranije, ali osećanje koje bi mi takav nastup izazvalo bi bila neprijatnost, verovatno i stid.

Umesto toga, ovu situaciju sam prepričala mnogima i svi smo se slatko smejali. I sad kad se setim smešim se i simpatično mi je.

Boravak u bolnici nikom nije prijatan pa ipak, neko je svojim emocionalno inteligentnim ponašanjem, uzimanjem u obzir osećanja druge osobe, doprineo tome da se iz bolnice i neprijatnih terapija nose i neke lepe uspomene.

Svest o tome da stav, izbor reči, izraz lica i način izražavanja prave razliku u tome kakav ćemo efekat postići u odnosu sa drugom osobom je važan aspekt emocionalne inteligencije.

Ne znam da li je on tako postupio svesno ili nesvesno, nije ni važno.

Za ovu našu priču i učenje važno promenu stava možemo da naučimo i uvežbamo.

Ako  niste neko ko razmišlja o tome kako vaši postupci i način izražavanja utiču na druge, kakve emocije bude u njima, nikad nije kasno da počnete. Isplati se svima.

emocionalna inteligencija u svakodnevnom zivotu

Kako utičemo na druge ljude?

Hteli mi to da priznamo ili ne, drugi ljudi utiču na nas, i mi utičemo na njih. Taj uticaj se ogleda u raznim aspektima komunikacije…rečima koje koristimo, načinom na koji izgovaramo reči….pažnjom koju poklanjamo ili ne poklanjamo…

Mnoga istraživanja u oblasti međuljudskih odnosa pokazuju da čak i kada ne govorimo, čak i kada svesno ne razmišljamo o drugima, naši stavovi utiču na to kako će se oni osećati u našem društvu.

Takođe se pokazalo da se, kada svesno obraćamo pažnju na to što nam se dopada kod drugih, oni osećaju prijatnije u našem društvu.

 Probajte, makar samo danas, da ljude oko sebe (porodicu, prijatelje, rođake, kolege, slučajne prolaznike….) posmatrate sa “zadatkom” da otkrijete bilo šta, makar neku sitnicu (lepu šnalu za kosu,kravatu, minđuše, osmeh,način na koji stoji, gleda, govori….), što vam se dopada kod njih.
 Možda nikada nećete saznati kako je to uticalo na njih, ali sigurno ćete se i vi sami osećati prijatnije i ispunjenije.
poklon
Darujte druge lepim mislima.

Šta je potrebno da bi se drugi osećali prijatno u kontaktu s vama?

Da li je presudan šampon koji koristite ili nešto drugo?

Verovatno svi znaju reklame za Schauma šampone… prva gde jedna službenica pita drugu “Zašto su svi muškarci u tvom redu?” a druga odgovara “To nisam ja, to je moja Schauma.” U drugoj reklami je scenario sličan, jedan službenik pita drugog “Zašto su sve devojke u tvom redu?” a kolega odgovara “Zato što ti imaš perut.”
Pretpostavljam da se pitate kakve veze imaju reklame za šampon sa emocionalnom inteligencijom…

Zamislite sledeću scenu: nalazite se na autobuskoj stanici i želite da kupite kartu. Jedna pored druge, za dva susedna šaltera sede dve službenice. 


Jedna vas strelja pogledom, a ako se ipak približite njenom šalteru počinje da gleda kroz vas. Kroz zube procedi “dobar dan”, a ako kojim slučajem pokažete indeks, počinje da vas skenira pogledom iskusnije od carinika. Gleda vaš indeks, pa vas, pa tako nekoliko puta. Ponekad ode i kod šefice da proveri da li je semestar stvarno overen ili ste vi veoma vešt falsifikator. Kad vam na kraju ipak odobri kupovinu karte sa popustom ne gleda u vas, ne kaže izvolite, samo vam ćutke da kartu.

ljubazna sluzbenica
Stavovi o drugima se ogledaju u izrazu vašeg lica.


Druga je nasmejana, izgleda vedro. Ljubazno i prijatnim glasom kaže “dobar dan”.Ako često putujete pita vas kako ste, da li vam je naporno da često putujete, i na kraju poželi srećan put i prijatan dan. Indeks ne traži jer je zapamtila da uvek kupujete kartu sa studentskim popustom a ne sumnja u to da je semestar overen. Samo ponekad priupita kako ide studiranje i da li je teško raditi i studirati istovremeno.


Pogađate u čijem redu je većina putnika. I mada ljubazna službenica ima lepšu i uredniju frizuru, mislim da to nije pravi razlog.


Obe rade isti posao sa raznim teškim ljudima, za istu, verovatno malu platu. Verovatno, kao i svi ljudi, obe imaju neke svoje probleme. Pa ipak se razlikuju…razlikuju se po tome šta misle o sebi, šta misle o drugima i kako biraju da se ophode prema drugim ljudima. Razlikuju se i po tome što jedna na kraju radnog vremena odlazi kući sa kolekcijom osmeha koje je dobila od putnika, a druga sa kolekcijom mrzovoljnih pogleda i izbegavanja.

Maya Angelou je rekla da ljudi neće zapamtiti šta ste uradili ili rekli, ali da će zapamtiti kako su se zbog vas osećali.
Ako službenice sa autobuske stanice pretvorimo u metaforu, koja od njih dve biste vi bili? Kako se ljudi osećaju u kontaktu s vama?


Emocionalno inteligentno ponašanje podrazumeva i izbegavanje neprijatnih emocionalnih razmena kad god je to moguće, i traženje što je moguće više prijatnih emocionalnih razmena.

To ponekad znači poraniti malo, kako biste imali vremena da sačekate u redu kod osobe koja će vas počastiti osmehom i lepom rečju, a i vama omogućiti da nekom podarite osmeh.

osmeh

Još jedan primer kako utičemo jedni na druge, i kako samo jedna reč može da bude dovoljna da dovede do promene emocije sam opisala u jednom fb statusu

Stojim nasred pešačkog prelaza i vidim da me lik u kolima neće propustiti.
Spremila se već da se namrčim, nije u redu proći ispred pešaka nasred pešačkog prelaza.
Pogledao me i rekao mi…..nećete verovati šta mi je rekao….šokantno!
Rekao mi je….izvini.
To je bilo jedno iskreno izvini koje mi je reklo- zamislio se, nije me video, žao mu je što me nije propustio.
Momentalno me prošla volja da se namrčim.
Osmehnula sam se i rekla- u redu je.
Izvini jeste jedna od najtežih reči.
Valjda je to čini tako dragocenom i magičnom.

I još jedan status koji ilustruje kako utičemo na druge ljude

Preuređujem tekstove na blogu.
Sadržaj ne, formu.
Da bi čitaocima bilo lakše da prate i čitaju.

Nije sve u suštini, ima nešto i u formi i načinu na koji se poruka šalje.

To je deo posla koji mi se manje sviđa. Da je po mom, napisala bih tekst bez ijedne slike i sa mnogo manje pasusa i još nekih tako momenata.
Ali, ne pišem samo za sebe. Pišem za čitaoce.

I setim se žene koja je nedavno ostavila komentar na blogu.
Podugačak je bio i dosta zanimljiv. Bar ono što sam uspela da pročitam.
Bio je napisan velikim slovima i uz najbolju volju bilo mi je naporno da se koncentrišem.
Ljubazno sam joj se zahvalila za komentar i zamolila je da ubuduće piše malim slovima, zato što je tako lakše za čitanje.
Usledio je njen ljutiti odgovor, opet sve velikim slovima.
To je njen stil i ona tako oseća i baš je briga kakva su pravila na internetu i tako….
Zahvalna sam joj za podsećanje koliko se gubi kad tvrdoglavo istrajavamo na “svom stilu i autentičnosti”, ne uzimajući druge u obzir.
Kad nam je bitno samo da kažemo svoje, samo da izrazimo sebe, pa ko razume shvatiće.
Može i tako, nije zakonom zabranjeno.
Samo, mnogo se gubi od komunikacije i kontakata, mnogo….a šteta je to, jer bez drugih smo previše sami.

zajednistvo

Prepoznavanje i razumevanje emocija

Još jedan aspekt emocionalne inteligencije je prepoznavanje i razumevanje emocija. Svojih i tuđih. Često toliko jurimo i žurimo da ne stignemo da obratimo pažnju na sebe. Ne stignemo da se zapitamo kako smo i šta osećamo.

Jedini način da naučite da prepoznajete emocije je da – obraćate pažnju na njih.

Kažu da Eskimi prepoznaju 20 nijansi bele boje. To im je potrebno da bi mogli da procene debljinu leda, kako bi znali da li je bezbedan ili ne.

Isto možemo da primenimo i na prepoznavanje emocija. Što ih više prepoznajemo, više će nam koristiti.

Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu. Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik. Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se.

Iz teksta Šta je emocionalna inteligencija

emocije

Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da što više pažnje obraćam na emocije, sve ih brže i bolje prepoznajem. I dalje postupam u skladu sa njima.

Kada prepoznamo neku emociju i ne sviđa nam se iz nekog razloga, možemo da se pretvaramo da je nema, možemo da je potisnemo, a možemo i da se potrudimo da je razumemo.

Na primer strah. Nije prijatna emocija i niko ne voli da je oseti.

Umesto da se pravimo da ne osećamo strah, mnogo je bolje da se zapitamo- šta je to čega se plašim? Ima li razloga za strah? Ako ima, kako da se zaštitim?

Kod razumevanja emocija može da pomogne model kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.

Prema tom modelu, emocije nastaju tako što mi događaju koji je po sebi neutralan pridajemo određeno značenje i značaj.

U zavisnosti od toga kako protumačimo situaciju, javiće se različite emocije.

Ako to što partner deluje odsutno protumačimo kao znak da nas vara, osetićemo ljubomoru, povređenost, strah da će nas ostaviti…

Ako to što partner deluje odsutno protumačimo njegovim umorom jer znamo da dosta radi na novom projektu, osetićemo saosećanje i želju da mu na neki način pomognemo, da ga nekako podržimo.

Emocionalno inteligentno je svakako i to da iskomuniciramo naše zapažanje.

Deluješ mi odsutno….koji je razlog toga?

Razgovor će se odvijati smerom koji mi i partner zajedno kreiramo.

Nadam se da su vam primeri iz ovog teksta koristili i inspirisali vas da situacije iz svakodnevnog života koristite da vežbate i razvijate vaš EQ.

Kroz primere se najbolje uči, napišite u komentarima vaša iskustva sa emocionalno inteligentnim i emocionalno neinteligentnim postupcima.

Emocionalna inteligencija i marketing??? O da 🙂

reba da se bavim marketingom a to tako ne volim…baš me odbija…

Ovo mi je rekla koleginica koja je izuzetan psihoterapeut. Želi da razradi svoju privatnu praksu ali ima izrazit otpor prema marketingu.

Razumem je skroz. I ja sam imala izuzetan otpor prema marketingu.

Sve dok nisam otkrila content marketing iliti marketing sadržajem.

Ako i vi imate negativne asocijacije na reč marketing, ako mislite da je to manipulacija i prevara, ako samo hoćete da radite svoj posao i imate dovoljno klijenata i/ili prodaje proizvoda, ovo je tekst za vas.

Oduvek sam imala, i još uvek imam izrazit otpor prema staromodnom marketingu tipa “moj proizvod je najbolji”, “kupikupikupi”.

Za mene je takav marketing napadan i što mi je još neprihvatljivije- nepošten.

Potpuno u neskladu sa mojim vrednostima.

Pobogu, pa ja sam psiholog, i to psiholog koji se bavi emocionalnom inteligencijom. Kako ja sad da manipulišem ljudima, da ih navodim da kupe nešto što ne žele, da ih dovodim u zabludu da nudim nešto što će im preko noći promeniti život?

Nikako, naravno.

Ne pada mi na pamet to da radim.

Ali, kako onda ljudi da znaju da sam dobar psiholog i kako da znaju na koji način mogu da im pomognem? Kako uopšte da saznaju da ja postojim?

Za to mi je defintivno trebao marketing, ali neki koji je u skladu sa mojim vrednostima.

Zapravo sam od samog starta krenula sa content marketingom, ne razmišljajući o tome što radim kao marketingu i ne znajući čak da tako nešto postoji.

Šta sam radila?

Napravila sam Fejsbuk stranicu Emocionalna inteligencija i postavljala prvo citate, zatim neke svoje misli a nakon što sam se ohrabrila lepim reakcijama i stekla malo više samopouzdanja počela sam da pišem blog.

Od tekstova na blogu Emocionalna inteligencija je nastala knjiga “Putovanje u središte srca”  koja je nedavno doživela svoje četvrto izdanje 🙂

putovanje u srediste srca

Da li bi ova knjiga doživela četvrto izdanje da sam čekala da ljudi nekako saznaju da postoji? Sasvim sigurno ne bi. Zapravo, da sam čekala da ljudi nekako saznaju da ja postojim i šta sve znam i mogu da ponudim, knjige “Putovanje u središte srca” ne bi ni bilo. I dalje bi bila prazan folder sa jednim praznim Word dokumentom pod nazivom- knjiga.

“Seks prodaje” je mantra tradicionalnog marketinga. Izmanipulišite nekako ljude, probudite im emocije i čežnje i daće vam pare. Samo pare su bitne.

Novac je bitan, i potreban nam je, to ne sporim. Ali, nije ni blizu toliko bitan niti moćan koliko se dugo verovalo.

Seks prodaje, ali emocije i emocionalno povezivanje prodaju mnogo više!

Emocionalna inteligencija prodaje!

To  bi mogla da bude “mantra” marketinga sadržajem. Plus, ogroman bonus, pored novca dobijate i dobre odnose sa ljudima. I mirnu savest. I zadovoljstvo što ste uspeh postigli na jedan human i etičan način. Malo li je 🙂

Šta je zapravo content marketing? Iliti- kako emocionalna inteligencija prodaje?

Content marketing iliti marketing sadržajem je predstavljanje potencijalnim kupcima/klijentima kroz kreiranje sadržaja koji im koriste i kroz koje pokazujete šta znate.

Tu nema laži nema prevare.

Nema doduše ni uspeha preko noći, ali zato kada dođete do uspeha on će biti trajan, kvalitetan i temeljan.

Svoju poslovnu priču gradite na zdravim osnovama i zdravim odnosima.

dobri odnosi sa ljudima

Kakve veze ima sa emocionalnom inteligencijom? Kako emocionalna inteligencija može da vam pomogne u tome?

Manipulisanje ljudima karakteristično za tradicionalni marketing na prvi pogled može da deluje kao primena emocionalna inteligencija, ali nije. To nije emocionalna inteligencija. Nije zato što trajno istinsko zadovoljstvo ne može da se postigne manipulacijom. Na kratke staze može da ima efekte, na duge je kontraproduktivno. Niko ne voli da se oseća namagarčeno i prevareno.

Emocionalna inteligencija između ostalog podrazumeva i sposobnost da u drugim ljudima probudimo prijatna osećanja. Kada im ponudimo sadržaj koji takva osećanja budi u njima, kada im redovno nudimo sadržaj koji im pomaže da reše neke svoje probeme i da unaprede svoj život mi gradimo zdrave i poštene odnose.

Kroz sadržaj koji kreiramo mi se predstavljamo i pokazujemo šta znamo i šta nudimo.

Koristilo vam je nešto iz ovog teksta?

Imate još neka pitanja o emocionalnoj inteligenciji?

Napišite u komentaru, biće mi drago da odgovorim 🙂

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Ovo su neki od komentara čitalaca 🙂

“Znaš onaj osećaj kad posle sunčanog dana uđeš u kuću i popiješ čašu hladnog soka?
Ili kad se ušuškaš u mekiša ćebence posle posla?
Ili kad prvi put ugaziš u more na letovanju?
E pa čitanje tvoje knjige je bolje! Hvala ti! 🌷🌷🌷”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E (plus provizija ako plaćate Western Unionom)

PayPal uplatu možete da izvršite ovde

PS: Za knjigu “Putovanje u središte srca” mnogi čitaoci su mi pisali da je to knjiga koja se poklanja voljenima. Iz tog razloga sam odlučila da ako naručite tri primerka knjige četvrti dobijate na poklon 🙂

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Autorka svih tekstova na ovom blogu je Jelena Pantić, psiholog, Novi Sad

 

6 thoughts on “Emocionalna inteligencija- šta je i kako je povećati

  1. Mario Bugarević says:

    Svaka čast Jelena! Sve zaokruženo na jednom mestu: ko želi da uči ima koncizno i jasno opisano sve šta je za početak neophodno da shvati svoje i tuđe emocije, mehanizmi kako one funkcionišu, njihov značaj i uticaj na sam naš život i doživljaje svih vrsta kroz koje svakodnevno prolazimo, koje živimo.
    Na internetu se može naći mnogo literature vezane za emocije, mnogo članaka i blogova, pa čak i foruma i tekstova narazličitijeg tipa, pri čemu ima dosta populističkih i senzacionalističkih tekstova, ne toliko tačnih, funkcionalnih i korisnih, pisanih od strane nedovoljno stručnih i adekvatno obrazovanih autora. Ovaj tekst se razlikuje i posebno ga izdvajam od svega navedenog kao strukturalno odlično formirani prikaz emocija i emocionalne inteligencije kao posebne dimenzije nas kao živih bića i kako se one prepoznavaju, razumeju, uče, kako im se prilagođava ili kako uz pomoć njih prilagođavamo naše mišljenje i naša ponašanja u odnosu na okolnosti života kroz koje prolazimo, situacije koje nas svakodnevno zatiču, ponekad manje a ponekad više spremne da odgovorimo na njih.
    Neretko se mogu čuti opisi doživljaja iz upravo minulog dana tipa:
    “Jao, ja sam poludela!”, “To mi je bilo traumatično!”, “Ne mogu da svakodnevno trpim takve stresove!”,
    “Šef me mrzi!”, “Ona je manipulatorka”, i tako mnogo neadekvatno rastumačenih sopstvenih emocija u situacijama kroz koje se zapravo mi ogledamo, onako kako smo ih doživeli, odnosno razumeli i na osnovu toga smo se nekako ponašali.
    Tako da je za svaku pohvalu ovaj sažet i krajnje jasan tekst, uputstvo za život, nešto krajnje bitno što bi trebalo svako da zna ko želi da sebe upozna bolje, bolje da razume ponašanja i emocije drugih, gradi kvalitetnije odnose i adekvatnije se oseća, misli i ponaša u odnosu na svakodnevne situacije u životu.
    Time naravno i da svoj život, kao i živote onih do kojih im je stalo učine kvalitetnijim, lepšim, zadovoljnijim sobom i odnosima koje sa drugima grade.
    Na sve ovo bih jedino mogao da dodam, da ko želi više da stekne znanja o emocijama i emocionalnoj inteligenciji obavezno pročita knjigu “Emocije” od dr Zorana Milivojevića i tvoju knjigu “Putovanje u središte srce”, kao vrlo zahvalne priručnike za sam život.
    Hvala! 🙂

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Mario 🙂
      Krenula sam da pišem i o Milivojevićevoj knjizi Emocije i još nekim pa sam shvatila da bi tekst bio predugačak. Pisaću o literaturi u nekom od narednih tekstova.

  2. marmi says:

    Kad im posvetiš pažnju emocije stvarno mogu biti zdravo interesantne 🙂 Šalu na stranu , dok nisam razmišljaja o tome šta , kako i zbog čega osećam nisam ni bila svesna od koliko se emocija sastojimo. U suštini sam zadovoljna svojim životom , no prihvatam sebe i druge u svim stanjima , samim tim što mi odgovara asertivno ponašanje. Srećnom me čini zahvalnost na onom što imam , ljutom ponašanje osoba koje su sklone kritikovanju drugih , a da pri tom svoje ponašanje ne primećuju , tužnom svesnost o nemoći u pojedinim situacijama . To su u ovom trenutku preovlađujuće emocije u mom životu , naravno uz neizmerno zadovoljstvo pri čitanju tvojih tekstova i učenju iz njih. Život je škola , zar ne ? 🙂

    • Jelena Pantić says:

      Draga Marmi, dugo te nije bilo da progunđaš na blogu, jako si me obradovala! 🙂
      Jeste, život je škola i što više znamo, i primenjujemo, bolje ocene dobijamo. Bolje ocene u vidu više zadovoljstva i više zdravo lepih odnosa sa ljudima 🙂

  3. Milica says:

    Extra tekst.Super ako neko vjeruje u zakon privlacenja, super ako pomaze. Ali ja sam vise za prihvatanje svojih emocija nego da se pravim da je tuga sreca ili da se kupam u parama a u stvarnosti nemam za hljeb. Sve u svemu ovaj tekst ću jos pročitati bar jednom 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *