Tajna moć podsvesti i zakon privlačenja neće izlečiti tvoj život

zakon privlacenja

Zakon privlačenja i afirmacije

Video Zabluda zakona privlačenja mi je pomogao da iskristališem šta tačno mislim da je pogrešno u celoj priči o tome kako je sva moć u nama i kako mi sami možemo da kreiramo sve što nam duša ište.

Vizualizacija i afirmacije su izuzetno moćni alati.

Toliko moćni da se koriste i imaju efekta u lečenju najtežih bolesti.

Koriste ih i vrhunski sportisti.

Provereno, dokazano, osvedočeno.

Moć našeg uma je ogromna. O-g-r-o-m-n-a!

I baš zato koristiti ove alate nestručno i površno prikazano može biti opasno.

Kao kad detetu date da vozi automobil.

A većina ljudi toj priči pristupaju kao deca.
Jeeeeeej, ostvarujem ciljeveeee, jeeeeeeeeeej moje želje se ispunjavajuuuuu.
Jeeeeeeej, biću bogata i smršaću i srešću svoju srodnu dušu, jeeeeeeeej!

Događaće mi se samo dobre stvari i po celo dan ću biti razdragana. I svi će biti dobri prema meni. I sad kad sam otkrila svoju moć uvek će mi sve biti lepo i po volji, jer ja to mogu da napravim svojim umom i pozitivnim razmišljanjem.
Jeeeeeeeeeej!!!

Kada se oslonimo samo na svesni deo nas to je kao da detetu dozvolimo da radi šta hoće.
Ako pitate bilo koje dete, reći će vam da je idealan život da se po ceo dan igra, da ne ide u školu, da ga svi vole i da su dobri prema njemu. I da, da mu se kupi svaka igračka koju poželi!!!

I zato su tu roditelji da sagledaju širu sliku i da se pobrinu da dete pripreme za život, a ne samo da mu udovoljavaju.
I zato je važno da budemo svesni da su i usponi i padovi deo života. Da su i prijatna i neprijatna osećanja normalna. Da kroz prepreke i krize učimo i rastemo. Da mnogo toga ne znamo i ne možemo razumeti i sagledati i da je to ok.
Da smo i moćni i nemoćni. Da smo ranjivi. I da je to ok. To nas čini ljudskim bićima.

Život nije luna park, život je škola.

Ne može dan bez noći. Ne može sunce bez kiše. Ne može sreća bez tuge.

Vizualizacija i afirmacije mogu da budu podrška, kada neko duboko u sebi nema uverenja koja ga sputavaju.

I ako je spreman da radi na ostvarenju svog cilja.

Mogu da budu podrška ako je problem površinski, teško da mogu da budu „lek“ za bazično osećanje manje vrednosti.

Ako neko duboko u sebi veruje da nije dovoljno dobar ili vredan, teško da će papagajsko ponavljanje „Ja sam savršeno biće vredno ljubavi.“ dovesti do promene tog uverenja.

Zašto? Zato što su ta uverenja duboko usađena i najčešće deo šireg spleta raznih uverenja. Toliko duboko su ukorenjena i toliko već postala deo identiteta osobe, da je teško da neko sam može to da promeni. To je kao da hirurg pokuša da operiše sam sebe.

Ako ste od onih kojima vizualizacija i afirmacije pomažu da živite lepše i lakše, ako ste zadovoljni sobom i svojim životom, sjajno! Samo nastavite!

Ako ste od onih koji pokušavaju sa ovim načinom samopomoći, ali nikako ne uspevate, ne brinite. Nije do vas. Ti alati jednostavno nisu dovoljni. Nisu toliko svemoćni i čudotvorni kao što se predstavljaju. Stručna pomoć može da pomogne.

Zakon privlačenja kaže da „kako zračiš tako privlačiš“. Ako misliš samo dobre, lepe misli, i osećaš samo dobra, lepa osećanja, i život će ti biti takav. Prijatan i bez prepreka.

Lepo zvuči, je l`da? Šteta što ne može tako. I prijatne i neprijatne misli, i prijatni i neprijatni događaji su normalan deo života.

Naše misli, osećanja i uverenja utiču na to kakav će nam život biti, ali ne tako magično kao što se predstavlja.

Problem sa ovakvim pristupom je to što ljudi poveruju da svojim mislima i osećanjima mogu 100% da utiču na sve događaje. I da kreiraju savršen život, baš kakav žele.

Samo treba da se izvežbaju u tome da stalno misle samo pozitivno i stalno osećaju samo „pozitivna“ osećanja.

Kroz primere se sve lakše razume.
Evo na primer ja.
Trenutno mi se što dešavaju što sama pravim jako lepe promene u životu.
Jako lep period sa mnogo lepog. Toliko lepog da prevazilazi i moj optimizam.
Neprijatnih događaja i situacija skoro da nema, i ako ima zanemarljivo su malog intenziteta i važnosti.
Rekli biste životna faza iz snova. Milinica.
Jeste, ja se slažem.
Rekli biste verovatno, neko kome tako dobro ide može samo po ceo dan da skakuće i pevuši od sreće.
Ovih dana osećam popriličnu napetost, plačljiva sam, preosetljiva, vrzmaju mi se svakakvi strahovi, želudac me bolucka…
Pozitivno razmišljanje bi mi u ovoj situaciji „pomoglo“? tako što bih govorila „moj život je savršen i sve je u savršenom redu“. Pored svega što osećam a vrlo je neprijatno bojala bih se da ću tim negativnim mislima ili osećanjima privući nešto negativno.
Pa bih još žustrije govorila „moj život je savršen i sve je u savršenom redu.“
Zamišljala bih sebe kako razdragano skakućem po cvetnom proplanku jer, „moj život je savršen, sve je u savršenom redu, Univerzum me voli.“
I u najboljem slučaju bih dobila čir na želucu.

Šta sam uradila umesto toga?
Prepoznala sam svoja osećanja.
Zapitala se koja je njihova svrha, šta mi poručuju.
Obratila sam pažnju na sebe i zapitala se šta mi treba i kako mogu sebe da podržim.
Shvatila sam sledeće- to kako se sada osećam je savršeno normalno. I pozitivne, lepe promene su promene. Znači stresori.

Stres je reakcija organizma na promene, potrebna mu je dodatna energija da se prilagodi.
Daklem, pod stresom sam, znam zašto, ne teram sebe da ne budem pod stresom nego dajem sebi vremena da se prilagodim.
Smanjila sam sve obaveze na minimum, leškarim, pijem tečnost, jedem voće i povrće, šećkam se koliko mi se šećka, plačem kad mi se plače, dozvoljavam sebi da burno reagujem (vodeći naravno računa da pritom nikog ne povredim)….ukratko, negujem sebe jer mi je to sada potrebno. Simptomi stresa su mi pokazali šta mi treba.
Svesna sam da ova faza neće trajati doveka i ne brinem se.
Moj život, ja ga ovako živim. Vi pravite vaše izbore, ali pažljivo.

 

Negativno „razmišljanje“ je kada po glavi vrtite katastrofične scenarije i govorite sebi negativne rečenice.
Pozitivno „razmišljanje“ je kada po glavi vrtite željene scenarije i govorite sebi pozitivne rečenice.

Zašto navodnici kod „razmišljanje“?
Zato što nijedno od ova dva „razmišljanja“ nije razmišljanje.
To je svesno ili nesvesno ponavljanje nekih sadržaja koje ne angažuje misaone procese i ne mari mnogo za logiku i argumente.

Umesto pozitivnog ili negativnog, preporučujem „samo“ razmišljanje.
Čuda se dešavaju kad malo uposlimo mozak! 🙂
Kad svesno analiziramo situaciju i kad svesno preispitujemo raznorazna uverenja o sebi, drugima i svetu.

Samo da napomenem, ne rešavaju se svi problemi samo razmišljanjem, ali mnogi nastaju zbog nerazmišljanja.

 Nemojte da terate sebe da mislite i osećate „samo pozitivno“. Pored toga što je nemoguće postići tako nešto (pod uslovom da niste Dalaj Lama ili Patrijarh Pavle), ne samo da nećete rešiti problem koji imate, nego ćete vrlo verovatno napraviti sebi probleme koji se mogu izbeći.

Potiskivanje osećanja može da bude opasno. Neko vreme može da deluje da je efiksano, ali pre ili kasnije mora negde da eksplodira.

Ako sebi želite dobro, prihvatite da ste nesavršena i nesvemoćna ljudska bića, da je mnogo toga do vas, ali ne baš sve, i da je život sačinjen od prijatnog i neprijatnog.

Ne potiskujte „negativno“, ne forsirajte „pozitivno“. Umesto toga, prihvatite svaku svoju misao i osećanje i zapitajte se- šta vam poručuje?

Možete da ih promenite, ali ne čarobnim štapićem nego svesnošću i prihvatanjem. To je prvi korak.

Razvijanje istinski pozitivnog stava prema životu i istinski prijatnih osećanja je kao i gajenje biljke.

Potrebno je vreme, potrebno je strpljenje, potrebni su nega i otklanjanje korova.

Instant i isforsirano pozitivno razmišljanje je kao plastično cveće.

Podseća malo izgledom, ali niti miriše niti je hranjivo.

Preporučujem ovaj video (na engleskom je), razjašnjava mnogo toga.

 

PS: ako ste umorni od „rada na sebi“, pročitajte ovaj tekst, u njemu su neke dobre vesti 😉

Još tekstova koji bi mogli da vam budu od koristi:

Zabluda je da mislima privlačimo i kreiramo događaje

Zašto bebe ne razmišljaju pozitivno?

Prelepa i moćna priča koja mi je pomogla da ostvarim svoje snove

Jednostavan trik koji mi pomaže da ostvaruje svoje želje

5 lekcija o ostvarivanju snova koje sam naučila vodeći stranicu Emocionalna inteligencija

Šta je pozitivna psihologija i kako vam može pomoći da živite lepše i srećnije

Zahvalnost-tajna sreće i uspeha

Sindrom varalice: sposobni ljudi koji potcenjuju svoje kvalitete i postignuća

Pasivna agresija: tihi ubica odnosa i samopouzdanja

Kako povećati samopouzdanje

Kako biti srećan u nesrećnom svetu?

Kako pobediti stres

 

 

Još inspirativnih tekstova sa praktičnim koracima ka lepšem i srećnijem životu možete da čitate u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

„Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.“

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!“

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Tagovi: , , ,


Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od deset godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja i ljubavnim vezama. Volim svoj posao i uživam u tome da učim druge ljude da upoznaju i zavole sebe. Volim da podstičem klijente da istraju u ostvarenju svojih ciljeva i raduje me kada čujem da se neko, zahvaljujući između ostalog i meni, oseća bolje u svojoj koži i svoj život živi potpunije i kvalitetnije. Živim u Novom Sadu.

Komentari (45)

  • Postojao je jedan period , doduše kratak , kada sam bila posvećena traženju istine u zakonu privlačenja. Namami te to razmišljanje kada si željan promena na bolje. Čak su se i “ dešavale “ neke neopisive stvari za koje sam smatrala da sam ih prizvala terajući sebe da pozitivno razmišljam. No ubrzo mi je ta vrsta pozitive počela ići na živce. Dođu tako dani kada sam naizgled bezrazložno tužna i bezvoljna i kada mi neko tada kaže da razmišljam pozitivno i da će to uticati na moje raspoloženje najrađe bih ga poslala do đavola 🙂 Ok je to za onoga ko veruje , al’ vremenom sam naučila da samo u sebe mogu u potpunosti verovati i da imam pravo biti i tužna i bezvoljna , kao i vesela i hiperaktivna bez nekog posebnog razloga . Jednostavno mi se hoće 🙂 Svakome se sve može desiti. Mislim da je poenta priče samo u tome šta ćemo i kako u datom trenutku prihvatiti. Eto toliko od mene 🙂

  • da sve tacno lepo sponatno receno ,.sdami moramo odrediti ,to pozitivno raspolozenej , sa losim i dobrim trenucimna, i negovati sebe ,sagledati razmisliti zasto nam se sta dogadja,, ali prvo dovesti svoj ,,nivo svesti do tog stanja , a i to se ucimo svakodnevno , gresimo ispravljamo volimo patimo i idemo nmapred pokadkad narvno zastanemo i razmisloimo ili odmorimo ,, pozdrav od mene ANA,,

  • Život nije luna park, život je škola.

    Ne može dan bez noći. Ne može sunce bez kiše. Ne može sreća bez tuge

    Ja mislim da si dovoljno,bar meni rekla ovim recenicma…Hvala…

    Pozdrav, i hvala ti sto sve ovo delis sa nama…

  • Zakon privlacenja ne kaze da afirmacije koja ponavljamo kao papagaji, donose rezultate, vec da su afirmacije jedan od nacina kojim mozemo pokusati uticati na nase emocije. A, pozitivne emocije privlace pozitivne dogadjaje.
    Zakon privlacenja, porucije, da ti se stvari desavaju, pre svega, u skladu sa onim kako se osecas, a ne samo u skladu sa onim sta pricas,
    Slazem se, ima ljudi koji pricaju pozitivno, iako se duboko u sebi ne osecaju dobro i pozitivno. Ali, to onda treba osvestiti. A, te pozitivne recenice, tj. afirmacije mogu biti pocetak puta neke pozitivne promene…
    Zakon privlacenja nas uci da pazimo na nase misli, i da se trudimo da ih kontrolisemo, gde se meditacija spominje kao jedan od najmocnijih alata… A kljucna rec ovde je upornost.
    Zakon privlacenja je zakon koji kaze „Dominantna emocija kojom vibriras odredice tvoju realnost“, a ne „Ono sto izgovaras odredice tvoju realnost“… A nacini za svesnu promenu toga kako zracimo, tj. toga kako se najcesce osecamo, su brojni…

    Nadam se da mi ne zamerate, imala sam potrebu prokomentarisati. Pozdrav! 🙂

    • Jelena Pantić

      Ne zameram Olga, taman posla 🙂 Lepo ste napisali šta mislite, i poštujem to, iako mislim drugačije.
      Kada bi pozitivne emocije uvek privlačile pozitivne događaje, to bi značilo da nam se ako uspemo da ih stalno osećamo, nikad ništa negativno ne bi događalo. Ni smrt kućnog ljubimca, da navedem samo to kao primer.
      Nisam rekla da je cela ta priča potpuno netačna, ima tu istine, ali nije baš tako jednostavno i toliko u našoj moći.
      Pozdrav 🙂

  • Zaboravila sam da kazem i to da nas ovaj zakon upravo i uci da negativne situacije iskoristimo kao nase najvece blagoslove, jer upravo zahvaljujuci njima mi znamo sta zelimo i cemu tezimo, i da su one zbog toga u stvari korisne jer nas navode na pravi put… Ako znamo sta je za nas crno, znacemo i sta je za nas belo. A, bela bez crne ne bi ni imala puno smisla… 😉
    Niko nije rekao da covek moze uvek da se oseca dobro bilo psihcicki bilo fizicki. I, naravno da je to nemoguce (mada bi ovde neki rekli da nista nije nemoguce;) )…
    A glavni problem sa afirmacijama jeste taj sto ljudi povrsno gledaju na njih i tu se slazem sa Vama.
    Jos jednom sad procitah tekst… Malo izucavam u ovaj zakon, a i ljubitelj sam psihologije, pa otuda zelja da prokomentarisem… 🙂

  • Jelena Ješko

    Eeee, konačno normalan i realan tekst!!! …I OSLOBAĐAJUĆI, pre svega, u moru tekstova pozitivnih afirmacija i mantranja da se ne osećamo loše kad se tako osećamo i nemamo grižu savesti zbog straha, bzvz misli, žigucanja…praveći dodatni lični pakao , preuzimajući odgovonost za nešto što ne možemo da iskontrolišemo! Hvala ti!!! Kao da mi je pao kamen sa srca!

  • Odlican tekst Jelena! Zahvalna sam vam sto ste progovorili na ovu temu jer je toliko zloupotreba i komercijalizacije tog tzv. zakona privlacenja da je doveo do svojevrsnog terora pozitivnoscu gde je postalo sramota i lose biti, tuzan, bojati se, biti ljut…kao neko ko se skoro 10 godina bavi jogom, tehnikama disanja, kretivnom vizuelizacijom i meditacijom ali ko je isao i na psihoterapeutske seanse, znam koliko je rada na sebi potrebno da bi smo se menjali. I potpuno ste u pravu, jedno je imati pozitivan stav prema zivotu, razlicitim situacijama i promenama, a sasvim drugo i nemoguce biti stalno „pozitivan“. Posebno mi je zao sto su tako iskrivljena neka drevna ucenja i velike mudrosti, pisebno prica o odustajanju od ega, gde se ljudi bukvalno terorisu da potisnu svoju ljudsku prirodu te shvate to kao potebu da odustanu od sebe. Ovo moze imati vece stete nego koristi za mnoge. Poenta je, kako ste i rekli, stalno ucenje i razvoj i razumevanje da mi cesto ne mozemo videti siru sliku i da su neki dogadjajo koje u datom trenutku percipiramo kao lose po nas, zapravo najbolje sto je moglo da se desi i sto nas je vodilo promeni. To je odustajanje od ega, razumevanje da mi ne mozemo znati celinu (sem ako nismo Dalaj Lama, patrijarh Pavle, Buda, majka Tereza :))ali i razumevanje da sve odvija za nase vrhunsko dobro, s tim sto prihvatamo svo sarenilo emocija i stanja koja znace nasu ljudsku prirodu. New age pokreti i savremeni girui su izdubili duhovnost kao crv jabuku i ostalo je samo ono s povrsine sto tako primamljivo zvuci i moze dobro da se proda…

  • Pre svega vrlo interesantan clanak, nesto o cemu razmisljam i istrazujem vec dugi niz godina…Bila sam i ja u fazonu da se tripam na pozitivno ramisljenje i radila sam cak i vezbe, ponavljala reci i sl. ali na kraju uvek se ispostavilo da me takvo neprirodno ponasanje za kratko vreme baci u jos veci ocaj i depresiju nego pre… Uzeci u obzir koliko je ta popularna psihologija sad na ceni i kako se lako daju resenja i bacaju iz rukava, mislim da je to u sustini put ka vecoj depresiji i razocaranosti zato sto se ljudi dovode u zabludu i u situaciji da pomisle da nesto snjima nije u redu zato sto nemaju rezultate, „kako to svima uspeva a meni ne?!!?“. To je nesto sa cime sam se i ja suocila… i onda sam shvatila da pozitivno razmisljanje se ogleda u nacinu na koji mi dozivljavamo stvari koje nam se desavaju… kako reagujemo na neku neprijatnu situaciju.. dali odma padamo u ocaj, depresiju ili kazemo sebi dobro sta je tu je, moglo je i gore, sta mogu da uradim da se stvar popravi ili da resim nastali problem? Ja na primer skoro sam na sebi pravila jedan eksperiment… Uvek imam neki neobjasniivi strah pre odlaska na put… Taj strah se sastoji od toga da razmisljam da ne krene nesto po zlu, pa da mi se tamo nesto ne desi, da se ne razbolim i sve to da mi unisti sve one planove koje sam zacrtala za taj odmor a sto je i najinteresantnije puno puta mi se i to na kraju dogadjalo, nesto da mi pokvari odmor… Dugo sam razmisljala sta moze da bude uzrok tog ponasanja i donekle sam stigla do nekih odgovora. Cak i sada pre odlaska imala sam nekih malih zdravstvenih problema i rekla sam sebi eto, nije mi dobro, ko uz inat ali sam pocela da razmisljam kako ce to sve da prodje i da cu bidi ok i pre polaska i na odmor. Jednostavno sam rekla sebi, ti zasluzujes taj odmor i sve ce se podrediti onako kako treba i sve ce se resiti. moram napomenuti da sam se okrenula i Bogu i jednostavno rekla, ti zelis najbolje za mene, neka bude tvoja volja. Dok nisam otisla borila sam se sa svojim mislima, ali moram priznati, da sam resila zdravstvene probleme pre puta i da sam se provela fantasticno. Nisam dozvolila sebi da razmisljam o negativnim stvarima nego se usmerila samo na ono sto me cini srecnom… I sada sam svatila da moram da promenim stav prema desavanjama, da izvagam sta je realni strah a sta je neosnovani strah, da malo hrabrije koracam kroz zivot i da ne gledam uvek samo ta neka crna scenarija u glavi nego da se usmerim prema onome sto me cini srecnom i zadovljnom… Moja borba sama sa sobom jos traje, svaki dan se javi i sumnja i strah ali sama sebi sam dokazala da stvari mogu se usmeriti na pozitivno i dobiti pozitivan ishod tako da se trudim da malo po malo menjam svoja uverenja i nacin na koji se ophodim prema zivotu. P.s. zelim napomenuti da srpski mi nije maternji jezik, tako da se izvinjavam na pravopisnim i gramatickim greskama.:-)

  • Odlična je svaka rečenica. Jedino što mi je jako žao, jer sam i sama bila dugo godina zlostavljana negativnom okolinom, jeste, što MALA DECA ne mogu birati svoje objekte privlačenja, tj.okolinu. Mnoga od te dece, pokleknu pred celom tom pričom i kasnije se teško (ili nikako ne) izvuku, ne spasu svoj duh.
    Ja sam imala sreću, ali i genetske predispozicije da ne „umrem“ tamo, u toj kući, da se sačuvam za neki lepši dan.
    Tužno je što deca nemaju mogućnosti niti izbora, niti duboke retrospekcije. Znam da imaju neke svoje lične mehanizme, ili neke prirodne podrške, ali bojim se da su roditeljska zlostavljanja često jači protivnik u ovoj borbi.

    Iako nemam nikakva velika materijalna bogatstva, svoj blog sam nazvala Blago mog života, jer sam (hvala Bogu) na vreme shvatila da sam ja jedna bogata, prebogata žena. Moje blago nema mernu jedinicu, ali ima i suze, i smeh, i poljupce, i male, malene momente.

    p.s. Divna si, tako mi je drago da sam te „pronašla“.

    • Jelena Pantić

      Hvala ti za lepe reči, i meni je drago što si me pronašla 🙂
      I hvala za ovaj lep komentar 🙂

  • Evo i ja imam potrebu nesto reci o svemu ovome.Dosta procitani knjiga ,tekstova ,tehnika ,i posle svega toga moje misljenje je KRATKO.Jednostavno na meine ostavlja jedan utisak povrsnosti.Ja se trudim raditi na sebi tako sto pokusavam sve shvatiti da ima neki razlog,opomena ,signal.U teskim trenutcima hrabrim se i suocavam,verujem ali polako.Pazljiva sam sa sobom,sa recima ,mislima.Trudim se smirenoscu ,odmereno donositi odluke i u momentima kada treba brzo da reagujem setim se stare izreke NE SKACI DOK NE KAZES HOP.Trudim se da sam uvek zahvalna ,ali dusom ,ne moram da izgovaram nista ,znam sta u sebi mislim.Radujem se svemu.Eto tako ja radim na sebi i trazim lepotu na svom zivotnom putu,Ne kontrolisem ono sto nije u mojoj moci ,Toga sam veoma svesna.POZZZZ JELENA.

  • Napokon da neko iskreno i potpuno otvoreno govori o ovom pitanju. U saglasnosti sam sa većinom čitalaca ovog teksta.
    Nema duhovnog, emocionalnog (i ostalih vidova) rasta bez borbe, previranja, bez bezbroj pitanja koja postavljamo životu. Dakle, osvestiti osećanja i razmišljati racionalno.
    Jelena, hvala na tekstu i podršci ka ličnom napretku! Svima nam znači kad od jednog stručnjaka dobijemo potvrdu naših razmišljanja! 🙂

  • Ljubav je u osnovi svega, kad osećamo ljubav prema svemu ( a iskušenja su stalna i vrlo teška ), onda zakon možda i deluje, ali…Hvala za normalan tekst koji kazuje istinu životnih teškoća koje nas prate i dele nam lekcije…Sve mogu razumeti kao uzrok i posledicu, ali stradanje i patnju dece ne mogu!

  • Draga Jelena,
    jako mi je drago da cujem misljenje skolovanog psihologa o ovoj temi. Drago mi je da neko iz realne perspektive pise o ovome. Moje licno iskustvo je da samo dobre navike i unutrasnje promene gde spadaju i promene uverenja mogu dovesti do cistog i trajnog zadovoljstva. Necu puno da davim, trudicu se da budem kratka, meni su programi mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva i tri koraka do ljubavi prema sebi puno vise zadovoljstva doneli, onog realnog i trajnog, nego to forsiranje pozitive i ponavljanje sto ti kazes kao papagaj. Nikad mi se to nije bas svidjalo jer je nerealno jer postoje dogadjaji na koje ne mozemo da uticemo, kao na primer smrt bliznjih, posao na kome nije sve med i mleko, ne moze covek ceo dan da sedi i mirise cvece. Postoje problemi koje treba resiti. Bitno je kako covek reaguje na promene i spoljne okolnosti. Skroz se slazem da nam je nekad potrebno da budemo tuzni ili besni. Meni dodje kad sam tuzna i neko mi kaze da budem vesela da ga tresnem u glavu. Naravno ne mislim bukvalno. Veliki pozdrav za tebe Jelena. Svaka cast na izboru tema. 🙂

    • Jelena Pantić

      Hvala i tebi draga Lidija za ovaj komentar, posebno za preporuku programa Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva i Tri koraka do ljubavi prema sebi 🙂
      Drago mi je što si zadovoljna i što ti koriste i hvala ti što si to i ovde napisala 🙂

  • Mislim da je nama ljudima tesko da shvatimo zakon privlacnosti zato sto ne zelimo da preuzmemo odgovornost za sopstveni zivot. Lakse nam je da je neko drugi kriv ili odgovoran za ono sto nam se desava. Apsolutno nigde ne pise da treba na silu biti pozitivan, to je mentalna prisila i tada zakon radi obrnuto. Bitno je da se u vezi neke zelje ili cilja osecamo dobro i inspirativno i da verujemo u njegovo ostvarenje bez obzira sta nam se desavalo na tom putu. Jer put je put i on mora da krivuda, da ima rupe, a to su usponi i padovi, jer kad nesto pozelis i odlucis da to ostvaris sve sto ti se desava desava se sa razlogom, da te nauci. Neces postati profesor ako ne upise fakultet i zavrsis za tu profesiju, ili da nadjes posao a samo sedis kuci, nego preduzimas stvari u svoje ruke a zakon ti ide u prilog zato sto ce ti sve obezbediti sto ti je potrebno da to ostvaris. Kada roditelji drze dete pod „staklenim zvonom“ da ga zastite zapravo ga slabe, kada postajemo imuni na neke bolesti pa kada ih prelezimo. Medjutim ako nemas cilj u zivotu onda ces lutati kao brod bez kormilara, a kada imas jasan cilj ispred sebe i verujes da si na dobrom putu onda te nista nece spreciti da ostvaris to.

  • Ja već dugo koristim zakon privlačnosti i moram priznati da sam svoj život promjenila na bolje,sve mi je krenulo na bolje 🙂 Pozdrav 🙂

  • Jelena Pantić

    „Ostavite uvjerenja sa strane što će susjed reći, pa ne radite to zbog njih.radite to zbog sebe zbog svoje familije. Kada osjetite strah onda iskoristite taj strah na način da mu kažete „e nećeš me ovaj put pobijediti, Ja sam jači od tebe i tvojih smicalica“. I uzmite tada Ljubav za svojeg saveznika i neka Vas ljubav prema Vašem supružniku ili djetetu goni naprijed u Vaše pobjede.“
    Nekom, kome treba samo malo podrške, će ovako nešto verovatno koristiti.
    Većina koje muči neka muka će se osećati još gore kada pročitaju ovako nešto, lako, pa shvate da ne uspevaju da primene u svom životu i reše svoj problem.
    Ideja o kratkom i jasnom uputstvu za življenje života je veoma primamljiva ali život nije svodiv na tako nešto.

    • Da slažem se da lako izgleda kad se čita, ali kada se primjenjuje u vlastitom životu nije ni izblizu tako lako.
      Otpustiti svoje bližnje, braću, roditelje, dugogodišnje prijatelje nije lako.
      Boriti se sa vlastitim strahovima nije lako.
      Preuzeti odgovornost za vlastiti život nije lako.
      Ali je lako biti lijen i reći to je teško, nije to za mene. Lakše je pronaći krivca za svoje probleme u drugim osobama.
      Lakše je čitati žuti tisak i nego pročitati ozbiljnu knjigu.
      Lakše je tračati tuđe živote nego pogledati u vlastiti život i priznati svoje greške.

      Svatko je kreator svog života i kako siješ tako ćeš i brati.

      Osobno prihvaćam tuđe izbore kakvi god da jesu pa ipak to su njihovi životi a ne moj. Naravno kada njihov život poćne negativno utjecati na moj onda je vrijeme by by.

      LP

  • Draga Jelena,
    Meni je Vaš tekst alat kada se previše ode u neracionalna razmišljanja 🙂 Slažem se i sa Nikolom (delimično). Vaši tekstovi su me jako zainteresovali jer su povezani sa rečenicama Luiz Hej, kao na primer, citati iz Vaše knjige „Putovanje u središte srca“:
    „Proces promene uverenja nije lak i ne može da se dogodi preko noći. Ako želite da oslobodite sebe svojih sopstvenih mentalnih okova, budite strpljivi i nežni sa sobom. Kao što biste bili sa trogodišnjim detetom.“, „Tek kada zahvalnost postane navika i životni stil možete očekivati blagodeti u vidu mira, zadovoljstva i uspeha.“, „Najmoćnije sredstvo za prolepšavanje i ulepšavanje je stav: „Ovo sam ja. Lepa sam sebi i lepo mi je u svojoj koži i svom životu.““.

    Kada sam imala loš period zbog smrti oca, odbijala sam da pijem lekiće protiv anksioznosti, krenula sam da radim jogu, pomalo meditaciju, zatim sam to izučavala zajedno uz Vaše tekstove i knjige Luiz Hej. Želela sam na moj način da rešim situaciju. Volim što ste pozitivni a ne agresivni kao pojedeni psiholozi, a opet realni i racionalni. I to što pridajete pažnju emocionalnoj inteligenciji me je posebno obradovalo. I naravno, nemojte se uvrediti što Vas poredim sa L.Hej, meni ste divne obe i zahvalna sam što ste takve kakve jeste i pružate mi divne rečenice.
    POzdrav 🙂

    • Jelena Pantić

      Hvala draga Vesna za ove lepe reči, drago mi je što vam moji tekstovi koriste i što sam vam kroz njih bila podrška u teškim trenucima.
      Ne vređam se što me poredite, taman posla, važno mi je da je ovo što radim od koristi.
      Veliki pozdrav 🙂

  • Lepo je pozitivno razmisljati, ali dodje vreme kada ti se place, sama svesno ne dozvoljavam da placem i budem tuzna. Ne zelim sebi kvariti dan, medjutim desi se dam sitnica iznervira i pocnem plakati, a da ne mogu zaustaviti suze.
    Tako da je bolje i biti ponekad tuzan. Naucila sam to na tezi nacin…

  • Ljudi, sad sam natrcala na ovaj tekst i imam potrebu da nesto kazem. Ovo sve napisano je sto posto tacno, verujte mi, znam iz licnog iskustva. Ako samo zalepite pozitivne misli preko onih nesvesnih, ogranicavajucih, u najboljem slucaju cete privuci ono sto zelite, ako ste uporni. Ali onda sledi nagli pad i vracanje na situaciju mnogostruko goru nego pre. Nemojte se igrati sa ovim zakonom. On je samo jedan od mnogobrojnih zakona Univerzuma, nikako glavni za oblikovanje zivota. Pre svega moramo traziti sta je ono u nama sto je dovelo da nezeljene situacije i raditi na tome. Onda su duhovni zakoni na nasoj strani. Mora se proci dobrovoljno kroz negativne emocije i raditi na pogresnim uverenjima. Ovde smo da radimo na sebi pre svega, pa onda da uzivamo. Na kraju krajeva, otkud mi znamo koliko su nase zelje zdrave i normalne i sta nas pokrece.

  • zakon privlacenja , pozitivno razmisljanje ..hmmm malo sam skeptik , toliko toga je zadnjih dvadesetak godina islo nizbrdo , ali , da ne duzim , zivot je kao slika koju slikamo u zavisnosti od trenutnih raspolozenja , kako? lepo 🙂 znas , kad sam tuzna i kad me boli iznutra , nesto sto nazoivaju @dusa@ , onda sednem , pustim muziku , zatvorim oci i odem u svet unutrasnjih desavanja , to jednostavno ne mogu opisati ..taj osecaj lebdenja kroz samu sebe , trazeci tu crnu tacku koja koci i boli . Kada sam raspolozena , mislim da se rasplinem po svojoj okolini i svi su nekako raspolozeni u prici koja sledi .eto slike 🙂 A ,da zaboravih da kazem , najveca inspiracija za slikanje ili pisanje , mi je u trazenju te crne tacke u meni 😉 Znaci individualno raspolozenje se razlicito odslikava na ceo zivot …ponekad bih volela da sam neraspolozena , jer onda imam snage i vremena da radim ono sto volim 🙂 da li je to cudno kod mene kao jedinke ili individue koja voli svoj svet u sebi i oko sebe 🙂 veliki pozdrav

  • Jako mi se svideo tekst. Laknulo mi je na neki nacin. Skoro sam izasla iz lose veze, bila sam ostavljena, tacnije. Kako ljudi non-stop ponavljaju ono „kakve su ti misli, takav ti je zivot“, osecala sam se nekako krivom, kao da sam ja privukla to sto mi se desilo.. Moram da objasnim, imam strahove koji se baziraju na prethodnim iskustvima, imam dosta „rana“, imam negativne misli kad imam razloga da nesto posumnjam, jer sam bila dosta i povredjena. I jer sam i ja ceo zivot „preosetljiva“ (taj tvoj post sam procitala vise puta i prepoznala se. Nikad ranije nisam tako razmisljala). I onda ja krenem u novu pricu sa rezervom i nedostatkom poverenja. I kad to podelim sa nekim, kaze mi da ne „negativisem“ i da ce te moje misli ne znam kako negativno uticati na situaciju i da cu da „privucem“ nesto negativno. Znam da nije tako bilo, jer to su moje misli koje podelim sa prijateljima, ne opterecujem partnera, nisam negativna osoba. Svi koji me poznaju me karakterisu kao jako pozitivnu i punu energije. Jednostavno ta iskustva zivotna i to sto znam koliko sam osetljiva uticu da negativno razmisljam cim dobijem i najmanji povod za to. I znam da je to drugi problem i da veza nije uspela zbog drugih stvari, ne zbog toga sto sam ja „privukla“ nesto negativno. Zahvalna sam za ovaj tekst, jer sam u njemu nasla ono sto sam i ja mislila, a nisam znala ovako precizno da formulisem. Nastavljam da te citam. Pozdrav!!

  • Draga Jelena, sve je kao u ovom članku. Kad sam pokušala da primenjujem pozitivno razmišljanje po svaku cenu, osećala sam se kao da negiram stvarnost, lažem sebe i bilo mi je loše. I onda sam pronašla tekstove i stavove slične ovom i laknulo mi je. Shvatila sam baš ono što je i ovde rečeno: „Nije do mene što ovo ne uspeva“. Svega nekoliko dana pratim Vaše pisanje i imam želju da sve naučim kao prvačić pesmicu i odmah izdeklamujem i primenim kad mi zatreba. Tako sam se pronašla u svemu što pišete. Svaka čast, samo napred. 🙂

  • Odlican tekst.
    Moj zakljucak sto se zakona privlacenja tice je da to ne treba uzimati zdravo za gotovo, ja licno koristim samo neke tehnike kao malu pomoc ponekad, ali ne fanaticno, jer pokusavajuci da ispostujem sve ono sto sam citala u takvim knjigama dosla sam do osecaja da kao da „silujem“ mozak ponavljajuci pozitivne misli u negativnim situacijama, jos gore cini mi se da se time samo zamagljuje situacija i potiskuje pravi problem, koji se nece resiti samo pukim ponavljanjem, ok mozda ce nekome podici raspolozenje pa ce naci resenje dok je na toj „vibraciji“, sve je moguce.
    Desavalo mi se cak da kada bih u nekoj negativnoj situaciji razmisljala negativno i lose se osecala, sto je prirodno, da bukvalno osecam krivicu sto ne mogu da se nateram da budem pozitivna, potiskivala sam kad mi se plakalo npr, jer sam tada tako povrsno i pogresno interpretirala celu teoriju. Stekla sam utisak na pocetku svake knjige o ovoj materiji da smo mi navodno sami krivi za situaciju i los zivot koji mozda trenutno imamo jer nismo afirmirali, a na nekoliko predavanja na kojima sa bila, prva recenica predavaca uvek bi bila „zelite li da budete srecni?“. I onda je sledilo zvakanje i prezvakavanje da ako radimo to i to bicemo srecni zdravi i sve ce biti sjajno zauvek. Jednostavno sve se svelo na povrsnost.
    Ali ono sto mi najvise ide na zivce kod ovakvih teorija i tehnika je to sto imam utisak da se jedna bitna stvar uporno preskace a to je – raditi- u bilo kom smislu reci, Ispada da se podstrekuje lezanje po ceo dan u cetiri zida i ponavljanje odredjenih afirmacija i cekanje da se sve stvori pretvori i resi samo od sebe. Naravno, to nije opasno za ljude koji su dublje usili u tematiku ili imaju odredjeno znanje ili godine, ali je jako opasno za mlade ljude koji mogu povrsno da shvate sve, kao sto sam ja pre par godina, Treba uzeti od svega ponesto sto vam sluzi i zbog cega se osecate bolje, sve ima svoje prednosti i mane, ali nikako ne treba slepo slediti i verovati samo u to, treba slediti prvenstveno svoj „insekt“ sto bi rekao Her Zika Pavlovic 🙂
    Pozz

  • Svaka čast na tekstu! SVAKA ČAST. Inače smatram da svi oni koji prate svaki korak Tajne, i svih tih zakona privlačnosti su ljudi koji se hvataju za slamku, uglavnom do guše u problemima i traže bilo kakav način, po mogućnosti najbezbolniji (maštanje i sanjarenje) da se izbave iz istog. Uglavnom su to ljudi koji nisu sposobni uzeti stvari i život u svoje ruke i NISU SPOSOBNI IMATI KONTROLU NAD ŽIVOTOM. Nije dobro uvijek biti srećan, imati sve…tako se ne raste i ne razvija psihični, duhovno.

Ostavite odgovor

Predavanja, radionice, seminari...

Želiš moju podršku na putu ka lepšem i srećnijem životu?

Ne propusti nove tekstove

Pratite me na
društvenim mrežama:

© 2017 Jelena Pantić. Sva prava zadržana | Izrada sajtova Zequester | Ovaj sajt hostuje MyCity Hosting