Umorni ste od “rada na sebi”?

umorni od rada na sebi

“Ako ne znaš šta da radiš, radi na sebi. Tu uvek ima posla.”

Tako nekako izgleda citat koji kruži Fejsbukom.

Svaki put kad ga vidim osetim neku nelagodnost. Nešto mi tu ne štima.

Znam mnogo ljudi koji “rade na sebi”.

I ja sam bila jedna od njih.

Dugo sam, uporno i vredno “radila na sebi”.

Bilo je rezultata, nije da nije, ali nešto mi tu nije štimalo. Kao da mi je stalno nešto izmicalo. Kao neka suština, tako nešto. Imala sam osećaj da stalno nešto promašujem.

Te knjiga ova, te knjiga ona. Te seminar ovaj, te seminar onaj. Te tehnika ova, te tehnika ona.

U trenutku dok ovo pišem, pred očima mi se javlja slika sirotog Sizifa. Smrtnik koji se nešto zamerio bogovima sa Olimpa pa su ga osudili da doveka gura neki kamen uz brdo. Kad stigne do vrha nekako se spusti dole i opet Jovo nanovo.

sizif

Siroti Sizif i siroti Jova.

I sirota ja koja sam toliko dugo “radila na sebi”.

Ne znam da li su se bogovi sa Olimpa smilovali na mene ili šta se već dogodilo, ali u jednom trenutku sam shvatila šta nije bilo u redu. Shvatila sam gde sam grešila.

Celoj priči sam prilazila sa pozicije da treba nešto da popravim kod sebe, da to što jesam nije dovoljno.

Ispada kao da sam duboko u sebi osećala kao da mi nešto fali.

Tužno.

Suštinski mi ništa ne fali.

Kao što nikom od vas suštinski ništa ne fali.

Svi grešimo, svi učimo. To je normalno i ljudski.

Velika prekretnica u mom životu dogodila se kada sam se sa popravljanja i unapređivanja sebe preusmerila na prihvatanje sebe.

Nisam “radila na prihvatanju sebe”.

Ne.

Samo sam počela da izdvajam više vremena za sebe.

Pravila sam više prilika da sretnem sebe. Eto tako.

Da oslušnem sebe. Da se priupitam za zdravlje. Da se priupitam kako sam. Šta mi treba. Da kažem sebi neku lepu reč. Da primetim nešto lepo i dobro kod sebe. Da zaštitim sebe kad je to potrebno.

I tako svakog dana. Po malo.

Ova promena pristupa donela mi je mnogo više mira, mnogo više zadovoljstva, mnogo više radosti.

Kada sam konačno obratila pažnju na osobu koja me posmatra iz ogledala primetila sam da je dobra i draga. Simpatična. Nesavršena ali sasvim dovoljna. I strpljiva.

Strpljivo je čekala sve ove godine dok sam bila zauzeta “radeći na sebi.”

Sada smo dobre prijateljice. I sada je sve mnogo lakše i lepše. Lepo je lepše a teško je lakše.

Život je mnogo lakši i lepši kada shvatimo da smo suštinski ok i dovoljni.

Nemojte da radite na popravljanju sebe. Radite na prihvatanju sebe. Svakog dana po malo. Onoliko koliko vam treba da operete zube i istuširate se. Sasvim je dovoljno.

Ostatak dana provedite istinski živeći.

Radite.

Učite.

Odmarajte.

Zabavljajte se.

Grešite.

Volite.

Plačite.

Smejte se.

Živite.

PS: jedna od knjiga koja mi je u ovom procesu bila velika podrška je knjiga Brene Braun “Moć nesavršenosti”. Potpuno suprotna od mnogih prethodnih koje sam čitala. Knjiga koja poručuje da smo dovoljni, da je savršenstvo mit a ranjivost u redu.

Iz tog razloga se neizmerno radujem što za moju prvu knjigu, “Putovanje u središte srca”, dobijam komentare poput “ovo je najnežnija knjiga, osećam se kao da samu sebe grlim dok je čitam.”

Radujem se što sam uspela da napišem priručnik za samoprihvatanje i samorazumevanje.

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Ovo su neki od komentara čitalaca 🙂

“Znaš onaj osećaj kad posle sunčanog dana uđeš u kuću i popiješ čašu hladnog soka?
Ili kad se ušuškaš u mekiša ćebence posle posla?
Ili kad prvi put ugaziš u more na letovanju?
E pa čitanje tvoje knjige je bolje! Hvala ti! 🌷🌷🌷”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E (plus provizija ako plaćate Western Unionom)

PayPal uplatu možete da izvršite ovde

PS: Za knjigu “Putovanje u središte srca” mnogi čitaoci su mi pisali da je to knjiga koja se poklanja voljenima. Iz tog razloga sam odlučila da ako naručite tri primerka knjige četvrti dobijate na poklon 🙂

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Autorka svih tekstova na ovom blogu je Jelena Pantić, psiholog, Novi Sad

 

13 thoughts on “Umorni ste od “rada na sebi”?

  1. Valentina says:

    Upravo tako draga Jelena svi smo mi predivne duse pune dobrote i sve sto treba je da dozvolimo da to izade iz nas ,sve sto trazimo se nalazi u nama a sebe cesto zaboravljamo.Mnogi od nas su verovatno culi za frazu budimio najbolja verzija sebe jer je svako od nas jedinstven i u bibliji se kaze” ne stvaraj idola osim mene jednoga” .Hvala ti sto na predivnim tekstovima .

  2. Jelena Pantić says:

    Hvala Radmila.
    Bilo bi dobro da pre komentarisanja pažljivije pročitaš tekst.
    Nigde u tekstu nisam napisala da nam seminari, knjige, tehnike i podrška sa strane ne trebaju.

  3. Andjelka says:

    Tekst mi se nije svideo, tekst me je odusevio!
    Svako tekst ti je dobar ali ovaj je vrh.
    Hvala ti Jelena, hvala ti puno!

  4. Vesna says:

    Draga Jelena,HVALA(vičem !!!!!)upravo ovih dana sam se osetila umorno od “rada na sebi”.Sve što sam ovih godina radila ,čitala,pohađala seminare ne mogu da kazem da je bilo uzalud ,ali sam se umorila.Počele su i da me nerviraju razne objave tipa “uradite to i to i valjaćete se u parama ili priče o čeku izobilja,o egu o energijama…nisu te objave loše samo sam se ja loše osećala, a znam da to privlači još lošiih osećanja pa sam se onda još lošije osećala …i sada pročitam ovaj tekst koji je na tako lep,lagan način iskazao ono što mi u stvari treba.Prvi tekst koji me je privukao tebi je bio “Smehom,znanjem i ljubavlju pobedila sam rak” zatim sam isčitavala tekstove ,pratila objave ,dobila knjigu i evo knjiga od prvog dana do danas stoji pored kreveta na stočiću.Prvo sam je pročitala od korica do korica a sada je uveče samo otvorim i počnem da čitam i još uvek uzivam u lepim,jasnim savetima,pričama.I čekam novu knjigu “Stigli smo u središte srca i …” :)šala koja će se nadam se pretvoriti u zbilju.Još jednom od srca hvala!

  5. Ana says:

    Vec 8godina citam ovakvu literaturu, pronasla sam sebe u toj filozofiji, novoj religiji, sistemu razmisljanja, sta god “to” bilo. I verujem. Pakao i raj od zivota prozivljavamo celog zivota. Usponi i padovi su normalna pojava. Ciklusi, periodi. Proces prihvatanja sebe je najvece zadovoljstvo koje covek moze osetiti. Prihvatiti svoje odluke, prihvatiti sva dela, reci, sve izbore. Videti sebe, oprostiti sebi sve i zagrliti se. I zna da bude tesko. Ponekad, odgurnemo sebe od sebe, svesno ili nesvesno-nebitno je. Onda se vracamo sebi, preispitujemo, prastamo, grlimo, razumemo, ne razumemo nesto. I vrtimo se u krug. Istrajnost. Pisi o istrajnosti u tim padovima i “odlazenjima” sebe, svaki put se teze prihvatim.. S godinama covek vise zna, vise sebe pita i zna biti jako tesko dati iskrebi odgovor. A sebi ne mogu lagati.. Iskrenost sa samim sobom u procesu prihvatanja je isto zanimljiva tematika.. Tako. Veliki pozdrav!

  6. Lidija says:

    Tekst je fenomenalan, potpuno istinit, sustinski, human i normalan. Draga Jelena delim isto misljenje sa tobom; Mene su silni imperativi o “radu na sebi” sa svih strana poceli da ustvari deluju izvestaceno, suplje, prazno, i pokusavajuci da “radim na sebi” prateci sve pomodne savete i tehnike, ja postadoh nikad dalja samoj sebi. Bila sam srecnija i ispunjenija pre “revolucije nove duhovnosti”. Tvoj tekst je nesto najbolje sto sam procitala poslednjih godina na tu temu.

  7. Natasa says:

    Divno sroceno… Danas sam nekom rekla NE – za jos jedan “projekat“ (u nizu mnogih projekata, seminara i sl.). I osecam se divno. Nekad sam trcala na sve seminare, manifestacije, zapocinjala nove projekte (i zavrsavala ih uspesno – ne kazem). A sad, vec godinama sam verna jednoj jednostavnoj tehnici: uvek postavim pitanje: “Zasto“. Uvek pitam: zasto smatrate da je neophodno da ja odslusam vas projekat? Zasto mi je neophodno da zavrsim jos jedan seminar? Zasto zelim sebi da uskratim odmor (san, 3 obroka dnevno, hobi itd.)? Prioriteti, prihvatanje i samospoznaja… Osecam se bolje, zdravija sam, to se odrazava i na druge aspekte mog zivota i prihvatam sebe ovakvu. Iskreno, sada imam manje “prijatelja“ ali sam veci prijatelj sama sebi… 🙂

  8. Bojana says:

    Hvala, Jelena. 🙂 Osvježavajuće, lagano, a opet “pravo u metu”, kao i u svakom tvom tekstu. Od sada ću drugačije posmatrati onu s druge strane ogledala.

  9. Okano says:

    Jelena, ovo si prelijepo rekla. Baš tako mislim i ja. Svaki čovjek je savršen sam po sebi. Suština je upravo da čovjek to osvijesti, da osvijesti ko je on zapravo, i da tako voli i prihvati sebe, a ne da se koriguje. Nedavno sam u jednoj knjizi pročitala, da mi zapravo nismo tu gdje jesmo da naučimo nešto, nego da osvijestimo ko smo. Jako mi se dopala ta rečenica. Ne znam da li je ispravna, ali je moćna.
    🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *