Kako da budem to što jesam i živim svoju istinu?

 


 

„Do promene dolazi onda kada čovek postane ono što jeste, a ne kada pokušava da bude ono što nije.“

Arnold Baisser

Ovo lepo zvuči. Nekako moćno, opuštajuće.

Zar ne bi bilo divno, za promenu, biti autentičan. Biti to što jesi.

Možda ste već negde pročitali ovu izreku, ili neku sličnu, oduševili se i odlučili da je primenite u svom životu.

Da konačno budete to što jeste.

I suočili se sa pitanjem- ko sam zapravo ja?

Šta zapravo znači „budi to što jesi“? Kako to izgleda?

Biti to što jesi znači živeti u skladu sa sobom i svojom istinom. Znači prihvatati i iskazivati svoje misli, osećanja, želje, potrebe…

 

I tu dolazimo do problema- kako da znam da je to što mislim, želim, osećam autentično moje?

Da to nije nešto što me okolina toliko dugo ubeđuje da treba da bude, da sam poverovala da jeste tako?

Kako da znam da je ovo što želim zaista moja želja? A ne želja mojih roditelja?

Kako da znam da je ovaj strah koji osećam zaista moj strah, a ne posledica prethodnih loših iskustava…ili strah koji su mi preneli roditelji iz želje da me zaštite?

Šta ja stvarno želim?

Šta meni u ovom trenutku treba?

Iz iskustva znam koliko pokušavati da budemo to što jesmo može biti zbunjujući i frustrirajući poduhvat.

I dan danas, posle toliko godina rada na sebi, uhvatim sebe da ne znam šta zapravo mislim, želim i osećam.

Da nisam sigurna da li sam to ja ili ono što mislim da treba da budem.

Živimo u društvu u kom biti svoj i autentičan nije baš na visokoj ceni. Mnogo je lakše pratiti unapred propisane smernice i ponašati se u skladu sa očekivanjima okruženja.

Mnogo lakše samo na prvi pogled. Jer život po automatizmu, život u neskladu sa svojom istinom je mnogo težak. I kad nije težak- prazan je. Nema istinskog osećanja životne radosti i poleta. Nema osećaja zadovoljstva i ispunjenosti.

Kada mi se neko obrati za savet sa pitanjem šta da radi, kako da se postavi u nekoj situaciji, ja stručno i profesionalno kažem- ne znam.

Odgovori na sva naša pitanja su u nama, niko, bez obzira na diplome, titule, životno i profesionalno iskustvo- ne može da zna naše odgovore.

Logično pitanje je- kako da otkrijem svoje odgovore?

Kako da budem to što jesam i živim svoju istinu?

Volela bih da mogu da vam dam neki recept i pomognem da jednom zauvek spoznate i prihvatite sebe.

Volela bih, ali to nije moguće. Bar koliko je meni poznato.

Da bismo bili to što jesmo potrebno je da redovno izdvajamo vreme da upoznamo sebe.

Potrebno je da budemo strpljivi sa sobom i puni razumevanja.

To možemo da radimo samostalno, sa prijateljima ili sa nekim ko je stručan za pitanja duše.

Što više upoznajemo sebe i što više živimo u skladu sa sobom, skupljamo više dokaza da je to moguće, i da je život tada i lakši i lepši. Čak i kada su okolnosti objektivno teške.

I kako vreme prolazi, sve ređe se pitamo „ko sam ja i šta znači budi to što jesi?“ a sve češće osećamo zadovoljstvo i uživanje u životu. Sve češće osećamo da smo živi, da postojimo i daje to jedno predivno iskustvo. Biti živ. Postojati.

Kao što sam napisala, najbliže receptu za sretanje i prihvatanje sebe je svakodnevno izdvajanje vremena da upoznamo sebe. Kao i kada upoznajemo neku drugu osobu. Obraćamo pažnju, slušamo, posmatramo… i na taj način je upoznajemo.

I svakodnevni mali gestovi iskazivanja sebe i svoje istine.

U početku je to teško, ali vremenom postaje sve lakše i sve prijatnije biti svoj i autentičan.

Iz knjige Putovanje u središte srca

Pročitajte:

Moć ranjivosti

Ja sam meni kraljica zato što…(iliti kako zdravo voleti sebe)

Kako voleti sebe?

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

7 thoughts on “Kako da budem to što jesam i živim svoju istinu?”

  1. Hvala Vam na tome što me ovi tekstovi uvek dotaknu i na tome što delite svoje iskustvo sa svima nama koji ovo čitamo!

    Odgovori
  2. Voljeti sebe je lako ali kratko, trenutno. Svako se mijenja. Mozemo se sacuvati od promjene samo promjenom (EKV). Molim Vas stav o ishodistu tj. o cilju zivota. Za nekog je to smrt i onda mu zivot nema smisao pa kako da prihvati sebe. Po drugima zivot se nastavlja poslije smrti pa kako da se oslobodi stega religije. Zelje moje ako se ostvare onda cu voljeti sebe a ako treba da se volim bez ostvarenja to mi lici na Narcisa, udaviti cu se .
    Unaprijed hvala, o ovome imam neka svoja raymisljanja ali sam htio da mi jos malo pojasnit Vase stavove prije nego ja iznesem moje.
    Dali je neprikladno napisati nesto o vjerovanju.

    Odgovori
  3. Baš lepo Dudo, hvala ti za ovaj komentar 🙂

    Jeste lifetime job i nije uvek lako, ali mnogo je lakše i prijatnije kada smo okruženi ljudima koji su na istom putu. Zato veliko hvala i tebi što si mi ušetala u život i sada zajedno rolamo, učimo i radujemo se <3

    Odgovori
  4. Mnogo poucno i moze se primeniti u nasim zivotima . U poslednjih godinu dana u moj zivot se uselila neka nesigurnost i strah od odlaska u nepoznato pokusavam se udaljiti od jedne osobe ali mi nepolazi za rukom . Bio sam inicijator dali svesno ili nesvesno ljubavnih avantura , to sam radio da bih se udaljavao sve vise i vise prosto namerno pa sam dosao do stramputice i izgubio samopouzdanje , jedino znam zivot koji trenutno zivim nezelim ga .

    Odgovori
    • Darko hvala za komentar.
      To kad znamo da nam se život kakav živimo ne sviđa nije prijatna ali je neophodna faza u pronalaženju i realizovanju života kakvog želimo.

      Odgovori
  5. Dok sam citala tekst, osetila sam se kao da se meni obracas. 🙂 Juce sam ga u dahu procitala, posle jos jednom da se skoncentrisem i potrudim se da zapamtim ono sto smatram bitnim i straro-novim spoznajama za mene, sada mu se vracam treci put i u zelji da „ponovim gradivo“ (sad se stvarno osecam kao da sam u skoli za srecniji zivot!! :D) i ovde podelim svoje utiske zahvalim ti se i odgovorim na pitanja koje si postavila na kraju teksta.

    Mislim da stvarno imas dar da napises bitne i sustinske stvari jasno i jednostavno svojim recima kroz prizmu svojih iskustava- pises ne samo o teroiji nego o iskustvima nakon primene te teorije. To je velika stvar po mom misljenju i osecaju. Hvala!

    Vec neko vreme mi je vazno da otkrijem i spoznam ko sam ustvari a vodim se verovanjem da sam ono sto su moje najdublje zelje i radosti. Spoznala sam da usopte ne znam sta su moje najdublje zelje i radosti, jer sam ih precesto potiskivala baveci se onim stvarima koje treba da se rade i ocekuju od mene (sto ocekivanja okoline sto ocekivanja od same sebe). Kada sam dosla do te spoznaje bas mi je bilo to tuzno. 🙂 Onda sam radila na tome da ih otkrijem i videla da to uopste nije lako. Imam neke odgovore vec, ali ne mogu da kazem 100% sam sigurna da je to to, da su to moje autenticne zelje i strasti. I to me je opet nekako rastuzilo cak i obeshrabrilo. Da sam se pitala a mozda ovim samo sebi pravim nepotrebne probleme, mozda i nije tako biti bas ono sto jesti.

    Kako si gore napisala u tekstu : „Iz iskustva znam koliko pokušavati da budemo to što jesmo može biti zbunjujući i frustrirajući poduhvat.“. Nekako sam mislila da je to lako otkriti i da to brzo ide, a kad otkrijes to je onda kristalno jasno. Meni nije i dalje i dalje mi se javljaju pitanja, tacno ona koja si gore napisala: „I tu dolazimo do problema- kako da znam da je to što mislim, želim, osećam autentično moje?

    Da to nije nešto što me okolina toliko dugo ubeđuje da treba da bude, da sam poverovala da jeste tako?

    Kako da znam da je ovo što želim zaista moja želja? A ne želja mojih roditelja?“

    Vec sam se pitala da li sad vec preterujem sto sebi postavljam ta pitanja. da li to mozda sebe sabotiram, kako da budem sigurna. U jednom od prethodnih tekstova sam ti vec postavila to pitanje, i odgovor koji si mi dala mi deluje kao ispravan iako ne mogu reci da mi se bas svidja: ne mozes znati unapred moras pokusati pa videti tek onda.

    Zelim od srca da ti se zahvalim na ovom tekstu jer mi je pokazao da nisam jedina koja ima te sumnje, strahove i frustracije u pokusaju da budem ono sto jesam. Da to nije bas tako jednostavan proces, ali je svakako vredan trudan. Hvala ti sto delis svoju intimnost i ono sto se mozda percipira od vecine kao slabost, al ja je vidim kao hrabrost i samopostovanje kad napises: “ I dan danas, posle toliko godina rada na sebi, uhvatim sebe da ne znam šta zapravo mislim, želim i osećam. Da nisam sigurna da li sam to ja ili ono što mislim da treba da budem.“

    Ovo mi je sustina „Mnogo je lakše pratiti unapred propisane smernice i ponašati se u skladu sa očekivanjima okruženja. Mnogo lakše samo na prvi pogled. Jer život po automatizmu, život u neskladu sa svojom istinom je mnogo težak. I kad nije težak- prazan je. Nema istinskog osećanja životne radosti i poleta. Nema osećaja zadovoljstva i ispunjenosti.“
    Hvala hvala hvala!!! 🙂 Da prazan je to je poenta, na nama je da izaberemo sta nam je draze : ici linijom manjeg otpora i dobiti kao rezultat osecaj praznine ili uloziti trud i rad, osetiti strah, reskirati i usuditi se ziveti svoju istinu i dobiti hopefully kao rezultat radost i polet. Dakle odabrati comfort zone ili radost pitanje je sad 🙂 Da li izbrati zivotariti ili ziveti. Odabrati ovo drugo sigurno je teze, al ne i lepse. Sta da radimo takva su pravila igre zvane zivot 😀

    Hvala na:
    „Odgovori na sva naša pitanja su u nama, niko, bez obzira na diplome, titule, životno i profesionalno iskustvo- ne može da zna naše odgovore.
    Da bismo bili to što jesmo potrebno je da redovno izdvajamo vreme da upoznamo sebe.
    Potrebno je da budemo strpljivi sa sobom i puni razumevanja.
    U početku je to teško, ali vremenom postaje sve lakše i sve prijatnije biti svoj i autentičan.
    I kako vreme prolazi, sve ređe se pitamo ko sam ja i šta znači budi to što jesi?” a sve češće osećamo zadovoljstvo i uživanje u životu.“

    Jelena, ovaj tekst mi je toliko nedoumica rasvetlio, toliko me motivisao da ne znam da li mogu to da ti iskazem ovako recima. Ne 2 u 1, 3 u 1 nego sve u jedan!
    Odstampacu ga i drzati u vidorugu.

    HVALA! <3

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *