Samopouzdanje: šta je i kako ga povećati

 


 

Samopouzdanje- šta je to i kako ga povećati?

Želite da se oprobate u novim stvarima, ali osećate da još niste spremni?

Maštate o tome da radite nešto što volite, ali…ne znate kako i odakle da počnete?

Osećate se nesigurno kada treba da uradite nešto što nikada niste radili? I zbog toga odlažete početak za neka bolja vremena, kad budete spremniji?

Ako ste na neka ili sva ova pitanja odgovorili sa DA, vrlo je verovatno da imate manjak samopouzdanja, i da usled tog manjka samopouzdanja teško započinjete nešto novo, nešto što zaista želite.

Sad možda mislite „Eto, na sve moje nedostatke, sad još imam i manjak samopouzdanja!“

Ne brinite, niste jedini. Naprotiv, u većini ste.

Pretpostavljam da želite da budete u onoj manjini koja ima dovoljno samopuzdanja. Život mora da je lepši kad je tako.

samopouzdanje

I sigurno želite da znate- kako? 

Trening samopouzdanja

Hajde prvo da vidimo šta je to samopouzdanje.

Šta je samopouzdanje?

Najjednostavnija definicija je da je samopouzdanje verovanje u sebe i svoje sposobnosti. Verovanje da nešto možemo da uradimo dobro ili kvalitetno.

U ovoj definiciji se krije i odgovor na pitanje zašto toliko mnogo ljudi ima problem sa samopouzdanjem.

Većina ljudi čeka da „skupi“ dovoljno samopouzdanja pa da tek onda krene u akciju. Čekaju da se oslobode nesigurnosti, pa da sa lakoćom i bez greške obave zadatak koji su sebi postavili.

To može da bude spremanje nekog jela, bavljenje plesom, prilaženje devojci, pisanje teksta za blog.

„Još nisam spremna, ne vredi da počinjem.“

„Osećam nesigurnost, to je sigurno znak da treba još malo da sačekam. Ili možda čak i znak da ja uopšte nisam sposoban.“

Greška! Velika greška! Verovatno najveća moguća greška koju možete da napravite!

Samopouzdanje nije nešto sa čim se rađamo, samopouzdanje se stiče i razvija!

Ako budete čekali da steknete „dovoljno“ samopouzdanja, verovatno ćete čekati doveka.

 

Postoji nešto što se zove generalno samopouzdanje, neko opšte uverenje da imamo mnoge sposobnosti i da ćemo se već nekako snaći u svakoj situaciji.

kako povecati samopouzdanje

Mnogo veći  problem pravi nam očekivanje da nam samopouzdanje treba da bismo nešto započeli. Realnost nas uči suprotno- samopouzdanje je nešto što se stiče kroz aktivnost!

Verovatno se ne sećate, bili ste previše mali, ali sigurno niste baš imali mnogo samopouzdanja kada ste učili da hodate. Osećali ste se nesigurno, padali ste, saplitali se o sopstvene noge. Ali, niste odustali! I zato danas umete da hodate. Imate dovoljno samopouzdanja u tome.

Zamislite šta bi bilo da ste čekali da steknete dovoljno samopouzdanja pa da tek onda počnete da hodate? Verovatno biste još uvek puzali.

A sada uopšte ne  razmišljate o tome da li umete ili ne umete da hodate. Ne pitate se da li to radite dovoljno dobro.

Kako povećati samopouzdanje?

Prvi i osnovni korak je da shvatite i prihvatite da se samopouzdanje, kao što sam već napisala- stiče kroz aktivnost!

Što više i duže nešto radite, postajete sve bolji u tome, manje grešite i – voila! Samopouzdanje raste!

Drugo, važno je da shvatite da niko nije samouveren u svemu, iako nam ponekad tako izgleda sa strane.  Nemojte misliti da samo vi osećate nesigurnost pred nečim novim. Svi ljudi je osećaju, u manjoj ili većoj meri.

Razlika između uspešnih i neuspešnih ljudi je ta što uspešni ljudi kreću u novu aktivnost iako osećaju nesigurnost i nemaju dovoljno samopouzdanja, dok neuspešni ljudi čekaju da „steknu dovoljno samopouzdanja“.

Treće, budite svesni toga da uspeh ili neuspeh u određenoj aktivnosti nisu merilo vaše vrednosti! To koliko dobro ili loše nešto radite nema baš nikakve veze s tim koliko vredite kao ljudsko biće!

Dakle, umesto da čekate da se dogodi nešto pa vama poraste samopouzdanje, krenite u akciju! SADA!

Kako?

Za početak, izaberite jednu oblast ili aktivnost u kojoj želite da postignete samopouzdanje.  Zatim tu aktivnost podelite na manje korake.

Da bismo stekli i povećali samopouzdanje, važno je svakodnevno ili što ćešće baviti se tom aktivnošću. Izdvojite svakog dana neko vreme koje ćete posvetiti oblasti u kojoj želite da napredujete.

Ako je to kuvanje, izaberite neko jednostavno jelo, potražite recept od nekog koga znate ili na internetu i napravite to jelo. Nije važno kako će ispasti. Samo ga napravite. Svaki put će biti sve bolje. Kada se dovoljno izvežbate u tome, pređite na neki komplikovaniji recept. I ponovo, napravite to jelo. I ponovo- nije važno kako će ispasti!

Ako želite da steknete samopouzdanje u pisanju, jedini način je da pišete. Nije važno šta i kako, za početak  je važno samo da pišete. Ovo govorim iz iskustva. Kada postavim sebi cilj da napišem odličan i koristan tekst koji će vam se svideti i koristiti, da to bude nešto najbolje što sam do sada napisala, dogodi mi se da sedim ispred praznog Word dokumenta bez ijedne ideje o tome šta i kako da napišem. U momentu zaboravim sve što sam ikad znala o psihologiji. I nezadovoljstvo i nesigurnost počnu da rastu. To mi se dešava povremeno, pogotovo posle duže pauze u pisanju. Tada sebi zadam zadatak da samo pola sata pišem nešto, bilo šta. I podsetim se da ne moram to da objavim. Pustim neku muziku koja mi prija i samo pišem. I tada se ideje ponovo jave, reči same dolaze, ja uživam i dok se okrenem, ispred mene je tekst spreman za objavljivanje 🙂

Niko iz prve ne uradi nešto novo bez greške! Zato je izuzetno! važno da pohvalimo sebe za male korake koje pravimo. Izuzetno je važno da primetimo i priznamo sebi svaki mali pomak ka konačnom cilju. Idealno je kada nas ljudi iz našeg okruženja podržavaju, kada primećuju šta smo dobro uradili. Potražite takve ljude i okružite se njima. Ima ih!

I što je još važnije- postanite i vi takva osoba. Osoba koja primećuje male pomake i poboljšanja. I osoba koja to govori drugima. Osoba koja to govori sebi!

Da ovaj tekst ne bi bio još jedan od mnogih koje ste pročitali na temu povećanja samopouzdanja, sada je vreme da uradite i nešto konkretno:

  • izaberite jednu aktivnost u kojoj želite da povećate svoje samopouzdanje,
  • podelite je na male korake,
  • u narednih mesec dana svakog dana izdovjite neko vreme za tu aktivnost,
  • podsetite se da primećujete male pomake,
  • i- radite, radite, radite!

Iz knjige „Putovanje u središte srca“

Trening samopouzdanja

Zakaži konsultaciju

 

Super efikasna, jednostavna,svima dostupna i besplatna tehnika za smanjivanje samopouzdanja, samopoštovanja i nivoa sreće- poredite se sa drugima na Fejsbuku.

Što ćešće i duže to radite, rezultati će biti brži i intenzivniji.

Samopouzdanje je dobro kada je utemeljeno i zasnovano na znanju, iskustvu i veštinama.
Kada je zasnovano na koliko je moguće realnoj slici o sebi i svojim sposobnostima.
Zdravo samopouzdanje se stiče vremenom, iskustvom, radom i učenjem.
Malo sumnje u sebe i nesigurnosti je takođe dobro, navodi nas da se preispitujemo, korigujemo i napredujemo.

 

Danas je samopouzdanje malo, ili malo više, precenjeno.
Kao da je samo to dovoljno za uspeh. A nije.

Samopouzdanje nije ključ uspeha zato što…

Samopouzdanje je samo jedan od faktora koji utiču na to koliko ćemo biti uspešni u nekoj oblasti ili aktivnosti.

Važno je verovati u sebe i misliti dobro o sebi i svojim sposobnostima, ali to nije dovoljno.

Znanje, učenje, iskustvo, rad, svest o slabim tačkama i nedostacima su takođe važni za uspeh.

 

Pred očima su mi sad neke osobe koje „pucaju od samopouzdanja“

Veruju jelte u sebe. Govore sebi „ja sam super najnaj i mogu sve“ i poverovali su u to.

Kad pomislite da je sve u samopouzdanju i da je samopouzdanje najvažnije, setite se one narodne „prazno bure jače zveči.“

Više o tome kako steći zdravo samopouzdanje pogledajte u ovom videu.

 

Transkript:

Pre nego što vam kažem kako da izgradite i povećate svoje samopouzdanje, reći ću vam neke važne stvari o samopouzdanju za koje vidim da mnogi ljudi greše i da mnogi ljudi ne znaju.

Jedna velika zabluda je da je samopouzdanje neophodno da biste bili uspešni.

To je zabluda koja mnoge ljude sprečava da uopšte krenu na put ostvarivanja svog cilja i na put postizanja nekog uspeha.

Samopouzdanje- šta je to zapravo?

Samopouzdanje je vera u sebe. Da nešto znamo, možemo, umemo da radimo.

I tu nastaje problem.

Mnogi ljudi čekaju da skupe dovoljno samopouzdanja pa da onda krenu nešto da rade, ili da onda krenu da ostvaruju neki svoj cilj.

To je pogrešan pristup zato što se samopouzdanje stiče kroz iskustvo.

Da bismo imali samopouzdanje na primer u kuvanju, potrebno je da kuvamo. Potrebno je da pravimo greške. Da nam jelo ispadne neslano. Da ispadne nekuvano, prekuvano.

Kroz više pokušaja i kroz više iskustva u kuvanju mi stičemo samopouzdanje.

Što više obroka smo pripremili sve smo veštiji u tome, sve nam bolje ide, sve su bolji rezultati. Samim tim, naše samopouzdanje je veće.

Sa mnogo više sigurnosti mi možemo da kažemo- da, ja umem da pripremim neki kolač ili neko jelo.

Isto to važi i za vožnju automobila.

Samopouzdanje za vožnju se stiče vožnjom.

Potpuno je normalno da kada krenete da radite nešto što ne znate, nešto što tek učite, potpuno je normalno da nemate samopouzdanje.

Potpuno je normalno da ste nesigurni, da sumnjate u sebe, zato što nemate znanje, nemate iskustvo u nečemu.

Primećujem da je samopouzdanje na neki način precenjeno. Da se veruje da ako imate samopouzdanje vi ćete biti uspešni u svemu što radite.

Mnogi ljudi umesto da krenu u proces učenja, sticanja nekog znanja ili veštine, razmišljaju- kako da povećam samopouzdanje?

Umesto da krenu nešto da rade i da vremenom kroz taj proces stiču samopouzdanje, oni čekaju da se samopouzdanje nekako stvori. Ili nedostatak samopouzdanja pripisuju sebi kao neku svoju manu.

Ispada maltene da je sramota da neko nema samopouzdanje.

Zašto bi bilo sramota da nemate samopouzdanje u nečemu što ne umete da radite?

Jedan od razloga zašto je „sramota“ da nemate samopouzdanje je to što se danas promoviše takav sistem vrednosti. Da ne pokazujete svoje slabosti. Da ste u svemu super uspešni. Da sve radite bez greške.

Takav sistem vrednosti i takve poruke iz okruženja dovode do toga da ljudi poveruju da je nedostatak samopouzdanja neka mana.

A zapravo, nedostatak samopouzdanja je samo pokazatelj da u nekoj oblasti nemamo dovoljno znanja i veština što nije sramota.

Ako želimo da steknemo znanje i veštine u nekoj oblasti, ako želimo da steknemo samopouzdanje za nešto, put je da krenem da učimo a ne da krenemo da stičemo samopouzdanje.

Postoji jedan pristup koji se preporučuje za koji ja nisam baš sigurna koliko je efikasan.

Na engleskom je to fraza „fake it till you make it“

Glumite dok ne napravite.

Preporučuje se da glumite kako ste samouvereni. Da ostavljate utisak osobe koja je sigurna u sebe, koja zna, koja je sposobna. To je navodno put do uspeha.

Ono što ja primećujem je da ljudi koji rade tako nešto ubace sebe u neku zamku da stalno moraju da glume kako znaju, kako su sposobni, kako su samouvereni.

Umesto da krenu da uče nešto, da se bave nekom oblašću, da stiču znanja, iskustva i da vremenom stiču jedno zdravo samopouzdanje koje neće morati da se glumi.

Nije sramota da ne znate, da ne umete.

Nije sramota da nemate samopouzdanje.

Veoma često ljudi mešaju samopouzdanje i samopoštovanje.

Samopouzdanje je, kao što sam rekla, vera, poverenje u sebe. Da nešto možemo, da nešto umemo, da smo u nečemu dobri.

Samopoštovanje je vrednovanje nas kao bića.

Problem nastaje kada pomešamo naša postignuća i našu vrednost kao bića.

kada sebe kao biće procenjujemo u odnosu na to koliko nešto znamo. Koliko smo uspešni ili neuspešni.

Tada nastaje problem i tada se grčevito trudimo da zavaramo sebe i druge da imamo samopouzdanje, da sve super znamo i da smo za sve sposobni.

Izuzetno, izuzetno je važno da napravimo tu razliku.

Da budemo svesni da smo mi kao ljudsko biće potpuno u redu i da vredimo. Bez obzira na naša postignuća.

To šta postižemo, koliko smo uspešni, koliko zarađujemo nije merilo naše vrednosti kao bića.

Izuzetno je važno da se vrlo često podsećamo na to, zato što poruke iz raznih medija promovišu taj stav da vredimo onoliko koliko postižemo, koliko znamo, koliko umemo, koliko zarađujemo.To nije tačno.

Lepo je kad nešto znamo.

Lepo je kad smo uspešni.

Lepo je kad ostvarujemo svoje ciljeve.

Ali to nema nikakve veze sa našom vrednošću kao ljudskog bića.

Mi kao ljudska bića uvek vredimo.

I kad nešto znamo, i kad nešto ne znamo.

Kad grešimo, kad smo nesigurni, kad se saplićemo, kao ljudska bića uvek vredimo.

Izuzetno je važno da sebe podsećamo na to.

Zato što nas društvo i okolina vrlo verovatno neće podsećati nego će slati poruke- vrediš koliko si „sposoban“

Važno je da sebe ne vrednujemo kroz naše greške.

Greške su sastavni deo bilo kog procesa učenja.

Potpuno je normalno kada se nađemo u nekoj situaciji koja nam je nova i nepoznata, ili kada stičemo neku novu veštinu ili znanje, potpuno je normalno da grešimo, da smo nesigurni, da se u početku ne snalazimo baš najbolje. To je potpuno normalno.

Umesto da teramo sebe da budemo sigurni, da ne budemo nesigurni, da ne osećamo strah, da ne osećamo zbunjenost, bolje je da krenemo da radimo to nešto. Da učimo, da razvijamo neku veštinu, da dozvolimo sebi da grešimo.

Vremenom, što više neku oblast, veštinu ili znanje savladavamo, i što više primećujemo te pomake (to je vrlo bitno!), to će vremenom naše samopouzdanje sve više rasti.

To je jedan prirodan i zdrav način da se razvija samopouzdanje.

Potpuno je u redu da u nekoj oblasti u kojoj imamo iskustva imamo samopouzdanje, a da u nekoj drugoj oblasti, s kojom nemamo iskustva, nemamo samopouzdanje.

Samopouzdanje nije neka trajna generalna osobina ličnosti koja govori da li vredimo ili ne..

Postoji nešto što se zove generalno samopouzdanje ali to je generalno poverenje u sebe da ćemo uspeti nešto da savladamo. Da ćemo uspeti da naučimo nešto, da rešimo neki problem.

Kada govorimo o nekim specifičnim oblastima života potpuno je u redu da negde imamo samopouzdanje zato što imamo iskustva u tome, zato što umemo to da radimo. I potpuno je u redu da u nekoj drugoj oblasti života nemamo samopouzdanje zato što to jednostavno ne znamo.

Da li ćemo to nešto da učimo ili nećemo zavisi od toga koliko nam je bitno ili ne.

Ponoviću još jednom, zato što je izuzetno važno- nemojte da menjate teze.

Nemojte da čekate da steknete samopouzdanje da biste krenuli na put bilo kakvog uspeha.

Krenite na put ka ostvarenju nekog svog cilja.

Dozvolite sebi da ne znate, da ste nesigurni, da grešite.

Tražite načine da ispravite te greške.

Skupljajte informacije.

Vežbajte.

Vremenom ćete biti sve bolji u tome.

I vremenom će vaše samopouzdanje rasti.

To je pravi i zdrav put da gradite svoje samopouzdanje.

Podsećam vas- to što nešto znate ili ne znate, umete ili ne umete, ne govori ništa o vašoj vrednosti kao ljudskog bića.

Paralelno sa radom na postizanju i podizanju samopouzdanja, važno je i da radite na očuvanju svog samopoštovanja.

Da budete blagi, dobri, ljubazni prema sebi.

Da imate razumevanja.

Da podsećate sebe da vredite, nevezano za to šta znate ili ne znate u ovom trenutku.

Ako postavite uspeh i postignuća kao merila vaše vrednosti vi ćete biti u velikom problemu i stalno ćete se vrteti u nekom krugu nezadovoljstva.

Ne postoji niko ko sve zna, ume, uvek je uspešan i nikad ne greši.

Kako da dođemo do zdravog, autentičnog samopouzdanja?

Izaberite oblast u kojoj želite da steknete, izgradite samopouzdanje.

Krenite svaki dan po malo.

Izaberite neki mali zadatak za taj dan, koji će vas voditi bliže cilju.

Na taj način, svaki dan po malo, nešto ćete učiti, nešto ćete čitati, slušaćete neko predavanje.

Uradićete nešto konkretno. Koliko god to trapavo bilo i možda ne dobro.

I svaki taj korak će vas voditi bliže tome da zaista imate realnu osnovu za samopouzdanje u nekoj oblasti.

Takođe, izuzetno je važno da primećujete svaki mali pomak u tome što radite.

Nemojte čekati da dođete do nekog nivoa eksperta u oblasti koju želite da savladate (kuvanje, vožnja automobila, pisanje…)

Bitno je da primećujete male pomake.

„Aha, ovo što sam sada uradila je više i bolje nego ono što sam uradila juče.“

Na primer, ako pričamo o kuvanju.

Kolač mi i dalje nije savršen. Nije lep kao što ga napravi neka žena koja već 10 godina pravi kolače. Ali jeste lepši i bolji nego onaj koji sam napravila juče.

Sledeći će biti još malo bolji i tako, vremenom, stičemo to znanje i tu veštinu.

Izuzetno je važno, da se ne bismo demoralisali negde na pola puta ili već na samom početku, da primećujemo te male pomake u tome što znamo i umemo. I da pohvalimo sebe za to.

Nemojte reći „ah, ovo je još daleko od savršenog, nije to još na dovoljno visokom nivou“

Ok, važno je da smo svesni nedostataka. Važno je da smo svesni šta još treba da naučimo. Ali je jednako važno da sebe pohvalimo i za najmanji pomak koji smo napravili.

To je put do zdravog i kvalitetnog samopouzdanja koje će nam pomoći da to nešto što želimo da radimo, taj neki cilj koji želimo da ostvarimo, ostvarimo lakše i efikasnije.

Samopouzdanje nije uslov za uspeh.

Hrabrost da grešimo, hrabrost da krenemo je ono što nas vodi do uspeha.

Kada osetimo neki, makar i mali uspeh, to je ono što gradi naše samopouzdanje.

Nemojte da glumite samopouzdanje.

Nemojte da zavaravate sebe.

Nemojte da zavaravate druge.

To je traćenje vremena i energije.

Radite na tome da gradite zdravo samopouzdanje, ali radite to sa pozicije ljubavi prema sebi.

Prihvatite sebe kao osobu koja nešto ne zna.

Koja nešto ne ume.

Osobu koja u ovom trenutku nema dovoljno samopouzdanja i nesigurna je.

Krenite.

Radite.

Rezultati će se pojavljivati.

Primećujte ih.

I, vremenom ćete i ostvarivati svoje ciljeve i graditi svoje samopouzdanje.

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

38 thoughts on “Samopouzdanje: šta je i kako ga povećati”

  1. Ja dugi niz godina nisam verovala da mogu krenuti s yogom jer je za mene uvek nekako bila nedostizna..o boze moj to je za one fit uvezbane ljude..ljude koji su duhovno mnogo jaci…i pre otprilike dva meseca sebi kazem..ajde sad probaj …veruj da mozes bar probati….i yoga je za ovo kratko vreme postala neizostavni deo mog zivota..tako sam ponosna na sebe…

    Odgovori
  2. Draga Jelena,
    divan članak, baš tema o kojoj razmišljam kad su u pitanju moja deca tinejdžeri., želim da im pomognem da se nose sa izazovima i novinama…

    Ja se sećam situacije kad sam htela u vrtiću da upišem ćerku na učenje engleskog jezika, a ona sva skrušena kaže: Mama ali ja ne znam engleski!! Meni je tad to bilo simpatično, a ustvari odslikava taj strah od nepoznatog , čak i kada ulazimo u nešto gde nam predznanje nije potrebno, mi se plašimo izazova.

    Taj strah je normalna pojava i treba ga tretirati kao deo procesa prolaska korz početnu fazu u nekom novom poslu. Ipak, ja sam posmatrala svoju decu, rodili su se sa urodjenim načinom savladjivanja novina. Ćerka na primer, ustaje i pada i tako napreduje, a sin od pelena je takav da čeka da bude spreman. Jednostavno se radi o nečemu sa čime su se rodili i na šta nisam mogla previše da utičem. Ćerka je svestranija sada i može se reći uspešnija u više oblasti,
    ali i sin je uspešan, s tim da emotivna cena koju ona “plaća“ je veća i treba joj više podrške i pomoći, dok on napreduje u tišini neprimetno, bez prevelikog trošenja.

    Imam o ovoj temi puno toga, jer sam u svom kolektivu poznata kao menadžer promena, kad se uvode novine ja sam tu da probijem led i druge provedem kroz izazove, često velikom broju ljudi pružam podršku i delim sampouzdanje koje imam u višku kad je posao u pitanju.

    Ono što mogu da kažem kao faktor za jačanje samopouzdanja je sledeće:

    1 – Okružite se ljudima koji veruju u vas. Može se i sa ljudima koji su vam kamen oko vrata, ali ako je takvih u većini biće vam teže da nosite i njihove i sopstvene strahove. Imajte nekog svog ko vam igra ulogu onog anjelčića na ramenu koji vam govori stalno: “Izdrži, biće sve u redu“…

    2 – Analizirajte šta ste do sada prošli. Uvek kad vas oblije strah kako ćete proći neki izazov pomislite: “Bio sam već u ovakvoj situaciji, pa sam je prošao, i tada sam se ovako osećao u panici, a sve se završilo uspešno, znači i ovo može biti isti takav sled dogadjaja“

    3 – Napravite najgori scenaario u glavi – šta može da krene naopako i kako to može da utiče na vas, i kako biste se vi tada osećali: Na primer: “Obrukaću se, pa šta?“ “ Izgubiću nešto novca, ali to ću nadoknaditi na ovaj ili onaj način…“ Naravno, neće se ispoljiti svi rizici koje čovek može da predvidi, ali mene jako smiruje razrada strategije sopstvenih rizika, pa čak i ono najgore – na primer (pošto radim u javnim finansijama) šta bi se desilo da nekim slučajem krivično odgovaram iz neznanja ili greške…. Takva imaginacija mi pomaže, jer iako su to neke negativne posledice i njihova negativnost je ograničenog karaktera i kad sve to predvidim, lakše mi bude da ohrabrim, čini mi se kao da mogu da kontrolišem i dimenziju tih sagledanih negativnih posledica.

    4 – Osim ovoga ja imam jednu motivacionu izreku za ljude koji se nećkaju pred prilikom koja im je naišla:“ Nazad možeš uvek, a napred samo kad se otvore vrata“.
    Svest o tome da se uvek može odustati i vratiti korak nazad, nekad ljude opušta.

    Još jednom da se zahvalim draga Jelena,

    Divno je što se baviš različitim temama koje ljude pogadjaju, i što deliš s nama svoja znanja, pre tri godine od kako pratim tvoje pisanje, tvoji članci su mi puno pomogli da prevazidjem situaciju u svom životu kad sam malo lutala i tražila sebe, svaka čast kako održavaš svoj nivo i stalno nam daruješ nešto… Svako može za sebe da pronadje ovde po nešto…

    Veliki pozdrav!
    Ljiljana

    Odgovori
  3. Odličan tekst!

    Pitanje je kako povećati samopouzdanje na emotivnom planu? Kako organizovati korake i pratiti napredak, ako se tu sve dešava spontano i bez najave? 🙂 Ili se ne dešava uopšte.

    Slažem se u potpunosti sa komentarima da je u poslu je neuporedivo lakše podići nivo samopouzdanja organizovanjem konkretnih aktivnosti, za razliku od

    Hvala unapred.

    Odgovori
    • Hvala 🙂
      Možemo da planiramo konkretne aktivnosti i u bliskim odnosima, samo što tu rizikujemo više pa ima više straha.
      Možemo na primer da „vežbamo“ uspostavljanje kontakta sa drugim osobama, prilaženje nekom ko nam se sviđa. Što više uspostavljamo kontakte sa drugima sigurniji smo u sebe i imamo više pozitivnih iskustava (ako ne dozvolimo da nas odbijanje porazi i obeshrabri).
      Možemo i da „vežbamo“ da kažemo ne bliskim osobama, ili da kažemo šta zaista osećamo, šta nam treba. Što više takvih iskustava imamo stičemo više samopouzdanja i strahovi se smanjuju.

      Nadam se da je ovaj odgovor koristio 🙂

      Odgovori
  4. Zanimljiv članak.Nije lako skupiti dovoljno samopouzdanja za odredeni korak koji želimo uraditi.Ja npr.u odredenoj situaciji,vjerujem 100 % u sebe,znam da imam velike šanse,i opet odustanem, nedostaje ono malo da dodem do cilja,bila to odredena cura koja mi se dopala,ili odredeni posao,djelo koje radim.Nešto se pojavi,što me zaustavi u zadnjem trenu.Možda je upravo to nedostatak samopouzdanja,ne znam…Npr.trenutno imam velike planove za otići u Njemačku,te ostati tamo i učim temeljito njemački,ali opet se ponavlja to nešto što me zakoči,što me tjera na razmišljanja.No da nemam ama baš nikakvog samopouzdanja,ne bi dogovarao posao i plaćao relativno skupo tečaj,zar ne?

    Odgovori
    • Hvala Beowulf.
      Moguće da je nedostatak samopouzdanja ili neka nesvesna zabrana na uspeh, ne mogu da procenim.
      Srećno sa Nemačkom 🙂

      Odgovori
  5. Ja recimo samo obracam paznju na neuspehe a uspeh se kao podrazumeva, a isto tako i na svoje mane i onda ispadne kako nemam vrlina i ubijem se u pojam obracajuci paznju na negativne stvari, i opadne mi samopouzdanje! A u sustini je vise pozitivih stvari nego negatinih ali aj ti meni dokazi 🙂 Sta raditi?

    Odgovori
    • Rado poznato mi je to što ste opisali. Dugo mi se dešavalo da mi se na primer to što nekoliko stotina ljudi pročita neki moj tekst i kaže da je odličan i da im je koristio podrazumeva, jedna osoba napiše „glupost“ a mene to pogodi. Ili se fokusiram na to što nisam dovoljno razjasnila a niko osim mene nije ni primetio.
      „Lek“ je zadati sebi zadatak da obraćamo pažnju svakog dana na to što dobro uradimo i da to kažemo sebi. Možemo da se postavimo prema sebi kao prema svom detetu ili dobrom prijatelju kog volimo, to pomaže da zaobiđemo ono- „ko se hvali sam se kvari“.
      Zapisivanje, vođenje dnevnika uspeha i „dobrih dela“ takođe pomaže. Dug je to proces i nije lak, zato se naoružajte strpljenjem i samo napred!

      Odgovori
  6. Covjek cesto nije ni svjestan svojih mogucnosti dok mu neki, koji su zaista mjerodavni da o njemu sude, ne kazu svoj stav(govorim iz licnog iskustva). Nazalost, veoma je tesko naci mjeru u kojoj covjek treba sam isticati svoje mogucnosti, a da to ne predje u aroganciju.

    Odgovori
      • Sticajem okolnosti, krecem se u nekim krugovima u kojima se pojedinac tesko moze afirmisati ukoliko nema podrsku ljudi koji se bave istim tim.

        Odgovori
    • Nije stvar u isticanju svojih mogućnosti i sposobnosti, nego u tome da smo sami svesni toga, da koliko je to moguće realno ocenjujemo sebe.

      Odgovori
  7. Za sebe umem da kazem da sam nesigurna i jesam na neki nacin ili u odredjenim situacijama ali…Kad se osvrnem na svoj rad, na ono sto sam u zivotu postigla i uradila pogotovu stvari gde me je srce vodilo, pa ja spadam u veoma uspesne ljude!
    Cak sta vise, mnogi mi zavide i lepe mi epitet uspesne zene!
    Svastar sam i dijapazon mojih interesovanja je velika lepeza svega i svacega. Umem cak i samu sebe da prevazidjem i da samu sebe odusevim ali mi izgleda fali taj osecaj samopohvale ili neumem da stanem na vreme dok ne potrosim i zadnji atom snage pa se onda javi pad energije i neko nezadovoljstvo…..Kod mene ne postoji nemogu ili neznam ako imam zacrtan cilj. Znam da puno toga mogu kad hocu a vazno je da imam motivaciju!

    Odgovori
    • Hvala za komentar draga Anđelka.
      „Umem cak i samu sebe da prevazidjem i da samu sebe odusevim ali mi izgleda fali taj osecaj samopohvale ili neumem da stanem na vreme dok ne potrosim i zadnji atom snage pa se onda javi pad energije i neko nezadovoljstvo…..“
      To što si napisala je često kod uspešnih ljudi- postižu ciljeve i ostvaruju uspehe, ali bez samopohvale i priznavanja sebi svaki uspeh je praćen osećajem praznine.
      Vođenje „dnevnika uspeha“ i zapisivanje svega dobrog što smo uradili, postigli pomaže u takvim situacijama. Nakon nekog vremena vođenja ovakvog dnevnika povećavaju se i samopouzdanje i osećaj zadovoljstva.

      Odgovori
    • Valjda ne postoji ljepsa stvar od toga da covjek sebe demantuje kad ne vjeruje da moze uraditi ono sto je zamislio, pa prevazidje svoja ocekivanja. Skromnost je cudo.

      Odgovori
      • Nije stvar u isticanju svojih mogućnosti i sposobnosti, nego u tome da smo sami svesni toga, da koliko je to moguće realno ocenjujemo sebe.

        Odgovori
  8. Najveci problem od svega je to sto neki u mom okruzenju zive u vremenu od prije pola vijeka, pa misle da je sve lagano postici u tom pogledu(u pogledu privatnih stvari). 🙂 A sta se izdesavalo od ’90-ih na ovamo… 🙂

    Odgovori
      • Malo samo da se ukljucim. Ne bi me cudilo i da promasim ideju vodilju gore navedenih komentara.
        Rekoste posle ’90-tih , nova pravila, izazovi…. zapravo mislim da je uvek kroz istoriju tako bilo. Mi se ne secamo vremena posle velikih ratova, pa posle tzv. revolucija ’60-tih, da ne govorimo o vremenu pre par hiljada godina. Zivot je retko mazio ljude kroz istoriju i to nije nista novo. A i ako je mazio, neki bi rekli da su ta vremena bila neki status quo, pomalo dosadna. A opet ni tada nije bilo mirno. Svaki covek, svaka sudbina, svaki zivot je jedno cudo, nesto posebno, neponovljivo. I dok se tako misli, covek nema razloga biti nesrecan, osim sto mu bolest to moze smetnuti sa uma.
        Hocu samo reci da treba iskociti ponekad iz sebe i baciti pogled sa neke visine na sebe i videti da je to bice, t.j. mi, ipak nesto vredno, uprkos svim svojim manama. Nazalost, to su zapravo retki trenuci u kojima covek sebe „casti“. Kazu da je dovoljno 5 minuta na dan i individualnost se samoosvescuje. Stari grci nas isto mogu mnogo cemu nauciti. Reci kao „panta rei“ =sve tece, jeste jedna ideja koja i danas moze pomoci u zivotu. Sve je podlozno promeni.
        Prihvacanjem sebe, kao osobe sa samopouzdanjem ili bez njega, srecno ili nesrecno, sa manama ili bez njih, pomaze se sebi, a u isto vreme i oprasta sebi, a time i drugima.
        „Panta rei, sve tece i nasi problemi su zapravo nekome nebitni, kao i tudji nama. Zivot tece i kroz par godina nama nasi problemi izgledace smesni. Mozda ipak opet treba citati stare grke.. 🙂

        Odgovori
        • Hvala za uključenje D 🙂

          Slažem se, važno je prihvatiti sebe i kada nemamo samopouzdanje u nekoj oblasti. I imati na umu da to koliko dobro ili loše nešto radimo nema nikakve veze s tim koliko vredimo kao ljudsko biće.

          Odgovori
  9. Sve bi bilo lakse da se ne radi o privatnom zivotu. 🙂 To me i potaklo da pocnem sa ovim komentarima. A, kao sto ste napisali, to i jeste najteze.

    Odgovori
  10. Pa, recimo da je moj problem u tome sto sam jako emotivan i sto cesto sebe stavljam u drugi plan kad su u pitanju drage osobe. Jako malo trazim, a cesto se to shvati pogresno. Naravno, svi naviknu na dobro i cim pokusam da nekako odbranim to svoje ja odmah bude problem. Zanima me kako napraviti kompromis izmedju zadovoljenja sopstvenih zelja i zelja bliskih osoba.

    Odgovori
    • Kako napraviti kompromis izmedju zadovoljenja sopstvenih zelja i zelja bliskih osoba je već druga, velika tema. O tome neki drugi put 🙂
      Ako želite da povećate samopouzdanje u tome da tražite nešto za sebe, prvo je važno da zaista verujete da je to u redu. Da niste manje dobra osoba ako se zauzimate za sebe.
      Sledeći korak je da zadate sebi neku malu aktivnost za svaki dan. I vama i okolini bi bilo previše da ako nikada niste tražili nešto za sebe, sada insistirate da odredite gde ćete na more. Manji korak bi bio da istrajete, na jedan ljubazan način, u tome npr. u koji kafić čete otići, ili kojom aktivnošću ćete se baviti.
      Samopouzdanje se ne gradi preko noći ni u jednom potezu, svaki dan uradite nešto malo po tom pitanju i vremenom ćete doći do toga da vam zauzimanje za sebe, uz uvažavanje drugih, bude nešto jednostavno i normalno.

      Odgovori
  11. Postovanje!

    Imam jedno pitanje.

    Zbog cega je teze steci samopouzdanje kad su u pitanju privatne stvari u odnosu na ono koje imamo kad je posao u pitanju?

    Ako(i koliko) mogu objektivno da sudim o sebi, u poslovnom zivotu sam jako istrajan(cak mi neki i ne vjeruju da mogu ostvariti ono sto zamislim, pa na kraju dozive demanti), ali, kad su u pitanju privatne stvarii, to je potpuno druga prica.

    Odgovori
    • Odlično pitanje! Hvala S. Kod većine ljudi je tako, lakše im je da primene ovo o čemu sam pisala u tekstu na posao nego na privatni život.
      U odnosima sa drugim ljudima ima mnogo više faktora na koje ne mogu da utiču, i više boli kada nešto ne funkcioniše u odnosu, pogotovo kad je blizak, nego kad nešto ne funkcioniše u poslu.
      Lakše je vežbati npr. kuvanje, vožnju automobila, pisanje projekta… nego bliskost i komunikaciju.

      Odgovori
        • Uspeh u odnosima sa ljudima ne zavisi samo od nas nego i od drugih, to nam već smanjuje mogućnost uticaja.
          Drugo, u privatnim, bliskim odnosima smo ranjiviji, što može da utiče na to da nam samopouzdanje bude niže. Lakše je telefonom pozvati potencijalnog kupca nego osobu koja nam se sviđa.
          I lakše je odrediti kriterijume za dobro obavljen zadatak u poslu nego u privatnom odnosu. Lakše ćete odrediti da li ste dobro vodili sastanak ili napisali neki projekat, nego koliko dobro ste se ponašali/komunicirali na ljubavnom sastanku.
          Nadam se da je sad jasnije 🙂

          Odgovori
          • Tu je već malo teže dati neki uopšten odgovor. Koji bi bio mali konkretan korak u situaciji u kojoj vi želite da povećate samopouzdanje? Šta bi za vas bio mali početni uspeh? Ne morate da odgovorite ako ne želite, nadam se da će vam ova pitanja pomoći da pronađete svoje odgovore 🙂

  12. Mislim i da ljubav prema sebi, odnosno svest o tome koliko vredimo, takođe može da pomogne u izgradnji samopouzdanja, bar malkice <3

    Odgovori
    • Peco hvala za komentar 🙂
      Slažem se, kada volimo sebe imamo više strpljenja i razumevanja, samim tim i novim aktivnostima prilazimo opuštenije.

      Odgovori
  13. Ako imate još neke predloge za povećanje samopouzdanja, dodatna pitanja ili vaše lične primere kako ste uspeli, slobodno napišite u komentaru. To će obogatiti ovaj tekst i sigurno koristiti nekom, lični primeri imaju najveći uticaj i najviše motivišu i inspirišu.

    Odgovori
    • Živimo u svijetu u kojem se ne oprašta neuspjeh i prosječnost.Traži se savršenstvo kojem svi težimo ,a koje ne postoji.Trebamo biti svjesni svojih sposobnosti, postavljati sebi ciljeve, opraštati neuspjehe, čak štoviše doživljavati ih kao dio puta koji moramo proći da bi došli do željenog cilja.U svemu u čemu sam izrazito uspješna ima jedna zajednička polaznica, a to je ljubav.Jako volim svoj posao, klijenti to osjete i cijene, radim ga s alakoćom i toplinom, ljubavlju i zadovoljstvom..Za sve što odredimo da želimo isprobati trebamo znati, potrebno je vrijeme za vještinu.Da sampouzdanje ne treba vezati za uspjehe u određenoj aktivnosti.Kad padnem ispit, ne smatram da sam glupa, nego da se jednostavno nisam dovoljno spremila.Isto tako, položen ispit ne vežem za isključivo za inteligenciju, nego opet za uloženo vrijeme, posvećenost i tečnu koncentraciju.Također kad sam loše volje i mislim da mi ništa ne ide, podsjetim se na sve uspjehe koje sam postigla , na sve ono u čemu sam zaista dobra, kreativna i inovativna,na prijatelje i bliske ljude koje me vole i kažem sebi: sutra je novi dan , bit će bolje.

      Odgovori
      • Draga Janjo, hvala za ovaj odličan dodatak tekstu!

        „Da sampouzdanje ne treba vezati za uspjehe u određenoj aktivnosti.Kad padnem ispit, ne smatram da sam glupa, nego da se jednostavno nisam dovoljno spremila.Isto tako, položen ispit ne vežem za isključivo za inteligenciju, nego opet za uloženo vrijeme, posvećenost i tečnu koncentraciju.Također kad sam loše volje i mislim da mi ništa ne ide, podsjetim se na sve uspjehe koje sam postigla , na sve ono u čemu sam zaista dobra, kreativna i inovativna,na prijatelje i bliske ljude koje me vole i kažem sebi: sutra je novi dan , bit će bolje.“

        Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *