Kako lotos, koji raste u bari, uspeva da bude tako lep i čist?
Kako neki ljudi odrastaju i žive u veoma teškim okolnostima a uspevaju da ostanu fizički i mentalno zdravi?
Teške okolnosti na neke ljude deluju pogubno, dok neke ojačaju i oplemene.
Rezilijentnost značenje: (psihološka otpornost, psihološki imunitet) je ono što čini razliku među ljudima kada se nađu u teškim okolnostima.
Emocionalna inteligencija je skup znanja i veština iz oblasti emocija.
Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe.
Emocionalna inteligencija bi se možda preciznije mogla nazvati emocionalna znanja i emocionalne veštine, kao što su:
Emocionalna inteligencija se, kao i svaka druga veština, razvija kroz praksu i primenu. Teorijska osnova je neophodna da bismo znali o čemu se radi, ali nije dovoljno samo čitati i razmišljati. Potrebno je primenjivati i isprobavati u praksi. To podrazumeva pokušaje i pogreške, podrazumeva trapavost i frustraciju u početku, to je sastavni deo svakog učenja.
Volim da napravim paralelu između vežbanja tela i vežbanja emocionalne inteligencije. Nije dovoljno da znate da treba da radite određene vežbe, potrebno je da ih zaista radite. Takođe, nije dovoljno da jednom uradite određeni set vežbi, potrebno je da redovno vežbate. Kako vreme prolazi i stičete kondiciju, vežbanje postaje sve lakše a telo oblikovano sve lepše. Isto je i sa razvijanjem i vežbanjem emocionalne inteligencije.
Ako obraćate pažnju na svoje i emocije drugih ljudi, ako ih prihvatate i pokušavate da ih razumete, na dobrom ste putu da razvijete svoju emocionalnu inteligenciju.
Želite da:
Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!
„Sjajna knjiga, pravi melem„
Srbijanka Jović
„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“
Jelena Veljković
Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.
U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:
Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim
Nakupila sam se energije za sto godina!
Svaka Vam čast
Tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! Ljubomorno je čuvam!Mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje
Hvala Vam
Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?
Kao što sam ranije u tekstu navela, emocionalna inteligencija se sastoji iz više sposobnosti. Svaka od njih može da se vežba i razvija.
Nadam se da će vam primer koji koristim na treningu Emocionalna inteligencija pomoći da se inspirišete i počnete sa vežbanjem 🙂
Zamislite da ste se dogovorili sa prijateljicom da idete u pozorište, i da se tamo nađete u 19h. Prijateljica kasni.
Šta osećate?
Različiti ljudi odgovaraju različito:
-osećam ljutnju,
-osećam strepnju,
-osećam zabrinutost,
-osećam tugu…
-osećam stid…
Takođe, različiti ljudi će ove različite emocije osetiti u različitom intenzitetu.
Kako to da u istoj situaciji različiti ljudi osete različite emocije različitog intenziteta?
Odgovor na ovo pitanje daje Zoran Milivojević kroz model kružne emocionalne reakcije. Prema tom modelu, ukratko, emocija nastaje tako što nekoj situaciji koja je neutralna pripisujemo određeno značenje i određenu važnost.
U primeru sa prijateljicom, značenja mogu da budu sledeća:
-ona me ne poštuje- osećam ljutnju,
-nešto joj se dogodilo- osećam zabrinutost,
-stojim ovde sama i svi me gledaju i misle kako sam jadna- osećam stid.
Intenzitet emocije zavisi od toga koliko nam je važna određena situacija.
Kao vežbu predlažem da se setite neke situacije u kojoj ste doživeli neku emociju, i da vidite koje značenje i koliku važnost ste joj pripisali.
Emocije su adekvatne i koriste nam kada pravilno protumačimo situaciju i kada joj pridamo odgovarajuću važnost. Neadekvatne su kada nepravilno protumačimo situaciju i pridamo joj preveliku ili premalu važnost.
Primer sa polaganjem ispita je dobar za ilustraciju.
Pripremate se za polaganje ispita i mislite sledeće:
-ovo je jedan ispit i jedan korak ka diplomi, bilo bi dobro da ga položim, ali neće biti smak sveta i ako ne položim – osećam blagu tremu koja me motiviše da učim i dobro se pripremim
-moram da položim ovaj ispit, svako ko padne ispit je glup, sramota je pasti ispit- osećam tremu koja me blokira i ne mogu ni da mislim ni da pamtim
Iz ovog primera vidimo da se trema nije „dogodila“, nastala je kao posledica pripisivanja određenog značenja i značaja situaciji.
Isti princip primenjuje se na sve ostale sposobnosti koje čine emocionalnu inteligenciju- znanje, tačne informacije i vežba, vežba, vežba 🙂
Foto: jill111
Sledeće aktivnosti mogu da pomognu u razvijanju i vežbanju emocionalne inteligencije:
Za kraj, jedan primer iz mog života, koji ilustruje šta znači prepoznati, prihvatiti i razumeti svoje emocije:
Kroz primere se sve lakše razume.
Evo na primer ja.
Trenutno mi se što dešavaju što sama pravim jako lepe promene u životu.
Jako lep period sa mnogo lepog. Toliko lepog da prevazilazi i moj optimizam.
Neprijatnih događaja i situacija skoro da nema, i ako ima zanemarljivo su malog intenziteta i važnosti.
Rekli biste životna faza iz snova. Milinica.
Jeste, ja se slažem.
Rekli biste verovatno, neko kome tako dobro ide može samo po ceo dan da skakuće i pevuši od sreće.
Ovih dana osećam popriličnu napetost, plačljiva sam, preosetljiva, vrzmaju mi se svakakvi strahovi, želudac me bolucka…Pozitivno razmišljanje bi mi u ovoj situaciji “pomoglo”?
Tako što bih govorila “moj život je savršen i sve je u savršenom redu”.
Pored svega što osećam a vrlo je neprijatno bojala bih se da ću tim negativnim mislima ili osećanjima privući nešto negativno.
Pa bih još žustrije govorila “moj život je savršen i sve je u savršenom redu.”
Zamišljala bih sebe kako razdragano skakućem po cvetnom proplanku jer, “moj život je savršen, sve je u savršenom redu, Univerzum me voli.”
I u najboljem slučaju bih dobila čir na želucu.Šta sam uradila umesto toga?
Prepoznala sam svoja osećanja.
Zapitala se koja je njihova svrha, šta mi poručuju.
Obratila sam pažnju na sebe i zapitala se šta mi treba i kako mogu sebe da podržim.
Shvatila sam sledeće- to kako se sada osećam je savršeno normalno. I pozitivne, lepe promene su promene. Znači stresori.Stres je reakcija organizma na promene, potrebna mu je dodatna energija da se prilagodi.
Daklem, pod stresom sam, znam zašto, ne teram sebe da ne budem pod stresom nego dajem sebi vremena da se prilagodim.
Smanjila sam sve obaveze na minimum, leškarim, pijem tečnost, jedem voće i povrće, šećkam se koliko mi se šećka, plačem kad mi se plače, dozvoljavam sebi da burno reagujem (vodeći naravno računa da pritom nikog ne povredim)….Ukratko, negujem sebe jer mi je to sada potrebno. Simptomi stresa su mi pokazali šta mi treba.
Svesna sam da ova faza neće trajati doveka i ne brinem se.
Moj život, ja ga ovako živim. Vi pravite vaše izbore, ali pažljivo.Iz teksta Tajna moć podsvesti i zakon privlačenja neće izlečiti tvoj život“
I dan danas se sećam trenutka kada sam saznala da postoji nešto što se zove emocionalna inteligencija.
Zvučalo mi je neobično, nejasno i veoma, veoma primamljivo.
Tada sam bila studentkinja treće godine psihologije i iako sam mnogo toga zanimljivog i korisnog naučila na fakultetu, osećala sam da psihologija nudi mnogo, mnogo više.
Da ima tu nešto što može da pomogne da svakodnevni život bude lakši i lepši.
Za emocionalnu inteligenciju sam saznala videvši knjigu Danijela Golmana.
Pročitala sam je, svidela mi se, ali ni to mi nije bilo dovoljno.
Krenula sam u istraživanje i izučavanje sa jasnim ciljem da razumem i naučim tu emocionalnu inteligenciju.
Bila sam sigurna da kada to savladam više nikada neću biti zbunjena, uplašena, da se više nikada neću osećati preplavljeno raznim emocijama, da više nikada neću osećati beskrajnu tugu niti zbunjenost pomešanim osećanjima.
Moje istraživanje je trajalo godinama, traje i dan danas.
Prelomni trenutak je bio kada sam shvatila da emocionalna inteligencija ne garantuje da više nikada neću osećati neprijatna osećanja niti da ću uvek osećati samo prijatna.
Prihvatanje da su emocije nepredvidive i da ne mogu da ih kontrolišem je dovelo do toga da odustanem od nemogućeg cilja- trajne emocionalne ravnoteže, i postavim sebi mnogo realniji i dostižniji cilj- sprijateljavanje sa sobom i svojim emocijama.
Emocionalna inteligencija nije stanje u kom se rodimo ili koje dostignemo. Emocionalna inteligencija je proces osluškivanja i razumevanja emocija, preispitivanja uverenja na osnovu kojih su nastale i pronalaženje adekvatnih načina njihovog pokazivanja.
Divna ilustracija emocionalne inteligencije :)http://www.jelenapantic.com/emocionalna-inteligencija-2/
Posted by Jelena Pantić- Emocionalna inteligencija on Dienstag, 17. Januar 2017
Kratak, jednostavan i tačan odgovor je- učenjem i vežbom.
Emocionalna inteligencija je skup znanja o emocijama i emocionalnih veština.
Koliko god jednostavno bilo, u praksi se pokazalo da u početku ne ide baš lako.
Posmatrajte to kao učenje stranog jezika.
Ne možete očekivati da odete na jedan čas, ili pročitate knjigu o nekom stranom jeziku i počnete da ga razumete i tečno govorite.
Isto je i sa emocijama.
Žalosno je što nam je nešto toliko prirodno i svima urođeno postalo strani jezik.
Dobra vest je da to može da se promeni.
Učenjem i vežbom.
Svaki dan po malo.
U ovom tekstu ću sa vama podeliti pet načina koji su se meni i mojim klijentima pokazali kao korisni.
Ponavljam i naglašavam- čitanje i saznanje su samo prvi koraci. Bez vežbe cela priča pada u vodu.
Sama znanja o emocijama nisu dovoljna ali jesu neophodna da biste pravilno pristupili svojim emocijama i razvijanju emocionalne inteligencije.
Zablude o emocijama, poput najrasprostranjenije da postoje pozitivna i negativna osećanja mnoge ljude navedu na pogrešan put. Težnja da se izbegnu neprijatna osećanja i da se doživljavaju samo prijatna je jalov posao, traćenje vremena i energije. Nemoguće je, neprirodno i dovodi do toga da izbegavamo stvaran život koji je, kao što znamo, nekad siv a nekad žut. Tako je i sa emocijama. Nekad su sive, nekad su žute, ali uvek su važni signali naše duše.
Umesto osuđivanja, potrebno je da ih primetimo, dozvolimo sebi, preispitamo i, ako se ispostavi da je emocionalna reakcija adekvatna, na konstruktivan način je pokažemo.
Znanja o tome šta koja emocija znači nam koriste da se orijentišemo u životu i među ljudima.
Na primer, tuga znači da smo doživeli (ili verujemo da smo doživeli) neki gubitak. Ako je gubitak realan, tuga ne znači da smo slabi nego da nam treba vreme i podrška da prihvatimo taj gubitak i nastavimo svoj život. To se ne dešava preko noći niti donošenjem svesne odluke.
Ako izbegavamo tugovanje ostajemo zarobljeni u nepriznatom i neprežaljenom gubitku.
Znanja o emocijama se stiču kao i sva druga znanja: čitanjem, slušanjem predavanja ili individualnim časovima.
Kako si?
-dobro sam
-nisam dobro
Ovaj dijalog svi mi prođemo i više puta u toku jednog dana.
Kada su površni odnosi u pitanju to je u redu.
Ali, kada su u pitanju bliski odnosi, pogotovo odnos sa samim sobom, to nikako nije u redu.
Pogotovo nije u redu to što nas stranci češće pitaju „kako si?“, pa makar i reda radi, nego što mi sami sebe to priupitamo.
Umesto „kako sam?“ konstruktivnije pitanje je „šta sada osećam?“
U početku, dok još ne izgradite naviku da obraćate pažnju na to šta osećate, pomaže da postavite alarm na telefonu i da kada se taj alarm oglasi za vas to bude znak da zastanete i zapitate se- „šta sada osećam?“ Ili, „koje emocije sam osećala u prethodnih sat vremena?“
Odgovori mogu da budu:
-ravnodušnost
-tuga
-zadovoljstvo
-ljutnja
-frustracija
-ljubav
-zavist
-ljubomora
-napetost
-radost
-stres
-bes
-sreća
Da li možete da se setite kada ste prvi put čuli neki strani jezik?
Verovatno vam je to zvučalo kao frfljanje bez smisla.
Nakon nekog vremena učenja tog stranog jezika frfljanje bez smisla polako postaje smisleno prenošenje neke poruke.
Tako je i sa emocijama.
Ako ste dugo beželi od njih verovatno će vam trebati neko vreme da se navikavate na njih i da počnete da ih razumevate.
Pisanje dnevnika emocija pomaže u tome da steknete naviku da obraćate pažnju na svoje emocije. To je prvi korak u njihovom prihvatanju i razumevanju.
Ako niste svesni svojih emocija nećete moći da učinite ništa po tom pitanju, one će iz podsvesti upravljati vama i vašim životom.
Emocije su dobre sluge a loši gospodari.
Uveče, pre spavanja, pisanje dnevnika emocija može da bude lep način da sretnete sebe i da mirno i prijateljski završite dan.
Taj dnevnik pišete samo za sebe, nije važno kakav vam je stil pisanja i da li pravite greške.
Bitno je da izdvajate vreme za sebe i svoje emocije.
Dnevnik emocija može da izgleda ovako:
Probudila sam se umorna i zabrinuta. Nije mi se išlo na posao. Ne prija mi atmosfera među kolegama. Volela bih da su odnosi među nama bolji, više prijateljski i podržavajući. Osećam napetost zato što moram da pazim kako se ponašam i šta govorim. Smeta mi to što ima toliko nepoverenja među nama.
Zadovoljna sam kako sam vodila prezentaciju novog projekta. Uživala sam u pripremanju te prezentacije i drago mi je što se svidela publici. Bila sam ponosna na sebe nakon prezentacije, a dok sam izlagala osećala sam radost zato što govorim o temi koja me baš zanima.
Pred kraj radnog vremena sam osećala napetost, stigao me umor. Jedva sam čekala da dođem kući i odmorim malo. Prijala mi je dremka i posle nje sam se osećala osveženo. Uživala sam u pripremanju ručka. Pustila sam muziku i plesala, to mi je baš prijalo. Ručak je bio ukusan, uživala sam u jelu. Imala sam dovoljno vremena za jelo i prijalo mi je to što nisam morala da žurim. Nakon ručka osećala sam prijatnu opuštenost, neki mir i zadovoljstvo.
Nakon telefonskog razgovora sa partnerom osetila sam uznemirenost. Delovao je odsutno i kao da mi ne govori nešto važno. Pitala sam se da li se nešto događa kod njega, da li ima neke probleme o kojima mi ne govori ili se možda emocionalno udaljava od mene. To nisu pitanja za telefon, sačekaću da se vidimo i pitaću ga.
Spremila sam se za spavanje i sada pišem ovaj dnevnik. Malo mi je dosadno to da radim ali mi prija na neki način. Kako vreme prolazi sve manje mi je dosadno i sve više mi prija. Sećam se kako mi je teško išlo u početku, nisam znala šta da pišem i osećala sam se baš frustrirano. Sada vidim koliko sam se uvežbala u obraćanju pažnje na moje emocije i baš sam zadovoljna.
Tehnika krug emocija je skraćena varijanta modela kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.
Meni je ovo pomoglo da razumem kako nastaju emocije i kako možemo da upravljamo njima.
Kada kažem upravljanje emocijama ni slučajno ne mislim na kontrolu u smislu „unapred ću da odredim šta ću da osećam i biće mi super.“
Emocijama možemo da upravljamo na zdrav način, ali za to je prvo potrebno da ih prihvatimo i priznamo a zatim da ih razumemo. Tek nakon razumevanja možemo da krenemo u promenu.
Tehnika krug emocija nam pomaže u tome.
Osnova je da razumemo kako nastaju emocije.
Tačnije, kako ih mi sami kreiramo.
Emocije kreiramo tako što određenom događaju pripišemo određeno značenje.
U zavisnosti od toga kakvo značenje pripišemo nekom događaju, osetićemo različite emocije.
Primer koji često koristim i dobra je ilustracija je kašnjenje.
Dogovorili ste se sa nekim da se vidite u određeno vreme i na određenom mestu, i taj neko kasni.
Možete da pomislite da se tom nekom nešto dogodilo i osetićete strah ili zabrinutost.
Ako pomislite da taj neko namerno kasni zato što vas ne poštuje osetićete ljutnju.
Ako je u pitanju ljubavni sastanak i pomislite da vas taj neko više ne voli osetićete tugu.
Možda pomislite da je dobro što taj neko kasni jer imate vremena da odgovorite na mejlove ili uživate u posmatranju okoline, osetićete zadovoljstvo.
Kao što vidite, jedan događaj, različita tumačenja i različite emocije.
Iz ovoga je jasno da se emocije ne događaju, nego ih mi kreiramo.
Drugi deo ove vežbe se odnosi na intenzitet emocionalne reakcije.
Intenzitet emocionalne reakcije zavisi od toga koliku važnost pridamo nekom događaju.
Ako nam je nešto malo važno, emocionalna reakcija će biti slabog intenziteta.
Ako nam je nešto izuzetno važno, emocionalna reakcija će biti većeg intenziteta.
Ako nekom događaju pripišemo preveliku važnost, i emocionalna reakcija će biti toliko intenzivna da ćemo imati osećaj da nas preplavljuje i „obuzima“.
Korisna vežba kod emocija koje doživljavate kao previše intenzivne je da preispitate važnost koju pripisujete određenom događaju.
Rad na smanjivanju važnosti događaja i dovođenja na optimalnu meru dovodi do toga da se i intenzitet emocionalne reakcije smanji.
Dobar primer je kada student polaganju određenog ispita pripiše prevelik značaj i tako dovede sebe do treme koja ga zablokira.
Neki studenti svaki ispit posmatraju kao ispit svoje inteligencije.
„Ako položim pametan sam, ako ne položim glup sam.“
Ponekad se priča razradi do „Ako sam pametan vredim, ako sam glup ne vredim.“
I tako od jednog ispita nastane drama od životnog značaja.
Potpuno druga priča je kada neko ispit posmatra kao samo jedan korak do cilja- fakultetske diplome.
„Ako položim to znači da dovoljno znam, ako ne položim to znači da treba još da učim. To nije test moje inteligencije niti dokaz moje vrednosti.“
Analiziranje konkretnih emocija u konkretnim sitacijama kroz ova dva pitanja:
-šta ovaj događaj znači za mene
-koliko je ovo zaista važno?
pomaže da bolje razumete svoje emocije.
U početku to ne ide lako, ali nemojte da odustajete, vredi. Vremenom će ići sve lakše.
Vežbanje u pisanoj formi pomaže, a za početak izaberite neke situacije i emocije koje vam nisu previše bitne. Vremenom, kada se uvežbate, moći ćete da razumete i neke emocije i situacije koje su vam od velikog značaja i u kojima se sada nikako ne snalazite.
Važna napomena je da će vam za pronalaženje odgovora na ova dva jednostavna pitanja ponekad, pogotovo u početku, trebati dosta vremena. Nemojte da vas to obeshrabri, normalno je. Kao kad učite strani jezik pa vam u početku ništa nije jasno.
* nekada nas konkretan događaj podseti na neku situaciju iz prošlosti i automatski se pojavi emocija koju smo tada osetili i koja nije adekvatno obrađena. U tom slučaju put ka rešenju je misaono vraćanje u prošli događaj i obrađivanje emocionalne reakcije (u geštalt psihoterapiji to se zove završavanje nezavršenog posla). Stručna podrška u ovom procesu može da bude od koristi, nekad je izuzetno teško da sami to uradimo. To nije znak slabosti, to je znak da smo ljudska bića, nesavršena, nesvemoćna i ranjiva.
Bavljenje svojim emocijama je važno i potrebno, ali nije dovoljno.
Emocije su ono što nas istinski povezuje sa drugim ljudima, bez njih su odnosi prazni i površni.
Priroda nekih odnosa jeste da budu prazni i površni i to je u redu. Važno je da pažljivo birate sa kim ćete razgovarati o svojim emocijama, sa kim ćete ih deliti. Emocije nas čine ranjivima i zato je važno da budemo odgovorni prema sebi i ne pokazujemo ih onima koji će ih ismejati.
Kao što u snežnu mećavu nećemo izaći bez kaputa, šala i kape, tako ni emocije nećemo pokazivati svima.
U tekstu „6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost“ možete da pročitate više o tome sa kim nije bezbedno deliti svoja osećanja.
Ima ljudi koji su otvoreni za svoja i tuđa osećanja, potražite ih i napravite svoj ušuškani krug za deljenje emocija.
Nekada i samo deljenje neprijatnih osećanja dovede do toga da se ona smanje i da brže prođu.
"Kad ne možeš da vidiš svetlu stranu, sedeću s tobom u mraku."Nekad je samo to potrebno da se neko pokrene i podigne….
Posted by Jelena Pantic on Freitag, 29. Januar 2016
Kroz razgovor ćete čuti i neke nove reči za emocije, dobiti ideje da ih razumete i najvažnije- videti da niste jedini koji osećaju određena osećanja. Shvatićete da niste jedini koji su ponekad preplavljeni osećanjima, ponekad zbunjeni, ponekad uplašeni.
Mnogi ljudi se stide svojih emocija, misle da su one dokaz da sa njima nešto nije u redu. Stid je emocija koja dovodi do povlačenja i sakrivanja. I na taj način nas dodatno slabi.
Brene Braun je napisala odličnu knjigu upravo o stidu i nazvala je odlično- „Mislila sam da sam samo ja“
Svidelo mi se to što je napisala da je „lek“ za stid da pričamo o njemu. Kada se stid izgovori on nestaje.
Isprobala sam to više puta i uverila se da je istina.
Ranije sam se i ja povlačila i krila kada bih osetila stid. I ja sam se stidela stida i vrtela se u tom začaranom krugu.
Sada, kada osetim stid, pozovem jednu prijateljicu koja je veoma senzitivna i upoznata sa emocijama, kažem joj čega sam se postidela i stid nestane.
Nekada emocije traže samo da ih pokažemo ili izgovorimo, često su samo poziv da se povežemo sa drugim ljudima.
Ukratko, suština suštine: empatija je kada nekom verbalno i neverbalno poručuješ "Nisi sam."Tako kaže Brene Braun, a…
Posted by Jelena Pantic on Montag, 23. Januar 2017
Drastična ilustracija koliko su podržavajući i negujući odnosi važni i moćni.
Drastična ilustracija koliko su podržavajući i negujući odnosi važni i moćni.Moć empatije-kako se istinski povezati sa…
Posted by Jelena Pantić- Emocionalna inteligencija on Montag, 16. Januar 2017
Za kraj, želim da vas podsetim da čitanje jednog teksta ili jedne knjige nije dovoljno da razvijete i povećate svoju emocionalnu inteligenciju. Vežba čini majstore, to svi znamo i svi prečesto zaboravljamo.
Uz sva znanja o emocijama koja imam, i sve vežbe i tehnike koje znam, kada dozvolim da me spoljašnja događanja ponesu i kada se uljuljkam u tome kako svašta znam o emocijama, vrlo brzo na svojoj koži osetim to da znanja nisu dovoljna, da je praksa ono što se računa.
To ne znači da svaki dan treba da izdvojite po nekoliko sati da se bavite svojim emocijama. Ne, ni slučajno.
5-10 minuta svakog dana je dovoljno. Izaberite jednu od vežbi koje sam opisala, ili neku drugu koju znate i uradite je.
Svaki dan po malo je mnogo. Podsećam vas na mudre Kofučijeve reči:
Svakog dana donesi korpu zemlje na jedno mesto i napravićeš planinu.
Tako se pravi planina.
Tako se uči strani jezik.
I tako se razvija emocionalna inteligencija.
Emocionalna inteligencija nije stanje, nije osobina koju imate ili nemate, to je proces orijentisanja u svetu, unutrašnjem i spoljašnjem. To je proces koji zahteva posvećenost, hrabrost, radoznalost i istrajnost.
Biti emocionalno inteligentan znači razumeti osećanja, znati kako nastaju i čemu služe. To znači prihvatati osećanja kao znak ljudskosti a ne doživljavati ih kao znak slabosti. Biti svestan svojih osećanja ali znati kada i kome je bolje ne pokazati ih. Zastati, preispitati se, korigovati mišljenje i ponašanje.
Druge je moguće razumeti samo u onoj meri u kojoj razumete sebe. Isto je i sa prihvatanjem.
Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu.
Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik.
Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se. Zbog sebe i zbog drugih. Druge je moguće podržati na njihovom putovanju, ali samo ako oni to žele. Nemoguće je pomoći nekom ko pomoć ne želi.
Da li postoje emocionalno neinteligentni ljudi?
Kada kažemo za nekog da je emocionalno neinteligentan to zvuči uvredljivo i konačno.
Inteligenciju možemo definisati kao kapacitet za učenje i razumevanje. U tom slučaju emocionalna inteligencija bi bila kapacitet za učenje i razumevanje u oblasti emocionalnog funkcionisanja. Nekom to ide lakše, nekom teže. Nekom ide brže, nekom sporije.
Verovatno ćete se svi složiti da je Novak Đoković rođen sa talentom za tenis. Ali, da li bi bio tu gde jeste da nije svakodnevno naporno trenirao? Ne može svako da postigne Noletove uspehe, ali svako ko želi može da nauči da igra tenis dovoljno dobro da se rekreira i zabavlja.
Slično je i sa čitanjem i pisanjem. Malo je vrhunskih književnika ali većina ljudi nauči da čita i piše dovoljno dobro za svakodnevno funkcionisanje i snalaženje u životu.
Foto: PourquoiPas
Umesto etiketiranja sebe ili drugog kao emocionalno neinteligentnog ili glupog, preciznije je i konstruktivnije govoriti o nedovoljnom znanju o emocijama i nedovoljno razvijenim emocionalnim veštinama.
Kod nekih psiholoških i neuroloških poremećaja zaista postoji nemogućnost razumevanja i kontrole emocija, ali takvi poremećaji su relativno retki. Većina ljudi poseduje kapacitet za postizanje optimalnog psihičkog i emocionalnog funkcionisanja. Ima ljudi koji malo znaju o emocijama i nemaju razvijene emocionalne veštine, a ti ljudi se dele na one koji žele da uče i razvijaju se i one koji to ne žele.
„Svako se može naljutiti – to je lako.
Ali naljutiti se na pravu osobu, u pravoj meri, u pravo vreme, zbog ispravnog razloga, na ispravan način – to nije lako.“Aristotel
Regulisanje emocija je nešto što se uči i vežba. Kada to naučimo i uvežbamo, kroz pokušaje i greške, biće nam lakše i u odnosu na nas same, i u odnosu sa drugim ljudima.
Ljubavni odnosi su po svojoj prirodi zasnovani na emocijama i osećaju povezanosti, samim tim je potrebno više emocionalnih veština da bismo skladno funkcionisali u njima i da bi oni trajali.
Kada to znamo i umemo, drugima je lakše sa nama, a i svojim primerom ih učimo da i oni prihvate i regulišu svoje emocije.
Još jedan aspekt emocionalne inteligencije je prepoznavanje i razumevanje emocija. Svojih i tuđih. Često toliko jurimo i žurimo da ne stignemo da obratimo pažnju na sebe. Ne stignemo da se zapitamo kako smo i šta osećamo.
Jedini način da naučite da prepoznajete emocije je da – obraćate pažnju na njih.
Kažu da Eskimi prepoznaju 20 nijansi bele boje. To im je potrebno da bi mogli da procene debljinu leda, kako bi znali da li je bezbedan ili ne.
Isto možemo da primenimo i na prepoznavanje emocija. Što ih više prepoznajemo, više će nam koristiti.
Kaže se da što više jezika čovek govori, to više vredi, bogatiji je. Razumeti jezik osećanja i govoriti ga znači bolje i lakše se snalaziti u svetu. Osećanja su naši mudri savetnici i vodiči. Ako ne razumemo njihov jezik i kažemo “Šta to brbljaš, ćuti tu!“ to je kao da idemo kroz život bez jednog čula. Bez unutrašnjeg oka, uha, dodira, ukusa ili mirisa. Kao i učenje bilo kog drugog jezika, zahteva posvećenost i vreme. Nekada je dovoljno čitanje knjiga, razmišljanje i razgovori, a nekada je potrebno “ići na časove“. Nekada je potrebno nekoliko meseci, nekada više godina da se savlada taj jezik. Niko nije kriv što ne zna, malo ljudi je imalo tu privilegiju da ih odmalena uče jeziku osećanja. Ali zato svaka odrasla osoba ima mogućnost i odgovornost da uči i razvija se.
Iz teksta Šta je emocionalna inteligencija
Iz ličnog iskustva mogu da potvrdim da što više pažnje obraćam na emocije, sve ih brže i bolje prepoznajem. I dalje postupam u skladu sa njima.
Kada prepoznamo neku emociju i ne sviđa nam se iz nekog razloga, možemo da se pretvaramo da je nema, možemo da je potisnemo, a možemo i da se potrudimo da je razumemo.
Na primer strah. Nije prijatna emocija i niko ne voli da je oseti.
Umesto da se pravimo da ne osećamo strah, mnogo je bolje da se zapitamo- šta je to čega se plašim? Ima li razloga za strah? Ako ima, kako da se zaštitim?
Kod razumevanja emocija može da pomogne model kružne emocionalne reakcije čiji je autor Zoran Milivojević.
Prema tom modelu, emocije nastaju tako što mi događaju koji je po sebi neutralan pridajemo određeno značenje i značaj.
U zavisnosti od toga kako protumačimo situaciju, javiće se različite emocije.
Ako to što partner deluje odsutno protumačimo kao znak da nas vara, osetićemo ljubomoru, povređenost, strah da će nas ostaviti…
Ako to što partner deluje odsutno protumačimo njegovim umorom jer znamo da dosta radi na novom projektu, osetićemo saosećanje i želju da mu na neki način pomognemo, da ga nekako podržimo.
Emocionalno inteligentno je svakako i to da iskomuniciramo naše zapažanje.
Deluješ mi odsutno….koji je razlog toga?
Razgovor će se odvijati smerom koji mi i partner zajedno kreiramo.
Nadam se da su vam primeri iz ovog teksta koristili i inspirisali vas da situacije iz svakodnevnog života koristite da vežbate i razvijate vaš EQ.
Kroz primere se najbolje uči, napišite u komentarima vaša iskustva sa emocionalno inteligentnim i emocionalno neinteligentnim postupcima.
Nadam se da će vam ovaj tekst biti od koristi, i biće mi drago da u komentarima pročitam da li vam je koristio. Takođe, slobodno u komentaru ispod teksta napišite ako imate još neka pitanja o emocionalnoj inteligenciji. Biće mi drago da odgovorim 🙂
Ako negiramo emocije, ako nismo u dobrom kontaktu sa njima, trošimo previše energije na potiskivanje i onda ne ostaje dovoljno energije za neke druge aktivnosti.
Ako se ne bavimo njima, ako ih posmatramo kao neprijatelje a ne kao saveznike to će se neminovno odraziti na postignuća u drugim oblastima života.
Više o tome šta je emocionalna inteligencija i kako je povećati pogledajte u ovom videu
Samopouzdanje- šta je to i kako ga povećati?
Želite da se oprobate u novim stvarima, ali osećate da još niste spremni?
Maštate o tome da radite nešto što volite, ali…ne znate kako i odakle da počnete?
Osećate se nesigurno kada treba da uradite nešto što nikada niste radili? I zbog toga odlažete početak za neka bolja vremena, kad budete spremniji?
Ako ste na neka ili sva ova pitanja odgovorili sa DA, vrlo je verovatno da imate manjak samopouzdanja, i da usled tog manjka samopouzdanja teško započinjete nešto novo, nešto što zaista želite.
