6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost

podrska ranjivost

ranjivost

Ovaj status koji sam pre neki dan videla na Fejsbuku me je podstakao na pisanje teksta koji mi se već dugo mota po glavi i za koji mislim da je izuzetno važan.

Tekst o tome kako možemo da podržimo jedni druge, ili, da budem preciznija, tekst o najčešćim greškama koje pravimo kada želimo nekog da utešimo ili podržimo.

Verujem da je Boris ovo doživeo kao podršku i način da realnije sagleda neka svoja uverenja.

Nekad je zasita potrebno “prodrmati” nekog bližnjeg.

Nekad je podrška ne dozvoliti nekom da preuveličava svoje probleme i da tone u samosažaljenje.

Nekad nije.

Ne postoji neki pravilnik koji kaže kako da utešimo druge. Različitim osobama u različitim situacijama je potrebna različita vrsta podrške.

Nekad je to “prodrmavanje” kao u ovom slučaju, nekad je razumevanje, nekad slušanje, nekad rame za plakanje…

Ono što je bitno, i u čemu mnogi greše, je obratiti pažnju na osobu kojoj želimo da pružimo podršku. Zapitati se kako da pomognemo. Možda čak i otvoreno pitati- kako mogu da ti pomognem? Šta mogu da učinim za tebe?

Brene Braun govori o tome kako je za življenje celim srcem neophodno da budem u kontaktu i sa svojom ranjivošću, kao i da je ranjivost ono što nas istinski povezuje sa drugim ljudima.

Ali, naglašava i da je važno voditi računa kada i kome pokazati svoju ranjivost. Nisu svi u stanju da razumeju i podrže, koliko god nas vole, i koliko god to želeli.

Ona navodi 6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost. Ne zato što su oni loši, nego zato što nisu u stanju da je vide i prihvate, i na taj način mogu dodatno da nas povrede. Iako nas mnogo vole. Baš zato što nas mnogo vole.

  • oni koji se postide kada vide ranjivost drugih i završite tako što vi tešite njih, a ne oni vas
  • oni koji reguju sažaljenjem (“Jaaaaadna. Straaašno.”)
  • oni koji se razočaraju u vas kada vide vašu slabost i nesavršenost
  • oni koji vas kritikuju zbog vaše ranjivosti (“kako si mogla to da dozvoliš?”)
  • oni koji se previše trude da vas oraspolože i umanjuju značaj problema
  • oni koji se “takmiče” (“nije to ništa, zamisli šta se meni dogodilo!”)

ranjivost podrska uteha

Ja se baš retko nerviram, ali kad se iznerviram, potrebno mi je da to izbacim iz sebe. Potrebno mi je da me neko samo sasluša i razume. I dodatno me nervira kad mi neko kaže da se ne nerviram.

Takođe, kad vidim da se neko nervira, tu sam da saslušam i pustim tu osobu da iz sebe izbaci to što je muči.

Ali, ne dozvoljavam da to pređe granicu nerviranja zarad nerviranja.

Nedavno sam nekom meni dragom, ko se jako nervirao zbog nečeg na šta ne može da utiče rekla kako sam na Fejsbuku videla Dalaj Laminu izreku

Ako možeš da utičeš na to oko čega se nerviraš, nema potrebe da se nerviraš.

Ako ne možeš da utičeš, nema razloga da se nerviraš.

Nisam sigurna da citat baš tako glasi, ali poruka je ta.

I baš to što sam rekla, da se ne nervira, je pomoglo da se umiri. Bila sam prijatno iznenađena koliko brzo je “delovala” ta izreka.

Zašto ljudi koji nas vole ne mogu da nas podrže kad nam je to potrebno?

Često se baš tada, kada smo ranjivi  i tražimo/očekujemo podršku, osetimo neshvaćeno i nevoljeno.

Uz sva znanja koja imam, i meni je nekad potrebna podrška. Nedavno sam se našla u takvoj situaciji, i obratila se drugarici koju mnogo volim, i za koju znam da mnogo voli mene.

Umesto podrške dobila sam predavanje u stilu Dalaj Lame. Osetila sam se neshvaćeno, neprihvaćeno, možda čak i malo glupavo…I meni je jasno da sa kosmičke perspektive moj problem nije bitan, ali opet, u datom trenutku, meni je bio prevelik i nisam znala kako da izađem na kraj sa svim tim osećanjima. I zato nam nekad trebaju drugi ljudi. Da budu uz nas i podrže nas dok prolazimo kroz nešto što nam je teško i emocionalno iscrpljujuće.

Naljutila sam se malo na tu drugaricu, priznajem. Ali onda sam shvatila da ona čini najbolje što zna i ume. Teši mene onako kako teši sebe.

A onda sam se setila mudrog citata iz Malog Princa:

Od svakoga treba tražiti ono što može da pruži.
Kad bih naredio nekom generalu da leti od cveta do cveta kao leptir, ili da napiše tragediju, ili da se pretvori u morsku pticu, a general ne izvrši primljenu zapovest, čija bi to bila krivica, moja ili njegova?

Podsetila sam se da sam ja odgovorna za to da pronađem podršku kakva mi u tom trenutku treba. Kao i da sam odgovorna da jasno i glasno kažem šta mi treba. I da vidim ko to može da mi pruži a ko, uz svu ljubav i dobre namere, ne može.

Isto preporučujem i vama. Da tražite podršku za sebe, jer svima nam je potrebna. Ali, da vodite računa od koga je tražite, ko može da vam je pruži na način koji će vama prijati i odgovarati.

I, izuzetno važno, imati na umu da to što nas neko ne razume, i ne ume da nas podrži, ne mora da ima nikakve veze sa ljubavlju.

Pročitajte:

Moć ranjivosti

10 stvari koje je bolje reći umesto “nemoj da plačeš”

Recept za instant sreću- provereno radi!

Srećan život čine dobri odnosi sa ljudima

Proverite da li ste “prezahtevni” u odnosima

Kako se zaštititi od kradljivaca životne energije

Ko su emocionalni vampiri i kako se zaštititi od njih

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!”

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

27 thoughts on “6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost

  1. Angelina says:

    Draga Jelena, divno! Jos jednom me je odusevila ostrina tvoga uma, pod broj jedan izbor teme koju si obradila u ovom tekstu, pod broj dva tvoji citati i zavrsna recenica o ljubavi! U potpunosti se slazem da je ponekad potrebno nekoga samo saslusati a ponekad i prodrmati tu istu osobu svojom izjavom! Umijece je znati kada je prava situacija za kakvu reakciju!
    Hvala ti na svakoj tvojoj rijeci! I dalje cu te pratiti!

  2. miona lazic says:

    Draga Jelena, po meni se moze dodati i sedmi tip – manipulatori koji obrcu vasu slabost u svoju korist, tu su za vas danonocno, slusaju pazljivo, razumeju, savetuju ako trazite savet – da bi vas nekad kasnije uslovljavali time i ocekivali ‘kontrauslugu’ . inace odlican tekst. Pozdrav od Mione

  3. Aleksandar says:

    “I, izuzetno važno, imati na umu da to što nas neko ne razume, i ne ume da nas podrži, ne mora da ima nikakve veze sa ljubavlju.” (pretpostavljam u kontekstu – ne mora da znači da nas taj neko ne voli?)
    Jaaaaako dobro poentiranje za kraj 😉

  4. sanja says:

    Iz svega što sam pročitala ovde i u želji da i ja nešto kažem,kao i svi i ja sam imala potrebu da me nekad neko razume,shvati i podrži,ali u suštini teško je naći energiju koja će prihvatiti i shvatiti stanje u kojem se nalazim tog trenutka,ali ono što je po meni bitno..znati prihvatiti svoje stanje..shvatiti da će proći i jedna jako važna činjenica imati nekog mudrog prijatelja…a kada kažem mudrog..mislim nekoga ko je realan..jer realni ljudi su racionalni…i na problem ili stanje nekoga neće gledati ni sa sažaljenjem ni sa željom da vas šalom izvuku..oni će vam iz nekoliko uglova pokazati gde ste tog trenutka…i pokazati neku smernicu..a smernice su bitne…da nastavimo put…lepo je u svakom slučaju znati da se neko i potrudio da vam pomogne…bez obzira kako ispalo…jer očekivanja su individualna..a mi kao mi..uvek imamo očekivanje iznad kada smo mi sami u pitanju…a možda nekad premalo i mi pružimo nekome.
    :))

  5. jelena says:

    Mislim da je i samo OBRAĆANJE za pomoć i podršku, veliki pomak. Jer sve više ljudi guta svoje probleme, gura ih pod tepih i na razne načine reprodukuje na društvene mreže, na svoj posao, na svoju decu… Zato ovaj tekst smatram dobrodošlim, jer je odlična smernica za čin koji je mnogima težak.

  6. Bojana says:

    divna tema i jako važna..
    evo da podelim svoje lično iskustvo..
    primetila sam da mi u nekim situacijama kada se osećam loše prija predavanje u stilu “Dalaj lame”, a imam situacija kada me ono jako nervira i treba mi da mi neko samo kaže: razumem.znam, i ja se nekad tako osećam..i da me sasluša..
    dugo mi je trebalo da shvatim da mi ne prija uvek isto i šta mi ustvari prija u kojim situacijama, i mislim da je to važno – da poznajemo sebe i pružimo sebi ono što nam treba baš u odredjenoj situaciji..

    a isto tako polako postajem svesna da i ja ponekad pravim greške kad tešim ljude .pružam predavanje (na ivici osude) a možda treba drugačije…

    takodje mislim da je jako važno da naučimo da utešimo sami sebe.. nekad nam nije raspolaganju neko drugi ili taj drugi ne ume to da uradi na način koji nam je potreban…tu je ljubav i nežnost prema sebi presudna …neko je nekad rekao – razgovarajte sa samim sobom,kao što biste razgovarali sa detetom od 3 godine koje jako volite i želite mu sve najbolje….
    ja to često primenjujem na sebi i mogu reći da je to jedna od najvažnijih tehnika koje sam naučila na svom putu razvoja..uputiti sebi nežne reči koje želite da čujete od drugih, dati sebi razumevanje i podršku (ispred ogledala ili kroz kreativnu vizuelizaciju) je osnova isceljenja.. .

    učimo stalno…o sebi i drugima..a pokazivanje ranjivosti jeste osnova razvoja i isceljenja…
    pošto tako lepo pišeš o tome,predlažem ti da nastaviš sa tom temom i iz drugih uglova..svima će nam značiti..
    hvala i pozdrav

    Bojana

  7. Jelena says:

    Draga Jelena pre svega hvala ti na jos jednom sjajnom tekstu i na svemu sto radis. Zadovoljstvo te je citati. Ja moram reci da sam nekad isto ovako razmisljala al vise ne u potpunosti. Sa svim se slazem, osim sa delom da ne mora da znaci da te neko ne voli ako ne ume da te podrzi. Ja potpuno suprotno mislim. Mozda na pocetku i ne ume,ali podrska se itekako uci,ko te voli naucice i kako da ti pridje kako je tebi potrebno,izacice iz sopsrvene zobe komfora, pomerice sebe,ako neko koga voli treba njegovu podrsku. Ne da nas podrzi kako bi voleo da njega nju podrze nego da aktivno promislja o nama. Za mene je upravo to ljubav,da aktivno mislim i stavim drugoga u fokus,a ne sebe. Sve drugo postaje opste mesto kao i ono -jao pa ima dobre namere,jao zamisli osim par procenta sociopata svi imamo dobre namere al od nas zavisi hocemo li pomeriti fokus od sebe ka sreci i boljitku drugog il ne. Znas i sama koliko si puta pobedila sebe da bi bila tu za drugog. Ja verujem da jesi jer sada ne bi bila tu i tako divno pisala i radila. Pozdrav

    • Jelena Pantić says:

      Slažem se da ne treba opravdavati nečiju nezaunteresovanost i to kad neko ne želi da pomogne…nekad ljudi stvarno žele da pomognu ali ne mogu ili ne umeju, bar trenutno…i ne onako kako je nama potrebno.

      • Jelena says:

        Naravno, ja sam se samo nadovezala sa onim sta ja cesto cujem kako ljudi sebe pravdaju. Nekako imam utisak da dosta ljudi podrazumeva da je lako razumeti i sebe i drugog, voleti, podrzavati, pa i u smislu u kom vi radite, da je neki rad na sebi kao magija, zamislis da si fin i pozelis da emotivno uzrastes i ujutru se probudis drugaciji. Kao da zanemarujemo cinjenicu da se sve to uci i emotivna inteligencija i ljubav prema sebi i drugima, sve je to jedan veliki i dugacki proces i zivotna skola. A cesto se ljudi zaglave i posmatraju stvari kao date, kao neki staticni sistem u kome mi nemamo aktivnu ulogu, u kome ni drugi nemaju aktivnu ulogu. Mozda ne znamo, mozda nije deo naseg iskustva, ali za nama vazne ljude naucicemo, sutra, za godinu, dve deset 🙂

  8. Lidija says:

    Draga Jelena, ja se uvek obradujem kad vidim novi tekst i hvala ti na tome. 🙂 Da tacno tako, neki ljudi ne umeju samo da saslusaju i razumeju nego odmah dele savete, pametuju, neki i osudjuju. Treba uvek covek da naglasi da mu treba samo savet to si lepo rekla. Ja se trudim da saslusam i razumem druge mada mi se nekad desi da se zabrinem ako je neko blizak u pitanju pa da ne odreagujem uvek adekvatno. Iz obostranog iskustva mogu reci nekad zbog brige reagujemo mozda za nekog ko je u tom trenutku ranjiv ostro ali smo u stvari samo zabrinuti jer mislimo da problem postoji i da ga treba resavati a ne znamo da je toj osobi potrebno samo da je neko saslusa. Bas sam i ja mislila o ovome juce zato sam i podelila neko moje iskustvo. Tekst je poucan i zanimljiv kao i uvek. A knjiga je divna, citam je vec uveliko sa podjednakim uzivanjem 🙂 U kratkim crtama: Realno-Iskreno-Mudro-Strucno-Korisno-Puno ljubavi. 🙂

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Lidija 🙂 U redu je da ne znamo ili ne pogodimo iz prve kad nekog želimo da podržimo…važno je da smo otvoreni i spremni da menjamo pristup. I da jasno i glasno kažemo šta nama treba.

      • Olga says:

        U situacijama nam treba neko kojeg sami biramo.Mislim da različite situacije traže i različite ljude koji mogu da nam pomognu.Ponekad je to “stara”,verna drugarica od poverenja i sa empatijom,ponekad to može da bude i neutralna osoba koja nam naleti i baš nam dobro dodje..,ponekad stručno lice…iskustvo nas nauči ponešto mada uvek ponovo možemo i da pogrešimo,pokajemo se što smo ispričali …
        kako god,jedno je sigurno,obično jasno znamo i osećamo kome NEĆEMO da se poverimo.
        Citat iz Malog Princa je pravi

  9. ješko says:

    Najviše me oduševljava kako su ti precizno iskazane misli što čini poruku kristalno jasnom! Tvoji tekstovi su prava poslastica. Šta god da čitam ne skidam osmeh sa lica…od miline!

  10. Dunja Kovacevic says:

    Ljudi projektuju svoj strah od ranjivosti na druge. Izgleda kao da su oni mnogo jaki ali su u stvari slabiji i uznemirilo ih je sto im je prodrman kavez, zato sto ne mogu da se suoce. M. Scot Pek ima zanimljivo vidjenje tog problema u knjizi Ljudi Lazi, samo sto to vidjenje bas i nije nesto blago… Svakako za izbegavati u svakom pogledu.

  11. marmi says:

    Mislim da sam i ovu lekciju savladala 🙂
    Naime bilo je onih koji su mi konstantno postavljali pitanje kako nešto mogu da podnosim ( u trenucima kada sam mislila da se ništa ne može promeniti ) , ili su sažaljivo komentarisali kroz šta sam sve prošla ( nisu to saznali od mene , no postojali su “svedoci” ), bilo je i raznoraznog poređenja… Ne znam šta mi je više od toga smetalo ma koliko bilo dobronamerno. Vremenom su se pojavile neke osobe koje su me bukvalno vrtele u pravom smeru. Doduše često je moja prva reakcija bila ljutnja, no ona vrsta koja je terala na preispitivanje sopstvenih uverenja.
    Sećam se dana kada sam se razvela. Dugo sam čekala taj dan , a kada je došao ispostavilo se da još moram čekati , da bi sudsko rešenje postalo pravosnažno. S obzirom da sam i sama državni službenik i da mi je poznato da u svakom predmetu postoji rok za žalbu naprosto sam ostala zatečena time što sam propustila da o tome razmišljam. Na to mi je jedna prijateljica odgovorila da zamislim da sam se taj dan udala i da treba da čekam 25 godina da se sve okonča , a ne nekih mesec dana. Prvo što sam joj rekla je da nije normalna i da je mrzim , no kako sam dozvolila da mi ta misao prođe kroz glavu , dodadoh i obožavam u isto vreme. Shvatila sam poruku da ona veruje da ću i to malo izdržati.
    Postojali su još neki trenuci u kojima sam bila potpuno svesna svojih nebuloznih razmišljanja no nisam mogla da ih se odreknem dok ih ne izbacim iz sebe. Tu mi je dovoljno bilo da me neko sasluša i upita da li znam da su takva razmišljanja besmislena. Sada kada o tome razmišljam , možda na neki način nisam bila sigurna da neispravno razmišljam i da mi je trebala potvrda ? Ili sam samo imala potrebu da izbacim nebulozu iz sebe ? Ne znam , no ono što sigurno znam je da znam kome da se obratim kada zaškripi , mada se to sada sve ređe dešava. Eto 🙂

    • Jelena Pantić says:

      Hvala ti draga Marmi što si podelila svoje iskustvo, sigurno će nekom značiti 🙂

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *