„Ove priče su nežni, topli i mudri vodiči na unutrašnjem putovanju. Putovanju ka sebi, drugima, Životu.“
Tuga je neprijatna ali normalna emocija.
Kada su ljudi tužni, oni plaču. A drugi su tu da im pruže emocionalnu podršku.
Bar bi tako trebalo da bude.
Ono što se često (prečesto) dešava je da izbegavamo tugu. I svoju i tuđu.
Kada smo tužni, pokušavamo da se razveselimo.
I kada je neko tužan, pokušavamo da ga razveselimo.
Tuga je emocija koja nam signalizira da smo doživeli neki gubitak, i njena funkcija je da nam omogući da prihvatimo taj gubitak. Da naučimo da živimo s njim. Da nastavimo da živimo.
Kada potiskujemo osećanja i izbegavamo tugovanje ostajemo zarobljeni u nepriznatom gubitku.
Više puta sam ponovila da
neisplakane suze blokiraju radost.
I to je istina. Nemoguće je osećati radost, ljubav, zadovoljstvo i druga prijatna osećanja, ako potiskujemo i negiramo neprijatna osećanja.
Potisnuta tuga može da dovede do toga da se osećamo anksiozno ili depresivno.
Kada ne znamo šta da radimo sa svojom tugom, ne znamo šta da radimo ni sa tuđom.
Ako nas plaši sopstvena tuga i ako bežimo od nje, radićemo to i sa tugom drugih ljudi.
I tako ćemo ih, u najboljoj nameri- povrediti.
Pročitala sam tekst 10 stvari koje možete da kažete umesto „nemoj da plačeš“, svidele su mi se smernice iz njega i odlučila sam da ih podelim sa vama.
Umesto:
-nemoj da plačeš,
-ne budi tužna,
-dečaci ne plaču,
-nisi lepa kad plačeš,
-nije to tako strašno,
-ima toliko lepih stvari u tvom životu,
-misli pozitivno….
mnogo, mnogo bolje je da kažete nešto poput
- u redu je da budeš tužan
- vidim koliko ti je teško
- uz tebe sam
- pričaj mi o tome
- čujem te
- to je stvarno tužno
- pomoći ću ti da to prevaziđeš
- slušam te
- vidim da ti treba prostora. Želim da budem tu za tebe. Biću u blizini, da možeš da me pronađeš kada budeš spreman.
Da li osetite razliku u ovim rečenicama? Da li osetite prihvatanje, razumevanje, toplinu?
To je ono što nam treba kad smo tužni. Da neko bude tu. Da nismo sami.
Kada doživimo gubitak ljudi se često osećaju nemoćno jer ne mogu ništa da urade po tom pitanju. Ne mogu da ponište gubitak.
Ono što mogu, ali ne rade (iz straha i nerazumevanja) je da jednostavno budu tu.
Empatija. „Komadić“ koji u vremenu jurcanja za „uspehom“, super pozitive, „mudrosti“, „duhovnosti“ i otuđenosti jako, jako nedostaje.
Zašto se bojimo tuge? I zašto povređujemo jedni druge u pokušajima da pomognemo?
Ovaj kratak video nam daje odgovor.
Video je na engleskom, poruku sam prepričala u tekstu Moć empatije- kako se istinski povezati sa drugom osobom
Tuga je u redu
Gubici su sastavni deo života, i tuga je neizbežna.
„Ne možeš sprečiti ptice tuge da lete nad tvojom glavom, ali ih možeš sprečiti da naprave gnezdo u tvojoj kosi.“
Kineska poslovica
Pročitajte:
6 tipova ljudi kojima nije dobro pokazivati svoju ranjivost
10+ zdravih načina da se utešite
Emocionalna higijena za vitak stas
Kako isplakati neisplakane suze
Ključni sastojak recepta za sreću je…
Negativna vs neprijatna osećanja
„Ove priče su nežni, topli i mudri vodiči na unutrašnjem putovanju. Putovanju ka sebi, drugima, Životu.“
