„Negativne“ emocije su ključne za blagostanje

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Internet i društvene mreže su preplavljeni savetima o tome kako su pozitivne emocije i pozitivno razmišljanje ključ za uspeh u životu i omogućavaju vam ostvarivanje svih ciljeva i ispunjenje svih želja.

Jednostavno je – mislite pozitivno, osećate pozitivno i sve će vam u životu ići glatko i lepo.

Ako vam se događaju neprijatne stvari to je zato što ste ih privukli negativnim mislima i emocijama.

Jednostavno je.

Malo doduše nije u skladu sa ljudskom prirodom i u praksi baš i ne funkcioniše ali dobro, neću da sitničarim.

Neću da sitničarim, samo ću da vam ponudim jedan malo drugačiji ugao gledanja na emocije. Pa vi izaberite za sebe šta vam više odgovara.

Inspiraciju za ovaj tekst dobila sam kada sam videla da je jedan prijatelj podelio tekst pod naslovom Negative Emotions Are Key to Well-Being.  Negativne emocije su ključne za blagostanje.

U komentaru sam napisala- blanko lajk, samo za naslov!

Što se mene tiče, priča je jasna.

Bavim se pozitivnom psihologijom i znam koliko dobrobiti donosi kada se fokusiramo na dobro i lepo u životu, kada razvijamo naše snage i koristimo naše potencijale.

ALI!

Jednako dobro znam da je nemoguće stalno osećati prijatna osećanja. Znam da je nemoguće uvek biti srećan i dobro raspoložen, nikada ne osećati „negativna“ osećanja poput tuge, ljutnje, straha…

„Negativna“ osećanja sam napisala pod navodnicima, zato što je pravilna podela osećanja na prijatna i neprijatna.

Sva osećanja imaju neku funkciju i potrebna su nam.

Tori Rodrigez, psihoterapeut i autorka pomenutog teksta, navodi primer jednog svog klijenta koji joj se u toku seanse izvinjavao što je tako negativan.

I ja znam mnoge koji se stide i osećaju krivicu zbog svojih negativnih normalnih ljudskih osećanja.

Ljutnja i tuga su važan deo života, i novija istraživanja pokazuju da je doživljavanje i prihvatanje tih osećanja od ključnog značaja za mentalno zdravlje.

Tori Rodrigez

Ona navodi i neka od tih istraživanja:

  • u jednoj studiji sa osobama koje su na tretmanu odvikavanja od alkohola se pokazalo da  oni koji se bore protiv misli o alkoholu imaju više takvih misli i teže se odupiru.
  • potiskivanje „negativnih“ emocija češće dovodi do emocionalnog prejedanja nego kad se jednostavno priznaju neprijatna osećanja (uznemirenost, tuga… )
  • ispitanici koji su potiskivali misli o alkoholu su imali jaču stresnu reakciju (mereno otkucajima srca) nego oni koji nisu potiskivali te misli
  • anksioznost ispitanika se smanjila kada su naučili da prihvate ta osećanja, umesto truda da se minimizuju

Moja draga koleginica Danijela Stojanović je ovo lepo objasnila i ilustrovala:

Do hroničnog umora može doći i usled potiskivanja nekih osećanja. Naime, ako usvojimo shvatanje da su neka osećanja „negativna“, kao npr. ljutnja, onda ćemo se truditi da to osećanje potisnemo kada se pojavi, i na to potiskivanje ćemo utrošiti određenu količinu energije, koja će ostati zablokirana. Onda organizam za sledeće poslove nema na raspolaganju svu svoju energiju i potencijale i ulazi u njih osiromašen, postaje manje efikasan. Ako ovakvo stanje duže traje može doći i do pojave depresije. Rešenje za ovu vrstu hroničnog umora je svesnost o osećanjima. To znači osetiti telesne simptome osećanja, kao i biti svestan misli koje nam u datom trenutku padaju na pamet.

Neprijatna osećanja neće proći ako ih ignorišemo ili potiskujemo. Proći će kada obratimo pažnju na njih, prihvatimo ih i čujemo šta nam poručuju.

I neće proći zauvek. Pojaviće se neka nova. Sa nekom novom porukom za nas. Neprijatni događaji i neprijatna osećanja su sastavni deo života. Što pre to prihvatimo bolje za nas. Živećemo potpunije, a samim tim i lepše i srećnije.

 

neprijatna osecanja

Neprijatna osećanja prolaze kada ih prigrlimo i saslušamo. Sve dok bežimo od njih ona nas proganjaju iz senke.

Nedavno sam na Fejsbuku napisala ovaj status:

Ajde dođi da malo pročačkamo tu emociju.
Moj način da nekom bliskom ponudim podršku.

Podsetilo me ovo na nešto što mi je jedna klijentkinja nedavno rekla- znaš ono što zidari koriste? Ono, libela….e to si ti meni!

Našalila sam se kad sam napisala da sam odžačar za dušu, ali sam posle shvatila da tu itekako ima istine. Već sam pisala o tome:

Sreća postavljena kao cilj vodi nezadovoljstvu i
propuštanju sadašnjeg trenutka. Put do zadovoljstva je prepoznavanje i
priznavanje onoga što jeste.

Potisnuta tuga, ljutnja, zabrinutost,
krivica…blokiraju zadovoljstvo i osećaj životnosti.

Često je potrebno proći kroz mračnu šumu da bi se stiglo do sunčanog proplanka.

Za kraj želim da sa vama podelim nekoliko citata koji govore u prilog tome da je ključ za život u blagostanju prihvatanje neprijatnih osećanja.

Kada smo emocionalno pismeni to znači da mi osećamo osećanja, da znamo koja su i koliko su snažna, kao i da znamo šta ih uzrokuje u nama i u drugima. Mi smo tada naučili kako, kada i gde da ih izrazimo i kontrolišemo. Znamo kako emocije utiču na druge i prihvatamo odgovornost za njihovo dejstvo.

Klod Stajner

Dozvolite sebi da budete ljuti a da ne osuđujete svoja osećanja. Ljutnja je emocija baš kao radost ili strah. Nije ni pogrešna ni ispravna-jednostavno postoji. Pripada vama; to je deo vas koji vas čini čovekom. Ljutnja je takođe i znak koji vam govori nešto važno. Možda vam kaže da su vam prava ugrožena, da ste uvređeni ili iskorišćeni, ili da vaše potrebe nisu uvažene. Ljutnja uvek znači da nešto treba menjati.
Suzan Forvard i Kreg Bak

Ljutnja sama po sebi nije negativna emocija.
Ono što radimo s njom određuje da li će biti negativna ili pozitivna.
Ako je istresemo na one koji su nedužni, ljutnja postaje negativna.
Ako je zadržavamo i usmerimo ka sebi , takođe postaje negativna.
Ali ako pronađemo konstruktivne načine da je oslobodimo i bezbedna mesta da pustimo svoju ljutnju, ona postaje pozitivna sila u našim životima, sila koja stvara energiju, motivaciju, asertivnost, osnaživanje i kreativnost.

Beverly Engel

Kao što se nebo razvedri i vazduh postaje svežiji nakon oluje, tako se i naše srce razvedri i rastereti nakon puštanja suza i izbacivanja ljutnje.
Ljutnja i tuga, kada se nagomilaju u nama, predstavljaju tamne oblake koji zaklanjaju sunce i ne dozvoljavaju zracima ljubavi i mira da nas obasjaju. (rekla ja 🙂 )

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“

Pročitajte:

Emocije- moćni saveznici u svakodnevnom životu

Emocionalna inteligencija- šta je i kako je povećati

10 stvari koje je bolje reći umesto „nemoj da plačeš“

Usamljenost je štetna za fizičko i mentalno zdravlje? (VIDEO)

Anksioznost: šta je i kako je prevazići

Empatija je tajna dobrih odnosa sa ljudima

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

7 thoughts on “„Negativne“ emocije su ključne za blagostanje”

  1. Ja uvek poredim telo sa ekspres loncem, iako cudno zvuci… Kad u sebe trpam ljutnju, tugu i bol i ne dopustam da se isplacem ili izbacim iz sebe to sto osecam, kao da raste pritisak u meni (u loncu) koji mi ni ne dozvoljava da jasno sagledam situaciju. Tek kad sebi dozvolim da se isplacem ili na drugi nacin izbacim iz sebe te emocije, pocinjem da vidim jasno sta dalje, kao da se magla rascistila…
    Jedna zena koja je deciji psiholog mi je rekla da je jako dobro objasniti deci da se srce prlja neprijatnim emocijama (isto kao sto od lepih blista) i da je potrebno sa vremena na vreme isprati ga suzama da bi ponovo blistalo i bilo cisto… Jako mi se to dopalo…
    Hvala Jelena na divnom tekstu koji si podelila sa nama…

    Odgovori
  2. Važno je koliko osijećamo „negativne“ osijećaje. Ukoliko smo skloni ljutnji, boli, strahovima onda zasigurno nisu u svrhu blagoslova nego poziva u pomoć. Cilj je pronaći ravnotežu.

    Odgovori
  3. Malo pre dođoh iz šetnje , dopratila me kiša. Usput razmišljah o ovom tekstu i onako pomalo pokisla dođoh do nekog zaključka da su sve emocije koje doživljavamo prirodne. Kad bi sunce stalno sijalo , zar ne bi bili u belaju ? Daklen i kiša je dobrodošla ( dok god ne dozvolimo da nastane poplava) .Sve je to deo nas , sasvim i u potpunosti prirodno 🙂

    Odgovori
  4. Hvala za ovaj tekst, meni baš prija saznanje da je sve u redu sa mnom i onda kada osećam krivicu, ljutnju, strah, anksioznost…nekada sam se ljutila na sebe kad se tako osećam jer sam mislila da sam gubitnik, a sad više ne. Sad mislim da me ta osećanja pripreme za nešto novo što sledi, lepše i bolje! Kad ta osećanja prođu, onda sam ponovo: dete-ja! Vesela i raspoložena:-)

    Odgovori
  5. Sjajan tekst.Prethodnih dana sam imala situaciju na poslu i bila sam ljuta.Prihvatila sam tu ljutnju i najpre se isplakala,a posle toga uvidela da nisam bila ispostovana.Danas sam pricala u skoli sa decom na tu temu i objasnila im.Shvatila su neka od njih,cak su me pitali zasto im samo ja pricam o ponasanju,zasto ih ne prihvatim kao drugi nastavnici.Objasnila sam im da prihvatam njih kao osobe,ali da ponasanje prema meni mogu promeniti..Malo su se zamislili,ali i to je napredak..Negativne emocije jesu vazne i jasno nam pokazuju gde se nalazimo.Nikad nisu tu bez potrebe.Hvala ti za ovaj rekst,dosao je kao potvrda onog o cemu sam razmisljala.

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *