Da li mislima privlačimo i kreiramo događaje?

 


 

Zabluda je da mislima privlačimo i kreiramo događaje.
Ta zabluda nastaje usled mehanizma selektivne percepcije (opažamo samo ono što nam odgovara) i perceptualne akcentuacije (upadljivo nam je ono što se uklapa u naš sistem verovanja i želja).
Često se dogodi da na nešto pomislim, pa se to dogodi. I to mi je jako super.
Ali, kad malo bolje razmislim, često se i ne dogodi to na šta pomislim.
Fifti fifti je odnos, otprilike.

Događa mi se i da na nekog mislim, pa se taj neko javi. Jeeeeej
Ali, događa se i da na nekog mislim pa se taj neko ne javi. Pih
Događa mi se da poželim nešto i oma mi se ostvari.
Ali, avaj, događa se i da poželim štogod pa se ne ostvari.
Mogu da vam navedem mnoštvo primera iz mog života kako sam nešto mislila i želela pa se to dogodilo.

Mogu, ali neću.
Neću zato što ne želim da doprinosim zabludi da mi mislima direktno utičemo na događaje.
Navešću vam primere kada se to što sam pomislila nije ostvarilo.

Svaki put pre kontrola mi kroz glavu prolaze misli poput „a šta ako se bolest vrati?“.
I pojavi mi se slika kako sam ponovo u bolnici.
Svaki put su rezultati dobri.

Znači, nisam svojim mislima „prizvala“ bolest.

Na početku akcije knjiga sam se psihički pripremila za dodatni stres, misleći da je normalno s obzirom na obzir.
Malo sam bila stresiranija na samom početku akcije, ali me brzo prošlo.
Znači, nisam svojim mislima prizvala da budem pod stresom sve vreme.

Utičemo mi svojim mislima na to što nam se događa, ali ne direktno, magijski.

Na osnovu toga što stalno mislimo mi se ponašamo, ili ne ponašamo. Činimo ili ne činimo.
I onda rezultati budu ovakvi ili onakvi.
A tumačimo ih u skladu sa svojim verovanjima o sebi, drugima i svetu.
I tako dobijamo „dokaze“ da smo u pravu.
Robujemo verovanjima i zabludama umesto da istinski živimo život.

Ovo je status koji sam napisala na mom fb profilu.

Kao i uvek kada pišem nešto na ovu temu, pokrene se živa diskusija.

Javljaju se oni koji tvrde da to nije tačno, da nije zabluda, da zakon privlačenja radi.

Neki ljudi kažu da im pozitivno razmišljanje, afirmacije i vizualizacija pomažu, i da im se život promenio na bolje od kada to praktikuju. Ja im verujem. To su ljudi kojima treba samo malo podrške, i našli su način za sebe. Ako ste se prepoznali u ovom opisu- samo nastavite da primenjujete to što vam koristi i prija. Problem je to što mnogo većem broju ljudi ovakav pristup nije dovoljan, i škodi im.


Ako neko misli da sam protiv toga i za ovo što ja radim, evo da naglasim- i ovo što ja radim ne pomaže svima. Nije rešenje za sve probleme, i neće svako ko čita moje tekstove i primenjuje to o čemu pišem biti zauvek srećan i zadovoljan. Nema recepta i nema prečice i nema jednog rešenja i pristupa za sve ljude.

Priča o zakonu privlačenja, afirmacijama i vizualizaciji  je iskarikirana priča. Nekom pomogne ali mnogima napravi više štete nego koristi. Osećati prijatna osećanja, biti optimista i misliti lepe misli je dobro, ali problem nastaje kad neko sebe forsira da uvek tako misli i oseća…..do takvog stava se dolazi radom i treba dosta vremena, pa čak i tada, neprijatni događaji, misli i osećanja su sastavni deo života. Ne treba im se prepuštati, ali ne treba ih ni potiskivati, to tek nije rešenje.

„Verovanje da 100% možemo da iskreiramo sve što poželimo- samo ako pratimo pravila ZP-a. Samo pozitivno misliti i osećati se i luuudilo ceo svet je naš. Zavodljivo deluje ideja o ovom čarobnom štapiću! Valjda je zato i tako rasprostranjena. Mi živimo u dualnom svetu i ne može ni stalno crne a ni stalno cveće-proleće misli. Mora miks. Ali po meni suština stoji- misli i uverenja koje iznova i iznova vrtimo i koje su dominatnije svakako oblikuju naše osećaje, akcije, reči, dela pa samim tim život.“
Ovo je komentar jedne moje fb prijateljice, drage Saške Birešev.  Osnovna poruka stoji, slažem se….ali ne 100%. Koliko god primamljivo zvučalo, nije sve do nas, ne znamo sve i ne možemo da utičemo na sve.
Sada to znam. I ličnim i profesionalnim iskustvom stojim iza svojih reči.
Moj prvi susret sa ovim učenjima i tehnikama je bio Silva metod. Ko ne zna, ukratko- tehnika opuštanja i vizualizacije. Tada sam prvi put pročitala i „Moć podsvesti“ Džozefa Marfija i „Možeš izlečiti svoj život“ Lujze Hej.
Za mene, devetnaestogodišnju studentkinju prava, nesigurnu, zbunjenu, nesnađenu u životu, to je bilo pravo otkrovenje.
Toliko veliko otkrovenje da sam se ispisala sa pravnog fakulteta i upisala psihologiju.
I znate šta, pomagale su meni te tehnike mnogo. Postala sam mnogo uspešnija. Posebno se sećam afirmacije „sve što dotaknem pretvara se u uspeh“. Radila je 100%
Bila sam izuzetno uspešna u svemu što sam radila, mnogo uspešnija nego pre te afirmacije.
Mali problem je što sam bila jednako tužna i nezadovoljna. Nikad dosta uspeha, nikad dosta potvrda.
Negde pred kraj fakulteta krenula sam na edukacije iz konstruktivističke psihoterapije, transakcione analize i geštalt psihoterapije. Više od deset godina sam učila, išla na seminare, čitala, ali, najvažnije, prolazila, kao i moje koleginice i kolege, kroz lične radove. I dalje učim. I dalje se razvijam kao ličnost. Nisam popila svu pamet sveta, ne znam sve i nisam doživela prosvetljenje.
Na edukacijama sam shvatila i naučila koliko smo mi ljudi kompleksna bića, koliko je osetljiv i odgovoran rad sa ljudskim dušama, kako nema recepta za sreću koji važi za sve ljude i sve probleme.
Zato sam oprezna u izjavama i ne namećem nikom moje mišljenje. Za psihologiju sam veći stručnjak od većine vas, ne računajući koleginice i kolege koji ovo čitaju. Znam mnogo više, zato što sam učila. Ovo ne govorim iz sujete. Svako od vas je u svom poslu veći stručnjak od mene. I to je u redu. Problemi nastaju kad poverujemo da smo stručnjaci za sve, samo zato što imamo lično iskustvo. Ja imam lično iskustvo sa vožnjom automobila, ali mi ne pada na pamet da budem instruktorka vožnje.
Pa ipak, svako od vas je za sebe, imenom i prezimenom, veći stručnjak od mene i mojih kolega.
Ali, samo za vas.  Ako ste uspešno rešili neki problem, ne znači da će isti način ili pristup pomoći svima. U redu je da podelite svoje iskustvo, nekom će verovatno pomoći. Nije u redu kada neko ko je možda uspešan u svom životu, počne da tvrdi da je određena tehnika ili način rešenje za sve ljude i sve probleme.
Rad sa ljudskim dušama je izuzetno kompleksan, osetljiv i odgovoran. Jedno je da kao prijatelj posavetujete nekog i podelite nešto što je vama pomoglo, drugo je da verujete da svi moraju da misle i rade tako.
Ja ne znam kako da budete srećniji, kako da volite sebe, gde grešite i kako to da ispravite, kako da ostvarujete svoje ciljeve i rešavate vaše probleme.
Ja to ne znam. Vi znate, iako možda ne znate da znate.
Ja, ili neko od mojih kolega, vam može pomoći da pronađete svoje odgovore, rešenja i putokaze, ali niko ne može da zna bolje od vas i niko ne može da korača vašim putem umesto vas.
Ono što sigurno znam je da ne postoji jedan pristup koji pomaže svakoj osobi sa svakim problemom. Ne postoji jedna tehnika koja pomaže svima i rešava sve probleme. To što sam ja rešila neki problem na određeni način, ne mora da znači da ćete i vi uspeti na isti način, sledeći moj primer.
Ono što sigurno znam je da niko od nas ne zna sve, i niko od nas ne može 100% da utiče na sve događaje.
Mnogo smo moćni. Mnogo smo moćniji nego što slutimo. Ali, nismo svemoćni.
Odgovorni smo za sebe i svoj život, ali samo u meri u kojoj možemo da utičemo na neke događaje. Nismo odgovorni za događaje van naše kontrole.
Nismo krivi kad nam se dogodi nešto loše. Možda, čak vrlo verovatno, ima našeg udela u tome, ali nismo ih prizvali svojim mislima.
Pročitajte:

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

27 thoughts on “Da li mislima privlačimo i kreiramo događaje?”

  1. Hvala ..konacno jedan za mene istinit i realni osvrt na famozna „instant“ rjesenja s „pozitivnim mislima“. <3

    Odgovori
  2. Hvala Vam , Jelena, na ovom tekstu. Veoma je poučan. Bilo bi nama laicima veoma korisno kad bi ste naipsali svoje misljenje o NLP-u (neurolingvističkom programiranju). Izvinjavam se ako ste već to negde objavili, nisam uspela da pronadjem.

    Odgovori
    • Hvala Sanja, drago mi je što vam je tekst koristio. NLP je ok, to je primenjena psihologija. Ima korisnih tehnika, pomaže nekim ljudima sa nekim problemima ali kao i sve ostalo, nije rešenje za sve ljude i sve probleme. Ne dopada mi se što im je marketing malo preteran, obećavaju kule i gradove a nije baš tako. Ne dopada mi se ni to što neki NLP koriste da manipulišu ljudima ali to nije do NLP-a nego do ljudi koji ga zloupotrebljavaju.

      Odgovori
      • NLP..tehnika koju manipulatori fino koriste..osjetila sam na svojoj kozi i uopce mi se ne svidja ..na sam spomen se ukocim iako osobno nisam probala :/

        Odgovori
  3. Hvala Vam, rešila sam uz vašu pomoć dosta iluzija, od pisanje magicnih cekova do desiće se samo verovanjem, ništa ne pada sa neba.

    Odgovori
  4. Moje iskustvo mi govori o tome da su misli mocne ,ali ne u smislu sve sto POZELIM -eto ga,ostvarilo se.Afirmacije ili neka druga tenhnika mozda pomazu ,ali ne treba to bas tako doslovno shvatiti.Ponavljacu afirmacije sve ce biti naj lepse.Svako treba da pronadje ono sto mu prija.Da to razvija kod sebe ,da se osluskuje ,da prati svoje reakcije.a onda u skladu sa tim pronadje sta mu najvise godi.Na sve strane se govori o tehnikama ,knjigama,treba biti pazljiv u odabiru.Ja sam dosta procitala ,ali od svega sto sam naucila to su bile poruke OCA TADEJA ,I predavanja dr.Jerotica.ali potpuno bez optrecenja.Zahvlanost i nacin reakcije na okolnosti su se kod mene promenile.Sada u svemu gledam poruku,koracam svojim zivotom,koliko god mogu smireno i zadovoljno.Svesnost je nesto sto mi je ne dostajala sve ove godine.Kroz zivot sam zurila ,nisam zivela.Uci ,studiraj ,ispiti ,i sve sto to nosi sa sobom ,a ja -nigde nisam bila.Sada sam sebi na prvom mestu ,to ne znaci da neradim na sebi i dalje…Zivim ,citam ,smejem se ,placem,sve sto svako od nas radi ali sa drugacijim pogledom na svoj zivot.Eto to je moje iskustvo.Tebi Jelena pozzzz

    Odgovori
  5. Kada sam onomad odlučila da napravim promenu u svom životu, sve je nekako krenulo na bolje. U početku jesam bila uverena da ima nešto i u načinu razmišljanja, no sada mislim da je to ipak stvar pogleda na svet i događaje u istom. Mogu ja misliti ne znam šta , dešavaće mi se kao i svakom i dobre i loše stvari. Pitanje je jedino čemu ću svojim razmišljanjem dati veću važnost. Da li ću nešto imati ili nemati zavisi od mnogo čega. Jednostavno slaba vajda od toga da ponavljam da je sve u redu kada ne mogu na sve da utičem. Mogu samo da konstatujem da je u redu i ono što nije u redu , jer ne zavisi od mene. Mislim da mislima mogu samo da kreiram svoje raspoloženje, svojim raspoloženjem svoje ponašanje , a svojim ponašanjem svoj odnos prema drugima. Nekako se držim nekog stava zadovoljstva, imam sve što mi treba , ono što nemam imaću , a ako i ne budem imala , možda mi nije ni trebalo. Da li takvim razmišljanjem nešto privlačim ili ne , ne znam , no ono što znam je da svoja razmišljanja zadržavam na sitnicama i trenucima koje život znače , a ostalo uglavnom uspevam da pustim da prođe što kroz mene , što mimo mene u zavisnosti od sopstvenog mi stava o svemu što sačinjava mi život. Eto tol’ko od mene , a ti si sjajna kao i uvek 🙂

    Odgovori
  6. Draga Jelena, citam vas sa velikim zadovoljstvom, pisem prvi put. Zavrsila sam Defektologiju terapiju ponasanja i da, mogu da potvrdim da je ljudska dusa i nase „dobro sam„ sacinjeno od niza faktora i zelim da dodam nesto sto nam je nasa profesorka razvojne uvek naglasavala a to je bioloski faktor (endorfin, serotonin – vi cete Jelena razumeti). Sta to znaci u praksi i kako se primenjuje? Pristalica sam holistickog pristupa sto znaci da je svaki metod prilagodjen na individualnom nivou (telo, um, porodicna situacija, okruzenje, prijatelji, profesija itd.) plus nacin zivota (kretanje, zdrava ishrana, alternative metode redukovanja stresa itd.). I ne, nismo odgovorni za sve sto se dogadja oko nas i nismo u mogucnosti da uticemo na ponasanje drugih ljudi samo time sto cemo misliti pozitivno (da je to tako lako, planeta bi bila raj…). Takodje, cesto primecujem od strane vasih clanova da navode Frojda. Fakultet sam zavrsila u inostranstvu i tamo je Frojd odavno svrstan u filozofe, teoreticare i navodi se iz istorijskih razloga kao osnivac, preteca itd. Korisnije od svih Frojdovih teorija mi je jedno jednostavno pitanje koje sve cesce postavljam sebi kad se nadjem pred odlukom ili u novoj situaciji a u skladu je sa jednom jednostavnom metodom iz oblasti emocionalne inteligencije i moze biti povezano sa Frojdom u smislu Ega… To pitanje je ZASTO. Primer: koleginica mi predlaze da zapocnemo novi projekat. Upitam se zasto i vrlo brzo dobijem odgovor da li mi treba vise obaveza / nesto novo u zivotu itd. Zatim me pozove prijateljica na proslavu. I opet se upitam ZASTO. I dobijem odgovor da li zelim proslavu i „socijalizaciju„ ili da vece provedem uz knjigu / meditaciju ili mi telo jednostavno kaze da mu je potreban odmor. Da rezimiram: slusam svoje telo, krecem se, radim gimnastiku, jedem sta mi prija, druzim se sa ljudima koji su mi dragi, od Frojda zadrzavam „ego„ u smislu brige o sebi i ogranicavanja zahteva okoline i modernih pravila ponasanja (socijalizacija, nove tehnologije, komunikacija zahvaljujuci kojoj smo „dostupni„ 24 h dnevno – sto sam odbila i odbijam i i dalje imam onaj stari dobri telefon gde se pritisne dugme i zavrsi razgovor… Tako jednostavno), pitam se svaki put zasto mi nesto treba ili ne treba, da li je dobro / zdravo / korisno za mene i naglasavam da je razvoj PROCES a ne CILJ i ZNAM da kada sam zdrava / srecna / produktivna osoba – tako i samo tako – svojim primerom mogu uticati na ljude i dogadjaje oko sebe a ne mislima ili zeljama ili „slanjem„ pozitivnih vibracija… Ne menjaju misli a ni reci vec dela. I da dodam kako izgleda program studija u inostranstvu: ne postoje „teorije„ i „gradivo„ – sve se navodi indikativno. Profesori ne predaju „gradivo iz knjige„ vec nas uce kako se uci i kako se na sto brzi i rezultativniji nacin memorise sto veci broj neophodnih informacija. Relevantno sa informacijama koje treba memorisati – uce nas kako da ih `filtriramo„ – da li su nam neophodne ili ne, koje informacije su korisne a koje ne i kako da dostignemo stepen „KRITICKOG MISLJENJA„ i prihvatanja ili odbacivanja svake teorije kao logicne / nelogicne, korisne / prevazidjene itd. Tako je i sa svim teorijama Zakona privlacenja i sl. a pojavice se i nove – u to sam sigurna. Primenjujem kriticko misljenje i SELEKTIVNO prisvajam ono sto je dobro i sto mi prija. Dragi prijatelji, nek pozitivna misao bude prvi korak, verbalizacija i namera drugi a DEJSTVOVANJE I PRIMENA treci i kljucni. Srdacno, Natasa – i dalje na putu razvoja i samospoznaje… 🙂

    Odgovori
    • Draga Nataša, napisali ste ključnu reč koju mnogi često previde u ovako važnim temama, temama koje se tiču života i mentalnog zdrava- kritičko mišljenje.

      Veliki pozdrav 🙂

      Odgovori
  7. Mislim da ljudi, čitajući te knjige, mnoge stvari doslovno shvate. Ne govori se tu o magičnom štapiću koji pomaže preko noći i gušenju negativnih osjećanja, nego se govori o moći misli kojih većina nije svjesna i o „ubačenim“ obrascima ponašanja koji su došli upravo od misli. Mi ih ponavljamo, i ponavljamo, i ponavljamo. Godinama. Nikada iz toga izaći.

    Nadalje, ne slažem se da mi sami znamo šta je za nas najbolje. To bi bilo tako kada bi svi ljudi bili potpuno svjesni sebe u svakom trenutku i periodu svog života i sazrijevanja. Prva ja to nisam bila niti sam i sada u potpunosti. Ljudi koji su stariji, iskusniji i zreliji su puno puta objektivnije vidjeli stvari „sa strane“ nego ja koja sam bila u priči. Vrijeme je pokazalo da su bili u pravu. I ma koliko ja mislila da za sebe znam najbolje, nisam znala. Pretenciozno je tvrditi da sve za sebe znam najbolje. Lično, nemam najljepša iskustva sa ljudima koji tako misle. Obično su bahati, egoistični i ne primaju nikakvu sugestiju. Ne nametanje, nego sugestiju.

    Nadovezaću se još malo na ovo gore što sam napisala… Postoje ipak neka univerzalna životna pravila koja važe za sve ljude. Niko ko je radio suprotno nije prošao dobro. Zakon prirode ili nazovimo kako god.

    Inače, slažem se sa većinom tvojih tekstova. Ovo je prvi i kojem bi se dalo podrobnije diskutovati. Lijep pozdrav 🙂

    Odgovori
    • Ne moramo uvek da se slažemo, u redu je to 🙂
      Ti si, za razliku od mnogih, lepim i ljubaznim tonom napisala šta misliš i da se ne slažeš, i ja to izuzetno cenim i poštujem.
      Možda se nisam najpreciznije izrazila, nismo uvek svesni šta je najbolje za nas, ali u sebi to svako za sebe zna, tačnije, ta znanja i odgovori su u svakom od nas.
      Slažem se da nije lako doći do tih odgovora i da nekad treba dosta vremena i rada.

      Veliki pozdrav 🙂

      Odgovori
  8. Bravo, jedan zaista realističan i stručan stav kojeg svatko moze protumaciti neutralno, jer sve uvijek ovisi o nama samima i našim htijenjima i naporima! 😉

    Odgovori
  9. Kaze jedna spisateljica:“Pazi sta zelis mozda ti se i ostvari“.Verovatno je tako,mozda,je rec bez bas nekog osnova.Hocu ili necu,zelim da mislim da ce mi se nesto ostvariti,a koliko god pozitivno mislila i to nesto lepo prizeljkivala,i desilo se…hm cak u jednom danu dva puta,a opet u istom danu losa vest i situacija na koju sam pomislila,a nisam je zelela.Heh i sada kada bi razmisljali svi na tu temu,bilo bi puno ispunjenih zelja,ali i onih koje nismo zeleli losih, ali su se ipak ispunile tj.dogodile.Kako to joooj?Goga

    Odgovori
  10. Svaka rijec je suvisna na ovakav tekst! Kad bi mladi ljudi vise koristili internet citajuci, izmedju ostalog, ovakva korisna i zdrava razmisljanja bili bi „pitomiji“, bili bi puno vise od onog sto su danas ,a internet ne bi imao negativnu konotaciju uludo potrosenog vremena.

    Odgovori
  11. Lep tekst koji otvara mnoga pitanja..Svidja mi se sto ne namecete ljudima da 100% slede Vase misljenje. Slazem se da svako zna sta njemu licno pomaze da se oseca dobro i da samo treba da nastavi putem kojim izgradjuje sebe…Kombinovanjem metoda koje njemu licno koriste da se oseca najbolje sto moze u datom trenutku…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *