“Nema dobrog razloga da budeš sa nekim u čijem ti prisustvu pogled gasne, a usne se krive u grču. Budi sa onim u čijem prisustvu sijaš.”
Pitanje koje je postavio čitalac je izuzetno važno i korisno, i zahvalna sam mu na njemu.
Moj odgovor je
Dobar deo odgovornosti jeste na nama, ali nekad je odraz ljubavi prema sebi i biranje sa kim ćemo da provodimo vreme i budemo bliski. Neki ljudi se loše ponašaju i omalovažavaju iz nekih svojih razloga, to nema veze sa našom ljubavlju prema nama.
Ovo je izuzetno važno a malo obrađivano pitanje- u kojoj meri smo odgovorni za sebe i svoju sreću?
Veliki deo odgovornosti jeste na nama. Ali nije potpuna. Bar ne kada govorimo o odnosima sa ljudima. Tu ne možemo da budemo 100% odgovorni, jer ne zavisi sve od nas. Zavisi i od druge osobe.
Mi jesmo odgovorni za to što govorimo (ili ne govorimo), za to što radimo (ili ne radimo).
Ali nismo odgovorni kako će drugi to razumeti. I nismo odgovorni, bar ne u potpunosti, za to kako se drugi ponašaju prema nama.
Ideja da „kako zračimo tako privlačimo“ nije u potpunosti u skladu sa realnošću. Tom logikom, ako je neko loš prema nama, to je zato što „zračimo loše“, mislimo negativno ili tako nešto.
Neko se loše ponaša prema meni, to je zato što ne volim dovoljno sebe. Ili mi misli nisu dovoljno pozitivne. Osećam „negativna“ osećanja.
Neka loša ponašanja nemaju nikakve veze sa nama, nismo ih „privukli svojim mislima“.
Kada se neko loše ponaša prema nama, normalno je da se osećamo loše. To je signal da je potrebno nešto da preduzmemo, da nečim nismo zadovoljni i da nam nešto ne odgovara.
To da li ćemo ih tolerisati i kako ćemo ih protumačiti i prihvatiti jeste naša odgovornost.
Ne znam ko je autor ove izreke, nisam sigurna da je Frojd, ali ima mnogo smisla. Idioti je po mom mišljenju pregruba reč, umesto toga rekla bih- proverite da niste možda okruženi ljudima koji se loše ponašaju prema vama i ne poštuju vas.
Preuzimanje previše odgovornosti za svoja osećanja može da vodi u depresiju i nisko samopoštovanje.
Neko se ponaša loše prema meni- ja sam loša/kriva/nedovoljno dobra.
Ne, neko se ponaša loše. Tačka. Pitanje je na koji način se zaštititi.
Više puta mi se dogodilo da mi klijenti sa kojim radim preko skajpa opišu neku situaciju u kojoj se neko loše poneo prema njima, i pitaju se – kako su oni doprineli tome?
Osećaju krivicu jer veruju da su svojim mislima, osećanjima, nekako nesvesno „prizvali“ loše ponašanje.
Jednom prilikom sam dobila pitanje- ako privlačim sirovine, da li to znači da sam i ja sirovina?
Ako se se neko loše ponaša prema nama, to ne mora da ima veze sa nama i našim zračenjem.
Ako se to često događa, moguće je da je neko uverenje (nisam dovoljno dobra, ne zaslužujem bolje, kriva sam…) ili životni scenario u pitanju. Ali to se rešava promenom uverenja ili životnog scenarija, a ne forsiranjem sebe da zračimo pozitivnije. I sigurno ne krivljenjem sebe.
To može da bude i znak da nam granice nisu dovoljno jasne i čvrste, i na tome je potrebno raditi.
Jedan dokumentarac o psihopatama je na mene ostavio jak utisak. Bilo je govora o tome kako napadači po govoru tela procenjuju ko se neće braniti i njega napadaju.
To ima smisla. Ljudi, svesno ili nesvesno, procenjuju kod koga šta može da prođe, i kod koga dokle može da se ide.
Kada neko „zrači“ neverbalnu poruku- u redu je da se prema meni ponašaš loše i sa nepoštovanjem, velika je verovatnoća da će neko, svesno ili nesvesno (nije ni važno) to zloupotrebiti.
Lek u tom slučaju je preispitivanje i promena uverenja.
Niko nema pravo da se prema meni ponaša loše.
Niko nema pravo da bude loš prema meni.
Niko nema pravo da bude grub prema meni.
Niko nema pravo da mi govori ružne reči.
Niko nema pravo da me udari.
Tačka.
Ovo može da važi za sve međuljudske odnose. I kao što sam već pisala- u ograničenom obimu.
„Ako tvoja sreća zavisi od postupaka drugih onda zaista ne možeš biti srećna osoba.“
Ričard Bah
Ako smo pored nekog srećni zato što je taj neko dobar prema nama i odgovara nam- to je divno!
Previše je očekivati da neko preuzme odgovornost za svu našu srećnost.
Ali, previše je i da sve preuzmemo na sebe.
Neko se loše ponaša prema meni, ali ja sam odgovorna za svoju sreću, samo ja.
Pa jeste, ali to može da znači- biram da ne budem u društvu nekog ko se loše ponaša prema meni.
Nismo krivi ako se neko loše ponaša prema nama. Ali jesmo odgovorni da zaštitimo sebe i svoje granice.
Iz knjige „Putovanje u središte srca“
Želite da:
- više volite sebe
- povećate svoju emocionalnu inteligenciju
- ulepšate i obogatite svoju svakodnevicu?
Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!
„Sjajna knjiga, pravi melem„
Srbijanka Jović
„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“
Jelena Veljković
Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.
U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:
- ljubav prema sebi
- odnosi sa drugim ljudima
- srećan život
- emocionalna inteligencija
- asertivnost
Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?
Tekst procitala uz stihove -ti bar znas da najjaci sam, kada krenu da me lome… Dusmani i prijatelji, kad se ceifne bilo kome…-
Just stay strong and keep moving forward! 🙂
Dobar dan draga Jelena i dragi svi. Ovaj tekst je veoma koristan, bar meni. Knjigu tek čitam. Veoma je važno znati se zaštititi. To nisam znala uopšte, dugi niz godina. Učim još jer svaki dan je novi izazov. Kako se zaštititi a da ne bude napad. Sačuvati mir, dostojanstvo, biti svoj. Biti čovek među ljudima. Volim ovakve razmene. Hvala svima koji učestvuju.
Hvala za tekst odlican je,sa tobom sam otkrila kako da svoj osecaj dobar ili los prenesem u misao i formulisem recima da bih izrazila svoj stav ili misljenje.Pre toga sam mislila da su svi dobri i da sam ja „preosetljiva“ i glupa i stidela sam se sto se u vecini situcaja osecam lose i cutim zbunjena i nezadovoljna misleci da sam ja cudna.Sad znam da me moji osecaji nikada nisu varali vec da jednostavno ne mogu sa svima biti dobra i sad znam da to nije pogresno.Sad znam da kazem ne i da se sklonim od najrodenijih ako se sa njima osecam lose i da radim ono sto moje unutrasnje bice ne pritiska bez objasnjenje i sa tvrdim srcem .Zato ti beskrajno hvala jer je moje telo strasno trpelo pod moj pogresnim uverenjima koji me nisu dovodili do cilja .Hvala hvala hvala….
Hvala i tebi što si ovo napisala, drago mi je što ti je tekst koristio.
Da, lijepo receno, ali kako se postaviti prema ljudima koji iz cista mira atakuju na nekoga, a nemoguce ih izbjeci, recimo kad je posao u pitanju?
Jeke,
hvala ti puno za ovaj tekst. Ma hvala ti što postojiš! 🙂 Bilo da nešto naučim čitajući tvoje tekstove, bilo da shvatim da sam neke stvari u sebi već znala, tvoje reči su tako prosvetljujuće i nekako me u srce dirne kad vidim da za neke probleme ima rešenja, za neke boli ima leka, i da ih ne osećam samo ja, nego i drugi… I postoje dobre duše kao ti koje kao da nam kažu – okej je što se tako osećaš, okej je što si ti ti, nije greška u tebi, prevazići ćeš to i to…
Što se tiče ove teme – sjajno si ovo objasnila! Ranije sam se krivila, ili se prosto osećala loše, bolelo me, kad je neko loš prema meni, kad me vređa a ništa mu nisam učinila nažao… Ali mnogo bolje se osećam otkako sebi govorim: „To što te neko vređa, ponižava – to govori o njemu, a ne o tebi“. Neki ljudi su prosto zli. Možda ne baš ni zli… nego nedovoljno zreli, nedovoljno inteligentni u emocionalnom smislu, te ne znaju da se nose s nekom svojom boli, problemom, kompleksom duboko u sebi, pa vređanje drugih im dođe kao neka kompenzacija, ventil, kako već. Negde sam pročitala na engleskom nešto otprilike ovog značenja: „Čovek koji ima potrebu da vređa ljude oko sebe, ima neki veliki problem sa sobom. Normalan čovek ne ide naokolo i nanosi bol ljudima“. Kao jako empatična osoba, znala sam čak i da ih žalim, opravdavam, pokušavala da im pomognem, izlečim, da im šaljem ljubav… Ali ni to nije uvek uspevalo, čak, ponekad mi se vraćalo na loš način. A onda sam shvatila da nije uvek odgovornost na meni. Nisam SAMO ja odgovorna za odnose s ljudima, odnos čine dve osobe, i obe su podjednako odgovorne. Ako neko očekuje da se samo ja ulažem, i samo da trpim udarce, onda mi takva osoba ne treba. Ne mogu pomoći nekome ko ne želi da pomogne sebi, i ko ne želi da bude bolji. Kao što ne mogu ni ceo svet popraviti, ni svaku krivu Drinu ispraviti.
Inače, kad sam tek saznala za Zakon privlačnosti, kad su me svi, jelte, zasuli ovim „magičnim štapićem“ da sredim svoj život do savršenstva, počela sam da se osećam još gore nego dotad, da se krivim za svaku lošu stvar koja mi se desila – jer, jelte, sva odgovornost je na nama, krivila sam se za svoju depresiju i anksioznost (kao da to dvoje samo po sebi nije dovoljna muka, sad sam još i kriva za to, mala glupa negativnomislilica! 😀 ), za to što ne mogu da „dignem vibraciju“, da „vizuelizujem“ sebi neke lepe stvari u životu, pa i za to što me tu i tamo neko povredi ili me je vređao od malih nogu. Trebalo je dosta truda da sebe prihvatim i da odbacim ta osećanja krivice i preterane odgovornosti, ali sad mi je sve to smešno! Ljudi, ne zaluđujte se mnogo Zakonom privlačnosti, to jes ne shvatajte ga bukvalno. Malo su stvari komplikovanije, i čovek se ne menja preko noći. Nekad i ne treba da se menja, nego da za početak prihvati sebe, jel tako Jelo? 😉
Jelena, odlicno, korisno, iscelujuce, svesno, divna si hvala ti!
Hvala Ilijana 🙂
Draga Jelena, hvala na ovom lepom tekstu koji mi je „došao“ u pravom trenutku! Tvoje priče me motivišu da radim na sebi! Tvoju knjigu sam dobila na poklon za rođendan i mnogo mi se dopada:-)
Hvala Jelena, drago mi je što ti se i tekstovi i knjiga dopadaju 🙂
Kako da procenimo da li ostajemo u zoni komfora ili postavljamo svoje lične granice kada kažemo „Ne“ određenim ljudima, situaciji? Hvala 🙂
Divno Jelena, zaista. Realno sagledano i realno napisano. Važno je da shvatimo da u interakciji sa ljudima, odgovorne su obije strane, ali ne treba za loše ponašanje isključivo kriviti sebe. Tekst kao ovaj nam pomaže da shvatimo da se život sastoji od lijepih i ružnih odnosa sa ljudima i da nam olakša nažalost neizbježno loš osjećaj kada se neko loše ponaša prema nama. Zato treba sagledati stvari otvorenog uma i ne otežavati sebi dodatno krivljenjem sebe, da “ smo mi krivi“ ili „da smo mi to zaslužili“. Čovjek mora raditi na sebi, njegovati i voljeti sebe pa će i neugodnih odnosa biti manje ili ga bar neće toliko pogađati.
( moje mišljenje 🙂 )
Hvala Okano 🙂
Kako se zove dokumentarac o psihopatama koji se spominje u tekstu? Voljela bih da ga pogledam 🙂
Jelena,od nedavno čitam Vaše textove i vrlo su zanimljivi, poučni, nagone te na razmišljanje…
Upravo sedim sa koleginicom koja je vrlo nesrećna osoba. Kroz ceo njen život se provlači ta nesreća. I, normalno, žena samu sebe omalovažava – u vezama pogotovo. Ne može da “izabere“ normalnu osobu i da ima normalnu vezu. I niko ne može da joj dokaže da ona nije kriva što je tako. A eto ja mislim da je silom prilika imala loše iskustvo u životu i to prvo sa roditeljima, dalje sa mužem pa onda i ćerkom, i na kraju tim lošim muškarcima. Ja mislim da nije ona privukla lošu osobu, jednostavno, ona ima mišljenje o sebi kao o osobi koja nije vredna lepog i dobrog života. I stalno traži krivicu u sebi a nikako u toj drugoj osobi. Umesto da kaže sebi: “Ok nesraćna sam sa tim likom, šta mi to treba, da li hoću da budem nesrećna ili želim da uživam u sreći?“ Ako želi sreću mora izaći iz te nesreće. Najprostija jednačina života.
U suštini mislim da ljudi privlače jedni druge bilo da su srećni ili nesrećni, a do nas samih zavisi šta ćemo da prihvatimo.
Treba raditi na sebi!
Jedan deda mi je davno rekao, najbitinija je distanca! U toj kratkoj recenici stoji citava mudrost. Naravno ne mislim distancirati se totalno od svako alo definitivno svakom postaviti granicu dokle može da ide.Stav je sve a stav proizlazi iz sopstvenog razmišljanja istina je da kako vidis sebe da te tako vide i drugi, naravno uvijek se nadje poneka budala i uvijek ce se naći ali kome su budale bitne 😉
Hvala Jelena na ovom tekstu.Na poslu skoro svaki dan ,ovakva ponašanja doživljavam.Počela sam da se loše osećam ,baš onako kako ste opisali u tekstu.Krivila sam sebe za sve,ali posle Vašeg teksta sam shvatila da nisam ghlavni krivac.pRAVI TEKST U PRAVO VREME.i OPET HVALA,na ovom tekstu.
Divan tekst! Hvala Jelena!
Draga Jelena, jednom sam Vam vec pisala da Vasi tekstovi uvek dođu u pravo vreme do mene. Hvala na tome.
Da, treba da postavimo granice i zaštitimo sebe, jer postoje ljudi koji su vrlo vešti manipulatori i lako uspeju da vas ubede da je njihovo nasilje prouzrokovano vašim rečima ili postupcima. Ukoliko ne uspemo da odbranimo svoje granice, odgovorni smo za ponovljeno loše ponašanje. Moje iskustvo kaže, da i pri malom nagoveštaju nasilja treba se udaljiti od osoba koje čine da se loše osećate. Važno je da osvestimo zašto smo to privukli i da iz toga izvučemo pouku.
Možda sam promašila temu, ali Vaš tekst me je dodirnuo baš tamo gde je trebalo u ovom momentu. Hvala Vam!
Draga Dušice, niste promašili temu. Hvala za lepe reči i ovaj komentar.
Baš tako 🙂
Moj problem je, što mi je šef , sa kojim provodim 10 sati dnevno, narcis. Toliko negativne energije prenosi na sve nas,da je postalo nepodnosljivo. Na žalost, nemam trenutno način i mogućnost da promenim posao. Kažu mi,ignoriši ga,a to je nemoguće, jer nameće svoje u svakoj situaciji. Bože, pomozi mi.
kako zračiš tako i privlačiš
zar ovo ne bi mogli da protumacimo i na taj nacin da neko u nama vidi ono sto mu fali u zivotu i zeli da dobije to od nas ali ne zeli da menja sebe?
Može da bude i toga, a i ne mora.
A kako protumaciti i sta uraditi kad ste u vecini situacija sa raznim ljudima uvek najmanje bitni, jer svako od njih vise postuje nekog drugog i njegove zelje i potrebe ili razmisljanja ili ikad nema drugih prisutnih onda opet najpre uvek najpre svoje potrebe .I cak i kad pokusate razumno da objasnite koliko vas to povredjuje dobijete odgovor “cini ti se“, „‘ne izvodi“ ili “sta ces sebicna sam“, “pa mi smo bliske, valjda mogu tebe da zapostavim…“ i nista se ne promeni u odnosu, nego vas jos vise potiskuju i zanemarjju, jer ste se usudili da kazete kako se osecate…I to od osobe koje inace kod drugih vaze za vrlo ematicne pozrtvovane, prave svetice i dobre duse, jer se uvek svima prilagodjavaju, samo meni ne….A znam da niko od tih drugih nije beskrajno pametniji, zanimljiviji, bolji od mene. A nisam bas u mogucnosti da menjam drustvo tek tako, da trazim i nalazim neke druge koji ce me vise postovati jer u srednjim godinama vec su svi formirali svoje ekipe, …. Znam da nisam kriva za takvo ponasanje, kao sto rekoste, ali sta imam od toga sto znam ko je kriv? I kako se postaviti.-otici i ostati sam ili cuteti i trpeti da ne bi bio sam i koristit ono dobro sto mozes iz tog odnosa bez patnje i nadati se da cete jednog dana ko zna kad naci svoju ekipu…
Nikad nije kasno da menjamo ni svoja ponašanja i uverenja, ni odnose koji već postoje, ni da tražimo „svoje jato“…odgovor kako i šta raditi u konkretnoj situaciji je malo duži, zavisi od više faktora, nadam se da će vam i ovo biti od koristi.
Zdravo. Pratim vecinom tekstove koje objavljujes i svaki put mi prijaju i na neki nacin me opuste. Moj problem je sljedeci. Cesto se osjecam krivom jer se neko naljutio, nadurio isl. samo zato sto sam stala u svoju odbranu sto nisam dopustila da neko upravlja sa mnom . Naime mrzim kad ljudi misle da imaju sva prava svjeta i da u svim tim svojim pravima trebaju mene da koriste kao sredstvo. Skoro sam dosla u svadju sa muzem jer njegova porodica nije zadovoljna sa mnom. Naime majka mu se naljutila jer sam joj toboze rekla da u nasoj kuci ne moze stavljati noge na sto u dnevnom boravku, a mladji brat se naljutio jer sam rekla da ne moze guliti kozu sa koljena i ostavljati na pod (Od cega sam htjela povracati) a to je jednog predhnodnog dana isto tako ucinio i kad je pokusao ponviti rekla sam da ne moze to da radi.Od cega sam htjela povracati. Uzasno su nekulturni i sad kao ocekuju od mene da ja imam neko posebno postovanje prema njima i da se nikad ne pobunim. Ja se ne mogu pomirit sa tim i u svojo kuci cu da uspostavim pravila koja ja hocu, a ne ko mi drugi nametne. Cesto moram sebe da branim i ponekad pocnem sebe da krivim da sam sve ja to izazvala, ali jednostavno ne mogu samo presutjeti i reci ma ok je ako nije ok. Ima toga jos mnogo ali da ne duzim.
Drago mi je što ti se sviđaju tekstovi i što te opuštaju. Mnogo ljudi ih čita, što me raduje, ali zbog obaveza koje imam, kao što ih imaju svi ljudi, nisam u mogućnosti da u komentarima dajem savete za konkretne probleme. Nadam se da ćeš i u narednim tekstovima pronaći neke smernice.
Čista savest i miran san, to je nešto sa čim ja idem kroz život. Pokušavam da budem maximalno odgovorna i u datom momentu, zaista, uradim najbolje i najviše što mogu a da time ne ugrozim ni sebe a ni druge. Kada sve ovo imam u vidu, mislim da svi ljudi koji vređaju, ponašaju se grubo i nasilno, pre svega imaju problem sa samim sobom i da ja tu za ništa nisam kriva. Kao i većini, mnogo mi je trebalo da ovo shvatim, prošla sam kroz razne torture vređanja i omalovažavanja i dugo sam razmišljala na način „šta sam to loše uradila da me neko časti takvim rečima i ponašanjem.“ Po prirodi sam mirna, ništa ne radim niti kažem ishitreno a svađe, teške, uvredljive reči i agresivnost sam oduvek izbegavala jer ne umem u tome da se snađem i ponašam :). I kada sam sve ovo sagledala, obrnula, okrenula sa svih strana, shvatila sam da nema potrebe sebe kriviti za tuđe, loše ponašanje. I…oprostim im, pre svega jer je meni tako lakše, a onda im u sebi poželim da pronađu svoj mir, biće im lakše i postaće bolji ljudi.
Hvala Jelena na ovom i svim ostalim sjajnim tekstovima…tako je to kada olovka piše srcem, ali i iskustvom. 🙂
Hvala i tebi Vesna za ovaj komentar, sigurno će nekom biti od koristi. Hvala i za tako lep opis mnog rada, baš mi se sviđa 🙂
Živa istina!Ja sama mogu licno posvedociti da mi se desilo ovo poslednje-pasus-„Najveću strepnju zlostavljač ima od toga da žrtva slučajno ne progovori i otrgne se kontroli. Iz tog razloga koristi svaku priliku da žrtvu u javnosti prikaže kao osobu nižu i manje vrednu, čijim se postupcima i rečima ne može verovati, a ne retko i njeno mentalno zdravlje dovodi u pitanje. Nameštaljkama i lažima se koristi da bi u društvu pokazao svoju zabrinutost i brigu za njeno zdravlje. Tako da i ako bi žrtva odlučila da progovori, on imao argumente za njeno „čudno“ ponašanje i priču..“.A dalje želim reći da se sve to može pobjediti.Vjerujte,sve je moguće,ko god ovo čita..i kojeg je god stepena obrazovanja..Budite hrabri!
Jos jedan odlican tekst i izuzetno PRAKTICAN i AKTUELAN. Na konkretan nacin objasnjavate psiholoske pojmove bez gubljenja vremena na teorije i sto je najvaznije – idete u korak sa vremenom. Hvala Jelena.
Vrlo malo zavisi od drugih….raditi na sebi, posedovati mudrost, dobro procenjivati, ne traziti krivca, biti „gospodar“ svoga vremena…sve su to zivotne vestine, koje, itekako, zavise samo od nas!!!
Odgovornost za naš život jeste naša, i životne veštine mnogo pomažu, ali nije sve do nas…možda niste pažljivo pročitali tekst, pisala sam o ljudima koji krive sebe kada se neko loše ponaša prema njima.
Odlican tekst pravo je uzivanje citati kada se sve rasclani i priblizi nama laicima. Iskreno danas je pravi dragulj privuci pozitivne i zdrave ljude jer je istih jako malo :/
Hvala Sanjalice 🙂
BISI;;Kako predivna i poucna tema, samo tesko sprovesti u praksu ,posebno ono aj cao.Sa kojim se mucim evo poslednjih 5godina.Jako ruzan osjecaj,bolan tezak kada dodjes u situaciju da nije vise to to nakon 25g braka troje djece a odluka pada na tebi samoj u strasnoj dilemi sam.Da li je u pitanju samopostovanje ili odgoj emocije ni sama ne znam? Stranica je odlicna.
Hvala Bisi 🙂
Bolno je i velika dilema, želim vam da je rešite na najbolji način za sve
Jelena, HVALA!!! Baš danas mi je trebao ovaj tekst pošto sam došla od lekara gde se žena izvikala na mene kao niko. Razlog je bio što je mene doktor prozvao među prvima i nabedila me je da sam preko veze… a nisam. Ta vika, taj pogled, ta vređanja… Verovatno je problem što sam mlada i fino izgledam, pa ko bi rekao da sam na redovnoj kontroli na Institutu za onkologiju, posle operacija, terapija, zračenja… Radim na sebi, ali kako me još uvek dotiče ljudska grubost i bezobrazluk!? Znam u teoriji da je njima gore nego meni, da imaju svoje probleme i da treba da im pošaljem Ljubav… ali ne umem da se ponašam u tom momentu kao da me ne dotiče. Mene više nervira to što sam ja krenula da se pravdam, branim… Treba češće da meditiram 😉 Veliki pozdrav! Lj
Lilly drago mi je što je tekst pomogao. I mene dotiču ljudska grubost i bezobrazluk, teško je ostati ravnodušan. Problem je kad to pripišemo sebi pa još pojačamo neprijatnost.
Veliki pozdrav 🙂
Dugo čitam Vaše tekstove i, možda mi je neki i promakao, pa sam htela da Vas pitam da li ste razmišljali o kompleksnim situacijama kada u najbližoj porodici (ili slično) imamo nekoga bilo da je zet, snaja, svekrva, tašta, zaova itd, ko nam nikako ne prija, a nismo u mogućnosti da se udaljimo od te osobe, još manje da reagujemo adekvatno da ne bismo izazvali konflikt za koj ćemo biti optuženi u porodici (odnosi su takvi da šta god kažete, loše po vas). Šta raditi sa jako toksičnim i podmuklo agresivnim ljudima kada ne možete da ih izbegnete?
Čestitke na knjizi i sve najbolje Vam želim, Marija
Hvala Marija 🙂
Nije vam promaklo, nisam o kompleksnim situacijama u najbližoj porodici. To jeste važna tema, imaću je na umu.
Veliki pozdrav
Postovana, upravo te situacije u porodici su pravi izazov za sopstveni razvoj. Jer, nije lako udaljiti se od brata ili sina koji se lose ponasaju prema tebi. Kako sebi u tim odnosima objasniti „ko je kriv?“ jer takvi odnosi nisu slucajni, niti smo ih sami birali. A neminovno od nas zahtevaju da pronadjemo ispravan nacin postupanja. I slazem se sa Marijom – kako god da postupite, pogresili ste…
Izvinjavam se, promakao mi je vaš komentar.
Hvala za lepe reči, drago mi je što vam se sviđa tekst.
Žao mi je što ste u teškoj situaciji, ali ja nisam u mogućnosti da dajem pojedinačne savete u komentarima.
Svaka čast! Baš ono što mi je potrebno u ovom periodu… Uvek sam preispitivala sebe kada neko promeni ponašanje prema meni, ili se jednostavno ne ponaša lepo prema meni (ali je više bilo ove prve situacije) gde sam to ja pogrešila, čime sam ga uvredila, povredila… Dugo razmišljam, opterećujem se time i ne mogu čak ni normalno da funkcionišem i posvetim se drugim stvarima. Sada zapravo shvatam da, jednostavno nekada nije do mene, ako ja odigram fer. 🙂 Relativno skoro sam pronašla stranicu „Emocionalna inteligencija“ i od tada je redovno pratim, kao i ovaj blog. Ne znam koje adekvatne reči bih mogla da upotrebim da opišem koliko mi znače i pomažu tekstovi, a dok ih ne pronadjem, reći ću samo: „Jelena, veliko hvala! Hvala od srca!“ 🙂
Hvala draga Anna, mnogo mi znače ove lepe reči 🙂
Dobra tema.imam bolesnog brata staru majku otac umro.nista sjajno
Smatram to jednim od najvaznijih zadataka u odgoju svoje djece. Cesto cerkici kazem kad dozivi neku nepravdu da iako nije u situaciji da se IZMAKNE LOSEM UTICAJU (sto je najdostojanstveniji izbor ), recimo u skoli, recimo od strane profesora, treba da zna da to nije u redu, da je lose, da to u sebi osudi i nikad ne prihvati kao nesto sto ce podkopati ili zaljuljati nase temelje vjerovanja,rasudjivanja i njeno dragocjeno samopostovanje . Zelim da joj uklonim sve predrasude da bilo ko moze da ima imunitet da se ponasa lose. Niti mnogo stariji, niti neko na visokoj poziciji, niti neko materialno imucniji (sto je danas mjera mnogima ljudske velicine), niko nema ta prava da nas ugrozava, podcjenjuje. Zelim da svojoj djeci budem primjer i potpora koju ce osjecati i kad nisam kraj njih, jer zivot je…dug. Zahtjevati postovanje.Postovati. Svojim stavom ,mislima,rijecju, djelom ,pa i cutanjem. Karakterna osoba (kako u zargonu kazemo za osobu „sa obrazom“,koja ima svoje „ja“, svoje arsine ,nepomucenost) uvijek izaziva divljenje (zavist sigurno) i ima vece sanse da izbjegne zamke zivota. Mnogo toga bih imala reci na ovu temu koja se provlaci u mnogim zivotnim ulogama i situacijama… Kakav poucan tekst. Hvala Jelena. Od prve do zadnje rijeci…
Treba shvatiti da loš stav doživljavamo od loših,negativnih,nesigurnih,ljubomornih…dobar čovek nikad neće biti loš prema nama,čak ako i mi nekada znamo da iritiramo svesno ili nesvesno.Problem je u našoj sumnji koliko vredimo,a baš ti agresivni ljudi imaju problem i napadaju slabije .Tako leče svoje strahove i slabosti.Kad to shvatimo osećaćemo se kako treba. Prvi put kad sam pokazala zube,više iz odbrane nego zbog hrabrosti ,videla sam kako su se vukovi sramno povukli.To je „kvaka“ Aska nije ovca ;))
Aska nije ovca- super! 🙂
Možda je samo pitanje koliko smo spremni da one koji nam nameću osečanje krivice lošim ponašanjem prema nama izuzmemo iz svojih života. Mislim da tu najveću ulogu igra vaspitanje i neke usvojene moralne norme. Ono u stilu žensko si , moraš da trpiš i ćutiš. Sama sam to itekako dobro osetila na svojoj koži, sve dok nije došlo do biti ili ne biti. Bila sam kriva za sve , svaku sitnicu i svaki detalj , kriva do te mere da sam sebe ubedila da bi se svet preporodio kada bih ja nestala. Tek kad sam prihvatila da nemam šta da izgubim sem svog života , koji u tim trenucima i nije imao neki smisao , bila sam spremna i da prihvatim i zablude u kojima sam provela veći deo života . Sada u svakoj situaciji reč kriv zamenjujem rečju odgovoran , prihvatajući samo sopstvenu odgovornost . Niko nije savršen , samim tim nisam ni ja , svako ima pravo na svoje mišljenje i na svoja nepristajanja. Živim svoj život trudeći se da ne povredim one koji prolaze i one koji se zadržavaju u njemu. A ima i jednih i drugih samim tim što ne odlučujemo mi koga ćemo privući , već koga ćemo zadržati.
Mislim da sam konačno na pravom putu 🙂
“ Ne odlučujemo mi koga ćemo privući , već koga ćemo zadržati.“ (Y)
Draga Marmi, ti kad rekneš rekla si, hvala ti za ovaj i sve divne i korisne komentare 🙂
Dobar tekst. Teško je to primeniti u praksi. Kako naučiti voleti sebe, kako naučiti asertivno ponašanje? Vaša koleginica u bolnici u kojoj sam na dužem lečenju smatra da smo sami odgovorni za sve loše što nam se dešava. Da li smo?
Hvala Snežana. Mislim da nismo odgovorni za loša dešavanja, bar ne u potpunosti….ne možemo da utičemo na sve. Jesmo odgovorni za svoje reakcije, i slažem se da nije lako sve to naučiti. Nije lako, ali jeste moguće i jeste vredno truda.
Malo humora: „Sami smo krivi jer smo živi!“ Naravno da nismo odgovrni za sve, jer nismo u mogućnosti sve situacije kontrolisati. Što se tiče asertivnog ponašanja, njega je potrebno konstatntno koristiti i vežbati. Ne deluje uvek, ali od 10 situcija ako se primeni na 9, to je veliki uspeh!
P.S Sebe volite UVEK, jer ste jedinstveni, neponovljivi i svoj najbolji prijatelj.
Draga Jelena, još jedan odličan tekst. Ali dok sam ga čitala, meni se nametalo blisko proživljeno iskustvo: šta sa osobom koja se ne ponaša ružno, nije ni prosta ni neobrazovana, ali se toliko trudila da mi ugodi da ja to više nisam mogla da podnesem. Intuicija mi je vrištala: beži! Šta tu nije u redu?
Hvala draga Biljana 🙂
Nekad i lepa ponašanja mogu da ne prijaju i smetaju, ako su preterana. U redu je da to registrujemo, pa ili ukažemo toj osobi šta nam smeta ili se udaljimo… Ne moramo i ne možemo uvek da postupamo idealno, u redu je da nekad nešto ne znamo i ne razumemo. Dovoljno je da radimo najbolje što znamo i umemo u datoj situaciji.
Draga Jelena, opet odlican tekst! Smatram da je sve stvar samopouzdanja, koje se gradi u porodici, jer ako nekoga u porodici, neguju, zalivaju i paze, taj ce steci dobru osnovu za pravi zivot. Granice se postavljaju u primarnoj porodici, a kasnije se samo nadogradjuju. Nas dve mozemo istu recenicu protumaciti razlicito, ja kao napad na moju licnost, a ti kao savet, mozda neko treci kao ma pusti, bas me briga, ne zna sta prica……
u svakom slucaju, svako treba da gradi svoje samopouzdanje i da jasno postavlja granice…..
Hvala draga Olivera 🙂 za lepe reči i koristan dodatak tekstu.
Draga Jelena, danas sam pročitala ovaj divan tekst i baš danas mi je bio potreban da ga pročitam. Hvala vam, puno znači!
Drago mi je, hvala za lepe reči 🙂
Ovaj text koji sam malopre procitala je tacno proniknuo u moju dilemu. Sve je tako i bas tako kao sto si napisala Jelena. Ali treba biti samo malo odlucniji u onom „äj cao!“ Hvala ti na svim textovima koji nekako dodju u pravo vreme i u pravom trenutku. Lep i veeeeliki pozdrav 🙂
Hvala Mimice, drago mi je što je tekst došao u pravom trenutku. Uzvraćam veeeeeliki pozdrav 🙂
Olaksanje …tako sam dozivela vas tekst,kroz sebe… Hvala…
Drago mi je 🙂
Sjajan tekst kao po običaju! 🙂 Na jednostavan i pitak način objasniš važne koncepte. Svideo mi se deo o realnoj podeli odgovornosti u odnosu. Obe strane imaju svoj deo. Obe greške – preuzimanje potpune odgovornosti (i za postupke druge osobe) ili preterano odricanje od svog dela, vodi nefunkcionalnom odnosu. Hvala za tekst!
Hvala za ove lepe reči, znače mi i drago mi je što ti tekstovi koriste 🙂
Jelena, kao i obično, odličan tekst! Veoma je važno sve što ste napisali i drago mi je što otvarate teme gde ljudi imaju nejasna razmišljanja usled sve te „new age“ filozofije. Lično, sebi dugo nisam priznavala pravo da mi neka ponašanja drugih ljudi ne prijaju. Prebacivala sam sebi kako su moji kriterijumi previsoki, kako sam previše stroga, zahtevna, kako drugi ljudi imaju prava da se ponašaju kako oni misle da treba…I imaju! Ali, i ja imam prava da poštujem sopstveni referentni okvir i da neko ponašanje, prema sopstvenim kriterijumima, procenim kao, za mene, neadekvatno, neosetljivo. Sve u svemu, počela sam više da verujem u sopstvena prava. Inače, Vaš tekst o tome kako „prejake“ reakcije i osećanja u vezi sa nekim događajima imaju veze sa nekim dubokim osećanjima u našem detetu, mi je došao u pravom trenutku i doprineo da sa sobom saosećam, a ne da se osuđujem. Zanimljivo je, i to je zaista važna uloga terapeuta, kako mnoge stvari znamo na racionalnom nivou, ali tek kada ih u prvaom trenutku čujemo od drugih, imaju tako „magičan efekat“. Preterah… Hvala Jelena na odličnim tkstovima! Do skorog čitanja 😉
Hvala Sneška, drago mi je što je tekst pomogao 🙂
Niste preterali, uživala sam čitajući komentar i napisali ste neke važne stvari koje će sigurno još nekom koristiti.
Draga Jelena, moje iskustvo govori da jednostavno nema krivice, nego odgovornosti: ja sam odgovorna za svoj život i ne dozvoljavam da se neko loše ophodi prema meni; ili ja sam odgovorna za svoj život i nisam se lepo ophodila prema tome i tome… i tako se to prevazilazi i ostaje iza nas… sva ostala razmisljanja nas vuku nazad i teret krivice (ili krivljenja nekog) vučemo sa sobom…
Draga Sunčice, slažem se da je odgovornost pravilnija i konstruktivnija reč, i još više- stav. Krivicu sam stavila u naslov baš zato što je mnogi osećaju-bez potrebe.
Niko ne treba da trpi… Skoro sam pročitala kratak tekst o tome da ne treba da trpimo ništa što nas ne čini srećnima, ni posao, ni partnera, i ono sa čim sam se najviše složila, ni društvo. Izbegavajte društvo u kome se loše osećate, šta više u potpunosti ga promenite.
Baš tako Jeko, hvala za komentar.
Draga Jelena, shvatam da bi trebalo postaviti granice…ali kada su one postavljene, rekli ste svoje, medjutim i dalje je Vas stav u manjini kako pobediti onaj osecaj nepripadnosti vecini?
Dobro pitanje Keka, ali ne znam neki kratak i univerzalan odgovor. Možda prihvatiti da je ok biti u manjini…
Mnogi se povode za mišlju “kako zračiš tako i privlačiš“. Ne znam da li su to samo pročitali, pa žele da budu “mudri“, da pokažu kako oni razmišljaju pozitivno. Ja mislim da to nema mnogo veze, da smo svi okruženi raznim osobama i da mi treba da napravimo selekciju ko će biti u našem društvu a ko ne. Ne volim globalizaciju bilo čega. Ne biramo mi uvek ko će nam biti u okruženju, bilo na poslu, u komšiluku… Bravo za tekst, vrlo je realan i naravno, mi jesmo odgovorni da sebe zaštitimo.
P.S. Svi mi želimo sebi najbolje i svi hoćemo da razmišljamo pozitivno, ali život nameće drugačije. Kako bi bio svet lep kad bismo se vodili time “razmišljajte pozitivno, sve će vam biti lepo“ 🙂
Pozitivno je dobro kada do toga dođemo prirodnim putem, kada je to nešto što je autentično naše. Nije dobro kada pokušamo da preskočimo sve faze razvoja i forsiramo sebe da budemo pozitivni. Velika je razlika.
Naravno, slažem se sa vama Jelena. Često nailazim na osobe, pogotovo na fb, kako šire pozitivu i stavljaju pozitivne misli a u suštini ne razmišljaju tako, naprotiv. Mislim da je to zavaravanje sebe. (poznajem lično te osobe) Meni je mnogo važnije da se potrudim da sagledam stvari sa bolje strane i ne mislim da ako je neko loš prema meni, ja sam to zaslužila ili privukla.
Hvala vam 🙂
Šta reći ženi koju muž tuče? Tuče te zato što si svojim mislima i emocijama to privukla? Promeni misli pa će prestati? U osnovi to jeste istina, zbog svojih podsvesnih uverenja ona dozvoljava zlostavljanje, ali da li će joj ovakav savet pomoći? Koliko joj je korisno da na svu muku još i krivi sebe?
Ovo je drastičan primer, ali mnogi ljudi pate i krive sebe zato što veruju da su nekako privukli ili zaslužili nešto loše, umesto da preduzmu nešto da se zaštite ili poprave situaciju.
Tek kada sam procitala ovaj tekst , shvatila sam koliko sam krivila i mucila sebe smatrajuci se odgovornom za svaku budalu koja me je vredjala i matretirala. Bila sam 100 % ubedjena da sam ja jedina odgovorna I da sam ja to privukla. (kako zracis ili vibriras – to i privlacis). Samo kada se setim koliko sam se namucila trazeci u sebu razloge i izgovore za te osobe. Oni nisu krivi – ja sam kriva ! OPRAVDAVALA IH!
Hvala puno na ovom tekstu. Puno mi je pomogao. Vise se ne osecam krivom i odgovornom za njihovo ponasanje.. Kao da mi je pao kamen sa srca. 🙂
Drago mi je što je tekst koristio i sklonio kamen sa srca 🙂
Bože moj, koliko mi je trebao jedan ovakav tekst! Baš danas jer sam još uvijek u šoku od jučerašnjeg verbalnog napada jedne osobe: mislila sam da dobro ne čujem kad sam vidjela kakva količina mržnje i nesnošljivosti izbija iz nje, a nismo nikad bili u sukobu, ne družimo se, nikad nisam ništa ružno rekla o njoj, premda je žena prilično diskutabilnog morala, uskogrudna i ograničenih vidika na svim nivoima (vjerski, politički i sl).. Mislila sam da sam nešto loše napravila, da sam ja nečemu kriva i toliko me potresao taj način „pljuvanja“ po meni da se ni drugi dan ne mogu smiriti, opterećujem se cijeli dan, ali uzrok ne znam. Zato mi je trebao jedan ovakav tekst da shvatim da ipak greška ne mora biti u meni.
Drago mi je što je tekst došao u pravi čas.
Hvala puno na realnoj analizi „svega i svačega u analizi tananih duša“. I sama sam podpala pod uticaj raznih zakona privlačenja,dok nisam uključila sopstvenu analizu, stvar je u granici i to je to.Hvala još jednom
Drago mi je, hvala za komentar.
Nevjerojatno kako se prepoznam u bitnim trenucima u tvojim tekstovima. Hvala ti puno
Drago mi je Mirha 🙂
Draga Jelena, tekst je odličan, sadržajan i koristan. Mene zanima šta je sa ljudima koji vređaju, zašto to čine?
Hvala Zolence 🙂
Iz raznih razloga to rade, to je već druga tema.