Asertivnost: lek protiv nasilnika

Asertivna komunikacija

Asertivnost je nešto što vam u neprijatnim situacijama sa ljudima može mnogo pomoći. Asertivno ponašanje je izuzetno korisno kada želite da se zauzmete za sebe i svoja prava, a pri tom ne povredite druge.

Ne postoji adekvatan prevod za ovu reč a možda najlakše ćete je razumeti kroz ponašanja koja su suprotna od asertivnog: pasivno i agresivno.

Kada se neko ponaša agresivno, on svoje potrebe ostvaruje po svaku cenu, ne vodeći računa o drugim ljudima.

Narodski rečeno to su oni koji gaze preko mrtvih.

Pasivno ponašanje se ogleda u povlačenju pred drugim ljudima i nezauzimanju za sebe. To su ljudi koje drugi, agresivni, gaze na razne načine, zato što ne umeju da se zauzmu za sebe.

Asertivnost je zlatna sredina. Zauzimanje za sebe i svoja prava i potrebe, vodeći pritom računa i o drugim ljudima.

Asertivna komunikacija u praksi

Uglavnom imam dobre i korektne odnose sa ljudima, ali nedavno sam se našla u veoma neprijatnoj situaciji. Verujem da će vam moja priča biti korisna i inspirativna, jer na primerima se ipak najbolje uči.

Naručila sam proizvode od nekog s kim sam pre toga već sarađivala i sve je bilo u redu i korektno. Ovog puta nije bilo tako. Stigli su mi proizvodi sa greškom.

Nisam se uzbuđivala oko toga, jer znam da ko radi taj i greši. Nazvala sam telefonom, rekla da su proizvodi sa greškom i zaustila da pitam kako ćemo to rešiti, ali nisam stigla da izgovorim ništa. Čovek je počeo da viče na mene, šta ja hoću, šta ja mislim, izvikao se i spustio mi slušalicu.

Bila sam u šoku, nisam očekivala tako nešto. Poslala sam mu sms, napisala da nije u redu da viče na mene i da mi spusti slušalicu i pitala kad mogu da očekujem ispravne proizvode. Odgovorio je drsko, da ja njemu pravim problem. Ponovo sam pitala kada mogu da očekujem ispravne proizvode, ponovo je odgovorio drsko. Nakon nekoliko mojih ljubaznih pitanja i njegovih drskih odgovora ( ne znam, zato) napisala sam mu da ne želim tako da komuniciram i zahtevala da mi vrati moj novac.

Tu je nastao obrt. Do tada je pretpostavljam mislio da će lako sa mnom, zato što sam tako fina. Mnogi pogrešno veruju da su fini ljudi glupi i naivni. Asertivnost pomaže da ostanemo fini i ljubazni i kada se zalažemo za sebe i štitimo svoje granice i prava.

I sama sam više puta bila u situacijama da ne umem da izađem na kraj sa nekim ko je agresivan i da se zato što sam fina i ljubazna osetim glupo, naivno i namagarčeno. Izuzetno, izuzetno neprijatno osećanje koje sistematski podriva osećaj dostojanstva i samopoštovanja.

asertivnost
Neki imaju stav i udruženi su, a neki nisu svesni svoje snage i moći…

Foto: Facebook

Tako je bilo sve dok nisam saznala za asertivnost i odlučila da naučim i uvežbam taj stil ponašanja i komuniciranja. Da ostanem dobra i ljubazna prema ljudima a da ne dozvolim da me neko gazi i ponižava.

Nakon moje poruke da zahtevam da mi vrati novac pozvao me telefonom. Malo je spustio ton a zatim ponovo počeo da viče. Opomenula sam ga da ne viče, počeo je da govori o obavezama koje ima, stresovima….smireno sam rekla da ja nisam kriva za to i da ne dozvoljavam da viče. Nekako smo se dogovorili kako ćemo da rešimo situaciju i završili taj razgovor.

Nakon nekog vremena sam mu poslala sms da proverim da li smo se razumeli oko toga kada mogu da očekujem proizvode. Nije mi odgovorio.

Osetila sam se nemoćno i prevareno.  Dodatno sam se zabrinula za to kako će ova situacija uticati na moj posao i prihode. Proizvodi koje sam naručila od njega i uredno platila su mi potrebni da radim svoj posao.

Sutradan sam ceo dan bila neraspoložena i potištena, dan posle takođe. Osećala sam strah, napetost i nemir.

Trebala su mi dva dana da shvatim koliko me je pogodilo njegovo ponašanje. Zaboravila sam u šoku da su i vikanje i spuštanje slušalice agresivni gestovi. Emocionalno jednako bolni kao i fizički udarac. Strah od iznenadnog jakog zvuka je urođen strah. Doživela sam emocionalno nasilje.

I kao i kod fizičkog udarca i povrede, potrebno je preduzeti nešto da se otklone posledice. Prvo što sam uradila je da sam prepoznala o čemu se radi i shvatila da mi treba podrška. Bez obzira na sve što znam, nisam imuna na emocionalne udarce. Kao što ni neko ko se bavi borilačkim veštinama nije imun na fizičke udarce.

I sada, dok ovo pišem, osećam blagu uznemirenost. Događaj je još uvek dosta svež.

Potražila sam podršku od mojih prijatelja na fb. Nisam detaljisala o čemu se radi, samo sam napisala sledeći status:

Da li je neko od vas bio u situaciji da u poslovnom razgovoru, kada ukažete na grešku u usluzi koja vam je pružena, neko prvo viče na vas a zatim spusti slušalicu?
Meni se dogodilo pre neki dan…

Kolega koji se bavi poslovnom psihologijom je napisao:

Da, to je jedan od najgorih događaja u poslovnom komuniciranju – da neko zaposlen negde viče na korisnika usluge. Niko ne plaća ljude, bar u redovnim firmama, da viču na klijente, niti da uopšte ispoljavaju svoja osećanja, koliko god bili frustrirani ili šta već. A da ne spominjem spuštanje slušalice, to je tako nekulturno.

Ovo je vlasnik firme, odgovorila sam, sa kojim sad gledam da što pre završim saradnju. Dogodilo se u sredu, tad sam osetila samo blagu uznemirenost i mislila da sam dobro podnela i da nije strašno. Juče sam bila sva bzvz a danas me stiglo….rešiću ja to sve, i poslovno i emocionalno, samo sam trenutno ne znam ni sama kako…

Kolega mi je postavio sledeće pitanje: Kako te je „stiglo“? Kakva osećanja su se razvila?

-Strah, zabrinutost, poniženost i imam osećaj kao da me je udario.

-I jeste te udario, na neki način, pogotovo sa spuštanjem slušalice što je negiranje sagovornika kao ravnopravnog (otuda ispravno osećanje poniženosti). Ovakve stvari se, na žalost, neretko dešavaju i posle nekog broja ponavljanja naučiš (emocionalno, ne samo racionalno) da nije problem u tebi i da se takve stvari dešavaju nezavisno od toga kako ti postupiš, čak ponekad i od ljudi za koje smatraš da se nikada ne bi poneli tako. Kao kada te neko gurne na ulici, u prolazu, i ne izvini se, nego nastavi dalje kao da je naleteo na granu. Na tvom mestu probao bih da ponovo preživim tu situaciju sa nekim bliskim, kako bi ona dobila drugačiji kraj, ili čak i isti ako hoćeš da se čeličiš.

-Ovo pisanje je već pomoglo i par telefonskih ventiliranja….bukvalno kao fizički udarac sam doživela, nisam mislila da je do mene ali boli pa boli…prolazi i proći će skroz, hvala za podršku.

Još jedna koleginica se uključila sa konstruktivnim komentarom: Kad proradiš te emocije baci se na praktična rešenja. Meni to pomaže, prouči legalne zakonske mehanizme za ostvarivanje svojih prava. Sa takvim nasilnikom ubuduće koristi samo takva sredstva.

Da, to mi je plan. Dobiće jedan kratak i veoma jasan mejl od mene. Hvala za to „kad proradiš emocije“, prija mi da čujem, podržava i neguje

Kad sam dobila dovoljno podrške i dovoljno proradila emocije (pranje prozora i spremanje stana su pomogli takođe da se rasteretim napetosti i neprijatnih osećanja), poslala sam mu kratak i jasan mejl u kom sam napisala da mi je žao što se saradnja koja je lepo počela završava ovako, da me je potreslo to što je vikao i spustio mi slušalicu. Napisala sam mu do kog datuma očekujem da mi isporuči ispravne proizvode koje sam platila i završila sa

Ako ti to ne odgovara ili ne želiš, dalje ćemo komunicirati preko advokata i inspekcije.
Svako dobro ti želim.

 Odgovorio je kratko i malo cinično, na šta se nisam upecala nego sam asertivno ponovila da do određenog datuma očekujem proizvode koje sam platila.

Epilog cele priče je moj status na Fejsbuku koji je glasio ovako:

Sećate se prošle nedelje što sam pisala da je neko u poslovnom razgovoru vikao na mene i spustio mi slušalicu?
E pa samo da vam kažem da je problem rešen.
Kako?
Evo ovako.
Nežnim glasom punim ljubavi sam izgovorila čarobne reči: advokat i inspekcija.

Proizvodi su stigli, ispravni kako što sam ih i ja platila ispravnim novčanicama i tu se saradnja sa nasilnikom završava.

Zauzela sam se za sebe, zaštitila se emocionalno i finansijski, njega nisam napadala niti vređala. To je asertivnost.

asertivna komunikacija

Foto: Mooshuu

Da sam se povukla i uplašila, to bi bilo pasivno ponašanje.

Da sam ga napala, vikala i vređala, to bi bilo agresivno ponašanje.

Ni jedno ni drugo mi ne bi rešilo problem. Agresivnost možda i bi, ali bih ostala sam lošim osećanjem.

Asertivnost je uradila posao i poslužila svrsi.

Srećna sam i zadovoljna što sam se u ovoj situaciji postavila asertivno. Zaštitila sam svoja prava, dobila ono što mi pripada materijalno, u vidu proizvoda. Mnogo veću dobit osećam u emocionalnom smislu. Osećam zadovljstvo što sam zaštitila svoje dostojanstvo. Što nisam dozvolila da me neko gazi i ne poštuje. Osećam ponos što sam to uradila na ljubazan i dostojanstven način.

Dugo mi je trebalo da naučim ovo. Mnogo situacija u kojima sam vežbala asertivnost, u početku trapavo a kasnije sve veštije i elegantnije.

Od osobe koja nije umela da se zauzme za sebe postala sam osoba kojoj govore- ti si za mene sinonim asertivnosti.

Trebalo je vremena, nije bilo lako, ali asertivno ponašanje je jedna od najkorisnijih veština koje sam stekla.

Način na koji komuniciramo sa drugima i na koji drugi komuniciraju sa nama u velikoj meri utiče na to kako ćemo se osećati. 

Ovo je velika istina. Asertivno komuniciranje ne možete naučiti samo čitajući, ali malo teorije je korisno u početku.

Postoje tri stila komuniciranja:

agresivni: insistiranje na  svojim željama i potrebama po svaku cenu, ne birajući sredstva i ne uvažavajući druge ljude. Ne prihvataju NE kao odgovor. „Otimaju“ ono što im treba.

pasivni: povlačenje pred drugima, strah da se izraze želje i potrebe iz straha da će biti odbijeni ili da će povrediti/uvrediti drugog. Ne umeju da kažu NE. Boje se da traže nešto za sebe.

asertivni: zalaganje za svoje želje i potrebe uz uvažavanje želja i potreba drugih. Umeju i smeju da kažu NE kada im nešto ne odgovara ili smeta. Slobodno i ljubazno traže za sebe ono što im treba.

Osobe koje komuniciraju na agresivan način osećaju nezadovoljstvo i neprihvaćenost čak i kada ostvare svoje ciljeve u komunikaciji.

Osobe koje komuniciraju na pasivan način često osećaju nezadovoljstvo i strah  od drugih ljudi.

Osobe koje komuniciraju na asertivan način češće osećaju zadovoljstvo jer način na koji izražavaju svoje želje i potrebe često dovodi do ostvarenja istih, drugi ljudi se osećaju prijatno u njihovom društvu i spremniji su da ih podrže i da im pomognu.

Neka  od uverenja koja stoje iza ovih stilova komuniciranja :

Agresivnost:

„Drugi nisu bitni.“

„Ako popustim drugi će me koristiti.“

Pasivnost:

„Ja nisam bitan.“

„Nemam pravo da tražim nešto za sebe.“

„Drugi će me odbaciti ako  odbijem njihov zahtev.“

Asertivnost: 

„Ja sam bitan i drugi su bitni.“

„Imam pravo da se zalažem za sebe.“

„Drugi će me prihvatati i kada  odbijem njihov zahtev.“

Da biste usvojili asertivno ponašanje i stil komunikacije, neophodno je prvo da dozvolite sebi da se zauzmete za sebe, svoja prava i potrebe. Neophodno je da identifikujete uverenja koja vas u tome sprečavaju i da ih promenite. To ne ide lako i preko noći, ali moguće je.

U tekstu Kako da od osobe koja se boji da kaže NE postanem osoba koja se slobodno zalaže za sebe i svoje potrebe napisala sam

Kada sebi dozvolimo da kažemo NE, ne želim, ne prija mi, ne odgovara mi… tada ćemo te reči izgovarati mnogo lakše. Bez osećaja krivice i griže savesti, bez osećaja da radimo nešto loše.

I tada će naše NE biti podržano i neverbalnim znakovima komunikacije i bićemo mnogo jasniji i uverljiviji.

Asertivnost je i kada ne dozvolimo nekom da nas vređa i napada, kada ne dozvolimo da nas naša ljubaznost čini lakom metom nasilnika.

Odlučila sam da ljubaznost bude moj izbor a ne moja prisila. 

Odlučila sam da budem ljubazna kad god mogu i prema kome god mogu, ali ne po cenu mog mira i dostojanstva.

Ta odluka, i njeno sprovođenje u delo me je dovelo do toga da budem mnogo opuštenija, iz mog života su otišli ljudi zbog čijih postupaka sam se često osećala poniženo, omalovaženo i nebitno. Ostali su ljudi pored kojih se osećam prihvaćeno, poštovano i bezbedno. Vrlo retko srećem ljude prema kojima nemam drugi izbor osim da budem neljubazna, i vrlo retko sam u situaciji da nastupim neljubazno.

Iz teksta Kako mi je neljubaznost pomogla da imam bolje odnose sa ljudima

Asertivnost nije univerzalni lek za sve probleme, ali u mnogim situacijama može mnogo da pomogne.

Nadam se da će vam ova priča i primeri biti inspiracija da i vi, ako već niste, krenete putem asertivnog ponašanja, putem zauzimanja za sebe uz uvažavanje drugih. Vežbajte asertivnost u svakoj prilici koja vam se ukaže zato što se asertivno ponašanje itekako isplati.

O asertivnosti kada se neko loše ponaša prema nama možete da čitate više u tekstu Ko je kriv kad se neko loše ponaša prema tebi?

Još jedan primer asertivnosti u bliskim možete da vidite u tekstu Da li se dobro uvek dobrim vraća?

Način da podržite svoju asertivnost u poslovnim odnosima sam opisala u tekstu Novac i posao-kako smanjiti pritisak

Da li ste vi nekada  doživeli ovakvo nasilje i koji model ponašanja ste primenili tada,  a šta biste danas uradili nakon čitanja ovog teksta? Imate li ideju kako da primenite asertivnost u nekoj aktuelnoj situaciji?

 „Zdravo Jelena. 🙂 Hvala ti sto si me bolje upoznala sa sobom… Imao sam osecaj da mi je sopstvena koza za 3 broja manja. Cesto je pucala po savovima… Cesto neka teskoba, kao da stanjem u kutiji od sibica… Onda sam procitao tvoju knjigu. 🙂  Hvala ti. 🙂 „

„Knjiga Vam je, Jelena, LEKOVITA. Posle „udarne terapije“ čitanja u jednom dahu, sada je čitam kad god imam vremena. Čisto, preventivno, kao vitamine. Da opet nešto ne zaboravim.“

 

Još inspirativnih tekstova sa praktičnim koracima ka lepšem i srećnijem životu možete da čitate u knjizi “Putovanje u središte srca”

Neki od komentara čitalaca:

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

„Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.“

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!“

 

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E plus provizija za Western Union ili devizni račun.

PayPal uplatu možete da izvršite ovde.

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Tagovi: , , ,


Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od deset godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja i ljubavnim vezama. Volim svoj posao i uživam u tome da učim druge ljude da upoznaju i zavole sebe. Volim da podstičem klijente da istraju u ostvarenju svojih ciljeva i raduje me kada čujem da se neko, zahvaljujući između ostalog i meni, oseća bolje u svojoj koži i svoj život živi potpunije i kvalitetnije. Živim u Novom Sadu.

Komentari (48)

  • Bejah pasivni posmatrač u sopstvenom životu prepuštajući dominaciju agresivnosti bitnih činilaca moga življenja. E kad je došlo doklen je došlo , dozvolih sebi da odem na asertivni trening. U potpunom neznanju šta će da me snađe ( asertivnost je bila tek reč kojoj je trebalo dati značenje ) nakon prvog susreta osećala sam se očajno i našla u većem neizlazu nego što sam mislila da jesam. No nastavila sam trenigom i svaki put je bilo sve lakše.
    Dati sebi pravo na nepristajanje , na nepravdanje , na neslaganje , bar meni je pomoglo da stvorim samopouzdanje koje od tad dosta lako branim na svakom nivou.
    Takođe prihvatanje da nismo svi isti i da svako ima pravo na svoje mišljenje doprinelo je stvaranju određenog razumevanja koje je u meni izaziva neku vrstu opuštenosti u smislu sopstvene neodgovornosti za tuđa dela.
    Nebrojeno je primera od tad do dana današnjeg u kojima mi je asertivnost pomogla da ostanem nepovređena. Mišljenja sam da ne bi bilo zgoreg da se pomenuta , slobodno mogu reći nauka, počne upražnjavati kao obavezni predmet u školama.
    Eto , tol’ko od mene 🙂

    • Jelena Pantić

      Hvala draga Marmi za još jedan lep i koristan komentar, sigurna sam da će još nekog podstaći da trenura asertivnost 🙂

    • Jedna od najvažnijih stvari je nepravdanje.Tu grešku i dalje pravim,a vidim da od toga nema ništa pozitivno,samo je još gore.Vežbam,vežbam 😉

  • Mislim da je sve urođeno u nama i da se malo šta da izmijeniti. Ukratko dobiješ na mostu izgubiš na ćupriji.

  • Prepoznala sam se.Vrlo sam Ti zahvalna na ovom tekstu.
    I kad znamo „ne dodje nam“.Zato Jelena piši,podsećaj,opomeni,podržavaj.
    Pozdrav!

  • Baš je divno, ponašati se asertivno! Koliko god vežbali ponekad je veoma teško, ali treba istrajati i veliko mi je zadovoljstvo kad nekog „agresivca“ prinudim da se uljudno ponaša. Hvala Jelena, tekst je divan!

    • Moj karakter trpioca,dobre dušice uglavnom je bio zloupotebljavan u porodici.Polako se razumom menjao.Skoro sam napadnuta verbalno, bez milosti.Po prirodi tiha,uz pomoć znanja o asertivnosti,iako mi je srce drhtalo,odbranila sam se.Druga strana je ostala matirana,a slučajno prisutni zadivljenii mojoj rekcijom i sada pričaju o tome.

  • ČITAM TEKST I U SEBI GOVORIM*TAKOĐE..ISTO,,,I JA UČIM* I ZAISTA „asertivno ponašanje je jedna od najkorisnijih veština koje sam stekla“ 🙂 OD DJETINJSTVA SAM BILA OKRUŽENA UGLAVNOM OSOBAMA KOJE IMAJU AGRESIVNU KOMUNIKACIJU.KAD SAM POSTALA SVJESNA SEBE I SHVATILA DA I JA IMAM NEŠTO DA KAŽEM,VIDJELA SAM DA,DA BI ME NEKO OD NJIH ČUO,MORALA BIH BITI GLASNIJA OD NJIH.TAKO SAM TRAŽILA NAČINA KAKO DA SE I MOJ GLAS ČUJE,A OPET NISAM HTJELA DA BUDEM KAO ONI,JER SE SAMA SEBI TAKVA NISAM SVIDJELA.KASNIJE KAD SAM SAZNALA ZA ASERTIVNOST VIDJELA SAM DA JE U TIM MOJIM POKUŠAJIMA BILO DOSTA ELEMENATA,PA SAM SAMO NASTAVILA DA IH NADOPUNJUJEM.IZ SVAKOG *SUDARA* SA AGRESIVNIM(ja to prevodim kao nekulturnim)OSOBAMA,OSTAJE ISKUSTVO VIŠE.NE USPIJEM BAŠ SVAKI PUT DA IZAĐEM NA KRAJ,ALI KAO I VI,TRAŽIM POMOĆ SA RAZNIH STRANA. DA BIH DOŠLA DO-CIVILIZOVANE KOMUNIKACIJE-DANAS KAD SAM BLIŽA PEDESETIM,NEGO ČETRDESETIM GODINAMA.VIDIM DA SU SE AGRESIVNE OSOBE U MOJIM GODINAMA *POTROŠILE*,PASIVNE OSOBE SU FRUSTRIRANE,JER I KAD VIDE DA BI IM BILO BOLJE KAD BI PROMJENILE NEŠTO,U OVIM GODINAMA JE TO MALO TEŽE,PA SE JOŠ VIŠE POVLAČE SAMI U SEBE.A JA,JA SAM-DOBRO SAMA SA SOBOM-AKO TO NISTE KAD VAS STIGNU GODINE,STAROST UMIJE DA BUDE I TEŠKA I OKRUTNA…SKORO SAM BILA U GRUPI OD PETNAESTAK ŽENA GDJE JE SVAKA ŽENA TREBALO DA IZDVOJI SVOJE DVIJE OSOBINE KOJE SMATRA DA SU JOJ NAJBOLJE.I ŽENE VOLE DA BUDU I UPORNE I VRIJEDNE I TOLERANTNE…A JA SAM NARAVNO ISTAKLA SVOJU ASERTIVNOST,KAO MOJU NAJBOLJU OSOBINU. NEŠTO KASNIJE SAM BILA U PRILICI DA IM POJASNIM I MADA NISAM STRUČNJAK U TOJ OBLASTI, OBJAŠNJAVALA SAM IM NA PRIMJERIMA,BAŠ KAO I VI U TEKSTU.POSLIJE ME JE JEDNA MLADA DJEVOJKA PITALA KOJOM SE PROFESIJOM BAVIM JER JOJ SE ČINI DA MI JE POSAO VEZAN ZA KOMUNIKACIJE I SL.A JA SAM ZAPRAVO GODINAMA NEZAPOSLENA PA SAM ZAPRAVO DOMAĆICA. 🙂 MENI JE TO BIO KOMPLIMENT A ASERTIVNOST JE ZASLUŽNA ZA TO.. 🙂

    • Jelena Pantić

      Draga Vesna, hvala za komentar, drago mi je što vam se svideo tekst 🙂
      Ako možete ubuduće da ne pišete sve velikim slovima, teško se čita i na internetu se to smatra vikanjem.

      • Odličan primer asertivnog ponašanja, mislim na način na koji ste ukazali da na tastaturi postoji Caps Lock. 😉

  • lilijana hadzi pulevska

    Veoma mi se dopao tekst, u vremenu kada je tesko odbraniti se od agresivnih ljudi i ponasanja ,a ja kao osoba ne volim taj nacin komunikacije asertivnost je kao melem na ranu. Treba poraditi na sebi i nauciti decu da se ponasaju asertivno, ja inace umem da kazem postici cilj bez puno zrtava . Pozdrav lep dan Vam zelim.

  • Ima ljudi koji se ne osećaju loše zbog agresivnosti prema drugima.Čak im prija,jer ostale shvataju manje bitnim,ili nebitnim.Treba prepoznati i agresivnost ,koja potiče od straha i tu biti oprezan.Naravno,nije lako prepoznati razliku.U svakom slučaju,asertivnost pomaže i tu se ne može pogrešiti.

  • Draga Jelena, hvala vam puno na ovom divnom tekstu. Ja se pronalazim u pasivnim osobama, jer ne umem da se zauzmem za sebe. Stalno se plasim neuspeha. Vrlo bih volela da naucim asertivno ponasanje i da konacno budem zadovoljna sobom. Da li postoje neki kursevi asertivnog ponasanja i gde mogu da se steknu ove vestine komunikacije. Srdacan pozdrav od mene.

  • Postovana,

    Tekst vam je odlican i vrlo poucan.
    Nazalost, ljudi se sve vise ponasaju agresivno, a da to i ne poimaju kao takvo jer agresivnost, nazalost, dovode samo u vezu sa fizickom manifestacijom.
    Veoma neprijatnu situaciju sam dozivela pre mesec dana pozivajuci broj hitnih slucajeva Vojne ustanove, koju placamo za odrzavanje zgrade. U ponoc je voda krenula u kupatilu da siklja iz ventilacionog otvora i pomoc sam potrazila upravo na pomenutom mestu.
    Covek koji se javio nije uspevao da me razume sta mu pricam i jedva je sklapao misli i recenice i na konstataciju da je pijan poceo je da vice, psuje i na kraju preti kako ce mi doci na vrata da se obracuna sa mnom i mojim muzem jer ima nase podatke (koje dobija po sluzbenoj duznosti) i spustio slusalicu.
    Policiju smo obavestili, kao i Vojnu ustanovu i naravno Skupstinu stanara.
    Od tada sam u prepisci putem mejla sa Vojnom ustanovom, koja je na moje pitanje kako je moguce da im zaposleni piju na duznosti i jos su spremni da prete, odgovorila kako kolega nije bio pijan, nego ima sveze postavljenu protezu zbog koje nerazgovetno govori. o.O
    Pretnje ne pominju, a ja i dalje insistiram da preslusaju i da mi posalju snimak razgovora i zelim da se disciplinski kazni gospodin koji nam je pretio.
    Odgovor nisam dobila ali cu istrajati.
    Umorilo me vise da razni verbalni i fizicki nasilnici uvek prodju nekaznjeno i da misle da mogu da rade sta im je volja.
    Asertivno ponasanje je jedini pravi nacin resavanja konfliktnih situacija u zivotu.

    Pozdrav!

  • Olja Stojanović

    Draga Jelena,

    Slucajno sam negde naisla na nesto „vase“ i dopalo mi se, te sam postala vas „pratilac“, mada to ne praktikujem,

    Mislim da sjajno radite svoj posao, kombinacijom znanja, ljubavli, mere i adekvatnog „rečnika“, odnosno primera ,

    Prica o asertivnost je sjajna, primer odličan, ali znatno bitnije bi bilo, po mom misljenju, da uputite ljude kako da budu asertivni prema sebi bliskima (roditeljima, prijateljima, ljubavnicima, cak i sopstvenoj deci). Naime, toga u privatnim kontaktima ima znatno više, a povrede su daleko bolnije.

    Sa time sam se u životu srela više puta, probleme rešila, ali emocionalne povrede, koje su bile strahovite, jedva sam prebrodila. A neke su ostavile trajne posledice, izazivajuci, primera radi, gubljenje poverenja u osobu, pa cak i „otpisivanje“ odredjene „persone“.

    Razmislite, mogima biste pomogli svojom profesionalnošću, uz sjajan pristup odgovarajućim primerima.

    Srdačno,

    Olja Stojanović

    • Jelena Pantić

      Draga Olja, hvala vam za lepe reči, drago mi je što pratite moj rad 🙂
      Predlog vam je koristan i imaću ga u vidu.
      Veliki pozdrav

    • Draga Olja delim Vaše mišljenje. Živim sa agresivnim emocionalnim nasilnikom. Svakog dana sam izložena emocionalnim udarcima, vređanjem i omalovažavanjem, trudim se da smirim sebe i na kulturan način mu se suprotstavim ali, više puta budem izazvana da se branim vikanjem i pogrdnim rečima i posle toga mi bude gore jer osećam da mi je ponašanje srozano do granice neukusa.
      Najlakše je reći kako treba okrenuti leđa takvoj osobi. To sam čak i probala. Dugo sam se preispitivala u čemu je problem ponašanja takve osobe i shvaila sam da nisam ja problerm, već da dotični ima unutrašnje borbe i konflikte sam sa sobom, razna nezadovoljstva vezana za razne neuspehe sa drugim osobama, poslovima, i bilo čemu drugom ispoljava u kući, tj.ispoljava na meni. Ne pamtim kada mi je rekao nešto lepo, kada je pohvalio bilo šta što uradim, ne sećam se čak ni kako izgledam kada bih se oglednula u njegovim očima, ne sećam se ni kako izgleda kad sa nekim razgovaraš a taj gleda u tebe a ne u televizor. Pitam sebe zbog čega sam ja tu. Tu sam što mi je eto plata 27000, što imam dvoje male dece od po 3,5 god, što sam eto sredila našu kuću, i što sam eto porodična i jednostavna žena.
      U svoj život ne pozivam druge jer imam osećaj da bih opet naišla na isto.
      I zato živim tako. Idem linijom manjeg otpora.
      Ali bar u jednom poštujem sebe, ne dozvoljavam mu fizičku intimnost. Toliko bar sebe poštujem. Rekla sam neka i po tome radi šta hoće jer ne želim da sebe „prljam“

      • Dobro vece.
        Draga gospodjo Mali Princ, u vasem pismu sam pronasla svoj zivot, koji je trajao od 2008 e do okrobra 2014 e godine. Identicna situacija i isti nacin zivota. Ne zelim da ulazim u detalje…
        Medjutim jednog trenutka, valjda od umora i iscrpljenosti vise nisam mogla tako da nastavim…nesvesno je izletelo iz mene, blagim i tihim glasom bez namere da ga uvredim „Ne mozes na takav nacin da me upropastis i unistis. Tako me samo hrabris i dajes snagu da izdrzim i idem dalje.“
        Interesantno je to, da me je cuo. Kao da se probudio iz sna. Prestao je omalozavanjem, psihickim maltretiranjem, vredjanjem…od tog trenutka me je kompletno ignorisao, u oci nije mogo da me pogleda.
        Posle sest meseci nas je napustio i otiso. Hvala mu.
        I ako danas ne zivimo zajedno, pokusavam da zbog dece odrzim kontakt. Tek sad sam shvatila da u stvari nesvesno primenjujem asertivno ponasanje, pri nasoj komunikaciji.
        Rado bi na izreku „Vuk menja dlaku ali ne i cud“ dodala da ima leka za „cud“ a to je asertivno ponasanje.
        S postovanjem, Mars.

  • Današnje iskustvo. Koleginica nije htela da mi da učionicu pod izgovorom da treba da popuni dnevnik. Skrenula sam joj pažnju na to da nemam učionicu, a ona me je uputila na kabinet informatike na šta sam ja rekla da mi ne odgovara jer mi deca sede okrenuta leđima i nemaju gde da pišu. Okrenula se i otišla, a ja sam kada je zvonilo, otišla u njen kabinet. Upala je nekoliko minuta kasnije i počela „onim“ tonom da mi ponavlja istu priču, a ja sam mirno ponovila svoju i nastavila sa radom. Skoro celi čas mi je sedela na času i nešto radila.
    Pomislila sam nekoliko stvari: učionica nije lična svojina, nemam drugu učionicu, deca su važnija od dnevnika, nastava je važnija od hrpe uvezanih papira.
    Na koleginičin povišen ton, prisustvo času bez dozvole, odgovorila sam mirnim tonom, ne popustivši.
    Jesam li ja to bila asertivna? 🙂

  • Vrlo korisna tema
    Nesvesno sam se „okrenuo“ asertivnosti (nisam znao za definiciju) onog trenutka kad sam počeo da govorim ono što mislim ( ne uvek) ali bez straha, bez stida i bez doze agresije.
    Ljudi mnogo bolje „čuju“ šta imate da kažete ako ste asertivni, i manje vas „napadaju“ i ne uvaljuju vam poslove koje ne morate da obavljate.

  • Odličan tekst, moram priznati da se prepoznajem u pasivnom tipu ponašanja i to mi veoma smeta. Mislim da sam takav način ponašanja usvojila u porodici jer se oba roditelja ponašaju po tom obrascu, svaki vid suprotstavljanja oni smatraju svađom i nečim neprimerenim.
    U situacijama u kojima se neko ponaša agresivno prema meni potpuno zablokiram, ćutim, ne ragujem dok to ne prođe a nakon toga proživljavam u glavi po nekoliko puta taj događaj i treba mi dosta vremena da to „svarim“. Posle budem i ljuta na sebe što nisam reagovala kad znam da takvo agresivno ponašanje nije u redu, niti sam to zaslužila.
    Uglavnom, lakše mi je kad znam da se i drugi ljudi susreću sa istim problemom i da postoje načini kako poboljšati tu situaciju pa čak i prevazići.
    Hvala na korisnom tekstu, svako dobro. Pozdrav

    • Jelena Pantić

      Situacija sigurno može da se prevaziđe, mnogi su uspeli. Samo napred, polako, strpljivo i odlučno 🙂

  • Draga Jelena, hvala na ovom tekstu. Mnogo mi se dopao, a i nekako je „naisao“ u pravom trenutku. Volela bih da naucim da budem asertivna. Da li bi ste mi preporucili neku literaturu na tu temu? Cesto se susrecem sa verbalnim nasilnicima i moje reakcije su najcesce pasivne, ponekad uzvratim agresivnim komentarom, ali to ucini da se nakon komunikacije osecam daleko gore nego na pocetku.
    Veliki pozdrav i svako dobro!

    • Jelena Pantić

      Hvala draga Marija, drago mi je što je tekst naišao u pravom trenutku 🙂
      Baš o asertivnosti ne znam šta bih preporučila, „Emocionalna ucena“ Suzan Forvrad mislim da može da bude od koristi.
      Veliki pozdrav i svako dobro i vama

  • Preporučio bih film >In a Better World< koji, između ostalog, obrađuje i temu asertivne komunikacije. Takođe sam primjetio da se, ipak, na agresivnost odreagovalo agresivno " dalja komunikacija će biti preko advokata i inspekcije". Ne znam koliko se ovo može svrstati u asertivnu komunikaciju. Više mi liči na iznuđenu reakciju usled agresivnog ponašanja i odbrane zbog zauzimanja supreriornijeg stava u odnosu na sagovornika izazivajući u njemu osjećanje inferiornosti. (A.Adler) Ovo je moje, ad hock zapažanje, bez nekog pretjeranog analiziranja. Pozdrav

    • Jelena Pantić

      Miloše hvala za preporuku, nisam čula za taj film.
      Agresivno bi bilo da sam vikala i vređala ga, što nisam uradila. Ne vidim šta bi u ovoj situaciji pomoglo osim pozivanja na advokata i inspekciju. Šta bi po tvom mišljenju u ovoj situaciji bilo asertivno? Pozdrav

      • Draga Jelena,
        Vjerujem da i sami znate da agresivno ponašanje nije samo ono koje je manifestno. Takođe, From je pisao o defanzivnoj agresiji. Nego, da ne širim priču, mislim da se pozivanjem na institucionalne „autoritete“ čini tzv. medveđa usluga onome ko se na njih poziva. A zašto? Zato što pojedinac tada u očima nasilnika nije neko ko se suprostavlja agresivnom činu, već se štiti nekim ko je „iznad“ njih i istinski se ne brani već stvara iluziju odbrane. Naravoučenije, treba u razgovoru insistirati bez upliva drugih na svojem pravu, kakvo god to pravo bilo. Opet, to je samo moje skromno mišljenje. Pozdrav

          • Draga Jelena,
            Uradio bih isto do trenutka kada poslovni saradnik ne bi odgovorio na sms. Pokušao bih da dogovirm sastanak na terenu koji bi meni najviše odgovarao( jedan od principa poslovnog komuniciranja) i tamo insistirao da mi proizvodi ili novac budu vraćeni tj.zamjenjeni. Pripremio bih se na bujicu neprijatnih riječi i izliva osjećanja i sve bih to posmatrao kao nečiju zamjenu objekta, ali nikako ne bih vrijeđao ili agresivno nastupao. Ne bih odstupio od namjere da samostalno dođem do cilja. Ukoliko poslovni saradnik ne želi da se sastane, pošao bih na „njegov teren“ i zatražio da se novac/proizvodi vrate. Mislim da je u svemu bitna riješenost i namjera u samostalnoj realizaciji sopatvenog cilja naravno bez ijednog oblika agresivnosti. P.S. U svakom slučaju, nije mi namjera da pametujem već da iznesem svoje viđenje situacije. Pozdrav

  • Jelena, Drago mi je da si uspela da pronađeš pravo rešenje. Nije ti bilo lako. Hvala ti što si podelila i epilog.

  • Poštovanje!
    Imala sam slično ružno iskustvo sa kolegom na poslu – urlanje i pretnje da će mi namestiti otkaz, a sve to jer mu se nije svideo termin zakazanog sastanka. Lik je član Školskog odbora i važi za sivu eminenciju ustanove, a vrlo blizak prijatelj direktora (koji je prisustvovao toj sceni). Kasnije me je direktor pozvao i rekao otprilike: „Jbg, da si bila pametna kad si birala muža, sad ne bi ovo morala da trpiš“. E to me je dotuklo. Toliko sam se loše osećala da sam narednu sedmicu provela na bolovanju. Bukvalno me smrvila ta mešavina fizičkog bola, nemoći da se zaštitim i želje da presavijem tabak i tužim obojicu.
    Kako sam se „oporavila“? Teško, a čini mi se da još nisam skroz zacelila. Posavetovala sam se nadležnom inspekcijom (bez podnošenja prijave) i bukvalno su mi rekli da to nekako ispeglam, jer nije dobro za školu da se povlači po sudovima. U pitanju je mobing, naravno, ali… Konačno sam, teška srca, podnela zahtev direktoru da me razreši dužnosti pomoćnika direktora i vrati u nastavu. Volim taj posao i uživala sam radeći ga i pored stresa koji nosi. Neverovatno je zadovoljstvo kad vidiš da ti je organizacija uspela, a i osećaj da doprinosiš boljitku ustanove u kojoj radiš. Ali… Posle dužeg natezanja i ucenjivanja da će mi smanjiti normu na pola, direktor je pristao jer sam zapretila obojici tužbom za mobing. Onaj lik mi se izvinjavao i moljakao da ga ne tužim, zaboga bio je pod stresom zbog porodičnih problema!? Nisam nikog tužila, nekad je pretnja tužbom sasvim dovoljna, ali ne znam koliko će trajati.
    U međuvremenu je ukinuto mesto pomoćnika, jer se manjio broj odeljenja, pa je direktoru to zgodno opravdanje pred kolektivom, a meni kao neka satisfakcija što sam na vreme otišla. Ali to nije rešilo problem, samo sam se sklonila sa vetrometine.
    Inače, u toj školi jedan od modela ponašanja: je da napadneš, izgalamiš se, odbiješ posao i odeš kući. Posebno izraženo među muškom populacijom.
    Školski psiholog primenjuje rečenice tipa: „Ja se stvarno loše osećam što samo ja radim, a Peri (Miki, Lazi…) koji se deru ne možete ništa.“ Ne znam da li je to asertivnost, jer vidim da se stvarno loše oseća, a i dalje je zatrpana poslom.
    Treći slučaj me je oborio s nogu. Koleginica je nalog direktora odbila rečima: „Jao, pa hvala Vam što ste me se setili, ali znate kako – ne, ja to, ipak, ne bih. Evo dajte taj posao (pa nevede ime).“ I ode kući, a on još stoji zabezeknut.

    Epilo: Prošao raspust, ja se oporavila toliko da u školu ulazim rasterećeno. Zadržavam se taman toliko da ispunim obaveze i bežim kući pre nego što sretnem direktora ili onog lika 🙁

  • Postovana,
    hvala za knjigu, za sve prethodne i buduce tekstove, a posebno za ovaj. Ja sam toliko dugo pasivac da vise ni ne znam sta zelim. Isto kao moja jadna mama koja sada ima dijabetes II, a ja sam prosla pricu sa kancerom. Gore sam nekome napisala da to ponasanje nije urodjeno vec nauceno i sigurna sam u to. Zato sam agresivcu iz porodice najpre uzvratila agresijom sto je dalo nekih pomaka a sada se trudim da budem asertivna mada je to za mene do danas nepoznata rec. Uopste nije lako. Posebno sto sam izgleda tokom godina izgubila sebe i svoje zelje, pa se sad protiv malo cega i borim. Kako da pomognem sebi?

    • Jelena Pantić

      Draga Biljana, hvala za lepe reči. Nije lako naučiti i uvežbati asertivnost, treba vremena i rada, ali moguće je. Pisaću još od tome, nadam se da će vam koristiti.
      Nekad je od koristi i stručna pomoć u učenju asertivnosti, ne možemo uvek sve sami.

  • Ljubi tebe tvoja koleginica sa zakašnjenjem 🙂 Ali bolje ikad nego nikad 😉 Upravo pišem nešto na temu pasivne agresije i setim se da nisam stigla da pročitam ovaj tekst 🙂 Da dodam nešto na temu asertivnosti, odlično se čovek oseti kada se zauzme za sebe na adekvatan način, to potvrđuju i ljudi sa agresivnim i pasivnim ponašanjem. Obuzmete neka milina i pobeda nad sobom i nad nasilnikom 🙂

  • Draga Jelena,
    možda kasno naiđoh na ovu Vašu temu, ali nedavno sam imala „ispit „iz asertivnosti na poslu. 🙂 Posle višemesečnog maltretiranja od strane šefa, upraznilo se radno mesto na višoj poziciji. Umesto da mi ponudi to mesto,za koje imam sve kvalifikacije i prava, on je počeo sa svojom standardnom manipulacijom i ubeđivanjem da ja to mesto ne zaslužujem, a da je čak, pitanje da li ostajem uopšte u firmi, iz isključivo njegovih ličnih razloga, koje nemaju veze sa tim kako ja obavljam svoj posao. Prosto, rešio je da mi ne produži ugovor samo zato što mu se lično ne dopadam. Iako sam mesecima ćutala i trpela očigledno maltretiranje, u strahu da ,kao početnik, ne ostanem bez posla, u ovoj situaciji , prosto kao da sam izašla iz svog tela, kao da je to za trenutak bio neko drugi, a ne ja, rekla sam mu sve šta mislim o njemu i njegovom ponašanju, da znam koja su moja prava kao zaposlene i da zaslužujem jednak tretman kao i sve ostale kolege- ni bolji ni gori, nego jednak. Rekla sam mu još da on kao direktor treba da donese odluku, a da ću ja u zavisnosti od te odluke dalje reagovati u skladu sa zakonom. On je bio, malo je reći, zatečen.

    Uglavnom, ne samo da nisam ostala bez posla, već sam preusmerena na bolje radno mesto, daleko od njega-nasilnika. Osećaj koji sam u tom trenutku imala, ne može se opisati rečima, to je bilo u naletu adrenalina…Inače važim za smirenu osobu koja voli skladne odnose sa drugima i izbegava konflikt kad god je to moguće. Sada, posle par dana, stiglo me je osećanje tuge što sam uopšte došla u tu situaciju, osećam se kao da je neko na meni pokušao da izvrši nasilje i razmišljam čime sam to zaslužila, kojim svojim ponašanjem?
    Ono što je najbitnije je da sam se na vrlo jasan i otvoren način suprotstavila nasilniku, zauzela se za sebe i izborila se.
    Hvala Vam što pišete o ovakvim stvarima i svakodnevno nam potvrđujete da nismo sami i pomažete nama, osetljivim bićima da lakše podnosimo svoju različitost u ovom, sve agresivnijem svetu.

    • Jelena Pantić

      Draga Jelena, nikad nije kasno za ovako lepe i moćne primere. Bravo za hrabrost i hvala što ste ovde podelili priču, sigurna sam da će mnogima biti od koristi.

Ostavite odgovor

Predavanja, radionice, seminari...

Želiš moju podršku na putu ka lepšem i srećnijem životu?

Ne propusti nove tekstove

Pratite me na
društvenim mrežama:

© 2017 Jelena Pantić. Sva prava zadržana | Izrada sajtova Zequester | Ovaj sajt hostuje MyCity Hosting