Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima

Volim da budem ljubazna prema ljudima, i volim kada su drugi ljubazni prema meni. Ljubaznost nas ne košta ništa, a mnogo donosi. Donosi prijatnije i kvalitetnije odnose sa drugim ljudima. Donosi mnogo malih zadovoljstava i lepih trenutaka. Ljubaznost nije samo kada govorimo jedni drugima lepe reči i kada činimo jedni drugima lepe gestove i usluge. Ljubaznost je i kada na lep način ukažemo drugoj osobi da nam nešto smeta ili ne prija. Ljubaznost nije prihvatanje svega što nam neko kaže i činjenje svega što neko traži od nas. 

Ljubaznost je i kada na lep način ne prihvatimo nečiji zahtev ili molbu.

Koliko god je besplatna i naizgled jednostavna, premalo je ima među ljudima, i zbog toga zaslužuje mnogo tekstova. Da nas podsećaju koliko je važna, korisna i potrebna. Svakog dana uživam u ljubaznim gestovima drugih ljudi, i svakog dana koristim svaku priliku da budem ljubazna prema nekom. Vrlo retko imam konfliktne i neprijatne situacije sa drugim ljudima. Vrlo retko, ali se ipak dešavaju, kao što se dešavaju svima.

 

Uglavnom uspevam da ih rešim na zadovoljavajući način, ili bar na način koji nije previše neprijatan. I dobro se osećam zbog toga.Mirna sam i stojim iza svojih postupaka i reči. Volim što sam takva. Uglavnom. Sada mnogo manje, ranije mnogo češće sam trpela neprijatnosti zbog ove svoje osobine i stava. Znate i sami da svakakvih ljudi ima, da se svakako ponašaju i da svašta sebi dozvoljavaju. Mene je ljubaznost sprečavala da kažem šta mislim i osećam, povlačila sam se da ne bih bila neljubazna i neprijatna i u sebi gomilala nezadovoljstvo.

Shvatila sam to u nekom trenutku i shvatila da je vreme da se nešto menja. Pošto ne mogu da menjam druge ljude i njihova ponašanja, bar ne direktno, shvatila sam da je potrebno i za moje dobro da menjam neke svoje stavove i ponašanja.Ne da odem u drugu krajnost i postanem drska i neljubazna, nego da dozvolim sebi da, kada procenim da je neophodno i za moje dobro, ne budem ljubazna. Da dozvolim sebi da budem direktna i kada vidim da neko igra na kartu moje finoće i ozbiljno narušava moje lične granice i moje dostojanstvo, reagujem onako kako osećam, a ne onako kako fina, ljubazna i dobra osoba „treba da reaguje“.

Odlučila sam da ljubaznost bude moj izbor, a ne moja prisila. Odlučila sam da budem ljubazna kad god mogu i prema kome god mogu, ali ne po cenu mog mira i dostojanstva.

Ta odluka, i njeno sprovođenje u delo me je dovelo do toga da budem mnogo opuštenija, iz mog života su otišli ljudi zbog čijih postupaka sam se često osećala poniženo, omalovaženo i nebitno. Ostali su ljudi pored kojih se osećam prihvaćeno, poštovano i bezbedno. Vrlo retko srećem ljude prema kojima nemam drugi izbor osim da budem neljubazna, i vrlo retko sam u situaciji da nastupim neljubazno.

Nedavno sam imala priliku da proverim dokle sam stigla u svom ličnom razvoju i koliko stvarno volim sebe. Dobila sam mejl od osobe sa kojom sam kratko sarađivala, nisam bila zadovoljna, tačnije bila sam veoma nezadovoljna, ali „fina“ kakva sam bila nisam joj to rekla. Samo sam neodređeno rekla da nemam potrebu za njenim uslugama i da ću se javiti ako mi ponovo zatrebaju.

 

Njen mejl počinje sa „draga Jelena“ i prepun je uvreda i optužbi na moj račun. Par puta sam pročitala taj mejl sve ne verujući da je stvarno sve to napisala i dala sebi za pravo. Prvo sam mislila da ne odgovorim uopšte, jer vidim da žena živi u nekom svom svetu i da je 100% uverena u sve to što je napisala. Nisam se osećala potpuno zadovoljno sa tim da ne odgovorim ništa, nisam imala mira, pa sam odlučila da ipak odgovorim.

Fina, lepo vaspitana i ljubazna kakva jesam, počela sam mejl sa „draga….“ i odmah izbrisala jer sam osetila koliko je to drastično lažno. Prepravila sam na „poštovana…“ ali ni to mi nije išlo. Osećala sam kao da na neki način gazim sebe. Ženi sam uredno platila usluge iako nisam bila zadovoljna, ništa joj ne dugujem, a ona sebi daje za pravo da me uznemirava i vređa.

Moj vrlo kratak odogovor sam počela sa „ne mogu da kažem ni draga ni poštovana zato što za mene niste ni jedno ni drugo.“ Napisala sam još nekoliko rečenica o tome kako mislim da je vrlo drsko i bezobrazno to šta i kako mi je napisala i da nema prava na to. I završila mejl. Odgovorila mi je ponovo ljutito i napadački, ali nisam se dalje upuštala u raspravu. Ne vidim svrhu. Ona misli to što misli i to je njen problem, čim je imala potrebu da mi piše. Moj problem nije. Pogotovo nakon što sam odgovor njoj počela na krajnje neuobičajen način.

Ova prepiska se odigrala pre desetak dana, a razlog zašto pišem ovaj tekst je to što me od tada drži osećaj zadovoljstva i ponosa kad god se setim situacije i toga kako sam odreagovala. Zadovoljna sam što sam se zauzela za sebe i nisam dozvolila da me ljubaznost spreči da se zauzmem za sebe i ne dozvolim nekom da me vređa i napada. To ne znači da ću baš svakom napisati ili reći baš sve što mislim i što mi se ne sviđa. I dalje ću mejlove nekim ljudima počinjati sa „draga“ ili „poštovana“ iako to ne mislim baš u potpunosti. Red je, i nije moje da prevaspitavam ljude. To samo znači da sada više verujem sebi da ću, ako se ponovo dogodi da neko vrlo ozbiljno i grubo povredi moje lične granice, reagovati sa ljubavlju prema sebi. Zaštitiću sebe kao što bih zaštitila i neko dete. Neću napadati nikog, neću vređati, ali neću ni dozvoliti da mene neko vređa i napada.

 

Umesto da se pitam zašto neki ljudi rade to što rade, zašto su grubi, drski, neljubazni, trošim svoje vreme na neke lepše i konstruktivnije teme. Ne znam zašto su takvi i zašto se tako ponašaju, i ne zanima me. Znam samo da ima mnogo dobrih i dragih ljudi sa kojima volim da provodim vreme, i znam da kada vodim računa o sebi i štitim sebe kada je to potrebno, imam više vremena i energije za njih. Imam više dobrog i lepog da dam drugima.

Ljubaznost je divna sve dok je naš izbor, a ne naša prisila. Divna je sve dok zbog nje ne propustimo da se zauzmemo za sebe i ne dozvolimo nekim ljudima da nas vređaju i povređuju.

Iz knjige Putovanje u središte srca

Sjajna knjiga, pravi melem

Srbijanka Jović

„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“

Jelena Veljković

Želite da:

  • više volite sebe
  • povećate svoju emocionalnu inteligenciju
  • ulepšate i obogatite svoju svakodnevicu?

Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!

Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.

U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:

  • ljubav prema sebi
  • odnosi sa drugim ljudima
  • srećan život
  • emocionalna inteligencija
  • asertivnost

Ne znam šta mi je….znam da treba da krenem napred, da smišljam šta dalje, ali ne mogu….

To je normalno, treba ti emocionalni detoks, još uvek ti je sveže to loše iskustvo.

Aha! Jeste! To mi treba! Kako se to radi?

Maksimalno neguješ i podržavaš sebe, koristiš svaku priliku za to. Odmaraš se dovoljno, daješ sebi vremena da obradiš iskustvo, ne žuriš…krenućeš napred kad budeš spremna…

Iz knjige „Putovanje u središte srca“

 

Postoje različiti načini, vežbe i tehnike da popravimo raspoloženje i da podržimo sebe.
Nisu svi ti načini dobri za sve ljude i za sve prilike.
Ako vam je nešto pomoglo u jednoj situaciji, ne znači da će i u drugoj biti od koristi.
Zato je izuzetno važno pitanje, koje mnogi zaborave da postave sebi – šta mi sada, u ovom trenutku treba?

Odgovor može da bude sada mi treba:
-mirovanje
-aktivnost
-društvo
-samoća
-čitanje
-muzika
-zabava
-plakanje
-…………

Ako vam treba mirovanje, a vi terate sebe na aktivnost jer piše u knjigama da aktivnost popravlja raspoloženje, radite protiv sebe.
Ako vam treba samoća a svi kažu da društvo popravlja raspoloženje, radite protiv sebe.
Naše potrebe se menjaju, nekad čak iz sata u sat, nekad i brže.
Ako ste imali potrebu za samoćom i zadovoljili je, prirodno će se javiti potreba za društvom.

Veliki gest ljubavi prema sebi je kada više puta u toku dana sebi postavite ovo moćno pitanje- “šta mi sada treba?”

Nekada svoje potrebe ne možemo da zadovoljimo istog trenutka.
To je u redu, dovoljno je da ih samo priznamo sebi.
To je mnogo bolje nego da ne obraćamo pažnju na svoje potrebe.
Ili, još gore, da krivimo sebe što imamo potrebe.

 

Autorka Jelena Pantić je psiholog, sa više od 15 godina iskustva u podučavanju i praktičnoj primeni psihologije. Specijalizovala se za razvijanje emocionalne inteligencije, ljubavi prema sebi, samopouzdanja i asertivnosti.

Prema rečima  čitalaca, ima jedinstven dar da stručne termine objasni jednostavno i razumljivo. Lagano i nenametljivo će vam ukazati koliko toga jeste u vašoj moći, i šta sve možete da preduzmete da svoj život živite lakše i lepše.

Neki od tekstova iz knjige koje čitaoci najviše vole su:

  • Ko su ljudi sa sjajem u očima?
  • Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima
  • Moć ranjivosti
  • Ljubav prema sebi- šta nije i šta jeste?
  • Kako deca koja smo nekad bili utiču na naš život danas

Komentari čitalaca:

Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.

Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put. Hvala od srca❤

Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.

 

Ja je nosim uvek uz sebe,baš kao vodič kroz život!

 

Otišla na more. Ponela dve knjige iz biblioteke, one, brzo čitljive i brzo ih pročitala. I TVOJU… Evo, čitam od jutros i suze mi cure od neke unutrašnje sreće. Svakom reči me takneš tamo gde treba. Ova neće biti brzo čitljiva. Ova će se čitati uvek, na svakom mestu, a posebno onda kada mi je teško. Hvala ti što postojiš. Postojala bih ja i bez tebe, ali, ovako je nekako lakše. Izvlačiš iz mene ono lepo i dobro. Stavila bih smajlija koji plače, ali nema onaj koji plače od unutrašnje sreće.

 

Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim ?
Nakupila sam se energije za sto godina!?
Svaka Vam čast ?
Tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! Ljubomorno je čuvam! ?Mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje ?

Hvala Vam ? ”

 

Izdavač: Jelena Pantić

Broj strana: 230
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 21 cm
Godina izdanja: 2017.

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena: 1670 din (besplatna dostava) plaćate kuriru prilikom preuzimanja.

Knjige za lepši život

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

21 thoughts on “Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima”

  1. Draga Jelena, pročitala knjigu i pratim Vas već neko vreme i jako mi se dopada razmišljanje, smernice i stavovi. Ovde moram nešto da dodam – prvi kontakt, kada niste bili zadovoljni uslugom, da li ste mogli da to podelite? Na taj način dajete osobi vrednu informaciju kako bi eventualno mogla da popravi svoje usluge u nekom narednom periodu. Na toj osobi je naravno da li će ili ne prihvatiti sugestije. Pišem ovo jer baš i ja to učim, kao neko ko se bavio regrutacijom i sada odgovara na puno studentskih ponuda za saradnju, nalazim da je iskrenost zašto nekog odbijamo, ili nismo zadovoljni uslugama, zaista najbolji način jer iskreno, mada subjektivno, dajemo smernice da neko bude bolji.

    Odgovori
  2. Draga Jelena, citam Vas i pratim ali evo da sad prvi put da prokometarisem. Ja mislim da zabuna oko ljubaznosti nastaje pre svega sto smo mi nenauceni ili zaboravimo na prvi korak: biti ljubazan prema sebi. Kad naprvimo taj korak nece biti potrebe da se preispitujemo ni oko jednog narednog. Zelim vam jedan uzbudljiv dan. Sanja

    Odgovori
  3. Draga Jelena, ovaj primer zvuci kao verbalno nasilje te osobe i dobro je sto ste se sklonili, svi treba da se sklone takvih osoba. Hvala Bogu pa u mejlu imamo opciju da blokiramo neciju adresu, eto to uradite. 🙂 I dok njih jede sobstvena pakost, zivot se srecno nastavlja za Vas i nas ostale…

    Odgovori
  4. Super draga Jelena. Vidim sebe u ovom tekstu. Znam, da nije u redu kako mi se pojedinci obracaju. Ali u tom momentu, kad mi neko kaze nesto, sto mi ne prija, ja zablokiram, ne nadem odgovor ili je moje ponasanje onda smesno, nije spontano. Nisam jos sigurna na ovom podrucju. Karmen

    Odgovori
  5. Sjajan tekst! Izgleda da se većina ljudi pronalazi u Vasim recenicama.. 🙂 Najvaznije je biti asertivan u komunikaciji, nikako ne trebamo biti pasivni i jos gore agresivni, ukoliko nas sagovornik isprovocira.. Volite sebe i Sebe ce voleti Vas! :)))

    Odgovori
  6. Uuu sjajan tekst! Skoro sam imala neku situaciju gde sam bas mozgala o ovoj temi i u potpunosti se slazem se Vasim misljenjem! Nisam konfliktna osoba i jos uvek se ne snalazim najbolje u situacijama gde itekako imam pravo da zastitim sebe, ali sam sve bolja i bolja 🙂
    Jos jednom odlican tekst! Lep pozdrav 🙂

    Odgovori
  7. Odlican tekst.Stalno sam u slicnoj situaciji,kao trgovac imam kontakt sa ljudima,nazalost ljubaznost i kultura kao da polako nestaju.Volim biti ljubazna i volim kada naidjem na ljubazne ljude.Necete verovati ali sam imala situaciju da sam bila napadnuta zbog ljubaznosti.Napadnuta sto sam imala osmeh na licu i obratila se musteriji sa „dobro vece,izvolite“,danima nisam mogla doci sebi zbog toga.Zasto ljudima smeta ljubaznost?

    Odgovori
    • Postovana Ivana, imam potrebu da Vam odgovorim, tj. da Vam pruzim podrsku. U jednom periodu primetila sam da su trgovci neljubazni, da nisu nasmejani, ne svi, ali vecina,… cak sam i razmisljala da u knjigu utisaka ostavim poruku nadredjenima da bolje vode racuna o svojim zaposlenima jer jedino tako ce oni moci biti ljubazni i prema kupcima, s obzirom da su cesto pred kupcima prepricavali probleme, u smislu ako imaju previse posla ne stizu da budu i na kasi i da raspakuju robu,…. U jednom momentu sam prestala da im se sa osmehom javljam, cak sam i razmisljala neko vreme sto je sad ta osoba bila neljubazna i nervozna prema meni . Medjutim, shvatila sam da to ne zelim, da to nije moja priroda, tako da sam pocela ponovo sa osmehom da se javljam…ko uzvrati isto ili slicno-super, ko ne uzvrati isto ili slicno-super 😀 I pocela sam sve cesce i cesce da nailazim trgovce koji su nasmejani, ljubazni, komunikativni i uvek im kazem da su vrlo ljubazni. Tako da samo nastavite da budete nasmejani i ljubazni! Mislim da su u pitanju neka licna nezadovoljstva i nema to veze ni sa Vama ni sa mnom,…ovo je naravno moje misljenje iz mog iskustva! Pozdrav 🙂

      Odgovori
  8. Odličan tekst. Vrlo često sam bila u situaciji da prema nadmenim osobama trebam i moram biti ljubazna, ni malo lijep osjećaj.Zapravo to me baš mučilo. Sada ne, nije mi više okruženje takvo i sve je drugačije kada nisi zaposlen i kada možeš birati društvo.

    Odgovori
  9. Jos uvek ucim kako „adekvatno“ da zastitim sebe u situacijama kada sam „izazvana“ a naucena da kurtoazno nastupim. Tekst sjajan. Voleti sebe nije greh, vec jako bitna stvar za nase srce i dusu…

    Odgovori
    • Hvala Maja. Polako, naučićete….stav da voleti sebe nije greh već jako bitno za srce i dušu mnogo olakšava promenu 🙂

      Odgovori
  10. Imala sam isti problem mada mislim da ga jos uvek imam ali u manjoj meri.Hocu reci da sada kada bi trebalo da odgovorim neljubaznim osobama istom merom ja ponekad prosto zanemim ,ostanem bez teksta jer ne verujem kakvi su ljudi postali i na sta su sve spremni.A ponekad kad vidim da je tesko i da samo iscrpljujem sebe ja se distanciram od takvih i onda mi je mnogo bolje,ali imam problem kad ne mogu da izbegnem takve ljude,ljude sa kojima radim ili koje moram da vidjam silom prilika.Pitanje je kako tada pomoci sebi.

    Odgovori
    • Dobro je pitanje ali odgovor je malo duži….najkraće- prihvatiti da nešto nije do nas, ne shvatati lično i dati sve od sebe da se zaštitimo.

      Odgovori
  11. pozdrav jelena,pisem vam prvi put.svidja mi se vas stav po pitanju ljubaznosti,doskora sam mislila da je ljubaznost biti fin,kulturan prema drugima osobama,shvatam da je bolje biti ljubazan,nego biti bahat u ophodjenju.danas ljudi zaboravljaju sta je zahvalnost,ljubaznost,lijepe rijeci kao izvini,hvala itd.volim ljubazne osobe,trudim se biti takva u ovom brzom tempu zivota.veliki pozdrav za vas od milice

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *