Razlikujemo se po tome šta volimo i šta ne volimo.
Ja na primer mnogo volim da pričam o emocijama i emocionalnoj inteligenciji, a još više volim da učim ljude kako da sva ta znanja primene u svom životu.
To baš, baš mnogo volim. Volim da držim radionice na kojim se u opuštenoj atmosferi, često i kroz smeh i zabavu, bavimo važnim životnim pitanjima i stičemo važne veštine za življenje lepšeg i srećnijeg života.
Srećna sam i uživam dok vodim radionice, i posebno me raduje kada mi se učesnici javljaju nakon radionice, da im kažu šta su sve primenili i koliko im je to olakšalo i ulepšalo život.
Bavljenje organizacijom ne volim i to mi oduzima dosta energije. Delom zato što je to zahtevan posao, a delom i zato što ne uživam preterano u tome.
Sećam se kako sam pre desetak godina vodila radionice sa još dve koleginice, koliko sam uživala u tome i koliko sam bila svesna kako ne volim sav taj posao oko organizacije.
Pomislila sam kako bi bilo lepo da neko sve organizuje, ja dođem i radim moj, psihološki deo posla i uživam maksimalno.
Nije prošlo mnogo vremena i ukazala mi se baš takva prilika. Vladimir Majstorović iz agencije Srma me je angažovao za vođenje poslovne obuke, u okviru koje sam imala dovoljno prostora da organizujem onako kako mislim da je najbolje i da polaznicima prenesem maksimum znanja i veština. Taj angažman je trajao par godina i doneo mi mnogo toga lepog i korisnog. Pored lepih prihoda, dobila sam i iskustvo da me poslodavac ceni i poštuje, da pohvali moj rad i posvećenost, da ceni znanje iskustvo i veštine koje imam. Lepo je znati da ima i takvih poslodavaca.
Pre nego što vam otkrijem taj jednostavan trik koji mi pomaže da ostvarujem svoje želje, želim da vam ispričam još dve priče.
Prva je kad sam pre skoro dve godine tražila stan. Razmišljala sam o tome kako me mrzi da gledam oglase i da obilazim stanove i palo mi je na pamet da možda pre toga napišem status na fb misleći ko zna, možda i uspem tako da nađem stan. A kad već pišem, dala sam sebi oduška i napisala sve što želim. Opet misleći, ništa me ne košta, najgore što može da se desi je da ne pronađem stan na taj način.
Ovako je izgledao taj status:
U septembru mi je u planu i programu da idem tamo amo sa mojim koferčićem, tako da mi za oktobar treba neki lep stančić, namešten, sa veš mašinom, poželjno i terasicom i blizu Dunava i keja. Važno mi je i da su vlasnici stana normalni ljudi, saradljivi, ko je bio podstanar zna o čemu pričam.Ako neko zna za tako neki lep stančić u kom će mi biti lepo i prijatno da mogu lepo i opušteno da postojim neka mi piše u inbox.
Fala vi unapred 🙂
Nije prošlo desetak minuta, javila mi se jedna fb drugarica i rekla da misli da može da mi preporuči nešto što bi mi baš odgovaralo. Mama njene drugarice izdaje stan, povezaće nas.
Otišla sam da vidim stan, upoznala finu tetka Anu i kad sam ušla u stan…istovremeno sam pomislila kako je predivan, baš za mene, lepo namešten, sa pogledom na Dunav…i kako sigurno košta ko zna koliko, ali svakako mnogo više nego što meni budžet dozvoljava. I već pomislila kako ću se ljubazno zahvaliti, kad mi je rekla da neće taj stan da izdaje svakom, to je stan njene ćerke….i cena je simbolična. Uklapa se u moj budžet 🙂
Evo već skoro dve godine sam u tom stanu, lepo mi je, tekstove pišem pored prozora koji gleda na Dunav i Frušku goru….milina 🙂
Treća priča je o tome kako sam želela da pišem o psihologiji, da napišem knjigu o tome i da ta knjiga pomaže ljudima da žive lepše, lakše i srećnije. Kada sam počela to da želim, psihologija nije bila toliko popularna, i ta moja ideja je izgledala pomalo kao naučna fantastika. Ali nastavila sam slobodno to da želim, i pravila male korake ka tom cilju.
Znate da je nedavno iz štampe izašla moja prva knjiga „Putovanje u središte srca“ u kojoj su tekstovi sa bloga. Znači, još jedna želja ispunjena.
Ovo su samo tri priče, imam ih još mnogo. Mojih i tuđih. Mnogo lepih priča o tome kako se želje ispunjavaju i snovi ostvaruju.
Koji je to jednostavan trik koji mi pomaže da ostvarujem svoje želje?
Paaaa…..trik je u tome da slobodno želimo.
To je prvi korak ka ispunjavanju želja.
Mnogi ljudi u startu otpišu svoje želje zato što veruje da su neostvarive. Niko to još nije uradio. Ili neko jeste, ali ja to ne mogu…
Slobodno želeti nas ništa ne košta. Najgore što može da se desi je da želju ne ispunimo. Pokušamo pa ne uspemo.
I? Mnogo je bolnije gušiti sebe i svoje želje, nego doživeti neuspeh.
„Za dvadeset godina ćeš biti više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi.“
Mark Tven
Iz neuspeha možemo svašta da naučimo.
Kad gušimo svoje želje, gušimo sebe.
Nije dovoljno samo želeti, ali biti svestan svojih želja jeste prvi i neophodan korak ka ostvarenju.
Ne ispunjavaju se sve želje, ne uspevamo u svemu, ali, mnogo je lakše kad znamo da smo dali sve od sebe i nismo uspeli, nego kada trošimo energiju na potiskivanje nečeg što je toliko prirodno.
Potrebno je i raditi da bi se neke želje ostvarile, učiti, korigovati sebe, ulagati vreme i energiju….sve su to neophodni koraci ka ostvarenju želja, ali bez prvog, bez da poželimo nešto, šanse su mnogo, mnogo manje.
Šta bi bilo da sam, kada sam tražila stan, „bila realna“ i u oglasima tražila stanove koji se uklapaju u to koliko mogu da platim? Da sam mislila kako je bezveze da na fb fantaziram o stanu sa pogledom na Dunav koji izdaju fini ljudi?
Ništa strašno….samo ne bih živela ovde gde sad živim i gde mi je lepo…živela bih u nekom stanu koji mi manje odgovara.
I da sam „bila realna“ po pitanju posla, ne bih „gubila vreme“ na fb, vodila stranicu, postavljala tamo neke citate, pisala tekstove.
Da sam „bila realna“ ovaj blog, koji je mnogima izvor podrške ne bi postojao. A ja bih bila tužna i nezadovoljna naučnica.
Sva sreća pa „nisam realna“ nego slobodno želim, i naravno, vredno radim (učim, grešim…), pa sada uživam u tome što radim ono što volim i na taj način podstičem i inspirišem mnoge.
Zapisivanje mnogo pomaže. Ništa ne košta, i ne možete ništa da izgubite…osim nezadovoljstva 🙂
Učinite gest ljubavi prema sebi, i počnite da vodite dnevnik želja. Svakog dana, ili kad poželite, zapisujte slobodno sve što u srcu osetite da želite. Slobodno.
Iz knjige „Putovanje u središte srca“
Uvek se na kraju dana vratim u tvoju nesavršenost i srećna sam što postoje takvi…sve najbolje u ovom i danima koji dolaze..:)
Hvala Ružice 🙂
Prelepo…prelepo…prelepo!!! Zamisli kad sam JA ostala bez komentara 😉 Ali, ima nešto što ću za sebe da zapišem!!!
P.S. HVALA 😀
Molim, drago mi je što ti se toliko svideo tekst 🙂
Odusevljena tekstom, sve pohvale :-)…Sloboda I samo sloboda, bez granica pozeleti, nesto se ostvari nesto ne,ali svakako je lep osecaj I da se nesto toliko nemoguce moze ostvariti :* 🙂
P.S. Odavno sam vec pozelela „nerealnu“ zelju 🙂
Hvala Sju 🙂
Velike su mi zelje ,mislim….steta da tako mislim…treba da zelim ,bas te velike zelje …pa da krenemo …unapred se radujem bajci koja me ceka !
Ništa nas ne košta da želimo velike želje i sanjamo velike snove 🙂
Pa da….trazi i dace ti se 🙂 Hvala Jelena sto si me podsetila na to. 🙂
Tekst me je podsetio,želje služe da bi se poželele i da bi se ispunile,između toga je samo jedan znak,znak snage kojom se želja poželi,želja ima energiju,samo joj treba dati vetar u leđa,tako da pod hitno ću nešto poželeti!!! Hvala na podsećanju!!! :)))
Da upravo tako zelja divni ste naterali ste me u razmisljanje pozdrav zoran
Drago mi je Zorane, pozdrav 🙂
Prekrasno Jelena, tekstot mi bese potreben vo ovoj moment. Fala ti. Pozdrav od Makedonija
Drago mi je Marija, pozdrav iz Novog Sada 🙂
Kada zamišljaš/želiš da lenčariš na peskovitoj plaži ne izmišljaj staklo na njoj! Moj česti prigovor „realistima“.
Lepo 🙂
Ja sam ovim vasim pricama iz iskustva potvrtdila da je ono sto zelim i radim smisleno.Sto hocu ili zelim to i mogu,ima nekada i prepreka ali i to je sastavni deo ostvarenja.Ucim od Vas i dalje.
Predivno i oslobadjajuce. Draga Jelena, da te nema trebalo bi te izmisliti. Ti jesi zaista nesto posebno. Hvala ti sto svoja iskustva i znanja delis sa nama. 🙂
Hvala ti draga Lidija 🙂
Jelena, savršeno! Sad ću dnevniku toplih pahuljice i zahvalnosti dodati moje zeljice. Hvala ti! 🙂
Drago mi je Biljana, javi kako ide 🙂
Divan tekst. Koliko sam samo puta nesto pozeljela sto mi se nije cinilo realnim i odustala od toga jer nista nije islo u pravcu ostvarenja. Sad znam da je sve moguce. Istrajat cu u svojim zeljama, ma kako se cinile neostvarivim. Hvala na motivaciji 🙂
Molim, drago mi je što je tekst koristio 🙂
Ovaj tekst ti je jedan od najlepših…ima posebnu dubinu, jednostavnost i čar. Uživala sam čitajuci ga.
Drago mi je Sanja, hvala ti za lepe reči 🙂
Divan tekst, koji izmami i po koju suzu radosnicu kao znak da za zabranjene ili davno potisnute zelje nikada nije kasno, i da se manemo realnosti jer ona na nas samo sputava da budemo slobodni…:)
🙂
Jelena, bas ispunjava i pokrece citanje svakog tvog bloga koji se, po pravilu, pojavi bas u trenutku kada mi je najpotrebniji. Sirenje pozitivne energije, gradjenje i osnazivanje vere u sebe kao i pokretanje ljudi na aktivnosti koje oplemenjuju zivot nisu kompliment vec zapazanje.
Hvala ti!
Drago mi je Miljane, hvala ti za ove lepe reči 🙂
Volim da želim, uvek sam to radila i radim…onako iskreno, svim srcem, volim taj osećaj. I kada samo pomislim na neku želju sve me zaboli u grudima od lepote te iste želje, od miline i same pomisli da se može ostvariti. I ostvarivale su se, neke za kratko vreme, neke onako tiho, polako, neke nisu ugledale svetlost dana…za sada 🙂 I baš mi je drago što si našla stan koji gleda na Dunav, zvuči tako inspirativno… uopšte me ne čudi što tako lepo pišeš 🙂
🙂
Pisanje zaista pomaze…kao i zelje,slobodne,osim ako patis od anksioznosti.
Ali svaki tvoj blog Jelena je lepo procitati. Prosto odise pozitivnom energijom. Hvala sto pises…
Hvala 🙂
Bogme Jelo, letis ti prema onoj zvezdi koju volis, a i mnogi drugi te prate. Bez obzira na ponor ispod. Sretno nam bilo 🙂
🙂
I mi smo srecni sto „niste realni„… 🙂 Ostanite takvi, jos jedan odlican tekst, cestitam od <3 (kako se pravi srculence ovde ne znam ali mi „nerealni„ljudi ga vidimo i osecamo… 🙂
Hvala Nataša 🙂 srculence se pravi tako kako ste napisali, ali ovde neće da se pokaže…ništa zamišljamo 🙂
već dozvolila sebi da poželim želju koju sam sebi zabranila jer sam bila realna 🙂 Hvala
Drago mi je 🙂