Drugarica i ja u kafiću, na našem tradicionalnom druženju. Tradicionalno je tu i njena princeza od godinu dana.
Do sada nam je bilo lepo druženje, beba je uživala sa nama i svima nam je bilo lepo.
Večeras je bila plačljiva i razdražljiva.
Pokušavale smo da je animiramo i umirimo ali nismo uspevale.
U jednom trenutku smo se već očajne dosetile da primenimo pozitivno razmišljanje.
Govorile smo joj „ti si jedna mirna i staložena beba“ sugestivno je gledajući u oči.
Nije pomoglo.
Zatim sam joj ja rekla da će takvim negativnim ponašanjem i razmišljanjem sigurno privući nešto negativno.
Mila majka njena se nadovezala rekavši-da, privući će batine.
Šalile smo se, naravno.
U nekom trenutku smo shvatile da je ona prerasla naša druženja u kafićima i da joj je dosadno.
Plakanjem nam je to stavljala do znanja, nije znala kako drugačije.
Čim smo krenule, smirila se.
I to je to. Bebe jasno i glasno pokazuju kad im nešto smeta. Kad im je stvarno dobro smeju se od srca.
To je to. Nema filozofije.
To nekako izgubimo tokom odrastanja, postanemo gluvi za sopstvene signale da nam nešto smeta/fali/treba.
I teramo sebe da nam bude dobro i kad nije.
Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“
Foto: Greyerbaby
UPSX2!!! Prvo za napomenu…Da li je moguće da bilo ko…bilo ko pomosli da je pozitivan stav o bilo čemu, bilo kom problemu, situaciji dovoljan? Da će on kao takav promeniti u celosti bilo šta? Rečenice poput „lako je to, možeš ti to, samo osmeh…“, a tebi se „svet raspada“, znaju da iritiraju…
Drugo UPS…nije bitno!!!
Iskreno žao mi je ako ima onih koji se: „NAMEĆU i propovedaju takav pristupa kao univerzalnog leka za sve…“na ovom blogu…ISKRENO MI JE ŽAO!!!
Nisam sigurna da razumem ovaj komentar….kad pišem o ovoj temi nađu se neki koji prvo ne pročitaju pažljivo i počnu da propovedaju upravo to, da pozitivan stav rešava sve. Možda njima i rešava, ima kome ne rešava…otud napomena, ne želim da ponavljam nešto što sam više puta napisala.
Žao mi je ako si se osetila prozvano, tvoji prethodni komentari nemaju veze sa ovom pričom.
Iskreno znaci mi ovaj blog…ono TVOJE sto podelis sa nama…cesto se „raspisem“ jer me potsetis na mnogo toga lepog i…ne bas tako lepog, ali prodje covek kroz sve i svasta…ZIVOT! A i volim da pisem… A ti uvek lepo zadas “ temu i uvod“! 🙂
Ono sto znam da je sigurno bolje kad pomislim „resicu i mogu“ nego kad ocajavam…a bilo je svakavih dana! Smeta mi pomisao „pozitivnosti koja sve resava“, jer sam u 90% slucajeva morala baaaas da “ zasucem rukave“! I da se dobrom nadam 🙂 Radim sa decom…i tu se svega „i nagledam i naslusam“! I lepog i divnog i…ma svega…slusam, priteknem u pomoc, nekada znam, nekada ne i…ucim! Svaki dan ucim… 😉 Danasnje price o „Zvezdi i Prvom putu“ su me odusevile… potsetile…ma svasta! I ova paralela sa bebom koja se „buni i bori“ je fenomenalna…Ali me je i napomena u ovom tekstu „pogodila“ iskreno…NE TI…NEGO TAKVI! I pokusala sam da objasnim zasto…
A ja se izvinjavam na dugim komentarima… 😉 Hvala ako ima prostora za njih…i ako ne smetaju! 🙂
Sad mi je jasno, hvala za objašnjenje. Tvoji komentari su u redu slobodno piši 🙂
u ovom danasnjem drustvu betona , primorani smo da zaboravljamo na ono sto nam ne prija , tako da dosta cesto imam male neprijatnosti sto otvoreno izrazavam ono sto mi smeta , pomislila sam da se razlikujem i postajem cudak , ali nije tako , samo pratim svoje instikte kojih se ipak ne bih odrekla zarad trenutnih ulizicki-vestackih statusa u sredini 🙂 sta cu , i ovako posle nekog vremena prilaze mi isti oni kojima se moj stav nije svideo ,hah ne volim tapsanja po ramenu , lepse mi je ovako , na distanci …bez pipanja molim 😀
Jako mi se svideo tekst, bas zato sto si napravila pararelu sa bebom, ona place jer ne zna drugacije da kaze da joj nije lepo, a mi odrasli kada nam nije lepo znamo da treba da preusmerimo paznju na druge stvari, da radimo ono sto ce ciniti da se osecamo lepo.
To je to, nema filozofije.
Hvala Snežana, drago mi je što ti se svideo tekst 🙂
Jako mi se svideo tekst, bas zato sto si napravila pararelu sa bebom, ona place jer ne zna drugacije da kaze da joj nije lepo, a mi odrasli kada nam nije lepo znamo da treba da preusmerimo paznju na druge stvari, da radimo ono sto ce ciniti da se osecamo lepo.
To je to, nema filozofije.