Verovatno svi znate scenu iz filma „Sjećaš li se Doli Bel?“ u kojoj Slavko Štimac ponavlja: „Svakog dana, u svakom pogledu, sve više napredujem. Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem. Svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem….“.
I sigurno ste mnogo puta čuli „Biće sve u redu! Razmišljaj pozitivno!“ ili „Zamisli kako se tvoj cilj ostvaruje-i ostvariće se!“.
I verovatno vas je to još dodatno iznerviralo. Na sve što vas muči i brine, neko vam još govori kako da mislite.
Dobro je bodriti sebe, dobro je biti optimista, dobro je zamišljati pozitivan ishod… ali to nije uvek dovoljno.
Ono što nećete pročitati u časopisima i knjigama iz popularne psihologije je da je nekada važno i potrebno NEGATIVNO RAZMIŠLJANJE.
Kako sad to?
Pa lepo… ako samo „razmišljate pozitivno“, to je kao da spremate kuću tako što stavite novu zavesu i cveće u vazu. A niste usisali, obrisali prašinu, izbacili smeće…i onda se pitate šta nije u redu sa tom slikom.
Svi smo zbog nečega nesigurni, svi se nečega plašimo, svi smo zbog nečega zabrinuti, svi mi imamo svoje „bubice“… i to je u redu…prirodno…ljudski.
Ako iz želje da budemo pozitivni i uspešni krijemo svoje negativne misli od sebe, potiskujemo ih i zamišljamo samo pozitivno…negativne misli ne nestaju…ostaju u nama, rastu, bujaju i guše nas.
Zato vam predlažem da povremeno počastite sebe jednom veoma rasterećujućom vežbom:
Odredite svoje vreme za „negativne misli“, recimo 15 minuta, i zapisujte sve što vas brine, plaši, sve što ne volite kod sebe i drugih, sve što vam smeta, sve „najgluplje“ misli i ideje i fantazije…bez cenzure, to radite za vas, niko ne mora to da vidi, niko ne mora to da zna.
Na primer:
„Nikada neću uspeti u tome što želim. Dobiću otkaz i ostaću na ulici. Niko me ne voli. Loše radim svoj posao. Ja sam dosadna osoba. Svi me nerviraju. Nemam volje nizašta. Želim da se pokrijem ćebetom po glavi i da tako provedem ostatak svog života….“
Deluje šašavo, ali kao u onoj reklami…možda će vas glava manje boleti… a sigurno ćete napraviti prostora za neke lepše, pozitivnije, srećnije misli.
Nikada neću uspeti u tome što želim. Dobiću otkaz i ostaću na ulici. Niko me ne voli. Loše radim svoj posao. Ja sam dosadna osoba. Svi me nerviraju. Nemam volje nizašta. Želim da se pokrijem ćebetom po glavi i da tako provedem ostatak svog života…
hahaha, kao iz moje glave. Al valjda je i ovo univerzalno. Nije problem povremeno ovako misliti, ali kad se ovakve misli zgusnu, to vec ne valja.
Nekad sam pisala dnevnik. Nisam citala te dnevnike godinama jer su puni ovakvih negativnih misli. Ne pisem vise dnevnik, ali mi se cini da su mi koristili bas za ovo o cemu pises. Mozda im se ponovo vratim.
Pozdrav,
Maja
Divno, ovo mi treba, napisacu „knjigu“ za par sati 🙂 nego me plasi ono „na sta se fokusirate to raste“ tipa: pisite zahvalnost i svaki put imate sve vise razloga za biti zahvalni i pocinjete sve vise primecivati stvari na kojima ste vec ili na kojima mozete biti zahvalni….
E sada, ja ako krenem da pisem o negativnim stvarima koje me plase, brinu, nerviraju… da li cu time samo da „privlacim“ vise takvih stvari, situacija; odnosno da vise obracam paznju na njih?
Veliki pozdrav
Vesna
Sa 10-15 minuta dnevno sigurno nećete „privući“ negativne događaje. Pisanje služi da se rasteretite, ako to nije dovoljno potrebno je da vidite u čemu je problem i da se usmerite na rešavanje. To ne isključuje zapisivanje zahvalnosti i lepog i obraćanje pažnje na dobro.