Zamislite život u kom sve ide glatko. Sve što zamislite ostvarite bez ikakvih prepreka, veoma brzo. Uvek sve ide po planu. Svi vas vole i poštuju. Svi su uvek dobri prema vama. Dešavaju vam se samo lepe stvari. Osećate samo radost, mir, ljubav i zadovoljstvo. Ne postoje prepreke na vašem putu.
Da li poznajete nekog ko živi takav život? Ja ne poznajem.
Većina ljudi potajno mašta o takvom životu. Misle da život treba da bude takav, i da kada se pojave prepreke i problemi to znači da nešto nije u redu s njima. Da su nesposobni. Da život nije fer prema njima.
Prepreke, problemi, izazovi, nazovite ih kako vam se najviše sviđa, su sastavni deo života. Kroz njih učimo i razvijamo se. Kada ih nema to znači da ne radimo ništa i da samo tapkamo u mestu. Da se vrtimo u okviru svoje zone komfora.
Sama reč problem ima negativnu konotaciju (subjektivni doživljaj), zato je bolje zameniti je rečima kao što su izazov, lekcija, ispit, problemska situacija.
Nije problem u tome što postoje prepreke, problem je u našem stavu prema njima!
Ako problem posmatramo kao znak naše nesposobnosti ili činjenice da nas život ili neko od gore ne voli, svaka prepreka na koju naiđemo će nas zaustaviti i obeshrabriti.
Ako prepreke posmatramo kao nešto što je normalno i što se svima dešava one postaju zadatak koji treba rešiti i kom pristupamo strpljivo i sa svim znanjima, veštinama i iskustvima koja imamo na raspolaganju.
„Ne znam kako da rešim ovu situaciju. To znači da sam glup i nesposoban.“
i
„Ne znam kako da rešim ovu situaciju. To znači da se prvi put srećem s tim. Nemam dovoljno znanja i iskustva. Kako mogu da ih steknem? Ko može da mi pomogne? Kako da rešim ovu situaciju?“
Da li vidite razliku između ove dve tvrdnje?
U prvoj mi konstatujemo nešto i naš mozak samo primi tu informaciju. Ostaje pasivan. Kao kad kažemo da je Zemlja okrugla.
U drugoj rečenici drastičnu razliku pravi način na koji smo definisali situaciju. Ne kao nešto trajno i nepromenljivo, ne kao odraz našeg nekvaliteta, nego kao nešto trenutno, promenljivo, što nema veze sa našim osobinama i sposobnostima. Nešto na šta se može uticati. Nešto na šta mi sami možemo da utičemo.
Sledeća važna stvar koja pravi razliku u posledicama izgovaranja između prve i druge rečenice je forma u kojoj smo je postavili.
Kada upotrebljavamo iskazne rečenice, mi sebe pasiviziramo. Ne uključujemo mozak. To je tako.
Upitne rečenice su ono što pokreće naš mozak, aktivira ga i usmerava na traganje za rešenjem. Što više pitanja postavljamo mozak je sve aktivniji i sve uvežbaniji da pronalazi rešenja.
Da li je svako pitanje dobro? Ne baš.
„Zašto se meni ovo događa?“
„Čime sam ja ovo zaslužio?“
„Zašto nemam sreće u životu?“
………
Ovo nisu konstruktivna pitanja nego tvrdnje zamaskirane u pitanja.
Odgovori tipa „Sa mnom nešto sigurno nije u redu“, „Život nije fer“, „Nisam dovoljno dobar“ su ono što nekako logično sledi iz gore postavljenih pitanja.
Konstruktivna pitanja bi bila
„Šta je to što mi smeta u ovoj konkretnoj situaciji?“
„Šta želim da promenim?“
„Kako to mogu da postignem?“
„Ko može da mi pomogne?“
…….
To su pitanja koja mozak i podsvest pokreću na rad i inspirišu na odgovore koje nismo ni slutili da su mogući.
Za kraj ću dati jedan primer koji može da posluži kao inspiracija za bavljenje vašim trenutnim preprekama i izazovima u životu.
Zamislimo dve osobe koje trenutno nemaju posao i izvor prihoda.
Prva osoba kaže sledeće:
„Nemam posao. Tako je to u ovoj državi. Posao se dobija samo preko veze. Nemam da platim stan. Ne znam kako ću školovati decu. Eh da mi je samo da negde dobijem posao. Evo gledam oko sebe. Para imaju samo lopovi i mutljage.“
Druga osoba kaže:
„Nemam posao. Kako mogu da ga pronađem? Šta je to što umem da radim? Šta je to što mogu da ponudim nekom poslodavcu? Koje su moje sposobnosti, znanja, veštine… koje mogu da unovčim? Šta je to što želim da radim? Gledam oko sebe i vidim da ima ljudi koji uspevaju da rade i zarade novac na pošten nači. Kako oni to uspevaju? “
Da li primećujete razliku?
Iz knjige Putovanje u središte srca
Pročitajte:
Krug moći: tehnika za borbu protiv briga
Šta je psihološka otpornost i kako je povećati
Ostavite komentar