Perfekcionista si? Obavezno pročitaj ovaj tekst

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Perfekcionista je neko ko teži savršenstvu.

Želi da sve što radi bude savršeno.

Ulaže mnogo vremena, energije i živaca u sve što radi.

I večito je nezadovoljan.

Anksioznost mu je večiti pratilac u svemu što radi.

A ni depresija mu nije strana reč.

I pored objektivnih uspeha i postignuća, oseća se kao varalica.

Uvek može bolje.

Ništa nije savršeno.

„Budi najbolja verzija sebe.“
Udica za perfekcioniste da se k’o hrčak vrte u krug.
Neću da budem najbolja verzija sebe jer je to nemoguće. Uvek može bolje, znači nedostižan cilj.
Znači frustracija i nezadovoljstvo.
Hoću da budem dovoljno dobra verzija sebe.
Zapravo, već neko duže vreme jesam dovoljno dobra verzija sebe.
To mi je dovoljno dobro.
To mi omogućava da se opustim i uživam.
To mi omogućava da učim i rastem radujući se a ne bičujući se standardima i očekivanjima.
I, paradoksalno, to mi omogućava da brže i lakše ostvarujem svoje ciljeve.
Plus, mega bonus, omogućava mi da uživam u svojim postignućima.
A to je baš lepo.

Perfekcionizam se ogleda u očekivanju od sebe da se u svemu što radimo dostigne savršenstvo, da se sve postigne iz prvog puta, lako i bez greške. Kod nekih ljudi ovakav stav dovodi do toga da postižu visoke rezultate ali i cena je previsoka. Strah od greške tokom procesa rada umanjuje zadovoljstvo koje neka aktivnost može da nam pruži. Čak i kada se cilj ostvari, izostaje zadovoljstvo, zato što uvek može da se pronađe neka greška.

Neki drugi, kod kojih je perfekcionizam još jače izražen, postižu manje nego što bi mogli, gube vreme baveći se nebitnim detaljima i više greše u strahu da izbegnu grešku.

Iz teksta Da li zagorčavate sebi život perfekcionizmom?

„Ja sam perfekcionista!“ često čujem kako ljudi sa ponosom izgovaraju. Nesvesni činjenice da takvim stavom umanjuju kvalitet svog života i oduzimaju sebi mnogo zadovoljstva i životne radosti.

Nema ništa loše u tome kada neko teži visokim ciljevima i želi da ostvari dobre rezultate. Problem nastaje kada neko svoja postignuća koristi da bi vrednovao sebe kao ljudsko biće. Takvi ljudi sebi i drugima postavljaju nemoguće standarde, teško im je da se opuste i ne uživaju u svojim postignućima.

Iz teksta Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje

Kako se osloboditi perfekcionizma?

Prvi korak je da shvatite da biti perfekcionista nije dobro za vas. Postavljati visoke ciljeve i ići ka njima je u redu i poželjno.  Postavljati sebi nemoguće ciljeve poput „savršeno“ i „bez greške“ nikom ne donosi ništa dobro.

Ako umesto „savršeno“, sebi za cilj postavite „dovoljno dobro“, značajno ćete smanjiti pritisak.

Preispitivanje prioriteta takođe pomaže.

Perfekcionista obično razmišlja u terminima sve ili ništa.

Sve što radim mora da bude savršeno.

Ili ću da radim kako treba (savršeno), ili neću da radim uopšte.

Činjenica je da nisu svi zadaci i ciljevi jednako važni.

U redu je da se nečemu što nam je zaista važno maskimalno posvetimo i damo sve od sebe.

Nije u redu da se apsolutno svemu što radimo posvetimo kao da je najvažnije na svetu.

Perfekcionizam je kao i alkoholizam, dug je put do izlečenja, i zahteva korak po korak, dan po dan.

Iz teksta Kako blam može da vas učini privlačnijim

Strah od greške najčešće ide ruku pod ruku sa perfekcionizmom.

Svi mi volimo da budemo uspešni, da dobro radimo to što radimo i prija nam kad nas drugi pohvale.

Niko ne voli kad pogreši, niko ne voli kad mu nešto ne ide od ruke, kad pokušava i ne uspeva.

Bilo bi lepo kad bismo mogli iz prve da dobro uradimo sve što želimo, i bilo bi lepo da ne grešimo.

Ali grešimo. Svi.

Greše i uspešni i neuspešni ljudi. Razlika između njih je ta što uspešni ljudi greške prihvataju kao deo procesa i ne dozvoljavaju da ih obeshrabre, dok neuspešni lako i brzo odustaju i dozvole da im jedna greška ili neuspehstanu na put.

Iz teksta Tajna uspeha Majkla Džordana

Stid zbog sopstvene nesavršenosti je ono što nas odvaja od drugih. 

Sve dok se stidimo sebe i verujemo da sa našim bićem nešto nije u redu, nećemo dozvoliti drugima da nam se približe.

Nećemo dozvoliti drugima da nas vole.

I nećemo dozvoliti sebi da budemo voljeni.

Iz teksta Moć ranjivosti

Perfekcionista sam sebi sreću kvari

Umesto da uživa u procesu i plodovima rada, perfekcionista sebi pravi ogroman pritisak.

Nikad dovoljno.

Nikad dovoljno dobro.

To je iscrpljujuće i, verovali ili ne neproduktivno.

Kada smo relativno opušteni i relativno zadovoljni mnogo bolje radimo.

Kada postavimo sebi realistične ciljeve uživamo u njihovom ostvarenju i to nas dodatno motiviše.

Ono što mnogi perfekcionisti ne znaju, mnogo smo efikasniji i uspešniji kada nešto radimo sa pozicije ljubavi prema sebi.

Kada nešto radimo zato što želimo to da radimo, a ne da bismo dokazali svoju vrednost kao ljudskog bića.

Život je mnogo lakši i lepši kada shvatimo da smo suštinski ok i dovoljni.

Nemojte da radite na popravljanju sebe. Radite na prihvatanju sebe. Svakog dana po malo. Onoliko koliko vam treba da operete zube i istuširate se. Sasvim je dovoljno.

Ostatak dana provedite istinski živeći.

Radite.

Učite.

Odmarajte.

Zabavljajte se.

Grešite.

Volite.

Plačite.

Smejte se.

Živite.

Iz teksta Umorni ste od „rada na sebi“?

Ako želite da se oslobodite perfekcionizma i više uživate u životu, pročitajte ove tekstove:

Kako da se „odblokiram“ kad se zablokiram previsokim očekivanjima

Budi savršena u svojoj nesavršenosti

Kako povećati samopouzdanje

Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi

Kako ostvariti velike ciljeve

Ako se osećate neuspešno preispitajte svoje kriterijume

Kako voleti sebe? Ovo su konkretni načini

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *