Kako blam može da vas učini privlačnijim

 


 

Šta je to što neke ljude čini privlačnima a neke ne?

 Kako to da neko lepo izgleda, pametan je, uspešan, lepo vaspitan… a nekako vas ne privlači?

Ili ste možda vi takvi?

 Dajete sve od sebe da se uvek predstavite u najboljem mogućem svetlu, za razliku od drugih ljudi vi nikada ne grešite…bar ne u javnosti, kad ste okruženi drugim ljudima.

Uspešni ste u poslu, briljirate u svemu što radite?

Ako, daleko bilo, ponekad nešto pogrešno uradite, veome ste vešti u tome da to prikrijete? Ili se jako postidite kad vam se tako nešto dogodi?

Kako to onda da neko ko je manje lep, pametan, uspešan od vas privlači više ljudi?

Kako to da ljudi više vole da budu u društvu nekog ko nije tako briljantan poput vas?

Ako ste se prepoznali u ovom opisu, prvo da vas utešim – niste jedini. Ta pojava je toliko rasprostranjena da je zaintrigirala i naučnike.

Baveći se pitanjem šta je to što nas privlači nekim ljudima, a od nekih nas odbija, došli su do zanimljivog zaključka:

Većinu ljudi privlače osobe koje su kompetentne u raznim oblastima, ali istovremeno dovoljno opuštene da sebi dozvole greške i „blamove“. Tu pojavu su nazvali efekat blama. 

Ako pored raznih objektivnih kvaliteta koje posedujete ne privlačite druge ljude, ne prilaze vam i ne obraćaju vam se često, umesto da se potrudite još više i još blistavije uglancate sliku o sebi koju pokazujete svetu- pokušajte nešto potpuno drugačije- dozvolite sebi da pogrešite, da ispadnete malo smešni, nespretni, pokažite da nešto ne znate ili ne razumete.

Zašto je to tako? Zato što većinu ljudi plaši i osećaju se manje vredno u kontaktu sa nekim ko se predstavlja samo u lepom, nepogrešivom svetlu. Kod drugih ljudi to uzburkava njihovu svest o sopstvenoj nesavršenosti, o kojoj ni ne razmišljaju kad su u društvu drugih „nesavršenih“ ljudi.

Ako dugo funkcionišete na ovaj način, i prepoznali ste se u ovom tekstu, sada ste verovatno prestravljeni zahtevom da ponekad pogrešite ili se malo „izblamirate“. Još uvek se niste oporavili od stida izazvanog takvom situacijom koja se dogodila negde u osnovnoj školi. Ili od strašnog blama kad ste pre 8 godina prišli devojci a ona vas iskulirala.

Za početak možete da radite jednu mentalnu vežbu:

Setite se neke situacije u kojoj ste pogrešili, ispali nespretni, nezgrapni, smotani… Pokušajte da je prepričate sebi na neki smešan način, kao anegdotu.

Ako ne uspete iz prve, ne krivite sebe. Nasmejte se svojoj „nesposobnosti“ da nađete nešto smešno i simpatično u greškama i neznanju.

Perfekcionizam je kao i alkoholizam, dug je put do izlečenja, i zahteva korak po korak, dan po dan.

Iz knjige Putovanje u središte srca

 

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *