Ne morate da budete pasionirani pratilac košarke da biste znali ko je Majkl Džordan.
Biografija „njegovog vazdušnog visočanstva“ je fascinantna.
Osvojio je šest NBA šampionata, deset puta je bio najbolji strelac i pet puta najkorisniji igrač lige.
Ako za njega ne možemo da kažemo da je uspešan u svom poslu, ne znam za koga možemo.
I baš zato njegove reči o greškama i neuspesima imaju posebnu težinu
Svi mi volimo da budemo uspešni, da dobro radimo to što radimo i prija nam kad nas drugi pohvale.
Niko ne voli kad pogreši, niko ne voli kad mu nešto ne ide od ruke, kad pokušava i ne uspeva.
Bilo bi lepo kad bismo mogli iz prve da dobro uradimo sve što želimo, i bilo bi lepo da ne grešimo.
Ali grešimo. Svi.
Greše i uspešni i neuspešni ljudi. Razlika između njih je ta što uspešni ljudi greške prihvataju kao deo procesa i ne dozvoljavaju da ih obeshrabre, dok neuspešni lako i brzo odustaju i dozvole da im jedna greška ili neuspeh stanu na put.
„Ako na stazi života potrčiš i padneš,podigni se,očisti prašinu,jer ne gubi onaj što pada već onaj što ostaje da leži.“
Aristotel
Greške su sastavni deo procesa učenja. Koliko god nama sa strane nešto izgledalo lako, svaka veština zahteva vreme i posvećenost da bismo je savladali.
Kao bebe nismo znali ni da hodamo ni na govorimo. Naučili smo ali ne iz prve. U početku su to bili trapavi pokušaji sa dosta grešaka, ali vremenom smo uspeli.
Isto važi za čitanje i pisanje. Niko se nije rodio sa ovim veštinama i niko ih nije savladao iz prve.
Šta bi bilo da smo odustali nakon prvog pada, neuspeha ili greške? Nikada ne bismo naučili da hodamo, govorimo, čitamo i pišemo.
U današnje vreme mi čini mi se više nego ikad robujemo perfekcionizmu i više nego ikad smo strogi prema sebi. Možda čak i surovi.
Greške umesto normalan i sastavni deo života i učenja posmatramo kao naše mane i „dokaze“ da nismo dovoljno dobri.
I to nas vodi ka začaranom krugu nezadovoljstva, čak i kad uspemo.
„Ne vredi biti slobodan ako to ne uključuje slobodu da pogrešimo“
Mahatma Gandi
Strah od greške i neuspeha je nešto što blokira mnoge ljude. Mnogi od nas veruju da je to nešto loše i ne kreću u aktivnost sve dok nisu sigurni da će uspeti.
I kada pogreše, kao što svi mi pogrešimo, umesto da to prihvate kao nešto normalno, kažu sebi da su „glupi“, „nesposobni“ i stide se sebe. Smatraju sebe neuspešnim osobama. I često to generalizuju na više životnih polja.
Greške ne možemo da izbegnemo, ali možemo da učimo na njima i iz njih.
Umesto – „ja sam glup/nesposoban/neuspešan…“ mnogo je konstruktivnije zapitati se
„Šta mogu da naučim iz ovog iskustva? Šta sledeći put mogu da uradim bolje/ drugačije?“
Verovatno sada, dok ovo čitate, klimate glavom sa odobravanjem. I vrlo verovatno nije prvi put da čujete ovako nešto – da su greške i neuspesi ok.
Moguće je i da se pitate- ako je sve ovo tako jednostavno, kako to da se ja i dalje bojim da pogrešim? I zašto još uvek blokiram sebe strahom od neuspeha?
Društvo u kom živimo je daleko od toga da bude po meri čoveka. Perfekcionističko je, narcistično i takmičarski nastrojeno. I zato smo svi mi stalno izloženi porukama tipa „samo najbolji opstaju“, „sve manje od savršenog je neprihvatljivo“… i sličnim parolama koje nas vode u nezadovoljstvo i osećaj manje vrednosti.
Samo zato što smo ljudska bića. Nesavršeni, ne znamo sve, ne uspevamo iz prve i grešimo. Svi mi.
Potrebno nam je mnogo ponavljanja i podsećanja da imamo pravo da pogrešimo i da su greške sastavni deo svakog uspeha i svakog ostvarenog cilja.
Ako je Majkl Džordan mogao da promaši 9000 puta, mogu valjda i ja ponekad? 🙂
Ne dozvolite da vas greške i neuspesi obeshrabre i zaustave. Pretvorite ih u saveznike i učitelje.
Zanima me odakle je ovaj Aristotelov citat?
Ne znam.