Kako da se „odblokiram“ kad se zablokiram previsokim očekivanjima

Danas je utorak. Dan koji sam nekako u proteklih par meseci odredila da bude dan kada pišem novi tekst i šaljem ga na mejling listu.

Nakon toga sledi mnogo lepih komentara i mejlova.

Zahvaljujete mi se što vam  pomažem svojim rečima, hvalite moj lagan i lepršav stil pisanja kojim nekako uspevam da obradim važne, životne teme.

U mojim tekstovima se oseti da uživam u tome što radim, da volim pisanje, psihologiju, ljude i život. Oseti se iskrenost i to da je reči napisalo jedno ljudsko biće a ne neka enciklopedija psihologije.

Obično par dana pre pisanja teksta imam nekoliko ideja u glavi i onda se jedna iskristališe, sednem i napišem tekst.

Tekst koji sam napisala prošle nedelje, Priča o mom vereničkom prstenu je izazvao do sada najlepše i najličnije reakcije.

Napisala sam ga u dahu, samo je izašao iz mene. Uživala sam dok sam ga pisala i ta emocija je došla i do vas koji ste ga čitali.

I naravno da imam želju da i sledeći bude jednako dobar i kvalitetan. Da vas motiviše i inspiriše i da ponovo opravdam svoju reputaciju nekog ko piše fantastične tekstove koji mnogima pomažu.

I sedim tako ispred računara, bez ideje o tome o čemu ću da pišem i bez one energije radosti i poleta koje obično osećam kada pišem.

Ukratko- zablokirala sam se. I nije mi to prvi put.

Prevelika želja da se nešto postigne obično dovodi do toga da se zablokiramo.

 

Kada postavimo sebi previsoke ciljeve uplašimo se i zablokiramo.

Tako je u poslu, tako je u ličnim odnosima, tako je u svemu u životu.

Kao što rekoh, ovo nije prvi put da mi se dešava da mi pisanje ne ide. To se obično dešava nakon nekoliko posebno dobrih tekstova, kada sebi postavim zadatak da napišem nešto…. posebno, fantastično…. kada se umesto da se fokusiram na to da uživam u procesu, usmerim na to kakve će reakcije izazvati. 

Mogla sam da napravim pauzu u pisanju, da ove nedelje jednostavno ne objavim tekst na blogu. Ne bi propao svet. Mogla sam i da odložim pisanje za sutra-prekosutra.

Zapravo, to sam i uradila.

Primenila sam ono o čemu pišem u tekstovima i čemu vas učim na radionicama i kroz programe koje radim.

Dala sam sebi dozvolu da ne uradim nešto što nije neophodno da se uradi.

Dala sam sebi dozvolu da se odmorim, da ne znam, da budem bez inspiracije.

Dala sam sebi dozvolu da budem nesavršena. Da budem ljudsko biće koje u svom životu ima uspone i padove, plus i minus faze.

Napravila sam važan  gest ljubavi prema sebi i on je momentalno imao efekta.

Opustila sam se i, kao što vidite, vratila mi se želja za pisanjem 🙂

Zašto vam sve ovo pišem, kad sam mogla jednostavno da napravim pauzu sa pisanjem od nedelju-dve dana i vratim se u punom sjaju sa fantastičnim tekstom?

Pa, zato što znam da nisam jedina kojoj se ovakve blokade dešavaju.

Znam da je to zajedničko većini ljudi.

Da se zablokiramo previsokim očekivanjima, da odlutamo od sebe misleći o tome kakav utisak ćemo ostaviti na druge, da li će to što radimo biti dovoljno dobro.

Da li je ovo najbolji tekst koji sam ikada napisala?

Verovatno nije.

Ali, nije ni važno.

Ovo je najbolje što mogu u ovom trenutku i ovim okolnostima.

I to je sasvim dovoljno.

I znam da će pomoći bar nekom da se malo opusti, znam da će bar nekog inspirisati da preispita svoja očekivanja od sebe i shvati da su preterana i nerealna.

Znam koliko je život težak kada se prema sebi ponašamo kao gonič robova- sve što je odlično se podrazumeva, sve što je manje od odličnog i vrhunskog je … mali smak sveta…

I znam koliko je lep i radostan kada smo blagi i dobri prema sebi.

sloboda

I eto, napisala sam tekst. I uživala sam u pisanju 🙂

Voleti sebe znači i biti blag prema sebi, imati razumevanja za sebe i prihvatati sebe kao jedno nesavršeno ljudsko biće.

Iz iskustva znam koliko to nije lako postići u današnje vreme i sa porukama o tome kako moramo da budemo savršeni da bismo opstali u ovom svetu.

Porukama o savršenstvu kojima smo bombardovani sa svih strana.

Već dugo radim na tome da sebe prihvarim nesavršenu  i sve mi bolje i lakše ide.

Ranije bih pre pobegla na drugi kontinent i sakrila se tamo, nego pisala o tome kako ne znam o čemu da pišem zato što sam se zablokirala previsokim očekivanjima.

Iz knjige Putovanje u središte srca

Profesionalne, stručne, a opet tople, lične i milujuće.

Knjige „Putovanje u središte srca“, „Kad porastem, biću Ja“ i „Lepe misli za lepe dane“ biće tu svaki put kada vam zatrebaju razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa.

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

33 thoughts on “Kako da se „odblokiram“ kad se zablokiram previsokim očekivanjima”

  1. Poštovana Jelena,
    vidim da muški nisu baš hrabri za komentare. Upravo sam sebi postavio visoke ciljeve i očekivanja i naravno nisam ih sve mogao ostvariti. Završio sam u depresivnoj epizodi. Pomalo se vraćam u normalu a dosta su mi je pomogla i vaša iskrena iskustva i pisanje podsjetnika, Hvala vam! Zanimljivo i jedna riječ, rečenica pokrene drugi pogled i život postane jednostavniji i radosniji.

    Puno pozdrava!

    Odgovori
  2. Vec duze vreme tvoja knjiga stoji pored mog kreveta, nisam je otvarala. Procitala sam je bezbroj puta, covek bi pomislio da sam zaista glupa kad jednu knjigu citam cesto. Sada je skupila I malo prasine na koricama, ali veceras sam pomislila, da pokusam ponovo da je citam, po bezbroj I prvi put. Onda otvorim mail kad tamo u inboxu mail Jelene Pantic I tema kako se odblokirati, kako nesto ne odugovlaciti….a ja upravo to radim. Treba zavrsiti diplomski…ne ide, izgovora puno, motivacija nula. Zato tvoji tekstovi pomazu uvek I u svako doba, kao da se namecu svojim korisnim savetima. Hvala ti sto to umes da radis tako dobro!

    Odgovori
  3. Jučer mi je jedna jako bitna osoba rekla da je moj problem sto zagrizem veliki zalogaj koji ne mogu sazvakati. Ovaj tekst nije bolji ni gori od bilo kojeg tvog drugog. Svi su vrhunski na svoj nacin, meni je ovaj posebniji samo zato sto je napisan u pravo vrijeme za mene 🙂

    Odgovori
  4. Pravi tekst u pravo vreme. Već neko vreme sam zablokirana. Pevala sam sa jednim bendom. Brzo smo postali traženi i naravno očekivanja i pritisak je rastao iz dana u dan. S’ obzirom da sam samokritičar, pritizak, tenzija i konstantne kritike su napravile kontraefekat, tako da ne mogu da pustim glas već više od pola godine. Napustila sam bend i posvetila vreme svom glasu i kocentrisala se na to šta JA duboko u sebi želim i šta me koči. Shvatila sam da me loša energija i konstantna kritika zablokirala, jer sam ja neko ko peva dušom i sve što je nametnuto i mehanički, to mi pravi blokadu i otpor. Smatram da su to sve lekcije koje nas uče kako da se približimo sopstvenoj duši/biću i kada osetimo njenu dubinu onda se otvara srce i inspiracija i ruše se blokade i strahovi, jer radimo srcem!!! Hvala na tekstu. Pozdrav 😉

    Odgovori
  5. Ja imam upravo takva očekivanja od sebe. Odavno želim da napišem knjigu i napisala sam dva poglavlja, a onda nedeljama iz mene ne izađe ni slovo.Da li je u pitanju lenjost ili nedostatak inspiracije ne znam, ali kad sednem za kompjuter uglavnom buljim u njega.Stalno postavljam sebi pitanja : da li je to dovoljno dobro i da li će biti dovoljno dobro?Kako to da prevaziđem ili da jednostavno prihvatim da nemam inspiraciju?

    Odgovori
    • Ja sam taj problem rešila tako što sam počela da pišem tekstove za blog….vremenom se nakupilo dovoljno materijala za knjigu 🙂

      Odgovori
  6. Draga Jelena,
    Čitam tvoj tekst i svaka rečenica je kao da sam je ja napisala, baš sad i baš ovde.
    Isti problem imam često. Baš je vezan za pisanje. Ali sebi ne dozvoljavam da se „odblokiravam“ :-), upravo ta velila očekivanja… Ako pak i odložim pisanje i odlučim da sačekam novu, bolju ideju-to se zaista uvek ispostavi kao pravi potez!
    Volim kad sam intuitivno povezana sa nekim, kao sa tobom sad, a ni ne znamo se i nećemo sevverovatno nikada ni znati. Ali ovaj misaoni aparat koji radi neprestano čini da ja tebe upoznajem kroz tvoje priče. I imam poverenja.
    Hvala ti na tome. Uživam čitajući te, izvoli jedan osmeh! 🙂

    Odgovori
  7. Draga Jelena,

    Ja imam drugu vrstu blokade.
    Kako ispuniti visoka ocekivanja i ostaviti dobar utisak na partnera sa kojim sam od skoro u vezi.
    Zbog blokade ostavljam pogresan utisak i samopouzdanje mi je na nuli…..

    Odgovori
    • Draga Gago, isti je princip u svakoj situaciji, ali jeste malo teže primeniti u odnosima sa drugima. Teže, ali ipak moguće.

      Odgovori
  8. Draga Jelena,
    Zaista sam u pravi momenat pročitala ova tekst… Baš mi je danas nešto dan D, a vjerujem da je to samo posljedica ranijih neispunjenih očekivanja i mog vlastitog negiranja da sve to utiče na mene, a posebno nedozvoljavanja samoj sebi da usred neispunjenih očekivanja pokažem da me je to deprimiralo, unazadilo i sl., a još manje priuštavanja tog „luksuza“ da pred drugima pokažem svoju slabost i razočarenje što nisam uspjela, što sam možda zbog toga ranjiva… Možda sam se malo udaljila od srži tvog teksta, ali ipak, htjela sam da ti kažem da me je tvoj tekst onako fino prodrmao i pomogao da nastavim dalje… Zato ti veliko hvala 🙂

    Odgovori
    • Hvala i tebi draga Jelena za ovaj komentar, drago mi je što je tekst naišao u pravi čas i što te je prodrmao 🙂

      Odgovori
  9. Draga Jelena,
    Mnogo mi se sviđaju Vaši tekstovi i veoma ih rado čitam. Imam slična interesovanja i veoma me zanima psihologija iako moje zanimanje nema apsolutno dodirnih tačaka sa tom sferom.
    Verujem da nam se većina bolesti dešava zato što ih sami sebi nametnemo. Moj problem, koji još ne mogu da prevaziđem, je što sama sebi stvorim visok pritisak jer hoću sve sada i odmah kao da nemam godina ispred. Planiram da završim fakultet iako još nemam trenutno mogućnosti, idem na treninge, radim, oko deteta,… Jednostavno opteretim se svim tim stvarima, stvorim sebi pritisak i osećam se nezadovoljno i isfrustrirano kao da sve prolazi pored mene, iako u principu imam sve i ne fali mi apsolutno ništa. Ali opet, to je jače od mene….
    Samo nastavite sa pisanjem. Odlično obavljate svoj posao.
    Pozdravljam Vas.

    Odgovori
    • Hvala draga Lola 🙂
      Za početak je važno da znate u čemu je problem i da istrajavate u traganju za rešenjem.

      Odgovori
  10. Draga Jelena,
    Tvoj blog sam otkrila nedavno, uživam čitajući tvoje postove. U svakom nadjem neki „biserčić“ za sebe. U ovom sam se posebno prepoznala. Dešava mi se da se blokiram i da danima razmišljam kako da se resetujem i odblokiram. Što više razmišljam sve mi teže ide. Kad konačno skrenem svoja razmišljanja na drugu stranu, kad kažem „ma baš me briga“ tek tada ponovo počnem raditi u pravom smjeru. Mislim da je upravo to, kako si rekla i sama, prihvatiti svoje slabosti, prihvatiti sebe, svoje kočnice, svoje blokade zapravo rešenje. Pogledaš se u oči. Tada je moguće napraviti korak naprijed. Tada je taj korak zaista veliki i sa radošću ga koračam.
    Hvala ti na ovim odličnim postovima. Piši i kad se blokiraš jer odlična si.

    Odgovori
  11. Promenila sam posao i nalazim se u fazi kada ne znam na koju stranu bih se okrenula, odakle da pocnem, u kom pravcu da idem. Ne znam kolika su ocekivanja od mene, ali pretpostavljam da su velika tj. da u sto kracem roku sredim haos u kome se nalazim. Okrecem se, tapkam u mestu, ne znam odakle da krenem, a vreme prolazi. Osecam krivicu, osecam paniku koja izaziva osecanje da nisam dovoljno sposobna da se suocim sa nastalolm situacijom. Vrtim se u krug, blokada ili nesto drugo, ali izlaza definitivno nema 🙁 … Hvala za ovaj tekst, vratio mi je nadu da mozda i nije sve tako strasno kao sto vidim u ovom trenutku.

    Odgovori
    • Draga Mana, drago mi je što je tekst bio od koristi 🙂
      Početno nesnalaženje je potpuno normalno na novom poslu, dajte sebi vremena da se prilagodite i uhodate.
      Postavljanje manjih, konkretnih zadataka, kao i traženje pomoći od novih kolega mogu da budu od koristi.

      Odgovori
  12. Лако бих ја са блокадом, тј. недостатком инспирације… Ја имам проблем друге врсте: имам ја неколико идеја о чему бих све могла писати, али једноставно немам времена да седнем и запишем (или још боље би било да одмах откуцам). И тако те идеје чаме у мојој глави, јер не могу да изађу…
    Иначе, блокаде, које сам углавном имала током студирања решавала сам тако што себи дозволим неко време одмора, а онда се натерам да седнем и радим. У почетку је ишло полако, али бих успела да ухватим ритам…
    Леп текст, свраћаћу чешће овде 🙂

    Odgovori
  13. Sjajan tekst, to su one bitne male stvari koje cesto zaboravimo ili ih nismo bas ni svesni, a nasa draga Jelena je tu da nas podseti i osvesti. Zaista ti ide od ruke, ovaj tekst je poucan i dobar kao i vecina tvojih tekstova. Zaista mi se dopada. Hvala ti. 🙂

    Odgovori
  14. Jako sam zahvalna i srećna da me put usmjerio ka tebi Jelena, tvom blogu koji i sama opisujem kao i većina, u kojem sve odiše ljubavlju ka pisanju, psihologiji, ljudima, životu i stečeno znanje nesebično djelis sa nama.

    Ovog momenta upravo zbog zaglavljenosti sam se odvezla 10km bajsom na plažu, osamila u oslusmivanju mora i svojih osjećanja u želji sebe podići, pokrenuti i s ljubavlju nastaviti. U pravom momentu me podsjetio tvoj tekst koliko sam prezahtjevna o sebi.

    Veliko toplo hvala i srdačni pozdravi sa Sjevernog mora 🙂 <3 Emili

    Odgovori
  15. Evo Jelena bicu slobodna da ti predlozim neku buducu temu za pisanje, jer me bas to zanima u poslednje vreme, a cini mi se da se o tome malo pise: Kako se motivisati i tako da ta motivacija traje da radimo na sebi (ukratko tako da primenjujemo znanja, a ne samo da ih prikupljamo i vise saznajemo a da se tu sve zavrsi bez konkretne primene ). Ili kako da jos vise primenjujemo u slucaju da u nekoj maloj meri to radimo, dakle kako se motivisatiii na rad 🙂 Neka jednostavna tehnika bi bila super 😀

    Odgovori
  16. Desava mi se da se zablokiram kad previse sebi zadam tj onako preambiciozno isplaniram sta cu sve da uradim, i onda cak na kraju nista ne uradim plus se osecam nezadovoljno, isfrustrirano sa nekom krivicom i nepostovanjem prema sebi. I sto je interesantno cesto i sa nekim lepim aktivnostima. Nekako osetim kao pritisak da moram to da radim i gubim volju, i kao da nisam slobodna nego sam duzna to da obavim i osecam otpor. A kad planiram sve te aktivnosti , nerealno taj osecaj izignorisem i ne planiram ga i sve super:)

    Evo konkretan primer teme rada na sebi, kad odlucim da cu redovno da radim te neke jednostavne i brze tehnike kao zahvalnost, da razmisljam o svojim zeljama, tapkanjem meditacija odjednom nekad, tacnije najcesce, osecam cak odbojnost prema njima, ne znam ni zasto tacno.

    Mislim da imam otpor prema obavezama, pa jos kad ih sama sebi „natovarim“, moram da se potsecam onda da je to za moje dobro i iznova da objasnjavam sebi zasto to radim. Al ne ide onako glatko.

    nije meni lako sa mnom 😀 😛

    Odgovori
    • Koliko god jednostavno bilo u svojoj suštini, nije lako zato što nismo naučeni da se bavimo takvim stvarima. Što se pitanja o motivaciji tiče, iz tvog komentara ispod- pokazalo se da su svakodnevni mali koraci, 5-10 minuta ono što pomaže da održimo motivaciju. Takođe, kada znamo da nismo sami u tom procesu mnogo pomaže.
      Na tim principima sam napravila programe Mala tajna za mnogo energije i zadovoljstva i Tri koraka do ljubavi prema sebi, i mnogi klijenti mi pišu da im to što znaju da mogu da mi pišu pomaže da istraju. Nakon nekog vremena, par nedelja ili par meseci, stvori se navika i onda nam se to podrazumeva kao pranje zuba i tuširanje…. i onda budemo emocionalno čisti i mirišljavi 🙂

      Odgovori
  17. Baš u pravom trenutku mi je stigao ovaj tekst na mejl 🙂 Zablokiram se često, „odblokiram“ gotovo nikad. A koje su situacije kad mi se to desi… Šta znam, od svakodnevnih „kućnih“ obaveza, preko mog bloga i poslića, do faksa. Možda za fakultet najviše sebi zadam planove i najviše očekujem, a često ne ispunim to. Za ostalo manje-više uspem da se opustim, pa kad mi se radi-radim.

    Odgovori
    • Drago mi je 🙂
      I to za fakultet mi je poznato, verovatno će jedan tekst biti posvećen spremanju ispita i pisanju seminarskih radova 🙂

      Odgovori
      • Draga Jelena, jako mi prijaju tekstovi koje pises. 🙂 I unapred se radujem onom koji ce biti posvecen spremanju ispita. Veliki pozdrav!

        Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *