Golub koji na ksilofonu svira američku himnu-zvuči neverovatno ali je istinito.
Kako?
Jedan američki psiholog se dosetio da kompoziciju podeli na manje delove, učio je goluba da prvo kljucne prvu notu i nagrađivao ga za svaki uspešan pokušaj. Zatim je prešao na drugu, a nagrada je sledila kada bi obe note bile tačno „odsvirane“…. i tako do kraja kompozicije. Ova metoda se stručno zove metoda aproksimacije, ili približavanja cilju.
Ljudi se često uplaše velikih i dalekih ciljeva, deluju im preteško i nedostižno, nagrada u vidu ostvarenja cilja i zadovoljstva deluje predaleko i apstraktno. Zato raščlanjivanje cilja na mnogo manjih, lako ostvarivih koraka pomaže da se istraje, kao i da se zadovoljstvo i osećaj uspešnosti doživljavaju svakodnevno.
Ako je nekom ko nije u dobroj kondiciji cilj da svakodnevno džogira pola sata, to deluje preteško. Ali, ako se počne sa na primer tri puta nedeljno po 5 minuta trčanja i 10 minuta brzog hodanja, to je već cilj koji deluje mnogo lakše a ipak vodi ka dostizanju onog krajnjeg.
Motivaciju takođe povećava zapisivanje i vođenje evidencije o ostvarenim podciljevima. Smajli, cvetić ili kvačica pored ostvarenog podcilja povećava osećaj zadovoljstva i uspešnosti.
Kada sledeći put poželite nešto a zatim kažete „Ja to ne mogu.“, setite se goluba koji svira himnu… ako može on…
Neki ciljevi zaista jesu nedostižni, ali je mnogo veći broj dostižnih od kojih ljudi odustanu jer se uplaše i demotivišu.
Ako ovo što ste pročitali ima smisla za vas i verujete da je moguće ostavriti ciljeve na ovaj način, predlažem da uradite sledeću vežbu:
-zapišite jedan svoj cilj, iz bilo koje oblasti života,
-u zavisnosti od toga koliko je veliki i dugoročan, podelite ga na manje ciljeve,
-zapišite koji bi to svakodnevni koraci u narednih mesec dana vodili ka ostvarenju cilja,
–preduzimajte te male korake svakog dana,
-pohvalite sebe za svaki preduzet korak,
-primetite svaki, i najmanji pomak i napredak.
Primenjujući ovaj „recept“ ostvarila sam svoj veliki cilj- pisanje knjige. Knjiga „Putovanje u središte srca“ je zbirka tekstova sa ovog bloga. A blog je nastao tako što sam sedeći neko vreme pred praznim dokumentom nazvanim „knjiga“ shvatila da tako mogu doveka da sedim i da vrlo verovatno ništa neću napisati. Zapitala sam se kako da taj veliki cilj podelim na male ciljeve i blog se javio kao logična ideja. Svakog dana sam radila po malo, svakog dana bila malo bliže svom cilju i u proleće 2015. godine sam ga konačno ostvarila! 🙂
You might also like
5 Comments
Hvala! Moj cilj je loto dobitak od 1.500.000.000 evra sa kojim kupujem kucu pored mora i radim ono sto volim, izdavanje turistima, kupovina stana na oredivnim mestu s pogledom na more ,moj najtopliji dom…
Deset godina smo se borili da dobijemo dete. Uprkos medicini, rodila sam ga. Brat mi je doziveo mozdani udar u 27. godini, godinu dana sam ga ucila da pise i cita i spremala sa njim ispite (uzalud, sad nece da ga zaposle jer u malom mestu sve se zna).
Zivimo u malom stanu, imamo pristojne poslove,ali volimo da ucimo, oboje smo doktorandi. Pocnemo legalnu nadogradnju sa svim placenim dozvolama, komsija nam ospori dozvolu I obustave nam radove, a ostale komsije nas opsedaju zlom. Konkurisem za bolji posao, po nagovoru drugih ‘koji misle da sam mnogo pametna’, javno me diskvalifikuju zbog nizeg proseka koji sam imala na beogradskom fakultetu pre 17 godina (jednom kandidatu su napisali da nije podoban jer je u cetrdesetim godinama kada se ne zapocinje univerzitetska karijera tako da sam ja dobro prosla, kakva ironija!).
Gde god krenes, hoce da te vrate nazad. Nikada nisam rekla da je sve ovde glupost, procitala sam gomilu knjigu, pisala afirmacije, molila se Bogu, pravila solarnu vodu Ho’oponopono, ali svega mi je dosta.
Ne znam kako dalje. Hocu da ostanem normalna zbog svog malog deteta, necu da se trujem gorcinom, a sve boli. Ne ustaje mi se ujutru. Da li moj prvi mali cilj treba da bude USTATI UJUTRU I NE POZELETI DA SE NISI NI RODIO?
Ah, da, uspela sam da se zaljubim u matorca 20 godina starijeg jer je mnogo pametan, a ja sam mu se divila kao siparica. Da je rekao ‘skoci u vodu’, skocila bih. Srecom, nekada nije mogao da se seti mog tacnog imena, ali je rekao ‘da me mnogo ceni’.
Sve u svemu, dodje mi da zapalim diplome, sertifikate, dozvole, a kad mi neko kaze da lepo izgledam i/ili me pita za strucnu pomoc, da mu/joj opalim samar.
Pa, molim vas, koji bi mogao biti moj mali cilj? A sta bi smeo biti moj veliki cilj? I mi smo papagaji koji cesto odsviraju samo prvi deo partiture. I sto bi rekao Andric: budemo i prodjemo,a ne znamo sta smo sve mogli biti i uciniti. Trebalo je da doda i KOLIKO SMEMO DA UCINIMO, no, to Andric nije mogao da kaze, ziveo je jedan bas lep zivot… I doziveo sxvetsko priznanje za zivota.
Draga Cinderella, naveli ste više problema i mislim da je prvi korak da vidite na šta možete a na šta ne možete da utičete, a zatim da svaki od tih problema postavite kao cilj, pa nakon toga vidite koji bi to mali koraci bili.
Napisala sam ovaj tekst sa željom da inspirišem vas čitaoce na razmišljanje i akciju, na vama je da li ćete to primeniti ili potražiti neki drugi način.
Svako dobro
Odlican,kratak ali efektan tekst!
Hvala Svetlana 🙂