Radost života: šta je i kako je postići

 


 

Šta je radost života?

Radost života je raspoloženje, emocionalni ton koji boji naše dane i sve što radimo. To je stav sa kojim pristupamo životu i svemu što ga sačinjava.

Teško je opisati bilo koje osećanje ili raspoloženje, za svakog od nas je to nešto drugačije.

Radost života možemo da uporedimo sa žuborom planinskog potoka koji slobodno teče i sa lakoćom prelazi preko kamenja u njegovom koritu. Nekako veselo zaobilazi sve prepreke koje mu se nađu na putu i teče. Samo teče. Zato što je u prirodi potoka da teče.

Deca koja slobodno trče i skaču, grle jedni druge i smeju se, igraju se, slobodna i nesputana, u trenutku i bezbrižna, takođe lepo ilustruju šta je to radost života.

Možda najbliže definiciji životne radosti je kada neko istinski i slobodno živi svoj život. Bez obzira na okolnosti. Bez obzira na prepreke koje mu se nađu na putu.

Kada je svestan koliko je život vredan, dragocen i poseban.

Kako postići radost života?

Radost života možemo da osetimo kada poslušamo mudrog Getea i shvatimo da je „smisao života život sam“.

Kada smo svesni koliko je život vredan i dragocen, i koliko prilika za radovanje nam svakodnevno nudi, kada smo spremni da ih primetimo i prigrlimo, tada možemo da osetimo radost života.

Kada fokus prebacimo sa onog što nemamo i onog što nismo, na ono što imamo i ono što jesmo, tada možemo da osetimo radost života.

Ili, kako kaže Duško Radović- „ko ume da se raduje ima i čemu da se raduje“

Kada smo zahvalni za sve što imamo i što jesmo, tada možemo da osetimo radost života.

Kada smo prisutni u sadašnjem trenutku, kada jesmo to što jesmo i tu gde jesmo, tada možemo da osetimo radost života.

Radost života postoji samo sada i samo ovde.

Prošlost je prošla, budućnost će tek doći, živi smo samo u ovom trenutku, i samo u ovom trenutku možemo da se radujemo življenju.

Ako smo previše u prošlosti, prisećamo se i nosimo sa sobom neka stara osećanja, nismo istinski živi.

Ako smo previše u budućnosti, planiramo, priželjkujemo, nadamo se…nismo istinski živi.

Živeti je najređa stvar na svetu. Većina ljudi samo postoji, to je sve.

Oskar Vajld

Za istinski život, a ne samo pusto postojanje, potrebni su hrabrost, posvećenost, spremnost da se uči i razvija. I zato većina ljudi samo postoji. I zato većina ljudi ne zna šta je to radost življenja.

Život voli samo onoga koji ga zaista živi

Maja Anđelo

Kako usvojiti ovakav stav, kako se naučiti radovanju?

Sigurna sam da znate ljude koji su nezadovoljni i turobni i kad su im životne okolnosti relativno dobre. Kao i one druge, koji imaju vedrinu i umeju da se raduju čak i kada ih život ne mazi.

Ponosna sam što za sebe mogu da kažem da sam u ovoj drugoj grupi. Nisam se rodila takva, i ja sam dugo vremena provela zagledana u probleme i propuštala život jureći za nekim, sada vidim pogrešnim ciljevima.

I baš zbog toga znam da jeste moguće promeniti stav prema životu. Znam da je moguće naučiti se radovanju.

Kao i bilo koja druga promena, potrebni su posvećenost, istrajnosti i strpljenje.

Svakog dana podsetite sebe šta je zaista važno, svakog jutra podsetite sebe da je život najveća vrednost a svake večeri se preispitajte- kako i gde ste proveli dan? Da li ste ga primetili? Da li ste ga osetili i doživeli? Koliko vremena ste zaista proveli u tom danu, a koliko u prošlosti ili budućnosti?

Vi koji redovno čitate moje tekstove već znate „recept“- vežba, vežba, vežba! 🙂

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“

Pročitajte:

Ko su ljudi sa sjajem u očima

Kako biti srećan u nesrećnom svetu?

Kako pronaći radost u sebi

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

22 thoughts on “Radost života: šta je i kako je postići”

  1. Umela sam da se radujem i kad mi je bilo tesko.Delila sam nesebicno radost i nosila tudje terete.Umorila sam se od ljudi Bio mi je potreban odmor.Nije bilo razumevanja.Pobesnela sam otisla u samocu,pasivnost,zablokirala radost.jedva sam zakoracala ponovo i dobila zelju da se ponovo radujem iako je kod nas sa 62 sramota radovati se, jer je okruzenje naviklo na kukanje.

    pozdrav Marija

    Odgovori
  2. Draga Jelena, ovaj tekst me je odusevio, prijavila sam se na Izazov radosti i danas mi je prvi dan, a toliko si me dirnula i stavila osmeh na lice. Hvala ti sto motivises ljude, sto lepim stilom izrazavanja vracas osmeh na lice i cinis da sve deluje lako i lepo! <3

    Odgovori
  3. Trudim se da u suzi , osetim kap radosti ….trudim se da podarim osmeh i lepu reč , nekom kome treba ….zagrlim malu nezaštićenu devojčicu u sebi …i radujem se …nismo same …

    Odgovori
  4. Životnu radost definišem kroz formulu:

    Zdravlje + ljubav + sitnice ( osmeh, kiša, muzika, čokolada, zvezdano nebo, životinje…) = životna radost

    Odgovori
  5. Bravo, Jelena! Ovaj tekst je toliko nabijen pozitivnošću i dobrom energijom da i sam počinje da vraća životnu radost! A ja konkretno bih za nju učinila sve jer mi je najbolji pokretač. I kad je povremeno izgubim zbog problema koji uvek vrebaju iz nekog ćoška, ne dam se i opet je tražim. 🙂

    Odgovori
  6. Ja sam pravu istinsku radost življenja osetila pre 10 dana kada sam bila na moru. Kad sam kroz prozor autobusa ugledala prizor plave pučine koja se spaja sa horizontom, okružena zelenilom brda, zastao mi je dah od lepote prizora. Bez preterivanja počela sam da plačem od lepote prizora i lepote življenja. I zahvalila Bogu što mi je to omogućio.

    Odgovori
  7. Hvala Jelena, jos jedan odlican tekst, vezba, vezba i vezba… Cak i radost je moguce „uvezbati„… Divni ste i volim da vas citam, eto, to je jos jedna mala radost u pauzi izmedju dva posla… Srdacno, Natasa

    Odgovori
  8. Baš sam je juče doživela…bubamarica na mojoj cipeli :). Odem u poštu da platim račune (skoknula sam u toku radnog vremena, misleći brzo ću) kad tamo reeeed se otegao skoro do vrata. Ja onako neodlučna šta da radim, spontano spustim glavu dole i vidim je…lepo se ona namestila na moju cipelu i odmara, srećica moja. I tako u njenom društvu ja odlučim da čekam…i dođem na red za 15-ak minuta…u dvoje je sve lepše i lakše. Eto tako 🙂

    Odgovori
  9. Odlični tekstovi, oduševljena i od jutros ih čitam 😉 , Prije nešto više od dvije godine susrela sam se sa velikim zdravstvenim problemom i tek tada neke stvari shvatila, poslije krenula učiti živjeti i evo radujem se što sam pronašla i vas 😉 jer ću uz vaše tekstove učiti živjeti još brže i opuštenije . Hvala vam.

    Odgovori
  10. Mislim da mnogi ne shvataju moć življenja u trenutku i za trenutke i da pogrešno tumače termin “ sada i ovde “ samim tim što sada i ovde, ma gde to bilo u današnje vreme , ne zvuči baš perspektivno i radosno. Možda živone okolnosti i sam način života zatrpavaju sitnice koje stvaraju radost življenja , jer kako Radović reče “ Sreća je mala, obična i neupadljiva i mnogi ne umeju da je vide “
    Kako god , meni , na primer , biti sada i ovde na tvom blogu pričinjava radost 🙂 .
    Pozdrav 🙂

    Odgovori
  11. Hvala Jelena.
    Trudim se ja zaista, umem i da se radujem i ima puno stvari koje me raduju, ali na žalost, realne brige su mnogo velike. Pokušavam da ne mislim o tome, a to je ono što mi ne uspeva.
    Volela bih da učestvujem u radionici, verovatno i hoću, kad budem mogla da je platim. Do tada, čitamo se 🙂

    Odgovori
    • Draga Neno, od srca vam želim da pronađete podršku i rešenje za vaše probleme.
      Nadam se da će vam tekstovi sa ovog bloga bar malo pomoći u tome.

      Pozdrav 🙂

      Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *