Ko su ljudi sa sjajem u očima?

kako biti srećan

Juče sam srela nekoliko ljudi kojima sijaju oči, onako odistinski. To me nahranilo lepše od sarme.

Staša Vukadinović

Ljudi kojima sijaju oči. Onako odistinski. I mene nahrane lepše od sarme. Lepše čak i od zeljanice me nahrane kad ih vidim.

Volim da vidim ljude sa sjajem u očima. Volim da ih gledam. Volim da me gledaju.

Volim da budem u njihovom društvu.

Ko su ljudi sa sjajem u očima?

Da li su oni uvek srećni? Da li im uvek ide dobro u životu? Da li su oslobođeni svih problema pa im se može da im oči sjaje?

Ljudi sa sjajem u očima jesu uvek srećni.

Srećni su i kad su tužni. I kad su ljuti. I kad im ne ide sve kako žele. I kad se uplaše. I kad se zapetljaju.

Uvek su srećni.

Ljudi sa sjajem u očima su srećni zato što su živi.

Oni vide život i njegovu veličanstvenost čak i kada nije lako.

Baš to, što vide život, što gledaju u život čak i kroz probleme i prepreke, baš to im daje sjaj u očima.

Ljudi sa sjajem u očima žive na jednom veoma posebnom mestu. Oni žive u sadašnjem trenutku. Oni vide ljude i cveće i drveće i pse i mačke…oni sve vide. I to što vide ono što jeste, sada i ovde, to im daje sjaj u očima. Od toga njihove oči sjaje.

Ljudi sa sjajem u očima ne govore “život nije fer, ja zaslužujem bolje.”

Ne, oni prihvate to što su dobili i od toga naprave umetničko delo.

Ljudi sa sjajem u očima shvataju da je život umetničko delo, i da su oni umetničko delo. I vredno, svaki dan po malo, od toga što im je dato, kreiraju lepotu.

Ljudi sa sjajem u očima vide lepotu u jednostavnosti, u običnosti i u sitnicama.

Pa se ta lepota koju vide preliva u njihova srca. A od toga oči sjaje.

O kako lepo oči sjaje kada se voli život, i kada se živi, slobodno. I hrabro. Onako odistinski.

 Jelena Pantić

Iz knjige Putovanje u središte srca

Pročitajte:

 

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Ovo su neki od komentara čitalaca 🙂

“Znaš onaj osećaj kad posle sunčanog dana uđeš u kuću i popiješ čašu hladnog soka?
Ili kad se ušuškaš u mekiša ćebence posle posla?
Ili kad prvi put ugaziš u more na letovanju?
E pa čitanje tvoje knjige je bolje! Hvala ti! 🌷🌷🌷”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E (plus provizija ako plaćate Western Unionom)

PayPal uplatu možete da izvršite ovde

PS: Za knjigu “Putovanje u središte srca” mnogi čitaoci su mi pisali da je to knjiga koja se poklanja voljenima. Iz tog razloga sam odlučila da ako naručite tri primerka knjige četvrti dobijate na poklon 🙂

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Autorka svih tekstova na ovom blogu je Jelena Pantić, psiholog, Novi Sad

 

49 thoughts on “Ko su ljudi sa sjajem u očima?

  1. Vesna Rehner says:

    Draga Jelena,
    Hvala za bisere koje ostavljate za sve nas putu kroz ovu našu zemlju čuda.

    Želim samo da dodam da nema veće sreće za mene od onog osećaja kada vidim da sam kod drugih ljudi probudila sjaj u oku. Zahvalna sam što mi to ponekad polazi za rukom…

    Vesna

  2. devojkasaoblaka says:

    “Sasvim slučajno..čovek…meni…”stran”, neko koga vidim u prolazu, klimnem glavom, nasmešim se, neko ko se javi isto tako sa osmehom, možda ostavi pogled za mnom…neko “ništa više od toga”, pun topline prisao mi je i tražio dozvolu da mi se obrati! Nasmešila sam se i rekla ” Naravno, reci te”! Zamolio me je da mu ne zamerim što sebi daje za pravo, ali eto, primetio je da sam u poslednjih par meseci tužna, neraspoložena… drugačija!
    “Možda je leto vreme kada smo svi nasmejani i lepi, Vi ste meni i sada lepi, ali ne onako kao tog leta kada sam Vas prvi put video! Nema onog SJAJA U VAŠIM OČIMA, koji ispuni…Da li je sve u redu?”. Ćutala sam…verujem da su moje krupne oči tada bile još krupnije, bila sam u šoku…nije prvi koji mi je to rekao, ali je prvi koji me ne “poznaje”! Ni jednog trena nisam pomislila odakle mu prava, šta misli, ko je on da bilo šta meni kaže…
    “Svadonevica, standardni problemi, svi se borimo…svako na svoj način…” rekoh.
    “Mislim da ste Vi izvan toga, da Vama “standardno” ne može da pomeremeti bilo šta…jaki ste za to! Iiskreno se nadam da nemate neki zdravstveni problem ili možda neko od Vaših…reko’ da Vas priupitam! A opet ako je neko bilo ko, uticao na Vas, ako Vas neko bilo ko “remeti”da budete ono što jeste…ne dozvolite to! Video sam devojku sa osmehom, lepu i pametnu, jaku devojku…toga više nema…žao mi je!!! Volim da vidim lepo, da čujem pametno, mislim da ste sjajan čovek i da svoj posao radite požrtvovano, volite…ali nešto Vas muči…izvinite još jednom…morao sam da Vam kažem…da Vas pitam…I da Vas zamolim…VRATITE ONAJ SJAJ!!!”
    Nasmejala sam se i pružila ruku…”Hvala…što brinete…što ste mi to rekli…hvala na lepim rečima…šta da Vam kažem…”. Slegnu je ramenima, nasmešio se i okrenuo…
    Šta sad…? U trenu sam pomislila: “Imao je sreće…video me je i pre…kada sam bila nasmejana…šta li tek pomisle oni koji me sada, ovih dana vide…prvi put? Obratio mi se neko ko me samo vidi…da li brinu oni koji me poznaju, viđaju svaki dan? Ko sam…šta sam…šta se dešava…U ŠTA SAM SE PRETVORILA?”
    SHVATIH…TO NISAM VIŠE JA…nema sjaja u mom oku!”
    P.S. Ovo sam napisala jedne noći, pre par meseci…kada me je neko potstakao da se pogledam i sebi postavim pitanje…Znala sam odgovor, ali mi se nije svideo.
    Danima prebiram po glavi šta je, nešto mi nedostaje…fali….Sada si me TI podsetila!!!
    HVALA…

  3. Marta says:

    Bio je taj sjaj i u mojim očima…život ga lagano gasi…ali zasjat će one opet…samo treba organizmu vremena da se oporavi od težine koju život donosi…pogotovo kad se zaredaju jedna za drugom…

    Voljela sam najviše kad mi ljudi kažu kako vole kad me sretnu, kako im uljepšam dan osmijehom…sasvim daleki ljudi, koje znam tek površno…dok su neki drugi, čak bliski, govorili da se previše smijem…da treba da se uozbiljim…slušala sam naravno te prve i uvijek bila nasmijana…ma i sad sam nasmijana iako je u meni tuga…sve je lakše uz osmijeh…i tužan se nasmiješ, netko ti uzvrati osmijehom i napuni te pozitivnom energijom…a najljepše uzvraćaju djeca, životinje i priroda…oni su neiskvareni…čak mi je i grad u kasnim satima, kad nema puno ljudi na ulici, znao uzvratiti osmijehom…samo treba otvoriti srce i znati gledati…i smijati se iskreno, od srca…

    Jako mi se sviđa ovaj tekst…se je baš tako kako piše…i daje mi još veću želju da vratim istinsku sreću u svoje srce…

    Hvala Jelena!

    • Jelena Pantić says:

      Marta drago mi je što te je ovaj tekst podstakao da poželiš da vratiš sjaj u očima. Život nije uvek lak, ali naše je da ne dozvolimo da nam ugasi sjaj u očima.

  4. Ružica Šošić says:

    Prelepo si opisala ljude sa sjajem u očima i mislim tako o ljudima sa sjajem u očima i ja ih volim i biram u svom okruženju kada god imam priliku za to,lep dan ti želim i svako životno dobro!!!

  5. Olivera says:

    Ma skoro nisam procitala nesto sladje, istinitije, iskreno. Istina je ziva, u ocima se sve vidi!

  6. Nataša -16 says:

    Draga Jelena, odavno nisam čula da se neko bavi sjajem u očima,tvoj tekst me obradovao i vrlo raznežio.Moje oči su nekada caklile( a možda mi je tada bilo najteže u životu) kao ,,u mačke”…Onda su se ugasile, ne zamutile…već ugasile…Moj pokojni otac je neprekidno ponavljao rečenicu,, Sine , vidi lep Božiji dan,on je samo sada i nikada više”…Ne kažu ljudi džaba da su oči ogledalo duše, na žalost oko nas je sve više osoba sa potpuno pomračenim očima, bez sjaja, bez živosti..i to je opasno…Zato me je tvoj tekst prijatno iznenadio….Hvala ti !!

  7. Jasna says:

    Imam taj sjaj u očima o kome ste pisali. I baš tako, sijaju mi oči I kada sam srećna I kada sam tužna.
    Volim život, sada I ovde. Uživam u malim stvarima.
    Ali..ima I onih koji gladaju da ti pokvare taj sjaj u očima, tu sreću koju nosiš u sebi.
    Prepoznajem ih, vidim njihov strah I ljutnju, vidim da zbog svog unutrašnjeg nezadovoljstva ne vole moj sjaj u očima ali ja im tu ništa ne mogu. Oni treba da nađu svoja mala zadovoljstva sadašnjosti da bi dobili sjaj …..

    Divan jednostavan tekst koji je rekao mnogo.

    • Jelena Pantić says:

      Da, sa takvim ljudima možemo samo da ne dozvolimo da ugase naš sjaj…a možda ih inspirišemo da i njihove oči zasijajau.

    • Jasna says:

      Jasna, ovde jos jedna Jasna. Potpuno se slazem. Jelena, predivno receno. Hvala. Ulepsala si mi dan.

  8. Antonija says:

    Tako dobro je bilo ovo pročitati … ljudi sa sjajem u očima… to je najbolje, što možeš vidjeti kod ljudi. Hvala za ovaj tekst. Tako je istinski. Dobar, krasan, topao … sa puno ljubavi. I ja nekad postignem nešto tako ali ne traje dugo. Ne znam zašto … :):):)

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Antonija za ovaj lep komentar 🙂 Ne traje dugo zato što zaboravimo šta je zaista važno, i kad zaboravimo da život istinski živimo….vremenom, kad svesno radimo na tome, bude sve češće a onda postane stalno 🙂

  9. marmi says:

    Samo sjajne oči mogu uneti sjaj u tuđe poglede i stvoriti svetlost širih razmera , a što je teži put bio do tog sjaja pogled je sjajniji.
    P.S. Ti i tvoj pogled ste sjajni, što naravno znaš 🙂

    • Jelena Pantić says:

      Draga Marmi, hvala ti opet za lep dodatak tekstu 🙂
      Radujem se što ću uskoro videti i tvoje oči što sijaju 🙂

  10. delirij says:

    Ja spadam u ove ljude. 🙂
    Nisam ni bila svjesna toga dok nisam srela prijatelja na ulici i tad mi je rekao: “vidim ide neko prema meni i nisam vidio ko ali cim sam gore pogledao u oci kako sijaju znao sam odma da si ti.” A bio je 5-6 metara udaljen od mene kad me tek primjetio.
    😀

      • karolina zilaji says:

        Divan, predivan tekst, topao, nezan kao sto su i ljudi sa sjajem u ocima…ja mislim da je to dar..posmatrati zivot na taj uz sve teskoce koje nam isti nosi…Moj moto je takav da smo tu, da bi smo ovaj svet ucinili lepsim mestom za biti….i tu lezi sreca..i to daje sjaj u ocima…..

  11. Mario says:

    jako inspirativan tekst :)) . No primjetim kod sebe da nailazim na mnoge otpore kada pokušavam živjeti ovdje i sada i raditi stvari iz srca i ponašati se onako kako osjećam a ne kako trebam ili moram. Puno je prepreka i baš je potrebna hrabrost da živiti istinski ispunjen život.

    Još jednom sve pohvale Jelena na tekstu, nadam se da ću jednog dana živjeti sa očima punim sjaja idemo korak po korak

  12. biba says:

    To su blagi i krotki ljudi,judi u ravnoteži, koji te svojom smirenošću i tim sjajem u očima i osmehom, razoružaju! Zato se lepo osećamo u njihovom društvu.
    Pozdrav! 🙂

  13. Dragan Petrusic says:

    Јелена, и мени су задовољно “сијале очи” док сам (само) читао твоју успелу “игру стила и форме”, али (додао бих) и – језика! Изузетно правилна употреба речи СЈАЈ, СИЈАЈУ (очи), у односу на “фронцлав” (мени неприхватљив) епитет СЈАЈНО… Прво је толико правилно (сјај, сијају) да је – поучно. А придев, СЈАЈНО, данашња је “ПИНКовизична” реч којом се неодмерено, непримерено и бесомучно, у стилу “фе-но-ме-нал-нооо”, “улепшава наша стварност”; употребљавају је водитељи, коментатори, многи новинари, читаоци… веома наметљиво, када не умеју (или не желе!) да нешто нијансирају (дрбро, врло добро, одлично…). Реч СЈАЈНО нема нијансе, и не треба је свуда трпати (ја нигде!)… Зато, не могу рећи “СЈАЈАН текст-игра”, већ правилно – О Д Л И Ч А Н …

    • Jelena Pantić says:

      Hvala Dragane 🙂 nisam razmišljala o tome koje reči ću upotrebiti, samo su izašle iz mene 🙂

  14. Dana says:

    Predivan tekst na pravu temu! Za sebe mislim da sam optimista, gledam da nadjem tracak pozitivnog u svemu, ali to ponekad zalici na sizifov posao i ponestane snage. Hvala za sve pozitivne misli i energiju koju razmenjujete sa nama. Daje nam tu neophodnu iskru da nastavimo.

  15. nataša says:

    Jer u stalnom lutanju između svega , i čekajući nešto ili nekoga izgubimo uvijek ovo dragocijeno i najvažnije sada i sadašnji trenutak , zaboravimo živiti život . A naš smisao je živiti život ,zato bezrezervno uživajmo u ljepoti i lijepim momentima , sigurna sam da svi možemo pronaći te dragocjene trenutke, KOJE ĆE NAM VRATITI SJAJ U OČIMA

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *