Devojka na plaži pored mene. Lepa.
Na levom ramenu ima ožiljak. Prilično veliki i nije lep.
Ali ona je lepa, ona je više od tog ožiljka.
Tako i ja.
Imam ožiljak na stomaku, od operacije.
Nije jako veliki, ne vidi se jako, ali nije lep.
Ali, i ja sam više od tog ožiljka.
I ja sam lepa uprkos njemu, ili možda baš zbog njega.
Imam još neke ožiljke koji se ne vide. Na srcu su.
Svi mi imamo neke ožiljke, vidljive ili nevidljive.
Lepi smo uprkos njima, ili baš zbog njih, kada ih posmatramo kao podsetnike da smo svašta nešto teško i bolno uspeli da preživimo.
Kada ih tako posmatramo i doživljavamo, oni prestaju da budu naša slabost i postaju naša snaga.
I tada smo istinski lepi, sa ožiljcima ili bez njih.
Ljudskost, ranjivost, snaga i ljubav prema životu su ono što nas čini istinski lepima.
Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“
Pročitajte:
