Postoji li neka tehnika brzog praštanja? 😉 …kako drugima tako i sebi
Pitanje koje sam dobila u inboks Fejsbuk stranice.
Postoji „tehnika“ opraštanja i opisaću vam je u ovom tekstu. Tačnije, postoji više „tehnika“
E sad, koliko brzo rade….zavisi od više faktora.
Opraštanje je tema o kojoj već duže vreme želim da pišem ali nikako ne stiže na red.
Izuzetno, izuzetno je važna i izuzetno, izuzetno delikatna.
Verovatno ste više puta pročitali da „treba“ oprostiti svima koji su nas povredili i da „treba“ oprostiti sebi za sve greške koje smo napravili.
Slažem se.
„Treba“ oprostiti.
Ali, kako?
Kako oprostiti onima koji su nas povredili?
Saveti na koje sam nailazila se svode na to da“ne treba“ ništa da shvatamo lično. Da „treba“ da razumemo.
Šta je problem sa savetima ovog tipa i sa „treba“?
Problem je to što je opraštanje emotivni a ne misaoni proces.
Verujem da ćemo se svi složiti oko toga da treba oprostiti i da treba ostaviti prošlost iza sebe.
Ono što je sigurno je da to nećemo postići jednostavnom jednokratnom svesnom odlukom.
Emotivno opraštanje, opraštanje srcem, istinsko puštanje je proces.
To je proces zaceljivanja emotivne rane.
Teško je oprostiti i pustiti kada srce boli.
Kada srce prestane da boli, lako ćemo oprostiti, pustiti i nastaviti dalje sa svojim životom.
Dakle, umesto tehnike opraštanja potrebna nam je tehnika isceljivanja.
Kada ta rana i taj bol prestanu da nas ometaju, usporavaju i zaustavljaju u životu, lako ćemo oprostiti i pustiti.
Kada osećamo da nemamo šta da oprostimo, tada smo oprostili.
Kako izgleda proces zaceljivanja srca?
To se razlikuje od osobe do osobe, i od povrede do povrede.
Ne postoji recept koji radi kod svih ljudi u svim situacijama.
Ono što jeste zajedničko je činjenica da je pre svega neophodno priznati ono što jeste.
Priznati da nekom nešto zameramo, priznati da krivimo nekog, priznati da smo ljuti.
Neophodno je pustiti ta osećanja i proći kroz njih.
Taj proces može da traje par sati, par dana ili par godina.
Što pre priznamo i pustimo neprijatna osećanja, brže će proći.
Paralelno s tim procesom, potrebno je da negujemo i podržavamo sebe, na sve moguće i dostupne načine.
Emocionalna higijena pomaže.
Emocionalni detoks pomaže.
Empatija pomaže.
I izuzetno važno, potrebno je da ne forsiramo opraštanje i prijatna osećanja.
Isti je princip za opraštanje drugima i sebi.
Kroz proces opraštanja zaceljivanja možete da prolazite sami, uz podršku prijatelja i/ili psihoterapeuta.
Dajte sebi vremena, dajte sebi razumevanja, dajte sebi ljubavi, tražite podršku.
Niste loši ako nekom nešto zamerate.
Niste loši ako vam je teško da oprostite.
Polako, nežno, s ljubavlju….stići ćete na mesto ljubavi i razumevanja. Na mesto na kom osećate da nemate šta da oprostite. Na mesto s kog razumete. Na mesto gde više ne boli.
Tada ste oprostili. I tada to više nije bitno.
A šta ako i dalje ne mogu da oprostim?
I ovo je pitanje koje često čujem.
A šta ako i dalje ne mogu da oprostim?
Ništa.
Ne moraš da oprostiš.
Suprotno popularnom verovanju, opraštanje nije neophodno za isceljivanje, u nekim slučajevima čak nije ni poželjno.
Ovo je posebno istinito kada bi opraštanje moglo da bude protumačeno kao dozvola da vas ponovo povrede.
Nekad nam je potrebno da se držimo svoje ljutnje da bismo izašli na kraj sa situacijom i preživeli.
Ovo posebno važi za one koji su na bilo koji način zlostavljani.
Beverli Engel
Želite da:
- više volite sebe
- povećate svoju emocionalnu inteligenciju
- ulepšate i obogatite svoju svakodnevicu?
Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam pomogne u tome!
„Sjajna knjiga, pravi melem„
Srbijanka Jović
„Profesionalna, stručna, a opet topla, lična i milujuća.“
Jelena Veljković
Pisana je jednostavnim i razumljivim jezikom, uz mnoštvo primera, ilustracija i konkretnih načina da život živite lakše i lepše.
U ovoj zbirci psiholoških tekstova obrađene su neke od sledećih tema:
- ljubav prema sebi
- odnosi sa drugim ljudima
- srećan život
- emocionalna inteligencija
- asertivnost
Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?
Ali, tekst ne daje odgovor na pitanje koje je u naslovu.. (Ili je ceo odgovor „priznajte , pa će proći“?)
Ceo odgovor je u delu posle -kako izgleda proces zaceljivanja srca. Ne postoji jedan isti put za sve ljude i sve povrede.
Da, to ste divno rekli, slazem se sa ciljem. Ali proces isceljivanja rana ostavlja vecne oziljke 🙁
Kako živeti sa ožiljcima na duši ?
Pitanje je na mestu, ali prevazilazi okvire jednog teksta na blogu. Možda će Vam tekst „Šta činiti kad duša boli?“ dati neke smernice
Draga Jelena
…. citam pazljivo, pokusavam i nadam se da ce mi te vase reci pomoci da postignem ono sto se zove „oprostiti“. Ponavljate stalno „s ljubavlju i razumevanjem“.
Pitanje koje me gusi: kako postici bilo kada „razumevanje“ za nesto sto je apsolutno „nerazumljivo“?
Nije li upravo ona izreka „oprostiti mu mogu ali zaboraviti nikada“, dokaz da oprastanje nema veze sa razumevanjem? Jer da je u pitanju delo ili pojava koje ima osnovu da se za nju ima ili stekne „razumevanje“, onda nikada ne bi ni doslo do povredjivanja emocija i potrebe da se uopste oprasta? Tema veoma diskutabilna i nimalo laka …
Srdacni pozdrav !
Brankica iz Novog Sada
Draga Brankice, slažem se da su neke stvari nerazumljive i nepojmljive…kroz isceljenje rana postaje nebitno ili manje bitno da se razume. Cilj je da se dovedemo do toga da nas to što se dogodilo više ne ometa i ne zaustavlja u životu.
Hvala Vam, Jelena na ovako toplom teksu. Zaista odise ljubavlju i razumevanjem. Svaka Vam cast na nesebicnoj empatiji koju pruzate. Utesili ste me.
Mnogi life caoch-i govore: „moras da oprostis…treba da oprostis… to je najbolje za tebe…“ I ja bih stvarno volela, zelim to,ali… ne mogu jer boli, bas jako boli.
Hvala Sanja. Drago mi je što sam Vas utešila i što Vam je tekst koristio.