Šta da radiš kad je neko neprijatan prema tebi

neprijatne osobe

Idem tako u poštu i razmišljam kako ću kad se vratim da vam pišem priču o emocionalnoj inteligenciji i neljubaznom taksisti.

Dolazim u poštu, na šalteru moja najomiljena koleginica, šaljem pakete i sve teče ok.
Za slučaj da ne znate, sada možete preko aplikacije da unesete podatke, dobijete broj i na šalteru umesto svih podataka primalaca samo izdiktirate taj broj.
Super je, značajno štedi vreme.

Stižemo do poslednjeg paketa koji ima malo više knjiga.
Koleginica odlazi po veću kutiju da ih upakuje.
To traje ne više od minut.
Vraća se, i tada neki čovek iz reda glasno kaže meni- gospođo, trebali ste to kod kuće da uradite, trošite naše vreme.

Ja mu kažem da nije u pravu, on meni da jeste i tako nekoliko puta.
Kaže mi da zovem kurira, ja mu kažem da kuriri ne dolaze.
Kaže mi da pola sata traje slanje paketa, ja mu kažem da to nije tačno.
I tako, on meni gospođo, ja njemu gospodine.
Ostali ćute.
Koleginica kaže da je njena obaveza da upakuje paket, on je ne ferma, nastavlja meni da govori da nije u redu to što radim (šaljem pakete u pošti) i da trošim njegovo vreme.

Paket poslat, ja otišla i sve mi lepo.
To je poenta ove priče.

Neljubazni ljudi koji nas nepravedno optužuju su neizbežni.
Što ste više u kontaktu sa ljudima, veća je verovatnoća da ćete ih sresti i da ćete imati ovakve situacije.

Da napomenem samo, ni on ni ja nismo vikali, obostrana agresivnost je bila u granicama pristojnosti.
On je počeo, ja sam vraćala istom merom.

Jasno mi je da njegovo nezadovoljstvo nema veze sa mnom ni sa mojim paketima, to mu je bila prilika da izrazi nagomilano nezadovoljstvo.
Neko drugi očigledno troši njegovo vreme i to mu smeta, ali nema hrabrosti da kaže, pa to preusmeri na nekog drugog.
Nekog ko mu deluje bezopasno.

Da sam ćutala i da su me pogodile njegove optužbe, sada bih se bavila otklanjanjem te neprijatnosti.
DakleM, trošila bih svoje vreme na nešto što nema veze sa mnom i za šta nisam kriva.

Da ponovim, moj “greh” je to što sam u pošti slala pakete 😀

Nisam ćutala, nisam dala na sebe i sad mi je lepo.
Evo pišem vam ovo pa ću posle videti šta ću lepo i prijatno da radim.
Ta situacija je za mene prošlost, zato što sam izrazila svoje mišljenje i pokazala osećanja.
Da nisam, ta osećanja bi me držala zarobljenom u toj situaciji.

Jeste, sitnica je, ali kad se nakupi mnogo takvih “sitnica” dođe do problema.
Sve ne znamo šta nam je,  zašto smo neraspoloženi, anksiozni, zašto nemamo energije….ništa se krupno nije dogodilo.
Nije.
Dogodilo se to da su se “sitnice” nakupile u krupnicu.

A sada priča o emocionalnoj inteligenciji i neljubaznom taksisti.
Ne znam za druge gradove, ali u Novom Sadu postoji nešto što se zove minimalna cena vožnje.
To znači da ako pozovete taksi i kažete da vas odveze tri metra dalje, vi plaćate tu minimalnu cenu, kao da vas je vozio par kilometara.

S obzirom na to da radim od kuće, šetnja do pošte mi dođe kao izlazak na teren i rekreacija.
Ponekad, kad pada kiša ili kad imam mnogo knjiga pozovem taksi.
I ponekad taksista kad čuje dokle idem progunđa nešto.
Više puta sam oćutala i osećala se neprijatno.
Zadržavala sam tu neprijatnost u sebi i trebalo je neko vreme da ona izbledi.
Ništa strašno, ali sasvim nepotrebno.
Nisam mu uradila ništa loše, nisam mu ništa skrivila, nema pravo da bude neprijatan prema meni.

Prošle nedelje sam imala takvu situaciju, ali ovaj put sa drugačijim ishodom.

Ušla sam u taksi, rekla dokle idem i on je ponovio frkćućim tonom.
I ja sam ponovila adresu i pitala- da li je to neki problem?
Rekao je da nije, tonom koji je govorio da jeste.
“Šta ga cimam za tako kratku vožnju.”
Rekla sam mu da mi deluje da ipak jeste neki problem, on mi je rekao- zovete taksi od ćoška do ćoška.
Što nije tačno, a i da jeste, da me boli noga, da nosim nešto teško, svakako plaćam kao da me vozio kilometar.

I tako smo se mi na toj kratkoj relaciji raspravljali, i ja sam mu na kraju rekla da je vrlo neprijatan.
Nije mi ništa odgovorio.

Čim sam izašla iz taksija zaboravila sam na to.
Rekla sam šta sam imala, nisam dala na sebe i to je to.

Danas sam za slanje imala malo više knjiga, preteško za šetnju do pošte.
Pomislila sam kako ću pozvati taksi, i istovremeno pomislila kako nisam raspoložena za to da neko kome plaćam uslugu i prema kome ja nisam neprijatna, bude neprijatan prema meni.

Pozvala sam broj taksi udruženja, i rekla da mi se nekoliko puta dogodilo da vozači budu neljubazni zbog te relacije.
Zamolila sam da pošalju nekog kome to neće smetati, i da podsete članove udruženja da takvo ponašanje nije u redu.

Stigao je taksi, ušla sam, rekla adresu i on je rekao ok. Nikakav problem nije bio, nije bilo neprijatnosti.

Eto, to su dve priče o emocionalnoj inteligenciji i neljubaznosti.
Niko nema pravo da bude neljubazan ako mu ništa nismo skrivili, ali…..neki ljudi sebi daju to za pravo.

Imamo dve mogućnosti.
Da trpimo i gomilamo nezadovoljstvo koje je neko istresao na nas.
Da ne damo na sebe.
Da kažemo nešto, i to ne uplašenim i molećivim tonom.

Nekad naša akcija dovede do promene i rešenja problema, kao u priči sa taksistom.
Nekada ne, kao u priči sa nezadovoljnim gospodinom u pošti.
Moje reči nisu dovele do promene njegovog ponašanja, ali jesu dovele do toga da u meni ne bude nezadovoljstva koje nije moje i za koje nisam kriva.

Eto tako.
Nadam se da će ove dve priče inspirisati nekog da se zauzme za sebe.

Život nam donosi mnoge izazove i teškoće, to je neizbežno.

Zato je važno da štedimo svoju energiju i svoje živce za bitne i neizbežne životne zadatke.
Zato smo tu, da živimo svoj život.
Nismo tu da neko svoje nezadovoljstvo istresa na nas.

PS: nekad je mudrije prećutati, kad je neko besan i bahat i procenimo da možemo da dovedemo sebe u opasnost. U tim slučajevima pomaže da zamislimo bahatog i kažemo mu sve što nam je na duši. Deluje šašavo ali pomaže 🙂

Pročitajte:

Asertivnost i asertivna komunikacija

Ko je kriv kad se neko loše ponaša prema tebi?

Efikasan lek protiv glavobolje: nulta tolerancija na bezobrazluk, drskost i nepoštovanje

Kako mi je neljubaznost pomogla da imam kvalitetnije odnose sa ljudima

 

Još inspirativnih tekstova pročitajte u knjizi “Putovanje u središte srca”

Ovo su neki od komentara čitalaca 🙂

“Znaš onaj osećaj kad posle sunčanog dana uđeš u kuću i popiješ čašu hladnog soka?
Ili kad se ušuškaš u mekiša ćebence posle posla?
Ili kad prvi put ugaziš u more na letovanju?
E pa čitanje tvoje knjige je bolje! Hvala ti! 🌷🌷🌷”

“Ovo je najnežnija knjiga! Osećam se kao da sama sebe grlim dok je čitam.”

“Putovanje u središte srca sam pročitala.Skroz realna i bez puno filozofija napisana knjiga.Usmerava na uspešan životni put.Hvala od srca ❤ “

“Uz ovu knjigu počinjem da volim ono svoje pravo ja koje se polako budi. Hvala Vam.”

“Pročitala sam Vašu knjigu, nisam oka sklopila od sinoć a radim od 14h i ne žalim 🙂 nakupila sam se energije za sto godina :)) svaka Vam čast 🙂 tražili su mi ljudi na čitanje i ne dam! ljubomorno je čuvam! 🙂 mogu samo iz moje ruke da bace pogled da ne bi oštetili moju amajliju za lepo raspoloženje i ispravno razmišljanje 🙂 hvala Vam 🙂 ”

Želite knjigu “Putovanje u središte srca” u svojoj biblioteci? Da vam bude pri ruci svaki put kad vam zatreba razumevanje, uteha, ohrabrenje i vetar u leđa?

Cena knjige je 1650 dinara (+ troškovi dostave 283 din).

Šaljem je post ekspresom i stiže na vašu adresu u roku od dan-dva.

Cena za inostranstvo (sa troškovima dostave) je 22 E (plus provizija ako plaćate Western Unionom)

PayPal uplatu možete da izvršite ovde

PS: Za knjigu “Putovanje u središte srca” mnogi čitaoci su mi pisali da je to knjiga koja se poklanja voljenima. Iz tog razloga sam odlučila da ako naručite tri primerka knjige četvrti dobijate na poklon 🙂

dobre knjige

 

Pišite mi i naručite svoj primerak!

 

Autorka svih tekstova na ovom blogu je Jelena Pantić, psiholog, Novi Sad

 

3 thoughts on “Šta da radiš kad je neko neprijatan prema tebi

  1. Dejan says:

    Jelana, tekst je super. Ne desava se cesto ali kad su neprijatni uglavno pokusam da skrenem paznju gde grese, da im objasnim zasto ne treba tako da se ponasaju. Mirnim tonom. Ako to ne radi, imaju neke frustracije i bilo koja dalja diskusija vodi u neke druge stvari…

  2. Bojana says:

    Nešto što se čini tako jednostavnim, a retko primenjujemo smireno i uz želju da zaštitimo sebe. Hvala, draga Jelena, što nam otvarate put do novih načina da uspešno držimo do sebe, a ne budemo grubi prema drugima, već odlučni i snažni. Kada čitam Vaše tekstove, sve zvuči tako logično i bude mi jasno da je ključ u nama.

    • Jelena Pantić says:

      Hvala draga Bojana 🙂 Ključ jeste u nama ali nije baš lako doći do toga. Kao što je trebalo dosta vremena da naučimo pogrešno, treba vremena da se odučimo od toga i naučimo pravilno da se ponašamo prema sebi i drugima. Nije lako ali je moguće i vredno truda.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *