Komentar ispod teksta koji počinje sa „glupost….“
Drugi komentar koji kaže, nije to tako, ovo je banalizovano.
Treći komentar, kaže, ne vidim kakav je uspeh prevesti nečiji tekst.
Četvrti komentar, ispod statusa u kom svoje fb prijatelje pitam za mišljenje: sadržaj je ok, ima smisla, ton je „nemaš pojma slušaj mene“….nadmen nekako, sa visine.
Ovaj status sam napisala nakon tog komentara:
Dragi vi što ste u prethodnom statusu komentarisali, samo da vas priupitam- da li ste svesni kako lepo, nenametljivo i sa poštovanjem iznosite svoje mišljenje, predloge i sugestije?
Ne bih to možda ni registrovala da nije bilo jednog komentara čiji je sadržaj imao smisla ali je ton bio „nemaš pojma, slušaj mene ja ću ti kažem“
Pa eto da iskoristimo priliku za učenje i razvijanje lepih navika i ponašanja.
Na emocionalni ton poruke se retko obraća pažnja, a bitan je.
Čak i kad je sadržaj koristan, neprijatan ton je škodljiv.
Neko će možda reći da su to sitnice, i ja ću se složiti da jesu sitnice.
A ujedno i podsetiti da su sitnice ono što čini život.
Skupljajmo lepe sitnice i eliminišimo neprijatne kad god je to u našoj moći. A u našoj moći je mnogo češće nego što mislimo.
Ranije bih na svaki od ovih komentara odgovorila nešto ljubazno, pokušala da objasnim šta sam htela da kažem, pokušala da ukažem da takav ton i način nisu ok, da mi ne prijaju.
I uvek bi se razgovor nastavio u neprijatnom tonu. Komentatori bi se osilili i nastavili istim tonom. I kao po pravilu, pridružili bi se još neki koji samo čekaju priliku da izbace svoje nezadovoljstvo.
Nisam uvek u pravu i ne znam sve.
Poštujem drugačije uglove gledanja, drugačija iskustva i mišljenja.
Poštujem ih kada su izneti sa poštovanjem, bez napadanja i omalovažavanja.
Kada sam shvatila da ulazak u razgovor sa nekim ko ostavi komentar tog tipa nema smisla, da ne donosi nikakvu korist a donosi neprijatnost i gubljenje vremena, pitala sam se šta da radim sa tim komentarima.
Da ih ostavim bez odgovora?
Pokušala sam tako ali mi nije prijalo.
Ne prija mi ni da ih vidim.
Zašto bih gledala nešto što nikom ne donosi nešto dobro, nešto što je očigledno izbacivanje nekog nezadovoljstva?
Odlučila sam da brišem takve komentare.
Tu sam se zapitala da li je to u redu?
Mislim, gde je tu demokratija, gde je tu pravo da ljudi iznose svoje mišljenje?
Pa sam se onda setila da demokratija podrazumeva prava i obaveze, da podrazumeva ravnopravnost.
Na mom blogu i na mom fb profilu ne možemo da budemo ravnopravni ja koja nešto dajem i nikog ne tera da to uzme, i neko ko je naišao odnekud i na neprijatan način nameće svoje mišljenje ili izbacuje svoje nezadovoljstvo.
Ako pogledate komentare sa početka teksta, videćete da oni ne daju ništa konstruktivno, ne daju rešenje, ne daju korist ni meni da nešto naučim ni vama čitaocima, da vi nešto naučite.
Šta možemo da naučimo iz „glupost“, „banalno“…?
Dakle, ne upuštam se u razgovore sa ljudima koji u startu nastupe neprijatno.
Ne želim da ulazim u razgovore o psihologiji, emocijama, životu….sa nekim ko nije savladao osnove pristojne komunikacije.
Brišem komentare koji mi ne prijaju.
Nikom ne namećem svoje mišljenje, i nisam u obavezi da me zanima svačije mišljenje.
Nisam u obavezi da trpim neprijatnost kojoj ni na koji način nisam doprinela, nisam je ničim zaslužila.
Fric Perls, osnivač geštalt psihoterapije je rekao:
Ja nisam na ovom svetu da bih ispunjavao tvoja očekivanja, niti si ti na ovom svetu da bi ispunjavao moja.
Biću slobodna da parafraziram dragog Frica
Ja nisam na ovom svetu da bih trpela tvoja nezadovoljstva, niti si ti na ovom svetu da bi trpeo moja.
U tekstu sam navela primere sa bloga i Fejsbuka. Isto važi i za situacije u offline svetu.
Mi nismo na ovom svetu da bismo trpeli nečija nezadovoljstva.
Ne mora komunikacija uvek da bude prijatna, nisu uvek cvetići i leptirići. Važno je da razlikujemo kada je neprijatnost neophodna i kada nije.
Kada vam neko u četiri oka ukaže na to da negde grešite to nije prijatno, ali ima smisla.
Potpuno druga priča je kada vam neko javno saspe nešto, ne sa željom da učini nešto korisno za vas, nego sa željom da vas omalovaži, pokaže kako je „pametan“ ili jednostavno istrese svoje nezadovoljstvo.
I na internetu i van interneta ima svakakvog sveta.
Na nama je da postavljamo granice i određujemo šta dozvoljavamo a šta ne.
Već neko vreme praktikujem ovu nultu toleranciju na drskost, bezobrazluk i nepoštovanje i mogu vam reći da se osećam mnogo, mnogo bolje. Zadovoljnije, rasterećenije, opuštenije.
Najtoplije preporučujem. Štedi vreme, energiju i živce.
Iz knjige „Putovanje u središte srca“
Verbalno nasilje:rekli su mi da sam ružna, glupa i dosadna
Kako mi je neljubaznost pomogla da imam bolje odnose sa ljudima
Ko je kriv kad se neko loše ponaša prema tebi?
Rekla bih da ima mnogo situacija u kojima ne mozemo da ‘izbrisemo’ neprijatne situacije. Na primer, u redu na salteru je neko drzak i bezobrazan, a ne mozemo bez papira koji nam on daje. Ili smo dosli kod drskog lekara koji nam je neophodan. Kako umanjiti negativan efekat i neprijatnost u takvim situacijama? Ja se uglavnom tada osecam bespomocno i neprijatno i tesko izlazim na kraj sa stresom koji se pri tome javlja. Jasno da kad je moguce ‘izbrisemo’, odstranimo i zaobidjemo takvu situaciju, ali jako cesto to ne mozemo da uradimo i moramo da prodjemo kroz torturu bezobrazluka i nepostovanja od strane druge osobe.
veoma mi se svidjaju vaši tekstovi Jelena! medjutim ljudi koji daju negativne komentare su uglavnom nezadovoljni svojim životom..ja takve ljude izbegavam na fb,ali i uživo jer uvek imamo pravo da biramo sa kim ćemo komunicirati.mogu čak oprostiti sitnice ako je neko svestan da je pogrešio u neznanju.ali ljudi koji su u velikom neznanju,često imaju veliku drskost,neće ništa da nauče i misle da znaju.. nastavite sa svojim radom i sve najbolje!
„I uvek bi se razgovor nastavio u neprijatnom tonu. Komentatori bi se osilili i nastavili istim tonom. I kao po pravilu, pridružili bi se još neki koji samo čekaju priliku da izbace svoje nezadovoljstvo“. Da, da, uvek se nekako ekipa skupi pa napada kao čopor hijena. Hvala, draga Jelena, na ovim savetima, mislim da su jedini logični i zaista ću ih primeniti! 🙂
Draga Jelena,hvala ti za ovaj teks! 47godina me prave ludom,netolerantnom,drskom itd. A sve samo zato što ,upravo na ove stvari koje si nabrojala,odgovorim istom merom,bez trunke žaljenja. Hvala što još neko o takvim ljudima ima isto mišljenje! 🙂
Draga Jelena,
toliko puta sam vec rekla da mi se vasi tekstovi dopadaju ali imam porebu to jos jedanput da kazem.Stvarno se covjek bolje osjeca kad u sebi nadje snagu i kulturno reaguje na bezobrazluke pojedinih ljudi.I ja sam isto tako reagovala , samo jedanput, na agresivnost jedne osobei otvoreno sam rekla svoje misljenje da takvo nesto ne mogu na svojoj stranici da prihvatim.Ja sam se osjecala oslobodjenom a ta osoba je tek nakon godinu dana shvatila u cemu se radi…A ja kazem „Bolje ikad nego nikad“…
Medjutim, htjela sam jos nesto da napisem, buduci da i tebe zanimaju razmisljanja i iskustva na ovu temu.Ponukana ovim tvojim tekstom htjela sam da podijelim jedno iskustvo od prije tri dana sa tobom, a radi se takodje o iskustvu na istu temu, ali ovaj put ne o bezobrazluku sa interneta nego o istom u svakodnevnom zivotu…
Prije tri dana bila sam na aerodromu u Malagi , cekala sam avion za Njemacku (samo da naglasim da mi nije cilj da se hvalim putovanjem, nego mi je cilj da opisem stvarnu situaciju koja se mogla bilo gdje desiti, ali ipak je vazna konstelacija:Spanija, Njemacka, Svajcarska i zemlja sa Balkana).Jos samo da kazem da imam porodicu u Spaniji a da zivim u Njemackoj, a rodjena sam na Balkanu.Dakle bas je sve emotivno potkovano.
Da se vratim suštini price;cekam tako ja na avion i sjedim sa svojim prtljagom (moja tasnica i kesa su pored mene na klupi a prtljag na podu).Sjedim i čitam..Pored mene tri gospodje razgovaraju na švicarskom ,jedna od njih je u poodmaklim godinama a dvije su mlade.Odjednom ja primjetim da pored mojih kese i tasne leži ostavljeno smece, papirici i mlijeko za kafu.Pomislim da su to one samo spustile, a ja i dalje čitam…
Nakon pet minuta opet vidim jos vise smeca , vec sam se neprijatnije osjecala, a one bas lijepo razgovaraju …Nakon sljedecih pet minuta vidjeh jos i praznu flasicu od kole na toj hrpi pored mojih stvari.A gospodje okrenule ledja i cak je jedna i otisla.Taj bezobrazluk me je uvrijedio, svako moze da pomisli da je to smeće moje.Odlučila sam se da reagujem, prvo sa, svoje tašnu i kesu premjestila sa klupe na drugu stranu, na to je jedna mlada gospodja pogledala u mom pravcu, a ja sam joj pogledom ukazala na smeće koje je bas vidljivo na klupi stajalo.Ona se samo okrenula i nije nista niti rekla niti preduzela.Ta gesta me je jako iznenadila, kako je moguce da kulturni svijet tako nešto radi?
Odlučila sam se na sljedeći korak, moja osjećanja su ila povrijedjena i ja sam morala da branim sve nas iz drugih krajeva svijeta koji mogu biti pogrešno optużeni za nedostatak kulture, ja sam morala reagovati..
Odlučila sam mirno naglas na engleskom jeziku da kažem ,da me dvije mlade dame čuju,da je kanta za smeće samo pet metara dalje od nas…I to sam i uradila.U tom trenutku je opet stigla starija gospodja, a jedna od mladih joj je na švajcarskom jeziku, kojeg ja razumijem, saopštila da sam se ja pobunila zbog smeća.Na to je starija gospodja ustala i pokupila smeće, bez izvinjenja ali sa komentarom na engleskom jeziku da to nije nikakav problem, na što sam ja njoj i rekla da i ne bi trebao biti problem kad je kanta za smece nedaleko od nas!
Poslije toga sam se osjecala sjajno, prvo zbog mene same, drugo zbog ljubaznog tona kojim sam gospodjama ukazala na neprilično ponasanje a trece zbog moje porodice i prijatelja koji zive u Malagi i kojima ne bi bilo drago da ih neko optuzuje d im je grad i aerodrom prljav.A na stranom jeziku mi je bilo lakse reci nego da sam im na njemackom rekla.
One su mene jos jedno vrijeme posmatrale, a ja sam cvjetal od srece, a moja prijateljica je bila zadovoljna da sam se ja usudila ipak reagovati.Poenta priče je da nije bitno odakle je neko , iz koje je zemlje, nego koje vrijednosti nosi u sebi.Zato treba reagovati na bezobrazluke svake vrste!
Draga Jelena, hvala ti jos jedanput na tvom lijepom tekstu, hvala ti i na tome što omogucavas prostor da i mi, tvoji interesenti, mozemo nasa iskustva izraziti, a posebno ti hvala ako budes uzela vremena i ovu moju pričicu iz života pročitala.Iskreno, Angelina.
Hvala draga Angelina za ovu priču, poučna je i inspirativna.
Hvala najljepsa, inspiracija je zaista obostrana!
Draga Jelena,
Tekst za nultu toleranciju na bezobrazluk, drskost i nepoštovanje je vrlo primenljiv i meni se dopada. Tako sam neke „prijatelje“ „obrisao“ jer su se usudili da na loš način komentarišu i da se sasvim drugačije i loše ponašaju nakon nekih mojih životnih odluka.
Ono što još uvek ne mogu da rešim je drskost, bezobrazluk i nepoštovanje od nama bliskih ljudi. Tu nemam nikakav mehanizam za rešavanje.
Dobar tekst! 🙂 <3
Moze li ista tema samo Offline,malo detaljnije?Je li bolje ignorisati,otici ili mozda pokusati osmehom prevazici sve-ako smo u tom momentu u stanju da se osmehnemo 😉
Izuzetno lepo prenosis nama citaocima svoja zapazanja i znanja, citam te od kad sam prvi put naletela na tvoj tekst i svaki ima smisla. Hvala na svemu i samo nastavi, veliki pozdrav! 😉
Taman tako. 🙂
Ma samo iskuliras, nema potrebe da brises, kao sto kazes na pocetku, svako ima pravo na svoje misljenje. Iskuliras i ides dalje – nov status 🙂
Meni se ovako sviđa i odgovara 🙂 Svako ima pravo na svoje mišljenje, i svako ima pravo da ga ne zanima svačije mišljenje.
Hvala,
samo da primetim da čovek mora biti zreo i jak (ili raditi na tome) kako bi mogao da postavlja granice i određuje šta dozvoljava a šta ne. Mlade osobe koje još nisu imale priliku da razviju svoje samopouzdanje su lak plen ovakvog nasilja.
Divan tekst, divne reči. Slažem se u potpunosti sa svime što ste napisali.
Jednostavno sam raspamecena Vasim nacinom razmisljanja. Ovi su bile moje dileme ali vise nisu, hvala ???
Zbog ovakvih komentara zaista vrijedi okrenuti novu stranicu u bilježnici života, na poleđini nastaviti pisati, i ne osvrtati se na prethodnu stranicu. Samo je teret duhu čije je bogatstvo neizmjerno.
Korisno. Po običaju 🙂 Bilo bi još korisnije da ste postavili konkretan primer na koji se pozivate, bila bi daleko jasnija stvarna pozicija sa koje nastupaju učesnici u komunikaciji.
Hvala Milko 🙂 Ne razumem to za primere, navela sam nekoliko na početku teksta.
Fantasticno.Kratko i jasno. I zasto se toliko mnogo covek mora pravdati i izvinjavati samo zato sto je odabrao jedno jednostavno NE.
Bravo! Odlično! Problem je samo u tome što ljudi koji bi trebali ovo da pročitaju to sigurno neće uraditi.
Slažem se s Vama Jelena. Do sad sam bila pošteđena ružnih komentara, ali svjesna da bi već sutra netko mogao napisati jedan, dogovorila sam se sa samom sobom da ih ne objavljujem i pri tome ostajem. S nekim ljudima jednostavno nema konstruktivnog razgovora, a kako ste i sami napisali, moj blog je moja kuća, svi su dobro došli, ali pravila se znaju.
Fb može biti i lijepo mjesto, upoznala sam divne ljude zahvaljujući njemu, vjerujem da ih inače nikada ne bi upoznala. I Vašu stranicu sam preko Fb otkrila 🙂
Svaki razgovor, objavu, svađu jednostavno sakrijem i imam mira.
Hvala Vam za tekst. LP
I sam razmišljam često o istoj temi. Desilo se da sam nekoliko komentara izbrisao jer, kao što kažeš, nisu komunicirali na način koji bi mi prijao, a u svojoj kući (blogu) ne dozvoljavam da me iko vređa. Priliku da iznese suprotno mišljenje ima, šta više drago mi je kada to uradi, ali na pristojan način. Bilo je situacija da sam neke prvobitno veoma nepristojne komentare preobratio u izvinjenje od druge strane, jer je uvideo da je pogrešio i da je prebrzo doneo zaključak o meni kao ličnosti na osnovu posta ili priče. Svega ima u tom virtuelnom svetu. Kao i u realnom.
Hvala Jelena za tekst.
Hvala i tebi Vladimire za komentar. I meni se par puta desilo da priča krene u konstruktivnom i pristojnom pravcu, ali samo par puta. Mnogo češće se osile i to mi je stvarno traćenje vremena i energije.
Ima ljudi kojima ovo što pišem koristi i prija i meni je to dovoljno.
„The less you respond to rude, critical, argumentative people… the more peaceful your life will become.“ Mandy Hale
Kratko i jasno 🙂
Lep tekst, uživala sam čitajući ga. Prisetila sam se jednog poznanika koji na grubost, bezobrazluk i nepoštovanje nepoznatih ljudi reaguje tako što se okrene i ode (izađe iz radnje, restorana, banke…) Druga stvar je ako ovo sve dolazi od nama bliskih ljudi. Shvatila sam da on jednostavno ne troši svoje vreme na ponašanja koje smatra lošim i nebitnim i tako čuva živce.
Facebook je najčešće nepotrebno gubljenje vremena i „alat“ koji jačešće posvađa ljude.
Može da bude, ali i ne mora. Meni je mesto gde sam u kontaktu sa ljudima koji moj život ulepšavaju i oplemenjuju.
Slažem se i sa tom stranom „novčića“.
Može li tema o neuzvraćenoj ljubavi?
Moguće da će biti ta tema, samo ne znam kad.
Slucajno sam sinoc naisla na vas tekst,koji mi je odmah zainteresovao. Odusevljena sam,jer imam odgovore na mnoga pitanja zahvaljujuci vama, kako je to dobar osecaj,jer nam se mnoge stvari brkaju po glavi,i kockice se bolje,lakse sklope uz vas !!! Kako me smiruju vasi tekstovi, pojasnjavaju mnoge zagonetke, veoma ste plemeniti! Jako dobar osecaj sa vama!!! Svaka cast!!!
Hvala Ivana 🙂