Nalazim se na promociji knjige koju je napisala jedna žena. Ne znam šta je po zanimanju, ali bavi se lajf koučingom. Uči ljude da žive život. Piše knjige, drži predavanja, seminare i radionice i vrlo je samouverena u nastupu. Ne znam da li govori o knjizi ili drži predavanje, ali u jednom trenutku kaže
Treba da se oslobodite sebe.
Pokušavam da kažem da to nije dobro, da ne treba da se oslobađamo sebe, ali me niko ne čuje.
I tu se moj san završava.
Frojd je rekao da su snovi kraljevski put u nesvesno, a Fric Perls da je svaki neprotumačen san kao nepročitano pismo.
Snovi mogu da se interpretiraju na više načina i iz više uglova, a jedan je i da je svaki san poruka koja dolazi iz kolektivnog nesvesnog. To znači da je poruka za svakog kome poželimo da ga ispričamo.
Jedan od načina da se radi na snovima i sa snovima je i da u budnom stanju završimo san na način koji je nama zadovoljavajući.
Jasno mi je zašto sam poželela da i vama ispričam ovaj san. I jasno mi je zašto završetak ovog mog sna, na način koji je meni zadovoljavajući, želim da podelim sa vama.
Žena koja piše knjige i drži predavanja u ovom mom snu simbolizuje sve učitelje koji govore o tome kako se treba osloboditi ega. Kako je ego nešto loše, nešto što nas sputava u duhovnom razvoju. Svaki put kad pročitam tako nešto štrecnem se i poželim da prokomentarišem kako to nije tačno. I sve hoću da pišem tekst o tome, pa nikako.
Nedavno sam bila na kafi sa jednom poznanicom, finom, prijatnom, dragom devojkom, koja mi je u jednom trenutku, govoreći o sebi i svom razvoju, rekla
Moram da se oslobodim ega!
Rekoh joj „Aman ženo! Kakvo bre oslobađanje od ega! Po čemu si ti egoista?“
Ispostavilo se da misli da nije u redu da misli na sebe i svoje potrebe. Da treba više da se prilagođava drugima.
Obećala sam joj da ću napisati tekst o tome, nikako nisam stizala do sada, sve dok me san o ženi lajf kouču nije podsetio.
Fejsbuk je prepun mudraca i učitelja i citata koji zvuče produhovljeno i mudro, ali u praksi baš i ne funkcionišu. Mnogi čak i škode ljudima. Podstiču ih da se u želji da budu duhovniji, bolji (Ego! Ha!) pretvaraju i sputavaju sebe i svoje ljudske strane.
Jednom prilikom sa napisala status o tome:
Ponekad me ljudi pitaju nešto vezano za Ego, kako ga se osloboditi i tako to… i uglavnom je moj odgovor „nem pojma“ 😀
To pitanje ozloglašenog Ega mi nikad nije bilo inspirativno, ali s obzirom na to da me nedavno isto pitao neko meni mnogo drag, malo sam ipak porazmislila i o tome, i došla do sledećih zaključaka.
Ego se različito definiše u različitim školama i pravcima, ali ono što je zajedničko je da ga mi psiholozi, psihijatri i ostali nečudotvorni stručnjaci posmatramo kao neku vrstu psihičkog organa.
Najčešće se dovodi u vezu sa granicama ličnosti i čuvanjem istih.
Može da bude zdrav i tada radi svoj posao, može da bude atrofiran ili hipertrofiran ili na neki drugi način poremećen i tada pravi probleme.Dakle, „oslobađanje“ od Ega i proglašavanjem ga krivcem za sve je kao i „oslobađanje“ od nekog organa u telu i proglašavanje ga lošim iako mu možda samo treba neki lekić pa da ponovo dobro radi.Sledeće, kad mi se neko tako žali na svoj ego, ja priupitam kako to zna, ko mu je rekao i, pošto nisam dovoljno prosvetljena nego funkcionišem na malo konkretnijem, ovozemaljskom nivou, zamolim da mi to ilustruje nekim primerom.
I na osnovu tih primera sam zaključila da je „Ego“ super stvarčica za manipulisanje drugima, izazivanja osećaja manje vrednosti i krivice.
Neko ti kaže „ti si takav i takav“, ili „to je tvoj ego“ uglavnom kad hoće da te navede da uradiš onako kako taj neko želi, ili da prihvatiš njegove stavove.
Niko nema pravo da drugima govori kakvi su i kako treba da misle, osećaju ili ponašaju se. Niko! To što neki sebi daju to za pravo je druga priča i govori više o njima.
Neko ko vam je blizak može da vam ukaže na neka ponašanja za koja misli da su neadekvatna,ili mu smetaju ali nema pravo da vas proglašava bilo kakvim.
Ego je latinska reč, koja prevedena na srpski glasi- Ja.
Ako pokušavate da se oslobodite Ega, vi zapravo pokušavate da se oslobodite sebe!
Ego, vaš doživljaj sebe, može da bude na neki način poremećen i „pokvaren“. To znači da ga treba lečiti ili popraviti. Ali ne i poništiti i uništiti.
Ne znam za vas, ali ja sebi to ne želim.
Što reče jedna mudra devojka na Fejsbuku
Bez mene ovaj život ne bi imao smisla.
Marija Radić
Dakle, man`te se ljudi oslobađanja od ega. Man`te se oslobađanja od sebe, stapanja sa Univerzumom i ostalih mudrolija. Budite, potrebni ste svetu. Baš vi, baš takvi. Ljudi, ne Bogovi. Jer ljudi ste, nesavršeni, i baš takvi, nesavršeni, ljudski, potrebni ste ovom svetu. Sa egom, jer je i on deo vas.
Pohvalite sebe. Pohvalite i druge. Budite svesni sebe i svoje vrednosti. U redu je to, mnogo duhovnije i zdravije nego da se „oslobađate sebe“.
PS: preporučujem vam da pogledate i ovaj duhoviti video (na engleskom) Ubiti ili voleti ego?
Tekst je sjajan, ali ja se zapucah na samom početku. Ja sam zaista bila na predavanju jedne žene koja je baš tako kao ta u tvom snu pričala… ali beše java… i ona beše Lajf kouč, i ja iz čitavog predavanja shvatih da je ona sjajan marketinški stručnjak – i da sve ono što je govorila na tom predstavljanju u stvari misli suprotno od onog kako se ponaša. Učiti druge da brišu sebe… a istovremeno crtati sebi krila… 🙂 eto, čega sve ima na ovom svetu…
Svega ima, zato je važno da pažljivo biramo kome svoju dušu dajemo u ruke.
Ako me nešto užasava to su kvazi-psiholozi i laici koji ego smatraju kao nešto loše, koji latinski ni čuli ni učili nisu. Ako EGO na latinskom znači JA, a znači, onda ne vidim zašto bi se bilo ko od nas tog ja odricao? Dosadni su ti tekstovi u kojima se od ljudi traži da postanu savršena bića i zaista ne razumem prethodne komentare na temu ega? Šta tu nije jasno? Da, imamo mane. Pa? I treba da ih prihvatimo i očekujemo i od drugih da ih prihvate, ako žele. Ako ne žele šta da se radi? E to je već taj negativni EGO ako uopšte postoji negativni. Promeniću sebe, odreći ću se svojih mana da bi me svi voleli. Prilagodiću se i biću ono što drugi žele. Nije li malo “ sebičkasto“ očekivati da se dopadnemo svima? A ego….ponosna sam što ga imam. I ne da neću da ga se odreknem, već da radim na njemu još više….
Mene rastužuje kad vidim kako takva učenja naškode ljudima koji u njih poveruju, koliko bespotrebno pate.
Kako je Jelena napisala, ne treba da se oslobodimo sebe (ega) ukoliko je ‘pozitivan’ , ali kada neko kaže da treba da se oslobodimo ega misli se baš na taj ‘negativan’ ego sa kojim uvek tražimo više, nikad nam nije dovoljno, i volimo da podsmevamo i ponižavamo druge misleći da smo bolji! Zapravo oni koji nas navodi na nešto, i oni koji žele da nas navedu na nešto ‘da se složimo i prihvatimo njihovo mišljenje je zapravo veeliki egoista!’
Problem je u tome sto ni psiholozi ne definisu Ego na isti nacin, pa je svaka dalja diskusija bzvz… Vecina ovih „mudraca“ (narocito Ameri) izjednacavju Ego sa kompleksima, sa stalnom zeljom za takmicenjem, samodokazivanjem i sl… E sad, ako se nekome bas cela licnost svodi samo na to, mozda i treba da se oslobodi sebe 🙂
Biću slobodan da ocenim (samo na osnovu laičkog iskustva), da je botreba za „oslobađanjem od ega“ karakteristična za one koji se plaše da preuzmu odgovornost za svoj život i ono što im se događa i što će im se dogoditi. Oni radije biraju da tu odgovornost prepuste kolektivu i/ili da svoj identitet izjednače sa kolektivnim identitetom. Svojim tekstvom pogodili ste samu srž, ali se plašim niste skrenuli pažnju na problem koji sprečava ljude da se okrenu sebi i preuzmu odgovornost za sebe.
Veliki pozdrav
Nekome je potrebno da suspregne svoj ego, a nekome da ga oslobodi, da oslobodi ne od sebe nego sebe i živi život dišući punim plućima, ne isprekidano, kratko i u strahu, već kroz sebe i druge… Da, potrebno je i druge ispuniti sobom a ne samo sebe, pokazati koliko smo u stanju da se „označavamo“ u drugima i međusobno, ostavljamo traga i koliko značimo sami sebi, da se volimo bez straha od „velikog“ sebe, ili ega.
Baš tako Nataša.
Draga Jelena,
Jako lepa tema, posebno za duhovne tragače koji misle da treba da se reše ega. I da, radi se o lošoj upotrebi termina i o nedostatku uvođenja termina za svesnost, a kada smo svesni upravo sebe, tada smo svesni i drugih oko nas. Jak ego postiže ciljeve. Zato ego treba da se upregne, a ne da se od njega beži ili rešava ga se, štaviše to je nemoguće.
Sviđa mi se kako si ovo napisala, kratko i jasno 🙂
Procitao sam nekoliko knjiga na temu ega i meni su licno pomogle..konkretno mislim na knjige Ekarta Tola…Medjutim mislim da je problem u tome sto ljudi to shvate bukvalno i povrsno…a problem je u lenjosti jer ljudi radije vole da im neko nesto preprica ukratko nego da sami istraze neku temu tj zagreju stolicu…Tako i sa ovom temom moze se naci dosta ljudi koji komentarisu jer su culi od nekog drugog itd..a nisu to ni proucili..pa se poluinformacije sire preko fb grupa,starnica itd…..Da su malo pazljivije citali te knjige videli bi da se to oslobadjanje od ega pominje u kontekstu neprekidnog licnog razvoja…Ne kao neki konacni cilj i nisam pronasao ni u jednoj knjizi da se pominje u negativnom smislu,mada sam video da su mnogi tako protumacili….
Da, ima pogrešnog tumačenja, dosta, zato sam i napisala ovaj tekst i drago mi je što vidim da je mnogima razjasnio šta je to ego i da je u redu da ga imaju.
kakav tekst… 🙂 sta bi ovaj svet bez vas.. sta bih ja bez vas!! 😀
Moj ego se raduje 🙂
Kad kazemo „egoistican“ pomislimo na losije strane licnosti kao -sebican, gord (ne ponosan , to je plemenito ) ,narcisoidan…To nam je nametnuto misljenje o egu.. Ipak ja nikad nisam pzbiljno uvazavala uopste pojam ega, jer smatram sebe i druge kao kompleksne …Vise volim kad mi upute ili uputim nesto jasnije,konkretnije , a ovaj pojam ega mi je uopstavanje , nejasno nesto, apstraktno. Znam samo da ja uzivam da se mijenjam , da uvazavam i prihvatam tudje dobre ideje,misli, djela, da opovrgnem svoje nesto i isto tako ponosno da se drzim , stojim i branim stavove i uvjerenja koja laskaju mojoj licnosti. Covjek treba da pokusava da se mijenje nabolje , ali i da zadrzi ono sto je dobro u njemu, u toj simbiozi , smatram, promisljanjem covjek „raste“. Da li je ovo oslobadjanje ega ili upravo ego-nije bitno. Bitni smo mi u cjelosti.Jedan los postupak nas ne cini losima, niti nas jedan dobar cini idealnim. Ako smatrate da je ego vase ja – budite egoisticni, volite se, ako smatrate da je ego najnegativnija vasa strana – ispravljajte, nadopunjujte. Neka vas uvijek vodi dobronamjernost ali ne i lakomislena naivnost. Slobodno se preispitujte. Eto, jos jedan u nizu stav. Pozdrav za sve vas
Sviđa mi se ovo razmišljanje, hvala Ema. Pozdrav 🙂
Prateći Danijelin tekst dospela sam na Vaš blog. Pažnju mi je privukao naslov „Evo zašto NIKAKO ne trebate…..“. Tekst je lepo napisan. Komentari su vrlo zanimljivi. Nameće se utisak da u slučajevima kada savest nikako nemože da prihvati načinjenu grešku, prebacuje odgovornost na Ego i eliminiše ga. Ljudi nemaju snage, volje ili se plaše ponovnog suočavanja sa njim. Sa samim sobom. 🙂
Pozdrav!
Pozdrav Slađana, hvala za komentar 🙂
Poštovana koleginice Jelena, tekst je odličan i pogađa pravo u metu. Zaista je bilo potrebno da se o egu progovori iz pozicije psihologije. Nedopustivo je i veoma štetno to što se psihološkim fenomenima bave nepsiholozi.
Hvala draga koleginice 🙂
Da, nestručno bavljenje psihologijom može da nanese štetu. Srećem ljude koji imaju probleme ne zbog objektivnih okolnosti nego zato što su poverovali u sve i svašta, između ostalog i to da ne treba da imaju ego.
Meni se čini da prevelika (i složiću se sa autorkom kad kaže- previše apstraktna) razmišljanja i analizaranja uloge i postojanja ega oduzimaju dragocijeno vrijeme da se jednostavno ŽIVI-ovdje i sada. Ja funkcionišem na principu “akcije i reakcije“. Ako je neka moja, uslovno rečeno, radnja tj. akcija dovela do posljedice koja je loša po mene ili nekog drugog, razmisilm o tome kako da to ispravim (ukoliko je moguće). Ako sam u putu napravila neko dobro djelo-onda super! 😀 Bez pretjeranih analiza sta me dovelo do toga. Dovelo me sta me dovelo. Popravicu ili necu moci popraviti. I to je to. To je život.
Baš tako Delila, nekad apstrakcijama zakomplikujemo život bez potrebe.
Hvala i tebi Maja. Nisam ni ja apsolutni protivnik tehnika za lični razvoj, nešto od toga nekom pomogne, u nekoj meri, to nije sporno….problem je što se ljudi dovode u zabludu da se svi problemi brzo i lako rešavaju na taj način.
Svaka čast na objasnjenju.Napokon nesto razumno u ovoj bujici tekstova, koji svaki dan naviru sa svih strana i po mom skromnom mišljenju sluze „ispiranju mozga“.Ako izgubimo „sebe “ gde smo i ko smo ,takvi smo kakvi smo,treba da se trudimo da eliminišemo nesto loše u sebi ako ga imamo,a sve drugo neka ostane gde je .Zar razlicitost nestvara ovaj svet u kome zivimo.Jelena hvala Vam na tekstovima ,meni je drago i poučno da if pročitam kada stignu.
Drago mi je Mirjana, hvala za ove lepe reči 🙂
Draga Jelena,
tekstovi su vam divni i uživam čitajući ih. Ovaj tekst posebno, jer sam i sama u potrazi za nekom vrstom pomoći, prvo naišla na teorije slične ovoj o kojoj pišete. To se činilo kao najlakši put. Na sreću, to me nije zadovoljilo pa sam potražila sam konkretnu psihološku pomoć, i počela čitati ozbiljnu i realnu literaturu. Video je super, pogotovo definicija o „oslobađanju od ega“ koju nam autor daje: „Lakše bi mi bilo živjeti sa mnom kada bih bio mrtav“. Tragikomedija.
Naravno, dug je put da bi neko ko ima probleme ovo shvatio. Srećno svima, a vama Jelena sve najbolje u životu i daljem radu.
Srdačan pozdrav
Draga Lejla, najlepše hvala za ove lepe reči 🙂
Drago mi je što ste se odlučili za stručnu pomoć i što vam je to pomiglo. Hvala što ste to napisali javno, verujem da će nekog podstaći da se obratu stručnjaku i na taj način pomogne sebi.
I ja vama želim sve najbolje
Odlican tekst. Lepo si sve objasnila, Jelena, vrlo mudro i korisno. Moje razmisljanje kad sam citala o oslobadjanju od ega je bilo da mi se ne svidja ta ideja ali nisam znala zasto.To je meni nekako bilo nezamislivo i ponizavajuce. Pitala sam se cemu sve to? Zasto je ego toliko omrazen? Znam da ne treba gutati sve sto nam serviraju, nije uvek sve dobro, niti tacno sto pisu. Hvala ti na ovom tekstu. Svaka cast, uzivala sam.
Hvala Lidija, drago mi je 🙂
Napisala si po mom mišljenju ključnu reč-ponižavajuće. I meni je ponižavajuća ideja da „treba da se oslobodim sebe“
Draga Jelena,
Želela bih da te podstaknem da napišeš još jedan tekst o duhovnosti novog doba.
Evo mog ličnog iskustva:
Verovatno si čula za tehniku H“oponopono,to je čišćenje programa koji su prihvaćeni od strane našeg EGA tokom odrastanja ai kasnije,i mi ih brišemo tako što neprestano izgovaramo u sebi reči „hvala“ i „volim te „.Na taj način dozvolljavamo Bogu da nam da ono što je najbolje za nas,jer naš EGO to naravno,ne može znati.U tom procesu ne smemo imati nikakva očekivanja i želje,nego samo čistiti i dozvoliti Bogi(i čekati)da nam on da ono što misli da treba.Ovo mi je bilo malo čudno,ali pošto spadam u osobe koje ne vole da donose zaključke o nečemu što nisu probale,odlučila sam da počnem da „hoipsam“ ako ni zbogčega drugog,onda iz radoznalosti. 🙂
Posle nedelju dana „hopsanja“osećala sam se gore nego ikad!Shvatila sam da mi „nemanje želja i očekivanja“ubija svu životnu energiju,pa sam prestala i vratila se uobičajenom načinu razmišljanja.
Na facebook stranicama o zakonu privlačenja,tj o privlačenju pozitivnih stvari i ljudi u život,malo -malo pa izbijaju žestoke svađe i uvredljive prepiske.
Ljudi su zaista zabrinuti a često se i osećaju vrlo loše,kada im ne ide onako kako tvorci takvih programa tvrde da bi trebalo da bude.
Znam da nešto sa ovom vrstom duhovnosti nije u redu,ali mi treba psihološko objašnjenje,pa te molim da napišeš tekst o tome za sve nas. 🙂
Jako je važno,jer vidim da u tim grupama ima mnogo ljudi kojima su psihološka objašnjenja preko potrebna.
Veliki pozdrav!
P.S Eto na šta me je inspirisao ovaj tvoj tekst! 😉
Draga Leno, hvala ti za sugestiju, imaću je na umu 🙂
Veliki pozdrav i tebi 🙂
Da ljudi su nesrecni i tu im se ponudi lako resenje u tim grupama z.p. sve u svemu kolektivni beg od stvarnosti. Mnogo na fb.imam mudraca i savetnika koji pišu o egu. I konačno da pročitam tekst koji podržavam. pozdrav!
Hvala Alex. Da ljudima se nude laka, brza i svemoćna rešenja koja to zapravo nisu. Pozdrav i tebi 🙂
Postovana, Leno,
Hvala sto ste ovo podelili sa nama.
Pre dve- tri nedelje sam naisla na Ho´oponopono meditaciju za povezivanje sa unutrasnjim detetom, jedna moja prijateljica serovala na FB. Inace ne sledim nikakvu kouce o zakonima privlacenja. A meditacije su me oduvek zanimale, pa iz radoznalostiI uzmem i odradim jednom. Posle meditacije u roku nekoliko minuta sam bila strasno tuzna, deprimirana, nesretna, krenule su da me opsedaju neke crne misli koje nisu nikad pre. Posto je bilo vece kad sa radila medicaju, u takvom stanju sam otisla na spavanje… Cak me ja nelagoda pratila jos 2-3 dana.
Mislila sam da je samo do mene, do mog psihofizickog stanja, ali posto sam procitala ovaj Vas post, vidim da to nije uopste naivno.
Otkada sam prestao da čitam popularnu duhovnost,osećam se mnogo bolje…imam mnogo tih knjiga i verovatno ću ih baciti sve…A po meni u toj savremenoj duhovnosti je najveći problem što se tu iz svake religije uzme po nešto i napravi haos od toga…otprilike uzmes sta se tebi sviđa,a izbacis sta ti se ne sviđa.Na primer mešaju hindizam,budizam i hrišćanstvo i onda govore kako sve religije isto propovedaju što je površno tumačenje.Istina je da ima sličnosti ali i velikih razlika…iz ove zablude sam izašao kad sam počeo ozbiljnije da proučavam hrišćanstvo koje mi je sve vreme bilo tu pred nosom,Naravno da poštujem i druge religije ali pre svega poštujem svoju….
Ne znam zašto je taj EGO…tako na „lošem glasu“…samo emocionalno zdrava osoba..ima ego…u normalnim granicama…a sve više ili manje. .ne zaslužuje naziv..EGO…to je nešto sasvim drugo..Ja imam ego..i sretna sam zbog toga. .poštujem sebe a i druge ljude…..☺☺
Poštovati i sebe i druge je po mom mišljenju jedan od pokazatelja zdravog ega 🙂
Čitala sam Frojdovu strukturu ličnosti i koliko sam skontala Id je đavolak koji traži sve i oma , Super Ego ga drži pod kontrolom , a sam Ego sve to mora da uskladi. Mislim da je zdravo opasno osloboditi se onog što jesmo , jer šta nam onda ostaje ? Samo deo ličnosti koji nešto zahteva i deo koji sprečava te zahteve. Konstantno ratno stanje sa samim sobom , zar ne ? A di je tu život ? Daklen , sve dok god ne postoji namera da povredi nekog moj Ego je ok 🙂 Bar mislim da dobro mislim 🙂
Moj ego misli da tvoj ego dobro misli, a mom egu je nadasve veoma simpatično kako je tvoj ego to lepo formulisao 🙂
Volem tvoje komentare 🙂
Ja volem i tvoje tekstove a i svoje komentare na tvoje tekstove . Daklen naša Ega su sličnomišljenici 🙂
Ne zameram ništa Siniša, ali nije mi jasno to što ste napisali. Da li možete to da ilustrujete nekim konkretnim primerom iz svakodnevnog života?
Meni je to i dalje apstraktno, i pitam se ko piše komentar ako ste se vi oslobodili ega (ja)…i kome je bitno da iznese mišljenje? 🙂
Verujte mi da svakodnevno nailazim na situacije u kojima bih mogao da reagujem tako sto bih „prosipao“ svoje iskustvo a sve u cilju da trgnem ljude iz uspavanosti. Od stotinu takvih situacija izaberem jednu u kojoj cu „intervenisati“. Ovo je jedna od takvih.
Kao sto rekoh na pocetku svog posta, nije moguce ziveti zivot na Zemlji bez ega. Naravno da smo dosli ovde kao jedinke. Kako bih inace mogao da se „dopisujem“ sa vama ako ne kao odvojena jedinka. To sto se raspoistovetimo od ega, uslovno, „oslobodimo“ se njega, to ne znaci da ga necemo ponovo prigrliti i koristiti i ziveti svesni da smo ga imali u jednoj funkciji, a sada ga imamo u sasvim drugoj, njemu istinski namenjenoj funkciji. Nakon uvida prosvetljenja, ego se ponovo vraca, ali se gradi iznova, na novim osnovama i sa njemu primerenim zadatkom. Ego umire i ponovo se radja. Hajde da kazemo tako. Nestao je samo za trenutak (figurativno), ali je resetovan. Taj trenutak je dovoljan da se shvati nasa prava priroda, kao i prava priroda ega. I on, takav kakav je bio do sada, vise nema svrhe i ne moze da postoji. Bio je zabrinut, bio je zastitnik, krvolok, ljubavnik, i jos mnogo toga, na kraju, recimo, bio je sve, jer smo mi bili ubedjeni da smo mi on. On je koristio um u cilju da spreci svoje nestajanje. Zaigrao se, preuzeo ulogu koja mu nije namenjena uopste. Sada je on samo sredstvo. Samo nacin na koji ono sto sam ja zaista moze da komunicira sa onim sto ste vi, zaista. Pa i to su samo pokusaji komuniciranja, jer prava komunikacija jer direktna komunikacija izmedju dva bica, ne koristeci ego. Ali, avaj, kao sto rekoh na pocetku, u fenomenalnom svetu je nemoguce komunicirati bez fenomena ega. Jeste, ja imam ego, ali ne onaj koji je stvoren nakon mog prvog rodjenja. Taj sam ubio. Napravio sam sebi jedan novi, koji samo seta i komunicira sa drugim ego-ima. I ne radi nista vise. Ne procenjuje, ne osudjuje, ne plasi me od smrti niti buducnoscu, niti me opterecuje prosloscu. Ne vodi me on kroz zivot. Ja vodim njega.
Sinisa i Jelena, cini se kao da isto pricate iz razlicitih perspektiva :)))
Konačno da neko napiše par reči o egu iz objektivne perspektive. Već
godinama u razgovoru sa svojim prijateljima nailazim na taj momenat
međusobnog nerazumevanja kada je pojam ega u pitanju. Pod uticajem
nekih učenja sa istoka pojam ega za velik broj ljudi predstavlja ono
što ih sputava da ostvare ono što žele u životu. U korpu na kojoj piše
EGO stavili su svoje strahove, nesigurnost, neprijatna osećanja,
negativne misli itd. S druge strane kad misle pozitivno, stvaraju
želje i osećaju se prijatno onda smatraju da je to njihovo Biće. Ego
ni kriv ni dužan postade ozloglašen.
Potpuno je normalno imati ego, zdrav ego koji može da učini svet lepši
i sebi i drugima. 🙂 Nadam se da će nekima od mojih prijatelje ovaj
tekst malo promeniti perspektivu kad je ova tema u pitanju.
Mladene hvala za komentar, moj ego se raduje zato što tvoj ego misli da je ovaj tekst koristan 🙂
Hvala dragi Mladene na komentaru, mnogo mi je pomogao i mislim da sam naisla na njega ,u pravom trenutku,jos jednom VELIKO HVALA/
Svetlana, drago mi je što ti je komentar pomogao. 🙂