Lelo, da li bi volela da ti kupim knjigu Noćni voz za Lisabon?
SMS od moje mame.
Pogledam na Guglu, sviđa mi se opis, deluje kao da će mi se baš posebno svideti i odgovaram da želim tu knjigu.
U sledećoj poruci mi kaže da je želela da me obraduje, otišla je u knjižaru, verovatno ispričala prodavačici nešto o meni, šta volim i tako to, i ona joj je preporučila tu knjigu.
Bonus je što u naslovu stoji Lisabon. Ja posebno volim Portugal i Lisabon. Za mene je to mnogo više od grada i države, to je jedno od onih iskustava koja su promenila moj život. Na bolje.
Drugi bonus je to što me je pitala da li želim.
Par poruka, naizgled sasvim običnih, a ja se sad osećam tako voljeno. Baš me je dotakla, obradovala i raznežila.
Naravno da znam da me mama voli, oduvek to znam (osim kad mi sa 14 godina nije dozvoljavala da ostanem u izlasku celu noć, tad sam bila sigurna da sam zamenjena u porodilištu i da ona nije moja prava mama, jer prava mama mi nikad ne bi uradila tako nešto, prava mama bi me pustila da radim šta hoću….eh…tinejdžerska logika).
Da, oduvek znam da me voli, ali nisam se uvek osećala voljeno.
Više puta sam spominjala situaciju koja se 80 i neke odigrala na letovanju u Grčkoj. Želela sam kič majicu sa Indijankom i resama, a ona nije htela da mi kupi. Kupila mi neke srebrne sandale, koje jesu bile skuplje i kvalitetnije, ali ja ih nisam želela. Želela sam kič majicu sa Indijankom i resama.
Nije toliko bitna ta majica, nisu bitne ni sandale. Ono što je mene zabolelo je to što sam se tada, i u mnogim drugim situacijama, osetila nebitno i nevoljeno. Kao da to što ja želim i volim nije bitno. Kao da me ne poznaje. Kao da me ne vidi i ne čuje.
Znala sam da me voli, a osećala sam se nevoljeno. To me je zbunjivalo.
Više puta se događalo da uradi nešto u želji da me obraduje i pokaže mi ljubav, ali to uradi onako kako ona misli da treba, a ne onako kako ja jednostavno volim. I to me je bolelo. To osećanje da me zapravo ne poznaje. Kao da me ne vidi i ne čuje šta govorim.
Pokazivala mi je ljubav na svoj način, ali taj način nije dopirao do mene. I to me je bolelo. Kao da mi se obraćala na stranom jeziku, koji ja ne razumem.
Ovom porukom i pitanjem „da li bi volela“ rekla mi je „volim te“ na jeziku koji moje srce razume. I to što se potrudila je još jedno „volim te“ u priči.
Mnogo se priča o ljubavi, previše, a premalo je teče između nas.
Neki kažu da nema više ljubavi. Ima je, samo ne teče i ne dopire.
Zaustavljamo je idejama kako treba i kako ne treba da bude. Zaustavljamo je ostajanjem u svojoj poziciji, bez truda da svet sagledamo očima voljenog bića. Bez truda da pronađemo reči i gestove koji će voljenom biću dotaći srce.
Zaustavljamo je mišljenjem umesto gledanjem i slušanjem voljenog bića.
Wewe ni mtu wa ajabu na mimi nina furaha nilikutana na wewe.
Nije vam jasna prethodna rečenica? Razumem, verovatno vam nije jasna zato što je napisana na svahiliju. Da sam se potrudila da je napišem na jeziku za koji znam da razumete, ne bi bilo zbunjenosti i dileme. Znali biste da želim da kažem:
Ti si divna osoba i drago mi je što sam te srela.
Sve ovo me podseća na knjigu Pet jezika ljubavi koju moram da priznam nisam još uvek celu pročitala, ali osnovna ideja ima izuzetno mnogo smisla. Nije dovoljno voleti, potrebno je tu ljubav i pokazati osobi koju volimo.
Geri Čepmen, autor knjige, navodi pet jezika ljubavi:
- kvalitetno provedeno vreme,
- reči priznanja i odobravanja,
- pokloni,
- činjenje usluga,
- fizički dodir
Svi ovi jezici su jednako dobri i vredni, ali ih ne razumeju svi ljudi na isti način. I moguće je da jedna osoba govori i razume više od jednog jezika. Zato je važno da se, ako stvarno želimo da pokažemo ljubav, potrudimo da saznamo i otkrijemo kojim jezikom ljubavi govori voljeno biće. I da zatim ljubav „kažemo“ na tom jeziku.
Važno je i da sebe upoznamo i preispitamo, kako bismo znali koji je naš jezik ljubavi. U redu je i da jasno kažemo šta mi razumemo i čujemo kao ljubav, a šta ne.
Ljubav nije telepatija i čitanje misli.
Ljubav je komunikacija.
Pročitajte:
Pročitala sam Gerijevu knjigu dosta davno i mogu reći da jako lepo pojašnjava ljudima kako druga strana percipira stvari koje oni pretpostavljaju i očekuju. Vrlo otrežnjujuća knjiga koja nam pomaže da razumemo drugu stranu ali i sebe. Topla preporuka svima 🙂
Jelena, kao i uvek sjajna 🙂
Pozdrav!
Draga Jelena, hvala na divnom i poucnom tekstu. Imam 41 godinu, a mislim da ne umem da pokazem ljubav voljenima. Ocigledno cu morati da naucim kako da pokazem ljubav. Stalno ocekujem da se meni pokazuje ljubav i ljutim se kada to ne dobijem…sada vidim u cemu je problem. Ako smislis jos nesto na ovu temu, molim te, napisi. Veliki pozdrav od mene.
Jelena u pravu si. Treba voleti tiho , nenametljivo, spontano. Saveti treba da budu neprimetni. Da bi se tako zivelo potrebna je vestina koju svako ima ali je iz straha ne koristi. Hrabro srce najvise pokazuje ljubav. Treba biti hrabar najpre.
Zaista divan i koristan tekst! Mislim da mnogi od nas prepoznaju svoj odnos sa majkom. Valjda zato u narodu kažu da je to jedan posebno komplikovan odnos koji zauvijek ostavi traga na duhovni razvoj zene. Ali na starijim je da uče djete i majka koja nije znala da pronadje pravi put ljubavi , najvjerovatnije to nije naučila u djetinjstvu i mladosti od svoje majke.
Eh, kako je život jednostavan, lijep, ali istovremeno komplikovan i težak dok ne shvatimo ove važne stvari. Biti prihvaćen i voljen onakav kakav jesi . Ali krenuti u susret i dopustiti drugom da te upozna!
Mnogo toplih pozdrava i zahvalnost za ljubav koju dijeliš sa nama!
Hvala Tanja, uzvraćam pozdrave 🙂
Simpaticno je sto, kada su primeri ljubavi u pitanju, svi polazimo od majcinske ljubavi prema nama. Mozda zato sto znamo da je nikakvim kritikama necemo umanjiti. Ona je tu, najjaca i najpouzdanija od svih…Sta god ucinili majka ce nas voleti. A mi smo, ipak, uvek nekako nezadovoljni. Vagamo i trazimo manu. Treba uzvratiti ljubav, pokazati joj da smo svesni koliko nas voli, Ona to zna, ali svako zeli da oseti uzvracenu ljubav. Pa i majka.
Ja sam, kao i svi, imala milion zamerki upucenih nacinu na koji moja majka ispoljava svoju ljubav prema meni. Sada, kao majka, gledam na sve to drugacijim ocima. i trudim se da svojoj majci pokazem koliko je volim.
P.S: Uzivam citajuci tvoje tekstove.
Hvala Milena, drago mi je 🙂
„Ljubav nije telepatija i čitanje misli.Ljubav je komunikacija.“ Zar nije zanimljivo koliko riječi ostaje neizgovoreno? A imamo jednostavan način komunikacije. Mislim da dolazi do faze „podrazumijeva se“. U mojoj okolini dosta dugogodišnjih brakova/veza je u toj fazi. Čak i riječi usahnu, a o djelima… I tu dolazi „Nije dovoljno voleti, potrebno je tu ljubav i pokazati osobi koju volimo.“ Slažem se da ima ljubavi, ali iz svog ličnog iskustva znam da sam je tražio i očekivao od drugih, ali tek kad sam shvatio da je potražim u sebi i da ipak ne mogu dati nešto što ne posjedujem…. i tako promijenio sebe, a i osobe oko mene. 🙂 I bio sam u fazi čekanja „bit ću sretan kad …“, no ispunjenjem istoga ne dolazi sreća. Bar kod mene je tako bilo. Sada bolje razumijem šta znači „biti u sadašnjem trenutku“ …iako znam ponekad „iskočiti iz tračnica“ 🙂
Ljudi nam pokazuju ljubav na razne nacine. Dobro je nauciti da ih prepoznamo. Hvala na divnom tekstu.
Molim 🙂
Veoma lepo si napisala suštinu. Iako sam pročitala knjigu, nisam sigurna da sam iiz knjige i života naučila da pokažem ljubav na pravi način. Po nekad mislim da sam je pokazivala previše jer sam se trudila da svojim bližnjim ispunim sve želje koje mogu, ( ja bih kupila majicu), i tako su moji najvoljeniji naviknuti da se oslanjaju na mene, da imam razumevanja za slabosti, nemaju osećaj odgovornosti, čak ni suprug, narodski rečeno, razmaženi su. I to bi se podnelo da finansijska situacija nije tako teška. No, biće bolje.
Hvala Snežana. Ne pokazuje se ljubav samo ispunjavanjem želja, a ljubav prema sebi pokazujemo i čuvanjem svojih granica, kad ne radimo stalno nešto što je preko naše mere.
Kao prvo, draga Jelena, hvala ti na ovom tekstu. Nikada do sad nisam razmišljala o ovome…
Ljubav je ljubav. Tu nema objašnjavanja, ali „kazivanje“ ljubavi je ono na šta moramo obratiti pažnju. Navela si me, kao i uvek, na razmišljanje, a samim tim i na delovanje u pravcu lepših promena.
I kao drugo, nedavno sam odlučila da istražujem i upoznajem zemlje sveta putem Interneta, knjiga i sl. Danas razmišljam koju zemlju sada da izaberem i eto tebe sa predlogom: Portugal. 🙂
Hvala ti na tome! 🙂
Molim, hvala i tebi draga Bojana za ovaj lep komentar 🙂
Divno…kao i uvijek…uživala sam čitajući…Šta dodati,kad je sve rečeno…
Hvala Danka 🙂
Moja majka je ista takva. Skroz sam se prepoznala u slučaju „indijanska majica i srebrne sandale“!
Mislim da onima koje volimo trebamo da dopustimo da žele, a ne da ispunjavanjem želja dokazujemo ljubav. Nezgodno je kad se želje potroše il’ se čovek u želju pretvori 🙂
Takođe mislim da treba slušati da bi se čulo jer ma koliko nekog voleli bez pitanja i odgovora sve se svodi na pretpostavke , a u životu se ništa ne podrazumeva pa čak ni ljubav. Možeš ti nekoga voleti do neba , al’ bez da ga čuješ ne znaš šta mu treba 🙂 Eto , čak se i rimuje 🙂
Šalu na stranu , ovo je samo moje mišljenje , no mož’ bit’ i da dobro mislim , samim tim što se slažem sa onim što od tebe pročitah.
Može biti draga Marmi, pogotovo to da treba slušati da bi se čulo 🙂
„Možeš ti nekoga voleti do neba , al’ bez da ga čuješ ne znaš šta mu treba“ ….pa jako mi se sviđa kako si ovo napisala! 🙂