Tople pahuljice – put do harmoničnih odnosa sa drugima

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Zašto se u društvu nekih ljudi osećamo prijatno, a u društvu nekih drugih neprijatno?
Zašto ponekad biramo da budemo u društvu ljudi koji nam ne prijaju, samo da ne budemo sami?
Zašto smo ponekad spremni da se odreknemo sebe zbog drugih?

Šta je to što nam toliko treba od drugih ljudi, da smo spremni da zavaravamo sebe i pravimo se da nam prija nešto što nam zapravo smeta?
Ljudi su društvena bića, i u psihološkom i socijalnom smislu mi ne postojimo bez interakcije sa drugim ljudima. To je oduvek poznato. Nekada je najgora kazna bila izopštavanje iz plemena. Danas je u zatvorima najgora kazna boravak u samici.
Pažnja drugih ljudi nam je neophodna za preživljavanje u psihološkom smislu. Svaki put kada neko obrati pažnju na nas, šalje nam poruku „Ti postojiš.“ Kada nas neko ignoriše, šalje nam poruku „Ti ne postojiš.“ i zato se ignorisanje doživljava kao najstrašniji oblik odbacivanja.
Razlikujemo se po tome koliko kontakata sa drugima nam prija, ali apsolutno svako ljudsko biće ima potrebu za interakcijom sa drugima.
pahuljice
„Bajka o toplim pahuljicama“,  koju je napisao transakcioni analitičar Klod Stajner, govori o tome kako su nekada davno svi ljudi imali vrećice sa toplim pahuljicama, koje su nesebično delili uvek kada su videli da su nekom potrebne. Svi su bili srećni i zadovoljni, osećali su se „toplo i pahuljasto.“ Onda se pojavila zla veštica, i, nezadovoljna zato što srećni ljudi ne kupuju njene napitke, slagala ih da će se tople pahuljice potrošiti ako ih budu tako nesebično delili. Ljudi su joj poverovali i prestali da daju tople pahuljice svima, ali je to dovelo do toga da su postali toliko nesrećni da su počeli da umiru. Veštici to nije odgovaralo, pa je počela da im prodaje hladne bodlje i plastične pahuljice. One nisu bile dovoljne da se ljudi osećaju toplo i pahuljasto, ali bar više nisu umirali.
Stajner u ovoj priči zapravo govori o stroukovima, osnovnim jedinicama pažnje, koji su nam neophodni za preživljavanje i optimalno funcionisanje.
Tople pahuljice predstavljaju svaku autentičnu i iskrenu pažnju koju dobijamo i dajemo, i one čine da se osećamo prijatno. Sa svakom toplom pahuljicom mi šaljemo poruku „postojiš“ i „važan si“.
Primeri toplih pahuljica su: pozdrav, iskreni kompliment, iskreno „kako si?“, slušanje, podrška, dodir, zagrljaj, poljubac, osmeh, poklon, vreme izdvojeno za nekog…
U zavisnosti od stepena bliskosti sa nekom osobom, dajemo različitu vrstu i količinu toplih pahuljica.
Neki ljudi ne umeju da daju ili prime toplu pahuljicu, i zato im se repertoar sastoji od hladnih bodlji.
Primeri hladnih bodlji su: podsmeh, ironija, sarkazam, kritikovanje (prekomerno i neadekvatno).
Plastične pahuljice po formi podsećaju na tople pahuljice, ali se razlikuju po tome što su neautentične i neiskrene. To su lažni osmesi, neiskreni komplimenti, gestovi učinjeni reda radi.
Dešava se da se ljudi iskreno vole, ali iz neznanja jedni drugima uskraćuju tople pahuljice i daju hladne bodlje. Mnoge ljubavne veze zbog toga nisu opstale, i mnogi odnosi roditelja i dece su narušeni i neskladni, uprkos tome što se vole. Ljubav nije dovoljno samo osećati, neophodno je da je pokažemo drugom. Ljubav se ne podrazumeva, važno je da to osećanje komuniciramo na razne načine.
Ljubav pokazujemo i kroz kvalitet i količinu pažnje koju dajemo drugima. 
Ponekad „Ne voliš me!“ znači „Ne obraćaš pažnju na mene.“, „Želim više kontakta s tobom.“
Zbog toga što nam je pažnja neophodna za preživljavanje, ponekad se zadovoljavamo i negativnom pažnjom, ako verujemo da ne zaslužujemo pozitivnu.
Zbog toga smo ponekad spremni da trpimo i loše odnose, ako verujemo da ne zaslužujemo dobre.
Ako želite da se ljudi u vašem prisustvu osećaju toplo i pahuljasto, slobodno delite tople pahuljice. Kao što smo videli u priči, tople pahuljice ne možemo da potrošimo.
Ako želite da se osećate toplo i pahuljasto okružite se ljudima koji dele tople pahuljice. Naučite ljude oko sebe da ih daju i prenesite im da se one neće potrošiti.
Dajte i sebi redovnu dozu toplih pahuljica, budite dobri prema sebi.
Kada vam neko daje hladne bodlje i osećate potcenjeno i neprijatno, setite se da to nema veze s vama. Setite se da ne morate da primite tu hladnu bodlju.
Dugo funkcionišemo tako da škrtarimo na toplim pahuljicama i dajemo jedni drugima hladne bodlje i plastične pahuljice. Potrebno je vreme i potrebna je vežba da bismo naučili da ponovo funkcionišemo na način koji hrani i neguje i nas, i ljude sa kojim dolazimo u kontakt.
Potrebno je da ponovo naučimo kako da se osećamo toplo i pahuljasto.
Sledeća vežba može da pomogne:
-zapišite koje hladne bodlje dajete sebi,
-zapišite koje tople pahuljice bi vam prijale od vas samih,
-zapišite šta bi za vas bile tople pahuljice od vama bliskih ljudi… i recite im to, naučite ih kako da vam ih daju,
-pitajte ljude oko vas (one s kojim ste dovoljno bliski) šta radite a prija im, i šta radite a ne prija im,
-pitajte ih šta bi za njih, od vas, bile tople pahuljice,
-posmatrajte ljude oko sebe, obraćajte pažnju na njih.
I deca i odrasli izuzetno lepo reaguju na čitanje „Bajke o toplim pahuljicama“ i ona može da posluži kao lep uvod u razgovor o načinima komuniciranja. Ona takođe pomaže da se konstruktivna komunikacija brže savlada. Kada su svi upoznati sa pričom, dovoljno je da, kada vam neko kaže ili uradi nešto lepo kažete „Ovo je za mene bila topla pahuljica, hvala ti.“ Ili, kada nam neko kaže ili uradi nešto što nam ne prija (često to bude nenamerno ili iz neznanja) kažete „To što si rekao/uradio“ je za mene bila hladna bodlja. Kako to možeš da pretvoriš u toplu pahuljicu?
Kao i svaka druga veština, topla i pahuljasta komunikacija je veština koja se stiče i razvija praksom. U početku sa greškama, sa osećajem izveštačenosti, a vremenom sve lakše i spontanije.

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

6 thoughts on “Tople pahuljice – put do harmoničnih odnosa sa drugima”

  1. Jedno VELIKO HVALA,na ovom tekstu! Podrska koja mi je trebala! Posto nisam uspela da sacuvam emotivnu vezu ( jer je za istu potrebno dvoje),sada znam, da to sto sam slala tople pahuljice u izobilju,nije nista lose,sta vise,ohrabrilo me je da ih jos vise saljem,onima koji ih zele a i zasluzuju! Hvala sto postojis!

    Odgovori
  2. Jelena, ovo je jedan od najboljih tekstova koji ste objavili. I to još poodavno. Medjutim, nije izgubio na autentičnosti i kvalitetu. Na, mene je ostavio veliki uticaj, pa sam Vam suštinski zahvalan, na tome što ste ga objavili. Veliki pozdrav i sve najbolje 🙂

    Odgovori
  3. Драга Јелена,дивно је што си ми оставила могућност да Разменимо пахуљице после овог инспиративног текста. Бирам топлу пахуљицу за тебе❤ Данас ћу прочитати бајку о топлим пахуљицама мужу и ћерки и замолићу их да оне буду наш начин комуницирања.

    Odgovori
    • Hvala draga Radmila, i ovaj komentar je topla pahuljica za mene 🙂
      Dobra ideja da podeliš ovu priču sa mužem i ćerkom, želim vam mnogo toplih pahuljica svakog dana 🙂

      Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *