Najveći gest ljubavi

Ima jedna lepa priča o tome kako je jedan dečak pitao svog oca koliko zarađuje na sat. Otac mu je rekao 50 $. Tada ga je sin pitao da li može da mu pozajmi 25$, na šta se otac naljutio i rekao da ga ostavi na miru. Tek što je došao s posla, umoran, i sad ga još sin gnjavi. Nakon nekog vremena se malo smirio, otišao kod sina i dao mu 25$. Sin je ispod jastuka izvadio zgužvane novčanice, na šta se otac ponovo naljutio. Zašto traži novac kad već ima? On toliko radi a sin bi da kupuje gluposti!

Sin mu je rekao: „Tata, nemoj da se ljutiš. Tražio sam novac zato što nisam imao dovoljno. Sada imam. Evo ti 50 $, dođi sutra sat vremena ranije, da večeramo zajedno.“

Druga priča  govori o tome kako je jedan sada već star čovek na tavanu našao dnevnik svog sina, u kom je dečak opisivao najlepši dan u svom životu. Bio je to dan kada su njih dvojica prvi put otišli na pecanje. Pogledao je svoj dnevnik, i video da je tog istog dana on zapisao „Protraćio sam današnji dan. Nisam obavio nijedan poslovni poziv i nisam zaradio ništa.“

Foto: Facebook

Vreme je nešto što nam je svima dodeljeno u jednakoj meri. Svačiji dan traje 24h. Ni minut manje, ni minut više. Razlikujemo se po tome kako ga koristimo i raspoređujemo. Neki su vešti u tome a neki baš i nisu.

Postoje različiti načini pokazivanja ljubavi, i otac iz priče koji mnogo radi verovatno svoju ljubav za sina pokazuje tako- što želi da zaradi što više novca i omogući mu što je moguće bolje uslove za život.

Problem je u tome što dečak iz toga zaključuje „Nemaš vremena za mene, nisam ti važan, ne voliš me.“

Lepo je kada drugima kupujemo poklone i kada drugi nama kupuju poklone, ali to nije dovoljno. Nijedan odnos ne može da se zasniva na materijalnim vrednostima.

Da bismo gradili odnos bilo koje vrste, potrebno je da izdvojimo vreme za ljude do kojih nam je stalo. Potrebno je da provodimo vreme s njima, da obraćamo pažnju na njih. Da ih ne samo gledamo, nego i vidimo. Da ih ne samo slušamo, nego i čujemo.

Mnoga deca su odrasla sa osećanjem nevoljenosti, iako su ih roditelji beskrajno voleli. Toliko su ih voleli da su radili više poslova, samo da bi zaradili više novca, da svojoj deci omoguće što bolje uslove za život.

A onda, preko noći, pred sobom vide nepoznatu odraslu osobu, koja im zamera sve i svašta. Koja je ljuta na njih. Koja im govori da je uopšte ne poznaju.

Mnogo je i ljubavnih veza i brakova koji se prekidaju iako je bilo ljubavi među njima. Muškarci su jurili na sve strane da zarade što više, da pokažu kako su sposobni i uspešni, kako bi njihove drage bile ponosne na njih. Žene su takođe jurile na sve strane, radile, odgajale decu, kuvale, spremale kuću, ugađale svom muškarcu. I onda se posle nekog vremena dva stranca koja su se nekada volela sretnu, oboje nezadovoljni, razočarani, sa osećajem da ništa od svega toga što su dali nije dovoljno.

I nije dovoljno.

Da bi odnos funkcionisao i razvijao se, neophodno je zajedničko provođenje vremena, neophodni su razgovori, neophodne su zajedničke aktivnosti u kojim svi oni koji su uključeni uživaju.

Foto: Facebook

„Ponekad su i najobičnije stvari posebne, jednostavno tako što ih radimo sa pravim ljudima.“

Elizabet Grin

U poslu ne možete da budete uspešni ako ne ulažete dovoljno vremena i energije u vaše radne zadatke.

Zašto mislite da je to moguće u bliskim odnosima?

Možda ovo niste znali, možda ste mislili da će drugi znati da ih volite tako što radite neke stvari za njih. Zato što se odričete i žrtvujete da biste njima nešto dali. Sada znate da nije tako.

Vaš sin neće besneti zato što nema najbolje patike, ako ste s njim bili na pecanju. Besneće zbog novih patika zato što misli da je to dokaz njegove vrednosti. Zato što misli da nije vredan i zanimljiv. Otkud mu ta ideja? Pa njegov rođeni otac nikada nije izdvojio vreme samo za njega, samo da bude s njim, da čuje kako mu je u školi, da vidi njegov album sa sličicama super heroja.

Vaš partner vas neće manje voleti ako su u sudoperi tri tanjira i četiri čaše. Neće to primetiti dok ga gledate sa osmehom, srećni što je tu, pored vas. Biće besan i razočaran, osećaće se nevoljeno kada posle celog dana dezinfikovanja kuće nemate vremena i energije da ga saslušate. Toliko ste umorni da nemate snage ni da ga zagrlite. Ne, nije on nezahvalan, on je samo ljudsko biće kom treba pažnja i kom je potrebno vreme koje ste izdvojili samo za njega. Zato što vam je važan.

Kako u današnjoj hroničnoj nestašici vremena rešiti ovaj problem?

Tako što ćete planirati provođenje vremena sa vama dragim i bliskim osobama. Tako što ćete kada planirate svoj dan, nedelju, mesec…imati na umu i vaše bližnje i to da im je vaše vreme potrebno, da ste im potrebni vi.

Nedavno sam pročitala kako je jedan muškarac (koji mnogo radi i uspešan je u svom poslu) napisao da, iako su ih delile hiljade kilometara, njegova draga i on su sedeli svako pored svog računara i gledali isti film. I iako su bili fizički razdovojeni oni su bili blizu. Bliže nego neki koji su možda sedeli jedno pored drugog, svako u svojim mislima i sa svojim planovima.

Da li ćete zbog toga biti manje produktivni i uspešni? Ne, naprotiv. Bićete mirniji, zadovoljniji, ispunjeniji. Imaćete više energije, brže ćete izvršavati svoje obaveze. I imati više vremena i energije za sebe i svoje bližnje. I tako stvarate novi začarani krug, ovaj put prijatan, ispunjen trenucima bliskosti i ljubavi.

Iz knjige „Putovanje u središte srca“