Isceljujuća moć zagrljaja

 

 

„Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo.
 Osam zagrljaja dnevno nam treba da bismo se održali,
 A dvanaest zagrljaja na dan da bismo napredovali.“
 Virdžinija Satir

Ovo vam možda zvuči kao preuveličana tvrdnja.

Zagrljaji su nam potrebni da bismo preživeli, održali se i napredovali?

 Ako se podsetimo da je koža naš najveći organ, a nežan, umirjujući dodir jedan od prvih i najjačih utisaka neposredno nakon rođenja, ove reči Virdžinije Satir postaju lakše razumljive.

Kad beba plače majka je uzima u naručje i nežno ljuljuška. Često „samo“ taj dodir bude dovoljan da umiri bebu.
Manje je poznato da se najjače i najdublje emocije ne mogu izraziti rečima, one se mogu samo doživeti telom.
charlie and snoopy hugging
Još sredinom prošlog veka Rene Špic, lekar i psihoanalitičar, primetio je da deca u sirotištima i bolnicama sporije napreduju i lakše se razboljevaju. Kao uzrok toga video je nedostatak pažnje i dodira, i to potvrdio eksperimentom u kom su medicinske sestre imale zadatak da svakodnevno, pored hranjenja, previjanja i davanja lekova, drže decu u naručju i provode neko vreme s njima. Deca koja su dodirivana i koja su dobijala dodatnu pažnju su bolje napredovala i brže ozdravljala.
Da je dodir za bebe možda čak i važniji od hrane, potvrdili su Harlovljevi eksperimenti na rezus majmunima. Mladunci rezus majmuna su odvojeni od svojih majki i u jednoj prostoriji su imali mogućnost da biraju između dve veštačke majke. Jedne koja je bila neka vrsta metalne konstrukcije sa flašicom za hranjenje i druge, krznene i mekane, koja nije imala flašicu za hranjenje. Mladunci su sa hladnom metalnom majkom provodili samo onoliko vremena koliko im je trebalo da se nahrane, a zatim bi se brzo vraćali u toplo naručje krznene „majke“. Takođe, kada bi u toku igre mladunaca eksperimentatori napravili iznenadan jak zvuk, svi su bežali u naručje krznene majke.
Novija istraživanja potvrđuju ove nalaze i daju dodatne argumente u prilog isceljujućoj moći zagrljaja:
  • grljenje snižava krvni pritisak,
  • prilikom zagrljaja luči se oksitocin, hormon koji je zadužen za emocionalno vezivanje,
  • dok se grlimo, snižava se nivo kortizola, hormona stresa
  • zagrljaj popravlja raspoloženje
  • grljenje povezuje um i telo
Koliko zagrljaja dnevno podelite sa bližnjima? Nisam napisala koliko zagrljaja date i koliko dobijete, zato što je nemoguće dati zagrljaj a istovremeno ne biti zagrljen 😉
Da li vam se nekad dogodilo da kada se osećate uznemireno ili bezvoljno, neko vama drag vas zagrli i sva neprijatna osećanja se istope?

„Tihi zagrljaj nesrećnom srcu znači koliko i hiljadu reči.“ Nepoznat autor

Setite se ovih reči kad sledeći put vidite da je neko vama blizak i drag tužan ili uznemiren. Ponudite svoj lekoviti zagrljaj. I slobodno zatražite zagrljaj kad god vam je potreban.

Što je još važnije- setite se ovih reči svakog dana, priuštite sebi preventivnu dozu zagrljaja! 

Možda sve ovo niste znali i zato se svakog dana niste dovoljno grlili. Ali, sada znate!

Napravite mali eksperiment- obećajte sebi u narednih 7 dana minimum 8 zagrljaja svakog dana! (ako vam zafali ili želite više, možete i sami sebe da zagrlite, mada je bolje da to bude i neko drugi)

Vidite šta se događa, kako to utiče na vas i ljude u vašem okruženju.
Bićete prijatno iznenađeni 🙂

Važna napomena: moguće je da ste na ulici nekad sreli ljude koji dele besplatne zagrljaje. Ako ih ne želite u redu je, imate pravo da ih ljubazno ne prihvatite. Istraživanja pokazuju da se sva ova blagotvorna dejstva zagrljaja odnose na zagrljaje od ljudi koje poznajemo i koji su nam dragi. Zagrljaji sa nepoznatim osobama mogu da povećaju lučenje kortizola, hormona stresa.

Iz knjige „Putovanje u središte srca“

 

Pročitajte:

Najveći gest ljubavi

Tople pahuljice- put do harmoničnih odnosa sa drugima

Empatija je tajna dobrih odnosa sa ljudima

Srećan život čine dobri odnosi sa ljudima

Moć ranjivosti

 

 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 koraka do ljubavi prema sebi