Isceljujuća moć zagrljaja

    2014/01/21

    „Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo.
     Osam zagrljaja dnevno nam treba da bismo se održali,
     A dvanaest zagrljaja na dan da bismo napredovali.“
     Virdžinija Satir

    Ovo vam možda zvuči kao preuveličana tvrdnja.

    Zagrljaji su nam potrebni da bismo preživeli, održali se i napredovali?

     Ako se podsetimo da je koža naš najveći organ, a nežan, umirjujući dodir jedan od prvih i najjačih utisaka neposredno nakon rođenja, ove reči Virdžinije Satir postaju lakše razumljive.

    Kad beba plače majka je uzima u naručje i nežno ljuljuška. Često „samo“ taj dodir bude dovoljan da umiri bebu.
    Manje je poznato da se najjače i najdublje emocije ne mogu izraziti rečima, one se mogu samo doživeti telom.
    charlie and snoopy hugging
    Još sredinom prošlog veka Rene Špic, lekar i psihoanalitičar, primetio je da deca u sirotištima i bolnicama sporije napreduju i lakše se razboljevaju. Kao uzrok toga video je nedostatak pažnje i dodira, i to potvrdio eksperimentom u kom su medicinske sestre imale zadatak da svakodnevno, pored hranjenja, previjanja i davanja lekova, drže decu u naručju i provode neko vreme s njima. Deca koja su dodirivana i koja su dobijala dodatnu pažnju su bolje napredovala i brže ozdravljala.
    Da je dodir za bebe možda čak i važniji od hrane, potvrdili su Harlovljevi eksperimenti na rezus majmunima. Mladunci rezus majmuna su odvojeni od svojih majki i u jednoj prostoriji su imali mogućnost da biraju između dve veštačke majke. Jedne koja je bila neka vrsta metalne konstrukcije sa flašicom za hranjenje i druge, krznene i mekane, koja nije imala flašicu za hranjenje. Mladunci su sa hladnom metalnom majkom provodili samo onoliko vremena koliko im je trebalo da se nahrane, a zatim bi se brzo vraćali u toplo naručje krznene „majke“. Takođe, kada bi u toku igre mladunaca eksperimentatori napravili iznenadan jak zvuk, svi su bežali u naručje krznene majke.
    Novija istraživanja potvrđuju ove nalaze i daju dodatne argumente u prilog isceljujućoj moći zagrljaja:
    • grljenje snižava krvni pritisak,
    • prilikom zagrljaja luči se oksitocin, hormon koji je zadužen za emocionalno vezivanje,
    • dok se grlimo, snižava se nivo kortizola, hormona stresa
    • zagrljaj popravlja raspoloženje
    • grljenje povezuje um i telo
    Koliko zagrljaja dnevno podelite sa bližnjima? Nisam napisala koliko zagrljaja date i koliko dobijete, zato što je nemoguće dati zagrljaj a istovremeno ne biti zagrljen 😉
    Da li vam se nekad dogodilo da kada se osećate uznemireno ili bezvoljno, neko vama drag vas zagrli i sva neprijatna osećanja se istope?

    „Tihi zagrljaj nesrećnom srcu znači koliko i hiljadu reči.“ Nepoznat autor

    Setite se ovih reči kad sledeći put vidite da je neko vama blizak i drag tužan ili uznemiren. Ponudite svoj lekoviti zagrljaj. I slobodno zatražite zagrljaj kad god vam je potreban.

    Što je još važnije- setite se ovih reči svakog dana, priuštite sebi preventivnu dozu zagrljaja! 

    Možda sve ovo niste znali i zato se svakog dana niste dovoljno grlili. Ali, sada znate!

    Napravite mali eksperiment- obećajte sebi u narednih 7 dana minimum 8 zagrljaja svakog dana! (ako vam zafali ili želite više, možete i sami sebe da zagrlite, mada je bolje da to bude i neko drugi)

    Vidite šta se događa, kako to utiče na vas i ljude u vašem okruženju.
    Bićete prijatno iznenađeni 🙂

    Važna napomena: moguće je da ste na ulici nekad sreli ljude koji dele besplatne zagrljaje. Ako ih ne želite u redu je, imate pravo da ih ljubazno ne prihvatite. Istraživanja pokazuju da se sva ova blagotvorna dejstva zagrljaja odnose na zagrljaje od ljudi koje poznajemo i koji su nam dragi. Zagrljaji sa nepoznatim osobama mogu da povećaju lučenje kortizola, hormona stresa.

    Iz knjige „Putovanje u središte srca“

     

     

     

     

    Pročitajte:

    Najveći gest ljubavi

    Tople pahuljice- put do harmoničnih odnosa sa drugima

    Empatija je tajna dobrih odnosa sa ljudima

    Srećan život čine dobri odnosi sa ljudima

    Moć ranjivosti

     

     


    Podeli

    Blog  / Osećanja

    Jelena Pantić
    Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja i ljubavnim vezama.

    You might also like

    Zahvalnost-tajna sreće i uspeha
    2015/09/22
    Kako pronaći radost u sebi
    2015/09/07
    Poklon vernim čitaocima bloga! Knjiga „Putovanje u središte srca“
    2015/05/20

    Ostavite komentar


    Ostavite odgovor

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *