Isceljujuća moć zagrljaja

„Ove priče su nežni, topli i mudri vodiči na unutrašnjem putovanju. Putovanju ka sebi, drugima, Životu.“

 

 

„Čoveku su potrebna četiri zagrljaja dnevno da bi preživeo.
 Osam zagrljaja dnevno nam treba da bismo se održali,
 A dvanaest zagrljaja na dan da bismo napredovali.“
 Virdžinija Satir

Ovo vam možda zvuči kao preuveličana tvrdnja.

Zagrljaji su nam potrebni da bismo preživeli, održali se i napredovali?

 Ako se podsetimo da je koža naš najveći organ, a nežan, umirjujući dodir jedan od prvih i najjačih utisaka neposredno nakon rođenja, ove reči Virdžinije Satir postaju lakše razumljive.

Kad beba plače majka je uzima u naručje i nežno ljuljuška. Često „samo“ taj dodir bude dovoljan da umiri bebu.
Manje je poznato da se najjače i najdublje emocije ne mogu izraziti rečima, one se mogu samo doživeti telom.

Još sredinom prošlog veka Rene Špic, lekar i psihoanalitičar, primetio je da deca u sirotištima i bolnicama sporije napreduju i lakše se razboljevaju. Kao uzrok toga video je nedostatak pažnje i dodira, i to potvrdio eksperimentom u kom su medicinske sestre imale zadatak da svakodnevno, pored hranjenja, previjanja i davanja lekova, drže decu u naručju i provode neko vreme s njima. Deca koja su dodirivana i koja su dobijala dodatnu pažnju su bolje napredovala i brže ozdravljala.
Da je dodir za bebe možda čak i važniji od hrane, potvrdili su Harlovljevi eksperimenti na rezus majmunima. Mladunci rezus majmuna su odvojeni od svojih majki i u jednoj prostoriji su imali mogućnost da biraju između dve veštačke majke. Jedne koja je bila neka vrsta metalne konstrukcije sa flašicom za hranjenje i druge, krznene i mekane, koja nije imala flašicu za hranjenje. Mladunci su sa hladnom metalnom majkom provodili samo onoliko vremena koliko im je trebalo da se nahrane, a zatim bi se brzo vraćali u toplo naručje krznene „majke“. Takođe, kada bi u toku igre mladunaca eksperimentatori napravili iznenadan jak zvuk, svi su bežali u naručje krznene majke.
Novija istraživanja potvrđuju ove nalaze i daju dodatne argumente u prilog isceljujućoj moći zagrljaja:
  • grljenje snižava krvni pritisak,
  • prilikom zagrljaja luči se oksitocin, hormon koji je zadužen za emocionalno vezivanje,
  • dok se grlimo, snižava se nivo kortizola, hormona stresa
  • zagrljaj popravlja raspoloženje
  • grljenje povezuje um i telo
Koliko zagrljaja dnevno podelite sa bližnjima? Nisam napisala koliko zagrljaja date i koliko dobijete, zato što je nemoguće dati zagrljaj a istovremeno ne biti zagrljen 😉
Da li vam se nekad dogodilo da kada se osećate uznemireno ili bezvoljno, neko vama drag vas zagrli i sva neprijatna osećanja se istope?

„Tihi zagrljaj nesrećnom srcu znači koliko i hiljadu reči.“ Nepoznat autor

Setite se ovih reči kad sledeći put vidite da je neko vama blizak i drag tužan ili uznemiren. Ponudite svoj lekoviti zagrljaj. I slobodno zatražite zagrljaj kad god vam je potreban.

Što je još važnije- setite se ovih reči svakog dana, priuštite sebi preventivnu dozu zagrljaja! 

Možda sve ovo niste znali i zato se svakog dana niste dovoljno grlili. Ali, sada znate!

Napravite mali eksperiment- obećajte sebi u narednih 7 dana minimum 8 zagrljaja svakog dana! (ako vam zafali ili želite više, možete i sami sebe da zagrlite, mada je bolje da to bude i neko drugi)

Vidite šta se događa, kako to utiče na vas i ljude u vašem okruženju.
Bićete prijatno iznenađeni 🙂

Važna napomena:moguće je da ste na ulici nekad sreli ljude koji dele besplatne zagrljaje. Ako ih ne želite u redu je, imate pravo da ih ljubazno ne prihvatite. Istraživanja pokazuju da se sva ova blagotvorna dejstva zagrljaja odnose na zagrljaje od ljudi koje poznajemo i koji su nam dragi. Zagrljaji sa nepoznatim osobama mogu da povećaju lučenje kortizola, hormona stresa.

Iz knjige „Putovanje u središte srca“

 

„Obe knjige su divne i inspirišu. Kao da ćaskam sa najvećim prijateljem koji mi daje vetar u leđa.“

 

 

„Ove priče su nežni, topli i mudri vodiči na unutrašnjem putovanju. Putovanju ka sebi, drugima, Životu.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Novo!