Osećanja su dobre sluge a loši gospodari.
One su poruke naše duše, važno je da shvatimo šta nam to one poručuju, a ne da ih potiskujemo.
Osećanja su signali naše duše. Ona nam poručuju da je došlo do neke važne promene u našem okruženju, one nam pomažu da se lakše orijentišemo u životu. Važno je da imamo saznanja o njima, jer prateći te signale mi se lakše snalazimo u svetu. Njihova funkcija je da nam omoguće da se prilagodimo i preživimo.
I neprijatna osećanja su sastavni deo života i svi ih imamo. Na primer tuga, osećanje koje nam pomaže da prebolimo gubitak nama nekog ili nečeg važnog. Mi moramo sebi da dozvolimo da tugujemo i mada nas tuga usporava, pasivizira, oduzima nam energiju, ipak koristeći naše resurse tugovanje nam pomaže da se adaptiramo, prihvatimo gubitak i nastavimo da živimo. To je faza koja je potrebna. Ako prekinemo ovaj proces, mi nećemo prihvatiti gubitak i to će nam odvlačiti veliku energiju. Zato je važno da se bavimo svojim osećanjima, da brže i lakše prevaziđemo ovakve sitacije
Pročitaj konkretne načine kako da osećanja učiniš svojim saveznicima u svakodnevnom životu!
Dešava ti se da pristaneš na nešto bez mnogo razmišljanja? Često?
Iz straha da ne povrediš nekog? Ili iz želje da ugodiš nekom?
Dešava ti se da kažeš DA iako misliš i osećaš NE? Često?
Osećaš neprijatnost ili krivicu kada treba da kažeš ne, ne želim, ne odgovara mi?
O tome kako je bilo na radionici, slika može da nam kaže više od hiljadu reči 🙂
Da li vam se dešava da imate pred sobom neki zadatak za koji mislite da nikada nećete uspeti da završite? Da će vam biti teško i naporno i dosadno i ko zna kakvi će rezultati biti?
To može da bude nešto što ne volite i ne želite da radite ili nešto što volite i želite, ali se bojite da niste dovoljno dobri za to.
Želite da zadatak bude obavljen ali nekako nemate motivacije. Nikako da se pokrenete.
Za mene je prvi primer spremanje po kući, a drugi spremanje ispita.
Dešavalo mi se da kada treba da spremam ispit imam silnu želju da perem prozore, a kada je „vreme“ za spremanje kuće, dobijam sjajne ideje za pisanje ili zalutam na internetu čitajući zanimljive tekstove.
To možda i ne bi bilo loše da nije osećaja krivice i glasića koji govori „sada treba da učiš“ ili „sada treba da spremaš“.
Podeliću sa vama način na koji sam uspela da rešim ovaj problem.
„Zabrinutost je kao stolica za ljuljanje… daje ti zanimaciju,imaš osećaj da nešto radiš… ali te nigde ne vodi.“
Nepoznat autor
Mnogi ljudi misle da je zabrinutost dobra, da je to put ka rešenju problema.
Zabrinutost je upravo suprotno, ona oduzima energiju, snagu i kreativnost neophodne za rešavanje problema.
Takođe, mnogi ljudi misle da nekako nije u redu da se opuste, zabavljaju i uživaju dok ne reše sve probleme. I ovde važi upravo suprotno. Kada ne znate kako da rešite neki problem, najbolje što možete da učinite je da, umesto da kinjite sebe brigama, negujete i osnažite sebe na sve raspoložive načine.
To može da bude slušanje muzike, ples, razgovor sa prijateljem, boravak u prirodi… bilo šta što vama prija…
Problemi se ne rešavaju zabrinutošću nego aktivnim, konstruktivnim pristupom.
