Znate priču o Vasi Ladačkom cvrčku i mravu?
Ono kad crvčak cvrči i zabavlja se celo leto a mrav vredno radi. Pa dođe zima i cvrčak nema šta da jede.
Naravoučenije ove basne je da treba raditi vredno kao mrav, a da oni koji se zabavljaju i uživaju na kraju ostanu gladni.
I poruka je nekako da treba da budemo poput mrava, da samo vredno i marljivo radimo. Bar sam je ja kao dete tako shvatila. I dugo sam verovala da tako treba i mora.
Da je rad jedna od vrhunskih životnih vrednosti, a da su zabava i uživanje beskorisno gubljenje vremena sa potencijalno ozbiljnim posledicama.
I tako sam vredno radila i radila i radila i vremenom se sve češće pitala- koji je smisao? I vremenom sam postajala sve manje zadovoljna. I sve više sam gubila motivaciju i inspiraciju za rad.
A onda sam se zapitala- da li baš mora tako?
Da li je posao toliko važan i da li su zabava i uživanje toliko nevažni?
Naišla sam na više mesta na neka drugačija shvatanja.
Da samo posao i ozbiljnost na duže staze ne samo da nisu dobri nego su i štetni. Štetni po kvalitet života pa i po zdravlje.
Naišla sam i na podatke o tome kako su zabava, uživanje i odmaranje korisni i neophodni. Pozitivno utiču na kvalitet života i na zdravlje. I još nešto- pozitivno utiču i na produktivnost.
Kad sam to prvi put čula zvučalo mi je kao naučna fantastika. I nisam verovala. Ali, toliko sam već bila demotivisana od previše rada i premalo zabave da sam odlučila da rizikujem i pokušam. Tek kada sam ovakvim stavom prema poslu dovela sebe do sindroma izgaranja shvatila sam da je krajnje vreme da se nešto menja.
Kao nekom ko je odrastao sa basnom o cvrčku i mravu nije mi bilo lako da smanjim količinu rada i da uvedem više zabave i uživanja. Osećala sam krivicu što ne radim ništa korisno (ha! kakva zabluda! zabava je korisna za zdravlje!) i nije mi bilo lako da se opustim. Nije mi bilo lako da dam sebi dozvolu da uživam, da se zabavljam i da, kako sam ja to sebi lepo objasnila- radim ništa.
Motivisalo me je i to što je Čarli Čaplin rekao da je dan bez smeha protraćen dan.
Potrajala je ta promena ali sada sam srećna što sam uspela. Sada svakog dana radim, ali se svakog dana i zabavljam i uživam. To sam sebi u početku uvela kao neku vrstu obaveze, a sada mi polako prelazi u naviku. Veoma zdravu naviku. I veoma korisnu.
Ono što potvrđuju istraživanja potvrđuje i moje iskustvo.
Kada se više zabavljam i uživam, paradoksalno više stignem da uradim i to što uradim bude kvalitetnije.
Sada više ne živim da bih radila, sada radim da bih živela.
Kako to izgleda u mom životu?
Lepo.
Krenula sam na časove salse.
Svakog dana pogledam i pročitam nešto smešno.
Svakog dana slušam muziku i plešem.
Više izlazim (salsa plesne večeri, koncerti, pozorište…)
Češće zovem ljude i viđam se s njima, bez ikakvog povoda, tek tako, da se zajedno opustimo i zabavimo.
Kao što vidite, nijedna od tih aktivnosti ne zahteva ni previše vremena ni previše novca. Samo drugačije postavljanje prioriteta i malo truda oko uvođenja novih, zdravih i korisnih navika.
Taj moj strah da ću ako budem manje radila postati lenja i neproduktivna se pokazao kao neosnovan. Upravo suprotno se događa.
Više ne verujem u basnu o cvrčku i mravu. Sada znam da ni cvrčak ni mrav nisu postupali pravilno. Ok, mrav je preko zime imao šta da jede ali, pa ne svodi se život samo na to!
Ravnoteža rada i zabave je dobitna kombinacija!
Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“
Zašto sam napustila „siguran“ posao
Novac i posao- kako smanjiti pritisak?
5 lekcija o ostvarivanju snova koje sam naučila vodeći stranicu Emocionalna inteligencija
Kad radiš ono što voliš i još te plaćaju za to- moje iskustvo sa CCBNA projektom
