Emocionalna inteligencija u poslu
Budim se i pomislim kako sam se uspavala i kako je sigurno već podne.
Toliko sam se lepo naspavala.
Pogledam u telefon i vidim da je 8 sati.
Ovako lepo spavam i budim se već skoro dva meseca. Od kad sam dala otkaz na „sigurnom“ poslu na fakultetu.
Bilo je perioda dok sam radila taj „siguran“ posao kad sam se budila noću i vrištala. Toliko sam se bojala da ne pogrešim i ne dobijem otkaz.
Nakon što sam javila tadašnjoj šefici da mi je lekar otvorio bolovanje zbog anemije, temperature i iscrpljenosti počela je tortura.
Nije mi rekla da joj je žao što sam se razbolela niti mi poželela brzo ozdravljenje. Rekla je- moraću sama da dežuram na ispitu.
Od najbolje asistentkinje sam postala najgora.
Toliko sam se bojala da ne pogrešim da sam, kao što to obično biva, počela da pravim grešku za greškom. Došlo je do toga da sam pogrešno sabirala dvocifrene brojeve.
Ta agonija i noćne more su trajale nekoliko meseci, sve do kraja semestra kad mi je rekla da je konkurs za asistenta poništen, da ću raditi još godinu dana koliko mi traje zvanje saradnika u nastavi i da nakon toga nađem neki drugi posao.
Umesto straha šta ću dalje, doživela sam neverovatno olakšanje. Smisliću već nešto, mislila sam, samo da se ovo mučenje završi.
Počela sam da se pitam šta da radim posle isteka godine dana i odgovor sam dobila u snu.
Sanjala sam knjigu Danijela Golmana, Emocionalna inteligencija. Samo to.
Pa da!
To je moja prava ljubav i posao koji sam želela da radim. San koji sam napustila zbog „sigurnog“ posla.
Pitala sam se kako to mogu da se bavim emocionalnom inteligencijom i na pamet mi je pala ideja da na Fejsbuku napravim stranicu na kojoj ću postavljati citate i pisati o emocionalnoj inteligenciji.
Počela sam sa citatima koji su mi se sviđali, i kada je to naišlo na lepe reakcije čitalaca oslobodila sam se i počela da pišem i neka svoja razmišljanja.
Još lepih reakcija i komentara je vodilo ka kraćim, pa sve dužim tekstovima koji su doveli do toga da napravim i svoj blog.
U međuvremenu je došlo do smene vlasti na fakultetu i profesorica koja me je otpustila je otišla, a ja sam ostala. Nisu imali zamerke na moj rad.
Poučena bolnim i neprijatnim iskustvom, odlučila sam da nikad više nikom ne dozvolim da me maltretira. Za svaki slučaj, napravila sam alternativni biznis plan sa kokama nosiljama.
Od kad sam to smislila, mnogo sam opuštenija po pitanju bilo kog posla i po pitanju novca.
I mnoge nepovoljne ponude sam odbila zahvaljujući mojim imaginarnim kokama nosiljama.
Više o kokama nosiljama i kako vam mogu pomoći da smanjite pritisak oko posla i novca možete da pročitate u tekstu Novac i posao- kako smanjiti pritisak
I dalje sam se grčevito držala „sigurnog“ posla na fakultetu, iako se celo moje biće bunilo. Uslovi za rad su bili dobri, plata solidna i redovna, ali nikako nisam uspevala da pronađem mir. Tražila sam razne izgovore i razloge nezadovoljstva, ali nisam imala hrabrosti da napravim taj korak i krenem manje sigurnim ali putem na kom se osećam živom.
Hrabrost nisam skupila ali me nezadovoljstvo nateralo da prelomim i odem na razgovor sa dekanom. Osećala sam da nemam više snage i da ne mogu da izdržim na tom poslu.
Dogovor je bio da ostanem do kraja semestra, dok ne nađu nekog ko će me zameniti. Održala sam nekoliko časova, jedno veče mi je bilo loše, otišla sam Urgentni centar i sutradan operisana. Imala sam rak.
U narednih godinu dana sam operisana još jednom i primila desetak ciklusa hemoterapije. Ona anemija sa početka priče je bila od tumora, koji je tada bio benigni. Nastavila sam da ne slušam sebe, nastavila sam da verujem da su posao i novac važniji od mene, i dogodilo se šta se dogodilo…..naučila sam lekciju i platila školu.
Na fakultetu su bili korektni i nakon završenog bolovanja (dekan je bio dovoljno veliki čovek da moj usmeni otkaz zanemari zbog okolnosti) su me maksimalno poštedeli. U zimskom semestru sam koordinirala praksu, to je lako. U narednom semestru sam dobila male grupe i malo časova.
Otišla sam na prvi čas u letnjem semestru, upoznala se sa studentima i izložila im plan rada, vratila se kući i vratilo mi se ono staro osećanje straha i težine koje sam imala pre bolesti.
To je bio test za mene, koji sam ovaj put uspešno položila. Dala sam otkaz. Sva težina je nestala i ponovo sam osetila polet i životnu radost.
Bila sam presrećna kada sam objavila ovaj status:
Sa radošću vas obaveštavam da je moja akademska karijera danas završena potpisivanjem ugovora o sporazumnom raskidu radnog odnosa. Ispraćena sam lepim rečima, lepim željama i zagrljajima. Konačno sam skupila hrabrost da uradim to što mi duša ište već godinama, sada radoznalo i zadovoljno iščekujem sve lepe posledice ove odluke i akcije 🙂 U potpisu: frilens spisateljica i preduzetnica ja 🙂 |
Reakcije su bile lepe, mnogo čestitki i lepih želja, ali i zanimljivih pitanja, poput ovog:
Emocije u poslu su važan pokazatelj da li smo na dobrom putu. Neka stara verovanja i učenja da posao i emocije treba razdvajati su se pokazala kao pogrešna, ne samo u mom slučaju.
Siguran posao ne postoji.
Znanja, veštine i svest o svojim kvalitetima ulivaju sigurnost, to vam niko ne može oduzeti.
Danas ni jedan posao nije siguran, ali to valjda daje neku draž.
Ja sam pre par dana napustila profesorski posao,videću kako će mi biti,ali nadam se da ću biti srećnija 🙂
I ja se nadam da ćete biti srećniji 🙂
Kao da čitam priču svog života..Tako bih rado napravila zaokret…samo da mi sine ideja što da radim..Hvala što ste podijeli članak
Potpuno razumem taj osećaj kada radiš posao koji, najblaže rečeno, ne voliš. Radim ga jer mi plaća školarinu, ali u poslednje vreme se pitam, da li je zaista vredno. Na samu pomisao da teba da idem na posao, moj organizam podivlja. Da li je zdravlje i mentalna stabilnost vredna toga?
Draga Jelena,
Puno Vam hvala na ovom lepom i hrabrom tekstu. Mnogi od nas se susrecu sa konstantnim pritiscima na poslu i to jako tesko podnose, ali jos teze priznaju sebi i drugima da ima je toga dosta. Niko ne treba da nam kreira i organizuje vlastiti zivot. Naucili smo da dam neko kaze sta treba da studiramo, sta da radimo, gde je „siguran“posao, da nam neko da platu i sl. Mi smo odgovorni za vlastiti zivot, a od nas zavisi da li cemo ga ucinitim srecnim ili ne.
Veliki pozdrav! 🙂
Jelena, veliko hvala na sirenju pozitivne energije i divnim savetima. Tvoja razmisljanja i znanja trebaju biti obavezno stivo za nas narod, da se malo prosvetlimo i razbudimo iz visedecenijskog sna!
Mislim da mi je bas ovaj tekst nedostajao na kraju teske,a nejasno definisane ,godine.Slazem se sa tobom jer i
sama sam ostavljala „sigurnost roditeljskog doma“, 2.puta ‘siguran posao“,“siguran ali los brak“….sada sam malo posustala ,verovatno zbog godina i umora,pa su ovakvi tekstovi vetar u ledja koji mi toliko fali,jer mi svi „duvaju u grudi“,a ja sam nezadovoljna i nesrecna.Hvala,Jelena
Draga Jelena,ovaj teks kao i način pisanja same knjige duboko je iskren i nesebičan! Pleni Vaša otvorenost,borbenost i hrabrost ! Naravno to uvek nije tako lako ali je svakako jedino ispravan put i način.Plešite sa životom u ritmu svog vedrog duha!
Želim Vam svako dobro!
Dragana
Draga Jelena,
divan tekst, pun inspiracije da covjek sam sebe susrece s ljubavlju! Svaki put se obradujem kad vidim da mogu nesto novo da procitam i da prokomentarisem! Emocije su jako vazne, aali da bi se reagovalo u skladu sa emocijama mora se biti snazno, mora se marljivo raditi.
I ja mogu da reagujem u skladu sa mojim emocijama samo onda kad imam visak energije, tad mogu da razmisljam i djelujem.Ja jos uvijek radim na tome da se moja zivotna energija umnozava…Pozdrav s ljubavlju!
Draga Jelena, u ovom trenutku tvoje reci su me ohrabrile i usmerile u daljem samoposmatranju. Hvala ti ! uzvracam ti pozitivnu energiju 🙂
Hvala ti za ovaj tekst, sasvim slučajno sam ga našla i mogu reći da sve ima svoju svrhu u životu. Svi mi imamo uspone i padove u životu, a ovih dana ja sam nešto bolešljiva. Generalno nema razloga za to, ipak koliko vidim vreme je za neke promene. Ništa bolje nego kad ti par rečenica otvori oči 🙂 Veliki pozdrav 🙂
Mogu samo da kazem bravo, svaka čast !!!!
Pozdravlja te Biljka,ako se jos secas…(Tunis, Ahlaam, Šems… 🙂 )
Biljka sećam se naravno 🙂 S ljubavlju, Šems 🙂
Ja sam uradila isto pre 3 nedelje. 12 godina sam radila kao profesor engleskog jezika u srednjoj skoli. Mrzela sam taj posao i stalno sam bila bolesna i fizicki i psihicki. Nisam imala snage da ostavim taj SIGURAN POSAO! A da ne kazem da su svi oko mene bili zavidni gde radim.
Kada sam pre 3 nedelje , izasla iz skole sa saznanjem da vise nikada necu ponovo otici na taj posao, NIKADA U ZIVOTU NISAM BILA SRECNIJA!!!
Rekla sam sebi da vise nikada necu pristati raditi nesto sto ne volim radi sigurnsti!!!
Jako sa, srecna sto si napisala tako lep clanak o tome i sto mnogi koji se jos dvoume da li da daju otkaz ili ne, a mrze svoj posao i nesrecni su,neka ne cekaju ni minut!
JA SE KAJEM STO TO NISAM URADILA MNOGO GODINA RANIJE! Samo da sam znala kako zivot moze biti lep kada ustanes ujutru i ne mrzis celi svet sto ponovo moras na posao!
🙂
Svaka čast! I ja sam prof.engleskog u srednjoj skoli koja mrzi svoj posao,ali posto i meni svi zavide na tome sto imam tako dobar posao tj.sto uopste imam posao,pa jos sa tako dobrim radnim vremenom, ne smem ni da pomislim da dam otkaz.. a tu je naravno i porodica,obaveze..
Pa prosto ne verujem! Evo i ja sam profesor engleskog koji dugi niz godina radi u školi… I stalno sam bolesna, iscrpljena, muče me migrene… Kao i mnogi i ja se osećam nezahvalno i krivo jer me guši posao na kome mi svi zavide a ja prosto osećam da ne mogu dalje. Večito u strahu, u brigama… A ne znam šta bih drugo radila. Gledam izmučene i ogorčene starije kolege oko mene i ne želim da završim kao oni.
Jelena, ovaj tekst je veoma inspirativan i zanimljiv. Žao mi je što zbog obaveza neću moći prisustvovati seminaru 12.12. ali se nadam da će ih uskoro biti još. Ujedno, da li imate radionice na kojima se unapređuje samomotivacija. Pozdrav
Hvala Milane. Biće još seminara i nadam se prilike da se sretnemo.
Na samomotivaciji sa klijentima radim individualno, preko skajpa. Pišite mi preko kontak forme na sajtu.
Veliki pozdrav
Svaka čast Jelena. Najteže je doneti odluku, ali kada kažeš „dosta“ i rešiš da promeniš neke stvari,osetiš mir u srcu.Onda krene onaj lepši deo,život pun ljubavi 🙂
Prelep i inspirišuć tekst, hvala Vam što ste mi ulepšali dan!
Drago mi je Dragana, hvala i Vama što ste mi ovo napisali 🙂
Draga Jelena, predivan tekst za motivaciju i inspiraciju. Hvala.
Jelena mi te pominjemo svakog dana(ja i moja supruga) Ona mi je prva pricala o tebi i ja sam se kasnije zainteresovao za tvoj rad i odusevljavam se svaki put kad procitam nesto. Toliko situacija u kojima se prepoznajemo ili koje smo proziveli a ne znamo kako da prihvatimo ili objasnimo recima. Hvala ti sto postojis.
Puno pozdrava iz Pariza.
Hvala Zorane, za lepe reči i pozdrave iz Pariza 🙂
Šaljem pozdrav iz Novog Sada, za tebe i tvoju suprugu.
Bas ste Vi Jelena jedna divna osoba! 🙂
Hvala Milice 🙂
Ja još uvek skupljam hrabrost… Nalazim uvek glup razlog u stambenom kreditu, a znam da nije to – to…
Nije lako prelomiti, za početak je važno da znaš šta želiš, da skupljaš hrabrost i pripremaš teren…
Hvala Milorade.
Želje i emocije nisu dovoljne, potreban je i rad i mnogo učenja.
Emocionalna inteligencija nije čarobni štapić, nije ni moguće ni zdravo stalno biti srećan i sa „visokom energijom“, niti je to put do ostvarenja svih želja.