J: Šta kažeš kako sam se našminkala, a?
A: Našminkala si se? Ne vidim.
J:Pa to je takva šminka, da budem lepa a da se ne vidi. A vidi moj ajlajner (unosim joj se u lice)
A: Izgleda kao crni kreon koji je izbledeo.
J: Pa to je diskretna šminka, ne vidi se a ja lepa.
Pažljivo i studiozno se šminkam 10-15 minuta. To niko ne primećuje, ali ja verujem da svi vide pa mi sve lepo.
Ukratko, kozmetički brend koji koristim zove se Placebo
Ja i dalje verujem da svi koji me vide pomisle- o kako se lepo našminkala! 😀
Kakve to veze ima sa stidom?
Nakon pisanja priče o mom umišljenom šminkanju, pojačala mi se svesnost o tome kako je lepo kad verujemo u nešto lepo o sebi, čak i ako to nije istina.
Moja šminka je po svemu sudeći nevidljiva, a ja se i dalje osećam lepo.
Malo sam uživala u tom prijatnom osećanju, a onda sam pomislila:
Isto važi i za stid, samo u kontra smeru.
Stid je jedno od najneprijatnijih osećanja i nastaje kao posledica verovanja da sa nama suštinski nešto nije u redu. Da našem biću nešto suštinski fali.
Verujemo u to, i verujemo da to svi vide.
Verujemo da čim nas neko ugleda pomisli- o, vidi šta njoj/njemu fali!
Kao i sa mojim verovanjem da kad me vide svi pomisle- o kako se lepo našminkala!, tako je i sa verovanjem da sa nama nešto suštinski nije u redu.
Netačno je.
Ne odgovara realnom stanju stvari.
Kada je placebo šminkanje u pitanju, nema problema.
To što verujem da svi misle kako sam se lepo našminkala nikom ne škodi.
A meni sve lepo.
Sa verovanjem da sa nama nešto nije u redu, da kao ljudsko biće nismo dovoljni, je drugačije.
To verovanje dovodi do osećanja stida, koje je izuzetno neprijatno i što je još gore i štetnije- vodi nas u izolaciju.
Osnovna karakteristika stida je povlačenje od ljudi i sakrivanje.
Šta je protivotrov za stid?
Ako ste pomislili da je protivotrov za stid da shvatite da ste u redu i dovoljni, niste u pravu.
Iako na prvi pogled deluje logično, uveravanje sebe ili nekog drugog da nema razloga za stid, samo pojačava osećanje stida.
Brene Braun u svojoj knjizi o stidu („Mislila sam da je problem samo u meni (a nije)“ kaže da
Osećanje stida raste kada ga krijemo, i nestaje kada ga podelimo sa ljudskim bićem koje to može da razume.
To je protivotrov za stid.
Deljenje svoje ranjivosti sa drugim ljudskim bićem.
S obzirom na to da je mali broj ljudi u kontaktu sa svojim osećanjem stida, mala je verovatnoća da ćete naći makar i jednog prijatelja sa kojim to možete bezbedno da podelite.
Dobar psihoterapeut može da pomogne. Kad kažem dobar, mislim stručan, topao, dobronameran i nadasve neko ko je dosta radio na svom osećanju stida.
Da, skoro svi bar ponekad patimo od stida.
I skoro svi to krijemo.
I tako stid kolektivno raste a mi se kolektivno udaljavamo jedni od drugih.
Kada sledeći put osetite stid nemojte da bežite od njega.
Osetite ga, koliko god neprijatan bio.
Ako imate nekog sa kim je to bezbedno, podelite šta osećate.
Ako nemate, pišite o tome šta mislite i osećate.
Samo za sebe.
Izbacite iz sebe.
Sve je bolje od robovanja stidu.
Beverli Engel je napisala izuzetno korisnu i praktičnu knjigu o stidu, „To nije tvoja krivica“.
Već samo čitanje te knjige (ili slušanje audio knjige) dovodi do toga da se osećanje stida smanjuje.
Shvatamo da nismo samo mi čudni i drugačiji od ostatka ljudske vrste.
Osećanje povezanosti momentalno neutrališe osećanje stida.
Ali, kako se povezati kad se stidimo i jedino želimo da se sakrijemo i da to niko ne vidi?
Da je brzo i lako, nije.
Ali, jeste moguće!
Protivotrov za stid je saosećanje prema sebi.
Saosećanje prema sebi je relativno nov pojam u psihologiji, prva ga je naučno proučavala Kristin Nef.
Na njenom sajtu možete da pročitate više i detaljnije o tome zašto i kako praktikovati saosećanje prema sebi. Ima i poseban odeljak sa vođenim audio vežbama koje toplo preporučujem.Iako deluju jednostavno, izuzetno su moćne kada se praktikuju redovno.
Protivotrov za stid je da shvatimo i prihvatimo da smo nesavršena i ranjiva ljudska bića.
Da budemo saosećajni prema sebi.
Shvatanje „glavom“ je prvi korak ali to nije dovoljno.
Potrebno je da većim delom svog bića shvatimo i prihvatimo tu istinu.
Istinu da smo nesavršeni, ranjivi i kao takvi sasvim, sasvim dovoljni.
Do tih spoznaja moguće je doći samo i isključivo kroz kontakt sa drugim ljudskim bićem.
Pa makar to bilo ljudsko biće u nekoj knjizi.
I to je više nego ništa.
I to je za početak sasvim dovoljno.
Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“
Pročitajte:
Jezgrovito, lijepo, toplo, podržavajuće I ohrabrujuće za sve koji se u pronalaze u ovom tekstu!
Hvala na tome! Bilo je zadovoljstvo čitati!
Jako si lepo ovo napisala. Stručno, toplo, pitko.