Da li je u redu da imam želje?

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Topao i sunčan oktobarski dan u Beogradu.

Sedim sa drugaricom u jednom lepom restoranu pored Save.

Uživamo.

Uživamo u suncu.

Uživamo u toploti.

Uživamo u pogledu na reku.

Uživamo u hrani.

Ponajviše uživamo u razgovoru.

Ne viđamo se često i svaki susret je praznik.

Razgovaramo o raznim temama.

Teme su nebitne.

Bitno je da razgovaramo.

Slobodno govorimo šta mislimo, bez straha da će doći do osude ili ismevanja.

Lepo nam, je uživamo.

Znaš šta ja želim???

Pita me nasmejanog lica i puna entuzijazma.

Radoznala sam da čujem tu želju koja joj samom pomišlju na nju ozari lice i oči.

U sledećem trenutku osmeh nestaje, lice poprima ozbiljan i pomalo zabrinut izraz.

Da li je u redu da imam želje?

Umesto da mi ispriča tu divnu želju počinje o tome kako se pita da li je tačno to što neka učenja kažu- da ne treba da imamo želje. Da nas želje zarobljavaju.

Nije jedina koja mi je postavila to pitanje.

Da li je u redu da imam želje?

imati-zelje

Nisam istočnjački mudrac i nisam popila svu pamet ovog sveta. Ali jesam neko ko se bavi izučavanjem i negovanjem ljudske duše. Znam ponešto o tome.

I znam otprilike kako je došlo do te zablude da ne treba imati želje.

Želje doživljavam kao poruke naše duše. Kada dolaze iz duše, iz centra našeg bića, kada su autentične….tada su nam dragoceni saveznici i prijatelji na putovanju kroz život. Želje nam daju motiv, energiju i istrajnost da ostvarimo nešto, postignemo, stignemo negde, uradimo nešto…Želje su prvi korak.

U tom smislu, ne samo da je u redu da imamo želje, neophodno je da ih imamo!

Problemi nastaju kada nešto želimo iz pogrešnog motiva.

Želim da završim fakultet jer ću tada poverovati da vredim i da sam pametna.

Želim da budem u ljubavnoj vezi jer će to biti dokaz da vredim.

Želim da odem na neku egzotičnu destinaciju jer će to biti dokaz da sam uspešna.

Želim skup automobil jer će onda svi moći da vide da sam uspešan i bogat.

U ovim primerima ostvarenje želje je postavljeno kao merilo lične vrednosti. 

Između redova uvek stoji i- kao uslov za sreću.

Kad dokažem sebi i drugima da vredim onda ću biti srećna.

Što bi rekla Ruška Jakić- ne, nikako!!!

Želim da završim fakultet zato što volim da učim i volim da znam.

Želim da budem u ljubavnoj vezi zato što volim da volim i budem voljena.

Želim da odem na neku egzotičnu destinaciju zato što volim da putujem i volim da posećujem lepa i neobična mesta.

Želim skup automobil zato što je kvalitetniji i bezbedniji, uživam kada vozim dobar automobil.

Iste želje, različiti motivi i samim tim različiti ishodi.

Drugi problem je kada mislimo da treba da želimo neke želje koje zapravo nisu naše.

Kako to rogobatno zvuči. Još je rogobatnije u posledicama.

Tužan je život proveden u teranju sebe da želimo i ispunjavamo želje koje nisu naše.

U redu je da imamo želje.

Nemoguće je da ih nemamo.

Samo ih nekad potisnemo toliko da poverujemo da ih nemamo.

To kad nam je „šta će svet kas’ti“ važnije od onoga što nam duša ište.

U redu je da slobodno želimo.

Neke želje ćemo ostvariti, neke nećemo.

I to je u redu.

Neke želje nam trebaju samo da ih želimo.

želje

Kako razlikovati autentične od neautentičnih želja?

Jednom prilikom sam o tome pisala u Fejsbuk statusu, ovo je dobro mesto da ga podelim sa vama

Razmišljam o željama i snovima.
Da li su svi dobri za nas?
I da li su svi ostvarivi?
Mislim da jesu.
Baš sve želje i baš svi snovi?

Pod jednim uslovom.
Da su to naše autentične želje i snovi.
Oni koji dolaze iz našeg bića.
Oni koji dolaze iz središta našeg srca.

Kako razlikovati autentične i neautentične želje i snove?

Verujem da svako u sebi zna taj odgovor. Za sebe.
Neka početna smernica može da bude to da su neautentične želje uvek praćene nekim grčem, nekim moranjem, nekim trebanjem.

Kada ostvarim taj cilj neko će me voleti, biću vredna ljubavi.
Kada ostvarim taj cilj ljudi će me ceniti, dokazaću da sam sposoban i pametan.

Autentične želje i snovi su praćeni nekom tihom radošću, srce nam se zadovoljno smejulji kada ih slobodno sanjamo.
I raduje se kada vredno i istrajno radimo na njihovom ostvarenju.

Ovaj blog je nastao iz moje želje da pišem o psihologiji. Da nisam dozvolila sebi da želim, ne bih ništa radila po tom pitanju.

I knjiga „Putovanje u središte srca“ je počela kao nejasna ali jaka želja- da napišem knjigu koja će ljudima pomagati da žive lepše i srećnije.

Više o željama i konkretnim načinima sam pisala u tekstu Jednostavan trik koji mi pomaže da ostvarujem svoje želje!

U tom tekstu sam napisala da

Kad gušimo svoje želje, gušimo sebe.

Tačka. To je odgovor na pitanje iz naslova ovog teksta.

Nije u redu da nemamo želje.

Želite slobodno. Želite hrabro. I naravno, vredno i istrajno radite na ostvarenju svojih želja.

Knjiga „Putovanje u središte srca“ može da vam bude podrška na putu prihvatanja i ostvarivanja želja vaše duše. I sama je nastala tako što sam dozvolila sebi da želim nešto što je u tom trenutku izgledalo više nego nemoguće.

To nešto je za godinu i po dana doživelo četiri izdanja, peto je u pripremi, pa vi vidite isplati li se slobodno želeti 😉

I još važnije, ostvarenje moje želje je mnogima donelo korist i zadovoljstvo.

Iz knjige „Lepe  misli za lepe dane“

Pročitajte:

Jednostavan trik koji mi pomaže da ostvarujem svoje želje!

„Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari“- moje iskustvo

Kako biti srećan u nesrećnom svetu?

Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

2 thoughts on “Da li je u redu da imam želje?”

  1. Ispunjenje tvojih želja po pitanju bloga i knjige je prava divnoća za nas što te čitamo. 🙂
    Inače, mogu reći da sam naučila da mogu imati želje, ali da nisam ja ta želja, Na taj način neka neispunjenja istih, (što zbog nerealnosti očekivanja njihovih ispunjenja, što zbog bilo kog drugog razloga), ne dovodi do razočaranja ili sopstvenog vrednovanja u skladu sa željom. Nešto kao što si kazala “ Neke želje nam trebaju samo da ih želimo.“ Takoc 🙂

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *