Osećanja se dele na pozitivna i negativna. Pozitivna osećanja su ljubav, sreća, mir… Negativna osećanja su ljutnja, tuga, nezadovoljstvo… Kada osećamo pozitivna osećanja znači da je sve u redu, kada osećamo negativna osećanja to znači da nešto nije u redu s nama.
Potpuno prirodno i jasno. Kao što je potpuno prirodno da sunce sija 24h i da je 12 meseci u godini proleće.
Ako prihvatimo ovakvu podelu osećanja, to znači da ćemo ili potiskivati sva ona osećanja koja smatramo neprihvatljivim, ili ćemo ih biti svesni i verovati da nešto nije u redu s nama. Verovaćemo da ako nekog volimo to osećanje osećamo bez prestanka i ako slučajno osetimo ljutnju dovodimo ceo odnos u pitanje.
„Da me stvarno voliš nikada se ne bi ljutila na mene. Pošto vidim da si ljuta to znači da me ne voliš.“
Podela osećanja koja je mnogo bliža realnosti je podela na prijatna i neprijatna osećanja. I jedna i druga imaju svoju funkciju. Funkcija ljutnje je da drugoj osobi stavimo do znanja da nam smeta nešto što radi ili ne radi. Funkcija ljubavi je da nam, kao biću, pruži doživljaj sigurnosti, važnosti i pripadanja.
Osnovna razlika između ljubavi i ljutnje je ta što je ljubav osećanje koje se odnosi na nečije biće, a ljutnja se odnosi na nečije ponašanje. Kada tako posmatramo stvari, jasno je da je ne samo moguće, nego i poželjno dozvoliti sebi i drugom da oseti i pokaže ljutnju.
„Volim te, naš odnos mi je važan i želim da traje, i zato ti stavljam do znanja šta mi smeta.“
Neko će sada reći „Da, ali to sve može lepo da se kaže, čemu ljutnja?“. Tačno, sve može da se kaže mirnim i staloženim tonom, i druga osoba će nas čuti i razumeti -ali samo na kognitivnom, misaonom nivo. Na emocionalnom nivou naša poruka neće biti shvaćena ozbiljno, neće biti uverljiva. Ako želimo da osetimo emocionalnu povezanost sa drugim bićem, važno je da komuniciramo u skladu s tim- emocijama.
Ako u ljubavnom odnosu bilo koje vrste (roditeljskom, prijateljskom, partnerskom…) izražavamo samo prijatna osećanja, ne komuniciramo šta nam smeta ili ne prija, mi dozvoljavamo da se neprijatna osećanja talože u nama, sve do tačke kad više ne možemo da podnesemo neku osobu. Samo zato što smo očekivali da neko može da nam čita misli i zna šta nam smeta.
Iz knjige Putovanje u središte srca
Pasivna agresija: tihi ubica odnosa i samopouzdanja
Negativna vs neprijatna osećanja
„Negativne“ emocije su ključne za blagostanje
Recept za instant sreću- provereno radi!
Srećan život čine dobri odnosi sa ljudima
Kako da od osobe koja se boji da kaže NE postanem osoba koja se slobodno zalaže za sebe i svoje potrebe?
Asertivnost: lek protiv nasilnika
Odlicno formulisano, Jelena! Ja sam zaista uvjerena da ljutnju treba pokazati, emocije ne treba akumulirati jer ce doci do eksplozije.
Kako da neki ljudi shvate o cemu se radi i da osjete granice ako im se emocijom ne pokaze?Nismo mi svi sposobni kognitivno da tudje emocije dozivljavamo! Zato sam ja zastupnik prirodnosti a ne „glume“ u odnosima sa ljudima koje volimo, poseno u odnosima sa djecom(vlastitom) koju mi vaspitavamo.
Hvala ti mnogo na ovom divmom prilogu!
LIJEPO RECENO DA JE LJUTNJA ZNAK ZA NECIJE PONASANJE,IZRAZ DA NAM JE STALO,JER AKO SMO RAVNODUSNI MOZDA NIJE STALO.AKCIJA I REAKCIJA.NA TOM PRINCIPU SE ODVIJAJU SVI BLISKI ODNOSI,BOZE MOJ,NEKAD REAGUJEM NA TV LOSU VIJEST,A DA NE REAGUJEM NA BLISKU OSOBU….
Apsolutno tacno. Ali za neke ljude je tako tesko pricati. Iz nekog razloga, guse se, imaju knedlu u grlu, pa cak i glavobolju. Mislite da je u pitanju neki poremecaj, ili pak nesto drugo? :/
Ne mora da bude poremećaj. Neki su tako naučeni, da je ljutnja nešto loše…ali svakako je korisno odučiti se od takvih uverenja i promeniti ih.