„Radi pametno, a ne naporno.“
Izreka koju sam odavno čula, odma’ mi je srce zatreperilo ali mi je trebalo baš baš mnogo vremena da je primenim u svom životu.
Mislila sam da su je svi čuli, ali ispostavilo se da nisu.
To je tema o kojoj često razgovaram. Što privatno, sa prijateljima i poznanicima, što profesionalno, na konsultacijama sa klijentima.
Kako je moguće da tako lako vidim greške i da se fokusiram samo na njih?
Zašto mi je toliko teško da vidim šta dobro radim?
Ovo su pitanja koja redovno čujem od klijenata sa kojima radim na povećanju samopouzdanja.
Stres je sastavni deo savremenog načina života. Svi su pod stresom, pate od stresa, čak i bake „imaju stresove“.
Ova pojava se toliko ukorenila u naše živote da se oni koji „nisu pod stresom“ smatraju neozbiljnim i neodgovornim.
Da li je moguće izboriti se sa stresom i nekako ga prevazići, ili ga makar smanjiti na najmanju moguću meru?
Neko je pitao Gugla i došao na moj sajt.
Odlično pitanje.
Odgovor je vrlo jednostavan- nikako.
Nemoguće je osloboditi se straha od neizvesnosti, ali ne brinite, situacija nije beznadežna.
Komentar ispod teksta koji počinje sa „glupost….“
Drugi komentar koji kaže, nije to tako, ovo je banalizovano.
Treći komentar, kaže, ne vidim kakav je uspeh prevesti nečiji tekst.
Četvrti komentar, ispod statusa u kom svoje fb prijatelje pitam za mišljenje: sadržaj je ok, ima smisla, ton je „nemaš pojma slušaj mene“….nadmen nekako, sa visine.
Ovaj status sam napisala nakon tog komentara:
