Osećanja su dobre sluge a loši gospodari.
One su poruke naše duše, važno je da shvatimo šta nam to one poručuju, a ne da ih potiskujemo.
Osećanja su signali naše duše. Ona nam poručuju da je došlo do neke važne promene u našem okruženju, one nam pomažu da se lakše orijentišemo u životu. Važno je da imamo saznanja o njima, jer prateći te signale mi se lakše snalazimo u svetu. Njihova funkcija je da nam omoguće da se prilagodimo i preživimo.
I neprijatna osećanja su sastavni deo života i svi ih imamo. Na primer tuga, osećanje koje nam pomaže da prebolimo gubitak nama nekog ili nečeg važnog. Mi moramo sebi da dozvolimo da tugujemo i mada nas tuga usporava, pasivizira, oduzima nam energiju, ipak koristeći naše resurse tugovanje nam pomaže da se adaptiramo, prihvatimo gubitak i nastavimo da živimo. To je faza koja je potrebna. Ako prekinemo ovaj proces, mi nećemo prihvatiti gubitak i to će nam odvlačiti veliku energiju. Zato je važno da se bavimo svojim osećanjima, da brže i lakše prevaziđemo ovakve sitacije
Pročitaj konkretne načine kako da osećanja učiniš svojim saveznicima u svakodnevnom životu!
„Lake note, lake žene, laka zemlja…Lajt cigarete, lajt pića, lajt mleko…Instant supa, instant kafa, instant rešenja…Nepodnošljiva lakoća postojanja. Hoćemo li, tako obezbojeni, laki i površni, umeti negde da se usidrimo i hoćemo li moći ičega da …
Jesen je na izmaku, zima samo što nije stigla. I trajaće neko vreme. Tako nam je kako nam je.
Zima ima neke svoje lepe i dobre strane, ali ima i neke nedostatke. Hladno je, često sa padavinama raznim, nebo je najčešće sivo, brzo padne mrak… Uslovi „idealni“ za to da ne izađete iz kuće dok se vreme ne popravi.
Ako ste od onih koji već krajem oktobra počnu da maštaju o proleću, i koji požele da mogu da, poput medveda, prespavaju zimu i probude se tek kad otopli, obavezno pročitajte ovaj tekst!
Život je predivan poklon, najbolji koji smo ikada dobili. Roditi se i biti živ je samo po sebi veliki uspeh i dostignuće.
To često smetnemo sa uma jer ga uzimamo zdravo za gotovo, podrazumevamo sve što je dobro i sve što imamo, a preuveličavamo značaj i vrednost onog što nemamo.
Mnogi ljudi protraće taj dar u žaljenju što “život nije fer”. Kako to? Pa lepo. Oni su dobre osobe (šta god to značilo) i imaju mnoge kvalitete, ali eto život nije fer prema njima i njihovi kvaliteti se ne cene dovoljno.
To uverenje da je život dužan da nas nagradi što postojimo i što smo “dobri” je razlog zašto neki ljudi koji imaju razne kvalitete i mnogo toga da ponude, prođu nezapaženo i ostanu nezadovoljni.
Šta je radost života?
Radost života je raspoloženje, emocionalni ton koji boji naše dane i sve što radimo. To je stav sa kojim pristupamo životu i svemu što ga sačinjava.
Teško je opisati bilo koje osećanje ili raspoloženje, za svakog od nas je to nešto drugačije.
Radost života možemo da uporedimo sa žuborom planinskog potoka koji slobodno teče i sa lakoćom prelazi preko kamenja u njegovom koritu. Nekako veselo zaobilazi sve prepreke koje mu se nađu na putu i teče. Samo teče. Zato što je u prirodi potoka da teče.
Važan deo emocionalne inteligencije su znanja o emocijama i razumevanje kako one funkcionišu.
Kroz razgovore i rad sa mnogim ljudima sam primetila koliko problema nastaje kada se neprijatna osećanja proglase negativnim.
Možda zvuči kao jezičko sitničarenje ali nije.
Ko shvati zašto je podela osećanja na pozitivna i negativna pogrešna i štetna, i ko to primeni u svom životu, napravio je korak od 7 milja ka lepšem i srećnijem životu.
Ako verujete da ćete „negativnim“ osećanjem prizvati nešto „negativno“ to je kao da verujete da će vam se dogoditi nešto loše kada vam crna mačka pređe put.
Svako osećanje, prijatno ili neprijatno, može da bude i pozitivno i negativno.
