Osećanja su dobre sluge a loši gospodari.
One su poruke naše duše, važno je da shvatimo šta nam to one poručuju, a ne da ih potiskujemo.
Osećanja su signali naše duše. Ona nam poručuju da je došlo do neke važne promene u našem okruženju, one nam pomažu da se lakše orijentišemo u životu. Važno je da imamo saznanja o njima, jer prateći te signale mi se lakše snalazimo u svetu. Njihova funkcija je da nam omoguće da se prilagodimo i preživimo.
I neprijatna osećanja su sastavni deo života i svi ih imamo. Na primer tuga, osećanje koje nam pomaže da prebolimo gubitak nama nekog ili nečeg važnog. Mi moramo sebi da dozvolimo da tugujemo i mada nas tuga usporava, pasivizira, oduzima nam energiju, ipak koristeći naše resurse tugovanje nam pomaže da se adaptiramo, prihvatimo gubitak i nastavimo da živimo. To je faza koja je potrebna. Ako prekinemo ovaj proces, mi nećemo prihvatiti gubitak i to će nam odvlačiti veliku energiju. Zato je važno da se bavimo svojim osećanjima, da brže i lakše prevaziđemo ovakve sitacije
Pročitaj konkretne načine kako da osećanja učiniš svojim saveznicima u svakodnevnom životu!
Neka osećanja možemo da razumemo umom. Možemo da ih promenimo.
Osećam strah, vidim čega se bojim, shvatim da sam bezbedna, i strah nestane.
Osećam tugu, vidim da nema razloga da budem tužna i tuga prođe.
Osećam ljutnju, vidim na koji način su ugrožene moje lične granice, preduzmem nešto u vezi sa tim i ljutnja prođe.
Ponovo osećam mir.
Nekada davno je stari Čiroki svome unuku ispričao jednu životnu istinu .
– U unutrašnjosti svakog čoveka se vodi bitka. Kao borba između dva vuka.
Jednom prilikom mi se za skajp konsultaciju obratila žena koja se žalila na nekoliko stvari.
Preosteljivost, razdražljivost, nesigurnost, osećaj neuspešnosti.
Prilikom našeg prvog (i poslednjeg) skajp susreta, pričala mi je o sebi i svom životu. Nabrajala mi je šta sve radi, koje obaveze ima, u kakvim okolnostima živi.
Pažljivo sam je slušala, u želji da shvatim o čemu se radi i kako mogu da joj pomognem.
Neko je rekao da dobar brak nije dar, nego postignuće.
Isto važi i za sreću.
Biti srećan nije dar, to je postignuće.
U tekstu Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni sam navela rezultate istraživanja koji pokazuju da nivo sreće 50% zavisi od gena i uticaja porodičnih okolnosti (uticaj porodičnih okolnosti može da se menja psihoterapijom), samo 10%! od životnih okolnosti i 40%! od načina na koji razmišljamo i onoga što radimo da bismo bili ispunjeni srećom i živeli u blagostanju.
U početku je bio divan. Predivan. Tretirao me kao princezu. Ma šta princezu, tretirao me je kao kraljicu!
O kako sam se predivno osećala pored njega. Govorio mi je kako sam lepa, kako sam posebna, kako nikada nije sreo devojku poput mene.
Sećam se koliko mi je srce ustreptalo kada mi je rekao da nikada nije sreo devojku koja je tako jedinstven spoj inteligencije i lepote.
Obasipao me pažnjom i nežnošću, svakim svojim gestom me uveravao da je on neko kome mogu da verujem, neko na koga mogu da se oslonim.
