Da li je moguće osloboditi se unutrašnjeg kritičara?

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Zamislite da nemate unutrašnjeg kritičara. Zar to ne bi bilo divno?

Budite se u lepo prolećno nedeljno jutro, pijete kafu, spremate se natenane i odlazite na pijacu. Kupili ste namirnice za nedeljni ručak, laganim korakom se vraćate kući i na pola puta shvatite da ste zaboravili da kupite luk i šargarepu. Vraćate se na pijacu, kupujete luk i šargarepu, dolazite kući i uz omiljenu radio stanicu spremate ručak.  S ljubavlju ga servirate ukućanima, uzimate prvi zalogaj i shvatate da je jelo preslano. Nikakav problem, nemate unutrašnjeg kritičara da vam ukaže na greške i propuste, nema problema. Sutradan ponovo idete u nabavku, ponovo zaboravljate da kupite nešto važno. Jelo ponovo preslano.

Unutrašnji kritičar nam je neophodan (kao i unutrašnji pohvaljivač!). Važno je da smo svesni u čemu grešimo i šta pogrešno radimo kako bismo mogli to da ispravimo.

Problem je kada je unutrašnji kritičar grub i destruktivan.

Glupačo nesposobna, glavu ćeš zaboraviti!

Ručak ti je odvratan, nikad od tebe kuvarica. 

Ti ne bi bila ti da nešto ne uprskaš.

Hoćeš li ikada uraditi nešto kako valja?!

Perfekcionizam je nekad pokušaj da izbegnemo napade okrutnog i preglasnog kritikujućeg glasa. Pokušaj unapred osuđen na neuspeh.

Nemoguće je osloboditi se unutrašnjeg kritičara, a i bespotrebno.

Moguće je, i veoma poželjno prevaspitati ga.

Kako?

Uložite vreme i energiju da taj deo sebe naučite da bude konstruktivan. Obratite pažnju koliko često, kojim rečima i sa koliko emocionalnog naboja kritikujete sebe (zapisivanje pomaže).

Da bi bila konstruktivna, kritika mora da bude jasna, da ukazuje na konkretno ponašanje. Poželjno je i da sadrži predlog za unapređenje/korekciju.

Više puta se dogodilo da odem u nabavku i zaboravim da kupim nešto važno. Kako da rešim taj problem? Možda da napravim spisak?

Dešava se da presolim jelo, ubuduće ću postepeno da dodajem so.

Ako vam unutrašnji kritičar non stop zvoca i to vas iscrpljuje i dekoncentriše, zakažite mu sastanak. Svako veče 5-10 minuta mu dajte priliku da vam kaže sve što ste pogrešili u toku dana. Ako vas vređa i omalovažava, podsetite ga da vam je takvo ponašanje neprihvatljivo. Ili jednom nedeljno, na primer petak u 18h. Ako krene sa rafalom u toku dana, podsetite ga da sad nije dobro vreme i da ćete ga saslušati u dogovorenom terminu. Možete i da mu zamislite izgled, tako ćete lakše komunicirati. Na primer, mali ljutiti čičica krivih nogu, crvenog lica, proćelav sa sedim čupercima. Ili Miranda Prisli iz filma „Đavo nosi Pradu“.

Pored pripitomljavanja unutrašnjeg kritičara, neophodno je i jačanje unutrašnjeg navijača.

To je deo  ličnosti koji registruje šta ste dobro uradili i neophodan nam je da bismo imali zdravo samopouzdanje. Takođe pomaže da mu date neki lik. Izmišljen, ili neko ko vas je u realnosti hvalio i bodrio na konstruktivan način.

Jednostavne i efikasne vežbe za pripitomljavanje unutrašnjeg kritičara i jačanje unutrašnjeg navijača možete pronaći ovde.

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *