Muči vas unutrašnji kritičar?

Previše ste strogi prema sebi?

Grdite sebe za svaku, i najmanju grešku?

„Motivišete“ se rečima poput „koja sam ja budala“, „Bože kako sam glupa“, „sve radim naopako“….?

Kao da u glavi imate strogog i sitničavog kontrolora koji samo vreba na neki vaš propust, i zatim  se obruši na vas grubim rečima i etiketama poput „glup“, „nesposobna“, „gubitnik“…

Unutrašnji kritičar vam ne da ni minuta mira.

Možda ga niste ni svesni, ali konstantno se osećate anksiozno, depresivno, nesigurno, uplašeno, napeto…

Voleli biste da se jednom i zauvek rešite unutrašnjeg kritičara, da vas zauvek ostavi na miru?

Mala je verovatnoća da će se tako nešto desiti.

Ali, bez brige, možete da ga prevaspitate i pripitomite.

Možete svog unutrašnjeg kritičara da učinite vašim saveznikom.

Pre nego što odgovorim na pitanje kako?, hajde prvo da vidimo odakle potiče taj unutrašnji kritičar.

Kritički i negujući roditelj

Prema transakcionoj analizi, imamo tri ego stanja (dela ličnosti). Odrasli, Roditelj i Dete.

Ego stanje Roditelj nastaje tako što internalizujemo (usvojimo) stavove, vrednosti, poruke i ponašanja roditelja, staratelja i svih značajnih odraslih osoba iz našeg detinjstva.

Ego stanje Roditelj može da se podeli na dva pod-stanja: Kritički roditelj i Negujući roditelj.

Kritički kritikuje, negujući neguje.

Ako su vas u detinjstvu previše kritikovali a premalo hvalili i podsticali, velika je verovatnoća da je vaš unutrašnji kritičar glasan i oštar.

Da pravi paniku oko najmanje greške, a podrazumeva sve što je dobro.

Ako se svađamo s njim i pokušavamo da ga ućutkamo, velika je verovatnoća da nećemo uspeti.

Godinama, možda i decenijama je tu i „radi na autopilotu“.

Ne možemo da ga se rešimo, ali možemo da ga prevaspitamo i učinimo našim saveznikom.

Trening samopouzdanja

Kako prevaspitati unutrašnjeg kritičara?

Imajte u vidu da vaš unutrašnji kritičar radi najbolje što zna i ume, i da vam želi dobro.

Većina roditelja koja previše kritikuje decu čini to iz dobre namere- da deca budu „bolja“, uspešnija.

Dobra namera kao što znamo nije uvek dovoljna, i zato deca roditelja koji su previše i nekonstruktivno kritikovali sada, umesto da rašire krila i ostvaruju svoje potencijale, pate od nesigurnosti i osećanja manje vrednosti.

Kritika je dobra, kada je konstruktivna.

Nekonstruktivna kritika je usmerena na celo biće i nije jasno šta može da se popravi („Glup si za matematiku.“)

Konstruktivna kritika je jasna, i usmerena na konkretno ponašanje. („Ovaj zadatak nisi tačno rešio, hajde da vidimo šta je nejasno, gde zapinješ.“)

Kada uhvatite sebe da se previše oštro i grubo kritikujete, zastanite i zapitajte se- kako ovo mogu da činim konstruktivnim?

Kako bih nekom ko mi je drag ukazala na grešku? Koje reči i ton bih koristila?

Primenite to na sebi.

Drugi korak  je jačanje Negujućeg roditelja, iliti Unutrašnjeg navijača.

Svakog dana uputite sebi bar jednu nežnu i toplu reč.

U početku će ići teško, ali ne odustajte.

Zadajte sebi zadatak da registrujete i pohvalite bar jednu dobru stvar koju ste uradili.

Rad na prevaspitavanju Unutrašnjeg kritičara i razvijanju Unutrašnjeg navijača može da bude lakši i efikasniji ako ga obavljate u pisanoj formi.

Zapišite sve što vam Unutrašnji kritičar govori, a zatim ih preformulišite u konstruktivne kritike.

I začinite pohvalama.

Zapišite i sve lepe reči koje bi vam prijalo da čujete. („Možeš ti to!“, „Polako, još učiš.“, „Uspela si da______________, uspećeš i ovo.“)

Prevaspitavanje unutrašnjeg kritičara nije ni lak ni brz proces.

Dajte sebi dovoljno vremena.

Ako ne ide, potražite stručnu podršku.

Jednostavne i efikasne vežbe za pripitomljavanje unutrašnjeg kritičara i jačanje unutrašnjeg navijača možete pronaći ovde.