Danas sam slučajno srela bivšu devojku mog brata, Tanju. Tanju pamtim po veselosti i komunikativnosti, a najviše po tome kako stane ispred ogledala, divi se i iščuđava svojoj lepoti.
Stoji ispred ogledala, gleda, gleda i samo odjednom kaže nešto poput „Bože, kako to da sam ja ovako lepa??? Kako je to moguće???“
Znate ono kad vam neko kaže nešto lepo a vama sve neprijatno?
Ili kad vas neko pohvali a vama opet sve neprijatno?
Ma niiiiije….
Ma niiiiiisam….
Čini ti se…
Ili kad vam neko kaže nešto lepo a vi se istog trenutka setite sto jednog razloga zašto to nije tako.
Draga Savršena,
znaš ono kad nešto želiš, i to nešto ti se ostvari? I kad to bude skoro onako kako si zamišljala. Bude neki detaljčić koji se ne uklapa.
E, tako je meni sad. Zato ti pišem ovo pismo. Da razjasnim svoje misli i osećanja.
Moje dve velike ljubavi su psihologija i pisanje. Uspela sam da spojim te dve ljubavi, i već dugo pišem o psihologiji. Tekstove objavljujem na mom blogu, ali već neko vreme priželjkujem da pišem kolumnu za neki sajt ili portal.
Možeš li da zamisliš moju radost kada mi je jedna draga Facebook prijateljica predložila da pišem kolumnu za njihov novi sajt?!
Lep sajt, sa lepim tekstovima. I sad stižemo do problema.
Da li vam se dešava da od silnih obaveza i zahteva shvatite da nekako ne stižete da živite?
Koliko često imate osećaj da živite život? Da ste živi i da postojite?
Verujem da ćete se složiti da današnji svet nije krojen po meri čoveka.
Budi uspešan.
Budi jak.
Budi savršen.
Juri.
Žuri.
Ne posustaj.
Budi savršen. Sve manje od savršenog nije dovoljno dobro.
Ne morate da budete pasionirani pratilac košarke da biste znali ko je Majkl Džordan.
Biografija „njegovog vazdušnog visočanstva“ je fascinantna.
Osvojio je šest NBA šampionata, deset puta je bio najbolji strelac i pet puta najkorisniji igrač lige.
Ako za njega ne možemo da kažemo da je uspešan u svom poslu, ne znam za koga možemo.
I baš zato njegove reči o greškama i neuspesima imaju posebnu težinu
