Često kada mi klijenti govore o svojim osećanjima primećujem određenu dozu stida.
Da li je u redu što ovo osećam?
Da li treba to da osećam?
Kakva sam ja osoba kad ovo osećam?
Šta o meni govori to što osećam ljutnju/ tugu/ strah/ želju….?
Pa, to o tebi govori da si ljudsko biće.
Ništa više.
Nisu sva naša osećanja tačna i adekvatna, ali jesu prvi korak ka razumevanju sebe i snalaženju u svetu.
Kada dozvolimo sebi da osećamo svoja osećanja, i kada sebe ne osuđujemo zbog njih, možemo da se bavimo njihovim razumevanjem i eventualno promenom.
Ne kroz potiskivanje nego kroz prihvatanje.
Osećam ljutnju/tugu/strah/želju…
To ne govori ništa o meni.
To mi samo moja duša šalje neke poruke.
U redu je da ih čujem i uvažim.
Osećam strah.
Da li sam u opasnosti?
Ako jesam, kako da se zaštitim?
Ako shvatim da nisam, strah nestaje.
Osećam tugu.
Da li sam doživela neki gubitak?
Ako jesam, daću sebi vremena da tugujem.
Ako nisam, tuga nestaje.
Osećam ljutnju.
Da li neko ugrožava moje granice.
Ako da, kako da ih zaštitim?
Ako ne, ljutnja nestaje.
Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“
Pročitajte:
Šta je emocionalna inteligencija?
Negativna vs neprijatna osećanja
„Negativne“ emocije su ključne za blagostanje
Kako isplakati neisplakane suze
