Rad na sebi: kako da se motivišem i održim motivaciju

„Trening samopouzdanja mi se svideo i svako veče odvojim bar par minuta, pred spavanje, da analiziram tri koraka i vežbe za povećanje samopouzdanja. Dosta mi je značilo i nastaviću da radim na sebi. Hvala.“

 


 

Rad na sebi nije revolucija nego evolucija.

Evo Jelena biću slobodna da ti predložim neku buduću temu za pisanje, jer me baš to zanima u poslednje vreme, a čini mi se da se o tome malo piše: Kako se motivisati i tako da ta motivacija traje da radimo na sebi (ukratko tako da primenjujemo znanja, a ne samo da ih prikupljamo i više saznajemo a da se tu sve završi bez konkretne primene ). Ili kako da još više primenjujemo u slučaju da u nekoj maloj meri to radimo, dakle kako se motivisati na rad :) Neka jednostavna tehnika bi bila super :D

Zahvalna sam čitateljki koja je postavila ovo pitanje. Mislim da je izuzetno važno, i znam da mnogo ljudi koji krenu na put ličnog razvoja imaju ovakve dileme.

Lepo je pročitati neki inspirativan tekst ili  motivacionu knjigu. Dok čitate, otvara vam se čitav novi svet mogućnosti i preplavljuju vas optimizam i vera u svetliju budućnost. Vera u to da imate moć da svoj život učinite lepšim. Vera u to da možete da ostvarujete svoje ciljeve i da rešavate svoje probleme.

Ispunjeni entuzijazmom donosite odluku da od sutra okrećete novi list, preuzimate odgovornost za svoj život i unapred se radujete vašem novom, srećnom i ispunjenom životu. Rad na sebi počinje!

Sve vam je odjednom potpuno jasno i sada samo treba da primenite sve to što ste naučili.

Nakon nekog vremena entuzijazam počne da slabi a vaša vera u mogućnost promene je sve bleđa i bleđa.

Pitate se u čemu je problem. Da li je problem u vama, jer sve vam je jasno a ipak ne uspevate da održite motivaciju za promenu? Ili je problem u tim tekstovima i knjigama. Možda je to što piše da je promena moguća i da u velikoj meri od nas zavisi kakav život ćemo živeti netačno.

Poznate su mi te dileme. I sama sam ih imala. Više puta sam poletela nošena krilima neke knjige, a zatim ponekad prilično bolno aterirala. Nisam uspevala da održim motivaciju za rad na sebi i sumnjala sam povremeno u sve te psihološke i psihoterapijske ideje i koncepte.

Sreća moja, a i vaša 🙂 je što ne odustajem tako lako.

U nastavku teksta podeliću sa vama načine koji su meni pomogli, i dalje pomažu, da ostanem motivisana za svakodnevni rad na sebi.

rad na sebi
Možda još nisam stigla na cilj, ali bliža sam mu nego juče.

Sadržani su u tri citata i jednoj priči.

„Ljudi mi često kažu da motivacija ne traje dugo, a ja im kažem da ne traje ni tuširanje. Zato i motivisanje i tuširanje preporučujem svakodnevno.“ Zig Ziglar

Ako svakodnevno uradite nešto malo za sebe i svoj lični razvoj, vremenom će to malo postati mnogo.

Lako se demotivišemo kada sebi postavimo previsoke ciljeve. Zato mislim da je sledeći citat izuzetno motivišući i objašnjava mnogo toga.

„Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mesto i sazidaćeš planinu.“ Konfučije

Preveliki zalogaji su demotivišući. Pre ćemo se zagrcnuti nego istrajati. Malo po malo vremenom postaje mnogo.

Priča o Bepu, čistaču ulica, iz predivne knjige Momo je možda najbolja ilustracija moći istrajnosti i malih koraka.

-Vidiš, Momo- rekao je, na primer, jednom- ovako stoje stvari: ponekad je pred čovekom neka vrlo duga ulica. On misli da je užasno dugačka; misli- nikad s njom neće izaći na kraj.

Na trenutak se zagleda ispred sebe a onda nastavi: I onda čovek počne da žuri. Radi sve brže. Ali, kad god pogleda, vidi da mu je ostalo gotovo isto koliko i pre. Pa se još više napregne, obuzme ga strah i na kraju sasvim ostane bez daha i više ne može. A ulica je još pred njim. Tako se ne sme raditi.

Neko vreme je razmišljao, a zatim je nastavio: Čovek nikad ne sme da misli na celu ulicu odjednom, razumeš? Mora da misli samo na sledeći korak, na sledeći udisaj, na sledeći zamah metlom. I uvek samo na sledeći.

Opet zastade i razmisli pa dodade: Onda je to zadovoljstvo, to je važno, onda čovek dobro obavlja svoj posao. I tako treba da bude.

I opet je posle duge pauze nastavio: Odjednom čovek vidi da je, korak po korak, počistio celu ulicu. Nije ni primetio kako, i uopšte mu nije ponestalo daha.

Svest o tome šta ste do sada postigli takođe može da vam pomogne da održite motivaciju. Mnogi ljudi sebe demotivišu tako što su zagledani u cilj i svesni svega što još nisu postigli, a zaboravljaju korake i uspehe koji su iza njih. Vođenje dnevnika mnogo pomaže. Kada vam se učini da tapkate u mestu i nigde niste stigli u svom ličnom razvoju, imaćete „crno na belo“ odakle ste krenuli i šta ste sve postigli.

Korisno je i preispitati svoja očekivanja o tome šta je za vas uspeh i kojom brzinom „treba“ da ga postignete. Lični razvoj je proces, i ako želite da postignete trajne i temeljne rezultate vodite se onom izrekom da „što je brzo to je kuso“

Lični razvoj nije revolucija. Ponedeljak u kom se probudite drugačiji, motivisaniji, spremniji za promenu se nikada neće dogoditi.
Lični razvoj je evolucija, svaki dan po jedan mali, malecki korak, i vremenom dođete do promene ka kojoj ste težili.

Posećivanje predavanja i radionica mnogo pomaže. Na takvim mestima imate priliku da sretnete ljude koji su na istom putovanju kao i vi, koje zanima rad na sebi, da čujete i naučite mnogo toga korisnog, i da shvatite da niste samo vi zapitani nad svojim unutrašnjim životom. To opušta i rasterećuje, a ujedno i motiviše.

Ne manje značajan je i individualni rad sa psihologom ili psihoterapeutom. Rad na sebi nekad sporo ide samostalno. Neke stvari koje možda možete i sami da rešite rešićete mnogo brže i lakše ako je uz vas neko ko ima znanje i iskustvo u oblasti ličnog razvoja. I bez obzira na vašu inteligenciju, iskustvo i mudrost, uvek će neko sa strane bolje videti „gde je zapelo“ i dati vam smernice za dalje. Na taj način štedite i vreme i energiju. Obratiti se stručnjaku za podršku nije znak slabosti nego mudrosti.

Iz knjige „Lepe misli za lepe dane“

Pročitajte:

Umorni ste od „rada na sebi“?

Kako ostvariti velike ciljeve

Kako se motivisati i prestati sa odlaganjem?

 


 

“Mislila sam da nije lako zavoleti sebe, da je to dugačak i neprijatan proces.
Uz ove divne vežbe mi rad na sebi izgleda kao igra. Radim ih već dva meseca, i definitivno ću ih zadržati kao naviku za ceo život.“

Jelena Pantić

Psiholog i autorka knjige "Putovanje u središte srca". Više od 15 godina se bavim emocionalnom inteligencijom, pozitivnom psihologijom, psihologijom sreće i blagostanja.

15 thoughts on “Rad na sebi: kako da se motivišem i održim motivaciju”

  1. Draga Jelena i dragi svi koji se bavite ovom temom,

    Raduje me što se o ovome piše i što možemo da podelimo svoja razmišljanja i iskustva. Smatram da postoji toliko svakodnevnih zamki koje nas odvlače od naše motivacije. I sama sam upadala u mnoge… I onda bih se osećala još obeshrabrenije .Bezbroj knjiga koje sam pročitala i imala „VAU“ efekat,onda počela da primenjujem pročitano, istrajala duže ili kraće, a nakon nekog vremena odustala. I onda sam se ljutila na samu sebe što sam odustala, pa se javio i osećaj krivice, „drugi mogu, a ja ne“ , nisam uspela,da li to uopšte deluje, ima li to smisla, itd…
    Ono što meni pomaže jeste svakodnevno podsećanje zašto sam odlučila time da se bavim, ZAŠTO MI JE TO VAŽNO, KO SAM JA , zašto sam odlučila da idem putem samorazvoja. Svaki dan kada se probudim, prisetim se toga, pročitam nešto što sam zapisala,(bilo da je to neki cilj, afirmacija, citat, odlomak iz neke knjige, možda neki blog), a što me motivisalo da krenem ka nekom svom cilju.Takođe mi pomaže da razgovaram sa ljudima koji su na istom putu ličnog razvoja, kao i to da je ok ići malim koracima. I uvek se podsećam da treba da se trudim da se osmehujem, budem ljubazna i prijatna, bez obzira na to kakav mi je dan.Jedan od načina je i čitanje ovakvih tekstova … I pisanje dnevnika .Mislim da kod svakog od nas nešto drugačije funkcioniše i da svako odabere za sebe šta mu najviše odgovara, šta ga najviše podstiče da ide dalje. Recept nije univerzalan, kao što si i napisala . Jedno od pitanja koja sebi postavljam jeste ono : Šta mogu dobro da uradim danas za sebe , a što će me voditi ka mom cilju ? I uvek se prisećam da je i babystep ponekad dovoljan…

    Hvala na lepom i korisnom tekstu 🙂

    Odgovori
  2. Najcesce prepreke i kako se motivisem… Znate Jelena, jutros sam bas mislila na vas i vase tekstove. Odjednom mi je „sinulo„ da vi u sustini kreirate u nama dobre navike preusmeravajuci nas (malo po malo) sitnim koracima i odvlaceci nasu paznju sa gomile tekstova, fotografija, saveta kako da postignemo „bikini body„ za 7 dana i ostalih „poucnih„ informacija na socijalnim mrezama – na nesto korisno, kreativno i produktivno za nas licni razvoj. U ovom komentaru se nalazi i odgovor – i ja kao i svi ljudi, popustim u svojoj paznji, moram da se fokusiram (najcesce uspesno samo izgovaranjem reci „fokus„ ili jednostavno kazem sebi skoncentrisi se). Motivisem se samospoznajom, pitanjima koja postavljam sebi: kada ces zakazati to i to. Uradi to sada. Idi do poste. Sta je to sto zaista zelim. Da li ce me to uciniti srecnom (stanje smirene radosti je stanje kojem tezim – vise nego „sreci„ koja je cesto kratkotrajna ali je „sreaca„ izraz koji se cesce koristi – medjutim, u principu je „stanje bivstvovanja„ u harmoniji i ravnotezi ono sto me najvise i na najlepsi nacin motivise jer je to jedan predivan osecaj – i da, slazem se, do tog osecaja se dolazi malim ali stabilnim i konstantnim koracima…). Jos jedan odlican tekst, hvala Jelena, cekamo promociju u Beogradu… <3 (ovo je srculence kao sto vec znate 😉 A da, i kako se najbolje motivisati i postici bikini body: ako ste rodjeni u ljudskom telu, obucete bikini. Postigli ste bikini body. Cestitamo. 🙂

    Odgovori
    • Hvala draga Nataša za ove lepe reči. I za srculence.
      Posebno hvala za ovo „A da, i kako se najbolje motivisati i postici bikini body: ako ste rodjeni u ljudskom telu, obucete bikini. Postigli ste bikini body. Cestitamo. 🙂 “ Sjajno!
      Evo i od mene <3
      PS: i ja čekam promociju u Beogradu, javljam čim budem znala datum 🙂

      Odgovori
  3. Bazicna ideja ljubav prema sebi je ol inkluziv.Tad volis druge,mozak donosi pametne ideje,imas vise samopouzdanja idr.Jednostavno zracis .Ali to ne znas ako tu ljubav ne primenjujes. To se primenjuje kada cesto govoris u ogledalo ja volim sebe i sa ljubavlju se osmehujes sebi.I na mnoge druge nacine.Treba ti hrabrost da istrajes u tome kolko god u pocetku to jednostavno i luckasto izgledalo.Jeste luckasto ali iz mog iskustva radi.Ne ides jednom u teretanu i uvek si fit.Tako ljubjenje sebe je redovno.
    Druge korisne stvari da damo cvrsto obecsnje sebi da necemo vise delima da lazemo ljude oko sebe i pristajemo na odnose koje ne volimo.Posto smo svesni kazemo izvini ali ja ne zelim vise to.I dok to radite volite sebe.Ljubav koju dajete sebi i ispravnost je podrska i nagrada.Sta ce reci drugi to ne mari.To je cena koja se placa za slobodu.Budi hrabar plati cenu.Slobode nema na drugi nacin.Ti si odgovoran za sebe.

    Odgovori
    • Baš tako Luka, važno je ne samo da kažemo da volimo sebe, nego da to pokazujemo i svojim postupcima.

      Odgovori
  4. Pre dve i po godine isao sam na neko testiranje, jer sam imao malo previse kilograma i oni su postavili da treba da smrsam za, ako se dobro secam, 3 meseca oko 14kg. Ono sto mi je najteze palo je uzdrzavanje od omiljene hrane, sta vise, izbacivanje jednom za svagda namirnica i hrane koje mi bas prijaju. Naravno (ako se sme tako reci) odustao sam.

    U medjuvremenu primenio sam neke medicinske dijete, to je pomoglo kratkotrajno, jer nedugo nakon toga opet sam se vratio na blizu tu kilazu.

    U medjuvremenu sam smanjivao kolicinu unete hrane, a povecavao aktivnost, ali bas kako si napisala – malo po malo, vodeci racuna da to malo po malo ne bude sok za organizam i pre svega moj emocionalni mozak. U jednom trenutku sam zaglavio na nekoj kilazi koju nisam mogao nikako da smanjim i onda ponovo primenio tu medicinsku dijetu cime sam tu magicnu cifru oborio.

    Nakon obaranja te cifre, nastavio sam smanjenjem unosa i povecanjem aktivnosti, isto kao i pre dijete. I eto, dosao do neke cifre, koju sam pre neki dan 5x proveravao, mislio sam da je vaga pokvarena.

    Da ne duzim, preterao sam vec, mislim da je kljucno nekoliko stvari:

    – mali koraci;
    – podsecanje sta je sve uradjeno;
    – preispitati svoja očekivanja o tome šta je za vas uspeh i kojom brzinom “treba” da ga postignete, i
    – zasto radite to sto radite.

    Odgovori
    • Dragane hvala što si tako konkretno i jasno opisao tvoje iskustvo. Nisam napisala u tekstu a jako je važno- primeri drugih ljudi, ovako jasno i konkretno opisani, su izuzetno važni za motivaciju i inspiraciju. Neko je uspeo, znači mogu i ja. Možda ne na isti način, jer ne postoji jedan recept za sve, ali to je manje bitno.

      Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *