Brankica Damjanović je jedna od dragih duša koje sam srela zahvaljujući Fejsbuku.
Vrlo brzo njeni statusi su u mom news feed-u stekli status poslastice.
Kratki, topli, nežni, mudri.
Kod nje mi se posebno sviđa to što sa nama deli deliće svoje svakodnevice, svoja osećanja i razmišljanja, iskustva i doživljaje.
Kako mi je Fejsbuk pomogao da vratim veru u sebe i ljude
Đurđica, Žana i dve Nataše.
To su bile moje najbolje drugarice u detinjstvu.
I jedan Srđan. On mi je bio najbolji drug.
Mnogo smo se voleli i lepo igrali zajedno.
Da li mislima privlačimo i kreiramo događaje?
Zabluda je da mislima privlačimo i kreiramo događaje.
Ta zabluda nastaje usled mehanizma selektivne percepcije (opažamo samo ono što nam odgovara) i perceptualne akcentuacije (upadljivo nam je ono što se uklapa u naš sistem verovanja i želja).
Često se dogodi da na nešto pomislim, pa se to dogodi. I to mi je jako super.
Ali, kad malo bolje razmislim, često se i ne dogodi to na šta pomislim.
Fifti fifti je odnos, otprilike.
Ključni sastojak recepta za sreću je…
Šta radimo kad vidimo da je neko tužan, i plače?
Ako ste dobra, saosećajna osoba, požurićete da utešite tu osobu. Uradićete sve što je u vašoj moći da taj neko prestane da plače. Zasmejavaćete ga, usmeravaćete pažnju na nešto veselo, reći ćete “nije to ništa strašno, proći će”. To ako ste dobra, saosećajna osoba.
Putovanje u središte srca- odlomak
Za sve vas kojima govore da su preosetljivi U roku od par dana dve različite osobe su mi o meni rekle isto. “Samo” su drugačije formulisale. Jedna je rekla- ti si preosetljiva. Druga je rekla- ti …
